Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ako izmenim detalje (tačnije likove) priča neće biti efektna. Samo ću reći da je u pitanju san, da su protagonisti dva, sada bivša, premijera Srbije, tada oba živa, od kojih je jedan jutro nakon sna tragično okončao život, a obojicu je moja kuma poznavala, jednog "onako" a drugog odlično.
Ako o Đinđiću pričaš znam ja svašta nešto oko toga ali zajebi. Ko zna kad će ko šta guglati. Ja odo da izbrišem onaj post jbg živi ljudi na 10 km od mene.
Tvoja kuma ih sanjala, nešto rekli u snu i sutra Sloba umro? :)
Sloba nije bio premijer i nije tragično izgubio život. Bohor je u pravu.
Đinđa, kakav Sloba mi pade na pamet. A ona sanjala šta će se desiti, tako nešto?
A sad si me izložio ko konja. Kao strašna priča, ne smem da ispričam, ozbiljna, o bitnim stvarima. A sad prc. Šalim se, razumem ako ne želiš, kad je već ozbiljno. Valjda će još neko pisati. Uspešno sam pišao, čaša nije obeščašćena! Hvala na brizi, moglo me je štogođ prožderati.
Ti snovi su 100% realna stvar
hahahh
Ne baš šta će se desiti, ali san prepun simbolike. I pričala na poslu šta je sanjala, moja žena bila prisutna. A u međuvremenu ja prolazio tramvajem pored zgrade vlade i video da se se nešto događa, i samo što je ona ispričala san, ja zovem ženu da joj pričam šta sam video i da proveri na vestima šta se događa. To je bilo baš neposredno posle atentata, još se skoro ništa nije znalo, znam da je ona odmah otišla da proveri agencijske vesti (na poslu su imali pretplatu na Betu i Tanjug) i videla i odmah preko telefona mi pričitala prvu agencisjku vest "Pucano ispred Vlade Srbije, ima ranjenih" bez ikakvih daljihbdetalja. Tek posle pola sata-sat je počelo da se raspliće šta, kako i ko.
Ali opet je to uglavnom u vezi veoma bliskih osoba, kao da postoji neka povezanost..
Ja nemam veze sa tim, niti ista slicno, ali verujem da se nesto desava kada spavamo, trecinu jebenog zivota u snu provedemo, tu ulogu igra podsvest nekako, mozda je i u pitanju drugi svet, buducnost kurac palac ko zna sta ali nesto ima 100%
necu sad da smaram i zracim price,ali razumite nas koji ne verujemo koliko god pricali da je istina u jebene duhove i natprirodne pojave,verujem u nloa cak sam ga i video,al to nije natprirodna pojava realno,cak i ne bi trebalo da je toliko cudno da ga neko vidi
zanimljive price svejedno i tripovi,verujem u krajnjem slucaju da su samo tripovi i neki sjebani sklopovi situacija,mada za vecinu ne verujem da nisu izmisljene price ali svejedno zanimljive su jako i jezive i to je ono sto je bitno
Šta sam ja sve sanjao, božsaklonispasisačuvaj. Najgore je bilo kad sam sanjao da mi iz usta viri neki silk il konac. Ja vučem da izvadim ono zapinje negde, počnem krv da pljujem. I u snu se kao vratim da legnem jer nmg da izvučem konac, legnem u krevet a konac krvav viri iz usta. Probudim se u tom istom položaju. Kakva groblja, košmari, kad sanjam da umirem i ginem, kakvo ispadanje zuba, veštice i pičke materine, taj konac mi jebo kevu.
Kuma je imala još takvih iskustava. Sanjala je kao tinrjdžerka kako sa majkom i tetkom šeta gradom, idu trotoarom pored neke visoke zodane ograde. Dolaze do kapije na ogradi, a kapija raskošna, od kovanog gvožđa, dvokrilna, široka kao širok kolski prolaz. Iza kapije se vidi vrt prepun cveća, drveća, kao rajski vrt(tako ga ona opisjje). Tu njena majka staje, kaže "ovde se rastajemo" i odlazi kroz kapiju. Ona hoće za majkom ali joj ova ne dozvoljava i kaže da ne može već da mora da ide sa tetkom i odlazi u dubinu tog parka-vrta. Posle par dana, majka je otišla u posetu svojoj majci, kuminoj babi u Skoplje, i neki UN vojnik Francuz (devedesetih je u MK bila misija ujedjnjenjih nacija) džipom je udari na trotoaru i žena umre od povreda posle desetak dana. Imala je kuma još snova tog tipa, ja jam je samo molio da mene ne sanja.
Zajebani su snovi, al opet koliko ljudi sanja koliko stvari i 98 % se ne desi pa to zaborave, a kad se desi oni pamte i povezuju to sa snom. Jer se toj kumi baš sve ostvari šta sanja?
Ja volim da sanjam da ljubim neku devojku, bogmejebo lepše mi sanjati njego stvarno kad se ljubim. Toliko nestvaran i lep osećaj. Al zato to retko kad sanjam, baš retko.
time sto si je molio da tebe ne sanja,ubicio si to ,,ne sanjaj me,, u njenu posvest i poovecao sanse za sanjanje tebe,bravo,momak xd
ja sam npr sanjao dedinu sahranu pre smrti dede,tj jebeno u vreme dok je umro ja sam spavao i sanjao to,al nemam neke tripove,slucajnost i to
Lol oll. Ne ostvari joj se sve, ali ovi upečatljivi snovi se na neki način ostvare. Ali nije to sve... Posvađa se ona sa tadašnjim dečkom, on bio frik za urednost, imao pund police nekoh staklenih ukrasa, govana, ramova, slika, ko u nekom kič muzeju, nije dao da se pipnu i čistio ih do detalja najmanje jednom nedeljno. Elem, nešto se popiče, ona se izbesni, legne da spava a u toku noći njehova omiljena fotografija u nekom fensi ramu, koja je stajala na mestu sa kog nije mogla da padne, ipak nekako ssma od sebe padne i ram se razbije u sitne komade. Ovaj se sasro od straha i od tada ju je poštovao (do tada je bio baš kreten omalovažavator). Ja tvrdim da je ona nesvesna veštica.
slucajnost,jbg
to treba gledati sa ciste matematicke strane...7 milijardi ljudi na planeti i jos ko zna koliko koji su ikada ziveli u istoriji covecanstva...svako prodje kroz zilion situacija...od tih zilion neke su neobicne...neobicne situacije cak i one prenerealno neobicne i jezive desavaju se svakome,nekome vise,nekome manje...tvoja kuma spada u onu grupu kojima se deshava vishe...i to je to
ali vestica brate,sta god,zadnje cemu trebas pripisivti te stvari su mitska bica i to,ima fazon 574638 boljih objasnjenja,neka i ne znamo,ali vrv je slucajnost
zanimljiva prica svejedno i jeziva prilicno,ali nemoj tripove imati
Imamo neku tendenciju da verujemo da realnost besprekorno poštuje nesalomive zakone sopstvenog poretka, kao da ne može da se potkrade neka greška u tolikom sistemu, koja iako u proporciji mizerna nama deluje spektakularno/nemoguće.
багује свет реално, пун је гличова
а можда ни нису гличови него једноставно нисмо толико напредовали да све сконтамо, раније су неке обичне ствари сматране гличовима фазон