Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
daj bre cutite vas dvojica vise CUTITE! :( :( :(
ma znam da nije mogao da izmisli jbg, ali opet ne mogu ni da prihvatim sve njegove price, mada sto neko rece mi iz gradova ne mozemo da shvatimo neke stvari.. mada i ja sam kao klinac bio po par meseci na selu, znam i ja neke nadrealne stvari, ali njegove price uhh ne znam
Zanimljiva priča.
Meni je ćale pričao šta je on doživeo kao mladić. Dal laže nzm. On je poreklom iz Mačve, tamo se baš krljali hajduci i Turci pa ima nekih "čudnih" mesta. Vraćao se on iz susednog sela, bila neka igranka. Noć, mrkli mrak. On prolazi nekim putem a nema kuća okolo. Odjednom oseti nešto mu se očeše o nogu. Okrene se vidi neko malo "stvorenje", kao da je mala svinja, kuče, mačka ali dosta brže se kreće. On pokušava da vidi šta je al kaže nema šanse, samo vidi da je malo crno i da je neverovatno brzo. Čudnog oblika, ispušta neke nedefinisane zvuke. Oseti neki neopisiv strah, neku mučninu kao da je sama smrt pred njim. Ono i dalje trči oko njega. Uzme prekrsti se i kaže Bože pomozi, u tom trenutku to malo nestane, kaže da nije pobeglo u šumu sa strane video bi, već je samo nestalo. Na sred puta ono nestane. On požuri kući i to veče mu se ništa čudno više nije dešavalo.
Lolo eto Advokado izdetaljisao sam ti do maximuma brt likove događaje sve pa pitaj brt. To se zna i mnogo šire od njihovog sokaka.
Ne sumnjam da ću dobiti i više nego što želim da znam.
Realno tuga je ta priča jbg predobri su momci ti, vredni ko vatra i sve. Baš greota. Poženili su se i jedan i drugi. Mlađi su od mene fazon 3 i 5 godina. Nek im je Bog u pomoći.
Ima i onih priča što su zakopavani živi ljudi.
Jebeno strašno. I sad oni kad nisu sigurni dal je čovek umro skroz na skroz vežu mu kanapčić oko ruke, provuku kroz sanduk i zavežu za zvonce zakačeno za daščicu pored groba. Ako se probudi vući će kanap i čuće se zvonce pa će ga otkopati. Ima istorijskih spisa o tome, čak su to ubacili u neke filmove. I u nekom dokumentarcu sam gledao jedan slučaj kad su našli srušeno zvonce, a grob pored kuće da bi mogli da čuvaju. I nisu čuvali taj jedan dan i ujutru oboreno zvonce, otkopaju grob, nokti otkinuti sa prastiju od grebanja, a poklopac krvav i izgreban.
Mislim da je to britanski izum, negdje tokom viktorijanskog doba su bili fascinirani tom mogucnoscu jer je usla anestezija u upotrebu ali nije zabiljezeno da se zvono ikad oglasilo.
Ženi nekoj u Mladenovcu umrla ćerka, tek bili izašli mobilni telefoni i ona sahrani ćerkin tel sa njom. 2 noći posle smrti ženi zvoni fixni u određeno vreme, žena 5 dana sanjala gluposti natera JKP da otkopaju i vidi ćerku da se ugušila jbg, pokidala nokte, počupala svu kosu i izgulila sanduk. U ovo nisam siguran da l je legenda ili šta preodavno je bilo.
Ima jedna anegdota, nije o duhovima ali se dotiče te teme. Priča goviri o groblju u Malom Mokrom Lugu, na ulazu u BG, gde su se doselili mnogi iz istočne Srbije i doneli običaj da svoje bogatstvo pikazuju i građenjem grobnica u egipatskom stilu, takmičenjem sa komšijama ko će raskošnije da opremi grobnicu i sličnim forama. Uobičajena stvar je da se grobnice opremaju nameštajem kao kuće, da pokojnik ne oskudeva ni u čemu ni na onom svetu. E, sad, po priči, jedan lik, otišao korak dalje u dokazivanju, pa u grobnicu uveo i telefon. Sahranio oca pa ponekad okrene broj, "da zazvoni i tati, da ga obraduje". Na nesreću, te grobnice, pošto su potpuno opremljene kao kuće, postanu idealno sklonište za beskućnike i savršena meta za lopove. I tako jednom prilikom, domaćin "pozove tatu" a u grobnici se zatekne jal lopov jal beskućnik koji ne bude lenj nego se javi na poziv. Ovaj mučenik završi na kardiologiji, dijagnoza: infatkt miokarda.
Čuo sam i ja kao neki ciga svirao trubu, il harmoniku nenormalno dobro i umre. Posle čuli njega kako svira noću i imali košmare. Ista slučaj, otkopaju ga i nokti otkinuti i izgreban poklopac. Mada ja mislim da je to izmišljeno, mžd se desilo par puta pa su kasnije ljudi umnožavali te priče, ko zna.
Izvinjavam se na brljotinama, pišem sa fona a i pivo se pilo.
Ololo. Lepa Lukić se kockala svojevremeno u Brzanu, selo kod Jagodine u jednoj grobnici sa 3 lika pokera terala. Kurac, Tito bio jeben kocka bila zabranjena.
Ima priča zanimljivih iz Ostroga. Skeptičan sam u vezi njih al opet... Najpoznatija je kad su ženi pala kolica sa bebom skroz gore sa vrha. Siđu posle dole beba nepovređena u kolicima. Il kad su pala kola, izvukli ih hilikopterom. Unutra svi živi. Nije o duhovima al je kao duhovno, natprirodno i to. Dal je tačno nisam siguran.
Nije zapisana saobraćajna nesreća da se desila putnicima namernicima koji su se uputili za Ostog.
Jebem ti zivot ima da napisem u testamentu da mi roknu neki noz kroz srce par puta cisto da bude sigurno da necu da se budim vise.
Ja čuo tako. Skoro sam bio kod rodbine u selu, umro tamo taj čovek, domaćin. Otišao tami dan kad je umro, spavao par dana, za 40dana isto prespavao par noći a posle došao pomagao oko nekog otkupa, vodio evidenciju i papire. Tada sam skoro mesec dana ostao, spavao sam u kući gde je on živeo, jednom čak u njegovoj sobi, deda na njegovom krevetu a ja pored. I za sve to vreme ništa čudno nije bilo. Mada jedno veče udari oluja, grmi nije zdravo, kiša pljušti. Tu noć nije bilo svejedno. A soba gde sam spavao nema svetlo, samo ona pored ima i zajebano kad sam išao da ugasim svetlo pa se po mraku vraćao da kreveta. A kad smo radili otkup sve do pola 1, 2, pola 3 ostajali. Posle sam se navikao al opet mrak u selu nema uličnog svetla pa je bilo ponekad dupe zidu i spavaj otvorenih očiju.
Od kako sam prvi put naleteo na ovu temu, gorim od želje da ispričam priču o mojoj kumi (tačnije, ženinoj) koja prosto "ima nešto u sebi". Problem je što bi priča o njenim iskustvima mogla lako da poprimi neželjene dimenzije jer je radila na takvom mestu da sve ima i veoma ozbiljnu političku dimenziju, a veoma je jednostavno nekome ko poznaje likove da je identifikuje samo na osnovu priče, bez da pominjem imena. A živ nisam da ispručam jer su priče naizled potpuno neverovatne a sa druge strane potvrđene od strane pouzdanuh svedoka (moja žena je jedan od svedoka). Prvom prilikom ću da je pitam za dozvolu da podelim priču, ili ću da sačekam još koji mesec da Vukajlija spadne konačno na desetak ludaka-entuzijasta tako da moja priča ostane u uskom krugu ljudi.
napisi pa izbrisi, mada ce onda neko uhvatiti print.
Hahaha, šta da ti kažem, pričaj samo izmeni neke detalje. Al da suština ostane ista. Ionako nema puno ljudova ovde a i tu smo zbog teme teško da će neko juriti po priči da otkrije ko, šta i gde. Izmeni detalje i piši, meni se već piša a ne ide mi se do veca noćas. Pišaću u čašu.