Koja glupost. Ali, ako ostane ovako, Zvezda je barem obezbedila kvalifikacije za EL. Nekako mi se čini da ako se sretnemo u polufinalu, da gubimo sigurno. A ako bude finale da dobijamo. Jebem li ga, pokazaće dosta toga i ovaj sledeći derbi.
Thilmo, pre će biti obrnuto. Očigledno je da uvek padnete pod pritiskom trofeja, nekad se izborite sa tim, nekad ne. Čini mi se da je od vaših igrača samo Nosonja uzeo Aba i/ili Superligu, ostali ne znaju kako se osvajaju trofeji (ako ne računamo Kup).
Pa tako sam i ja mislio, ali posle kupa, gde su se mučili sa realno dosta slabijim ekipama, zbog pritiska oko osvajanja trofeja a i da opravdaju veliki novac koji je ulozen, ide tekma sa Bilbaom, gde ocigledno rastereceni sutiraju toliko dobro da su i sami sebe iznenadili ja mislim.
Zato kontam, da će da se useru u polufinalu, ludi Radonja će da se pogubi i gubimo glat. A ako bude finale, makar su obezbedili EL pa kontam da će biti rasterećeniji. Mada, i prosle godine je bilo finale pa smo ga ispušili.
zbog ovoga sto Tilmo prica, svi u Partianu zele polufinale FMP- KKP, a u drugom po mogucstvu jedan kroasan i Buducnost/Igokea.
U svakom slucaju, kroasan nece osvojiti ABA ligu, a za EL jebiga svako gleda svoju bulju.
Sto se KKP tice, ocemo FMP u polufinalu, pa kad ih tamo dobijemo ,da slusamo Cokija o nepravilnostima lige, nemogucim sutevima za 0.6 sekundi, gepekovanju, vredjanju , prosenju za pare..
17 феб, 2014
Не – љутито је на српском одбрусио тамнопут дечак из Нанта на питање да ли је убацио планирани број тројки за крај тренинга. За то време, годину дана старији момак родом из Книна још је пробацивао лопту кроз обруч, док је 18-годишњак из Соколца паковао баскетаре у мрежу.
На другој страни београдског Пионира, помоћни тренер је окупио дугајлије из Призрена, Бенковца и Новог Сада, док је шеф струке разговарао са снажним момком из Милуза.
У свлачионици се облачио још један „лала“. Баранин, Крагујевчанин и Београђани су још „намештали“ руке, а све су посматрали мршави тип из Тампе и жилави Крушевљанин. Далеко одатле, у Тексасу и Паризу зидови су изрезбарени рецкама којима се одбројавају дани до повратка. Летонцу је ситно, Француз ће још дуго маштати о Београду.
О Партизану. О друштву које је много више од црно-белог. Шаренолики микс култура – америчке, западноевропске, источноевропске и балканске са свим својим интерним разликама – под једним кровом. У том Партизановом „мелтинг поту“ културолошке разлике се експресно топе и стварају бурну хемијску реакцију коју у Хумској са поносом називају „заједништво“.
Ипак, снажне интеркултуралне односе није лако неговати. Човек коме су се годинама првом „јављали на рапорт“ у свлачионици, а који им је касније пружао трофеје и о коме су говорили у хвалоспевима, сада у оделу посматра нова „једињења“. Петар Божић, асистент Душка Вујошевића, објашњава:
- Када се бирају играчи који ће доћи у Партизан, осим кошаркашких квалитета обраћа се велика пажња на карактерне особине тог човека. Без обзира из ког дела света и из које културе долази. Битно је само да буду у функцији тима и подреде се циљу. Да буду вољни и способни да туђу грешку прихвате као своју и труде се да је исправе. Сви који дођу понашају се и размишљају као спортисти, тако и живе. Сви смо ту са истом идејом, да као тим одлично функционишемо и доносимо резултате клубу – каже најтрофејнији играч у историји Партизана.
Наравно, у почетку су разлике изражене. Оне врло брзо постају нијансе.
- Свако донесе нешто из своје куће. Наравно да се све те културе изузетно поштују, али смо опет сви свесни да нам је циљ да се прилагодимо једни другима и функционишемо одлично заједно. Сви обичаји се јако поштују међусобно – објашњава Божић.
Легендарни капитен црно-белих додатно је акцентовао пре свега селекцију људи као изузетно битну за тимски рад.
- Сви они знају где долазе, да је Партизан место где се тражи рад, посвећеност и резултати. Када се тако селектирају играчу, они на сваки тренинг донесу труд, мотивацију и пожртвованост. Хемија међу играчима проради и атмосфера се пренесе на терен. Толико сати сваког дана проведеш са саиграчима, у тешким и сретним тренуцима си са њима. Једноставно, функционишеш као породица.
Сваки странац који стигне у Партизан, дуго по доласку прича посебно о односу са капитеном. Дуго су дизали у небеса Божића, годину дана хвалили Лучића, до пре неколико дана и Милосављевића.
- Они сами по себи имају особину да се лакше адаптирају. Наравно, одмах буду дочекани искрено и срдачно, што они брзо препознају. Ту настаје хемија. Без обзира ко из које земље долази.
И тај однос остаје…
- Један од доказа колико заволе саиграче, људе око себе, клуб и град јесте то што веома често можете да видите бивше играче Партизана који посећују Београд. То је нешто што се не мења – додао је Божић и морао да заврши разговор. Стигао је на тренинг, на дружење са момцима различитих култура, али са истим циљем.
БЕЛИЗЕ, ГАБОН, АБОРИЏИН
Ако причамо о Партизановој ери започетој 2001. године, кроз Хумску су пролазили поједини играчи стигли са узбудљивих дестинација. Семих Ерден (2004/2005) је дошао као велики турски таленат, Милтон Паласио (2007/2008) је рођени Американац, али са пасошем Белизеа, Стефон Лазме (2008/2009) је Габонац, Јан Весели (2008-2011) је чешки бисер, Алекс Марић (2009/2010) је наше горе лист репрезентативац Аустралије, док је његов друг из државног тима Нејтан Џаваји (2010/2011) абориџин. Летонац Бертанс је и даље у тиму, као и тројица Француза.
Rasni, zabole nas za tvoje dijagnoze, mi te volimo(citaj tovarimo) takvog kakav jesi.
Nije životno ugrožen, ali pucanje čira baš i nije zajebancija. Čudi me da se nije javio neki cigan sa obrazloženjem tipa "evo vidite zašto nismo prošle godine osvojili titulu, glavni igrač nam igrao sa čirom" :D
Jok finalisti idu u EL a od ovih što ispadnu u polufinalu bolji u ligaškom delu ide u kvalifikacije
Stim što ako vi osvojite EC (Šanse su male ali postoje) idete u EL
Koja glupost. Ali, ako ostane ovako, Zvezda je barem obezbedila kvalifikacije za EL. Nekako mi se čini da ako se sretnemo u polufinalu, da gubimo sigurno. A ako bude finale da dobijamo. Jebem li ga, pokazaće dosta toga i ovaj sledeći derbi.
Thilmo, pre će biti obrnuto. Očigledno je da uvek padnete pod pritiskom trofeja, nekad se izborite sa tim, nekad ne. Čini mi se da je od vaših igrača samo Nosonja uzeo Aba i/ili Superligu, ostali ne znaju kako se osvajaju trofeji (ako ne računamo Kup).
Pa tako sam i ja mislio, ali posle kupa, gde su se mučili sa realno dosta slabijim ekipama, zbog pritiska oko osvajanja trofeja a i da opravdaju veliki novac koji je ulozen, ide tekma sa Bilbaom, gde ocigledno rastereceni sutiraju toliko dobro da su i sami sebe iznenadili ja mislim.
Zato kontam, da će da se useru u polufinalu, ludi Radonja će da se pogubi i gubimo glat. A ako bude finale, makar su obezbedili EL pa kontam da će biti rasterećeniji. Mada, i prosle godine je bilo finale pa smo ga ispušili.
zbog ovoga sto Tilmo prica, svi u Partianu zele polufinale FMP- KKP, a u drugom po mogucstvu jedan kroasan i Buducnost/Igokea.
U svakom slucaju, kroasan nece osvojiti ABA ligu, a za EL jebiga svako gleda svoju bulju.
Sto se KKP tice, ocemo FMP u polufinalu, pa kad ih tamo dobijemo ,da slusamo Cokija o nepravilnostima lige, nemogucim sutevima za 0.6 sekundi, gepekovanju, vredjanju , prosenju za pare..
Mene iskreno zabole kurac oće li oni ili neće da izbore EL samo mi je bitno da je mi izborimo.
Pa mi hocemo, a oni su ti koji se zentaju i preznojavaju..
NE SPEMUJEM SAMO OBAVESTAVAM:
Pakle majmune jedan ne brisi postove sa navijacke teme. Majmunoliki retardu ispada da imam alchajemera.
17 феб, 2014
Не – љутито је на српском одбрусио тамнопут дечак из Нанта на питање да ли је убацио планирани број тројки за крај тренинга. За то време, годину дана старији момак родом из Книна још је пробацивао лопту кроз обруч, док је 18-годишњак из Соколца паковао баскетаре у мрежу.
На другој страни београдског Пионира, помоћни тренер је окупио дугајлије из Призрена, Бенковца и Новог Сада, док је шеф струке разговарао са снажним момком из Милуза.
У свлачионици се облачио још један „лала“. Баранин, Крагујевчанин и Београђани су још „намештали“ руке, а све су посматрали мршави тип из Тампе и жилави Крушевљанин. Далеко одатле, у Тексасу и Паризу зидови су изрезбарени рецкама којима се одбројавају дани до повратка. Летонцу је ситно, Француз ће још дуго маштати о Београду.
О Партизану. О друштву које је много више од црно-белог. Шаренолики микс култура – америчке, западноевропске, источноевропске и балканске са свим својим интерним разликама – под једним кровом. У том Партизановом „мелтинг поту“ културолошке разлике се експресно топе и стварају бурну хемијску реакцију коју у Хумској са поносом називају „заједништво“.
Ипак, снажне интеркултуралне односе није лако неговати. Човек коме су се годинама првом „јављали на рапорт“ у свлачионици, а који им је касније пружао трофеје и о коме су говорили у хвалоспевима, сада у оделу посматра нова „једињења“. Петар Божић, асистент Душка Вујошевића, објашњава:
- Када се бирају играчи који ће доћи у Партизан, осим кошаркашких квалитета обраћа се велика пажња на карактерне особине тог човека. Без обзира из ког дела света и из које културе долази. Битно је само да буду у функцији тима и подреде се циљу. Да буду вољни и способни да туђу грешку прихвате као своју и труде се да је исправе. Сви који дођу понашају се и размишљају као спортисти, тако и живе. Сви смо ту са истом идејом, да као тим одлично функционишемо и доносимо резултате клубу – каже најтрофејнији играч у историји Партизана.
Наравно, у почетку су разлике изражене. Оне врло брзо постају нијансе.
- Свако донесе нешто из своје куће. Наравно да се све те културе изузетно поштују, али смо опет сви свесни да нам је циљ да се прилагодимо једни другима и функционишемо одлично заједно. Сви обичаји се јако поштују међусобно – објашњава Божић.
Легендарни капитен црно-белих додатно је акцентовао пре свега селекцију људи као изузетно битну за тимски рад.
- Сви они знају где долазе, да је Партизан место где се тражи рад, посвећеност и резултати. Када се тако селектирају играчу, они на сваки тренинг донесу труд, мотивацију и пожртвованост. Хемија међу играчима проради и атмосфера се пренесе на терен. Толико сати сваког дана проведеш са саиграчима, у тешким и сретним тренуцима си са њима. Једноставно, функционишеш као породица.
Сваки странац који стигне у Партизан, дуго по доласку прича посебно о односу са капитеном. Дуго су дизали у небеса Божића, годину дана хвалили Лучића, до пре неколико дана и Милосављевића.
- Они сами по себи имају особину да се лакше адаптирају. Наравно, одмах буду дочекани искрено и срдачно, што они брзо препознају. Ту настаје хемија. Без обзира ко из које земље долази.
И тај однос остаје…
- Један од доказа колико заволе саиграче, људе око себе, клуб и град јесте то што веома често можете да видите бивше играче Партизана који посећују Београд. То је нешто што се не мења – додао је Божић и морао да заврши разговор. Стигао је на тренинг, на дружење са момцима различитих култура, али са истим циљем.
БЕЛИЗЕ, ГАБОН, АБОРИЏИН
Ако причамо о Партизановој ери започетој 2001. године, кроз Хумску су пролазили поједини играчи стигли са узбудљивих дестинација. Семих Ерден (2004/2005) је дошао као велики турски таленат, Милтон Паласио (2007/2008) је рођени Американац, али са пасошем Белизеа, Стефон Лазме (2008/2009) је Габонац, Јан Весели (2008-2011) је чешки бисер, Алекс Марић (2009/2010) је наше горе лист репрезентативац Аустралије, док је његов друг из државног тима Нејтан Џаваји (2010/2011) абориџин. Летонац Бертанс је и даље у тиму, као и тројица Француза.
Rasni, zabole nas za tvoje dijagnoze, mi te volimo(citaj tovarimo) takvog kakav jesi.
Ja se uživeo u tekst i onda odjednom "Rasni, zabole nas za tvoje dijagnoze" lololo
http://www.telegraf.rs/sport/953050-drama-rakocevica-u-urgentnom-pukao-mu-cir-lekari-sumnjali-na-izliv-krvi-u-mozak
PRisetio se vremena od pre tacno godinu dana, i odma BUM, koma i tako te fore..
Rakoc krvario iz bulje. Nikako da se zaleci rana.
Jedno je ne voleti igrače Zvezde, ovo su ipak ozbiljne stvari, nije baš za sprdnju.
meni je oduvek i izgledao kao čiraš. sad pričam sa medicinske tačke gledišta
Lolo, pobeda.
Jedno je ne voleti igrače Zvezde, ovo su ipak ozbiljne stvari, nije baš za sprdnju.
Proverio sam pre kacenja, covek nije bio zivotno ugrozen,a cir nije neka toliko ozbiljna bolest da mu trebaju poruke podrske. Sega malo..
Imami ja čir pa nisam pri svakom napadu TOLIKO ŽIVOTNO UGROĐEN da novine pišu.
Čir, vau, jebote, jaka stvar.
Nije životno ugrožen, ali pucanje čira baš i nije zajebancija. Čudi me da se nije javio neki cigan sa obrazloženjem tipa "evo vidite zašto nismo prošle godine osvojili titulu, glavni igrač nam igrao sa čirom" :D
Nije mu pukao, nego proradio. Inace u bolnici je bio od cetvrtka do nedelje.