Koju knjigu trenutno čitaš?
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
E sad mi jasno nije da li si mlad ili star, jer u jednom postu kažeš da to nije za mlade i da je uzaludno i da te riba ostavila zbog dilera muslimana, a u drugom čitaš Ransmajera i veoma ti se sviđa. Samo da kažem, nije samo da ti mozak ne zakržlja. Po tom gledištu, čitanje bi bila obična gimnastika, nešto kao teretana, a valjda nije, jbg.
Da se vratim na temu, pročitao sam Rat ljudi i daždevnjaka, Čapek, onako, simpatična i satirična društvenokritička fantastika. I sad uzeo neku Borhesovu antologiju argentinske priče, par tek priča pročitao, sviđa mi se pripovetka Isur Leopolda Lugonesa.
Ja nista dublje mesec dana nisam procitao ovde evo
Labok cist genijalac
Како књижевност служи само за опамећивање? Зар не постоји естетско уживање, као рецимо у гледању некакве слике? Или чисто забавно, као при гледању филма? И ко каже да читање мора да те опамети? Може ли оно пред твој мозак да постави нове идеје, нови поглед на свет, нешто о чему си слутио, а ниси знао да артикулишеш? Или си знао, а оно ти је потврдило? Неће интелигенција да се поправи, то је мање-више техничка ствар, као код процесора, али зависи (ако ћу компјутерске аналогије) који систем и које програме имаш инсталиране.
Kojoj, onoj koja može da se
Nije količina baš nešto za divljenje, mislim, koliki ti je taj krevet... više je ona tebe lagala da se divi, kao što se na kraju i ispostavilo tačno.
Dobro valdemare samo si ti upravu a sad nas izvini imamo pametnija posla
Gle kako se ljudi vređaju kad im kažu da nisu u pravu. Vređaš li se ti svaki put tako? Ja ne. Reci mi zašto se vređaš. Ima toliko tema na svetu, književnost mi je jedna od malog broja užih specijalnosti, moram da pišem njoj u prilog.
Uostalom, ko iz sebe iznedri takvu mudrost povlačeći svoju biblioteku i ribu koja ga ostavlja zbog dilera droge, ne znam šta misli da dokaže. Ja sam imao ribu koja se oduševila mojom bibliotekom, zaljubila i sada smo srećno venčani. Pušimo drogu ponekad.
srbendo ne lozi me.valdemar, mislio sam na korist od citanja.to sto kazes mozda je tacno.covek se najbolje unapredjuje kroz iskustva, tako i izgradjuje svoj pogled na svet.moze da prosiri vidijke da dobije nove ideje, korisno je citanje naravno.i kao sto si rekao to bas jeste kao teretana za mozak.pogledaj pisce u kojim godinama su pisali svoja dela 70,80.ja nisam cuo za nekog senilnog pisca.ali da se vratim na pricu o koristi.sta ce tebi siroki vidici ako si okruzen plitkim ljudima.evo jos jedna velika misao:najbitnije je da se covek ne nervira, nikakva mudrost ti vise ne treba
Da nađe unutrašnji mir? Pa to bi bilo idealno, ništa mu više ne ti trebalo osim par namirnica i skloništa.
divila se kolicini knjiga jer ja sam ih postavio svuda gde sam mogao po sobi pre nego sto je ona dosla.i normalno da je to njeno0 divljenje bilo laz.kao kad neka riba kaze jao nisam citala nista odavno jer nemam vremena a stid me je zbog toga.kao, mnogo joj je zao i krivi sebe sto nikako ne moze da nadje vremena za citanje.radi, jebe se sa 3 lika dnevno, uvece ide na zivu muziku i da se napije, a citanje joj mnogo nedostaje
Хахаа, како си их ти поставио, тако је и она реаговала. Ту сте квит.
pa nemoj da me jebes postavio sam ih na police jel treba da slikam sad.tu mi inace stoje parfemi, neka kozmetika i carape nove.to sam sve stavio pod krevet i zamenio knjigama
Treba citati definitivno. Meni je to i dalje najbolja razonoda a da nije bavljenje sportom, daleko bolja od filmova, ali veliki problem mi je da nadjem sta da citam. Tesko je osloniti se na kritike, i preporuke, najbolje je poceti i videti kakve misli ce citanje u tebi da istera na povrsinu i kako ces se osecati posle toga, i jos plus je sve pomalo i stvar momenta, da i ne pominjem kako se interesovanja menjaju sa godinama.
Ja imam, ajde recimo prilicno veliku biblioteku jedna cela soba sa policama u krug, dve stare fotelje "Jasen" Kraljevo i jedan okrugli sto na tri noge (i bez i jednog cavla) na kome se nalazi ona limena piksla sto stisnes dugme a cigara upadne unutra da ne smrdi. Na prozoru je jedan prastari ventilator, metalni bez zastite sposoban da otfikari prst ako se ne pazi.Izbor knjiga i nacin na koji su one zavrsile tu je blago receno sizofren. Nikad mi nije palo na pamet da ih izbrojim, i stalno dolaze i odlaze, poklanjam ih, dajem onome kome trebaju, primam na poklon, gubim, nalazim trazeci nesto drugo i tako. Trenutno u kuci citamo ja i Cerka, a ranije smo to bili ja i moj Otac. Mi smo i napravili tu biblioteku.
Sada je nazalost malo zatrpana jer sam u nju nabio neke reklame i moju kolekciju istorijskih futrola za oruzje (koju cu da sklonim cim nesto drugo sredim). U njoj uvek mirise na tavan i prasinu i camovinu. Inace je na potkrovlju i sva u drvetu, a po gornjoj ploci konstantno pice golubovi i to se cuje.
Ona mi je spasla zivot bukvalno, nekoliko puta. Kad vise nisam znao sta cu peo sam se gore i uzimao knjige, jednu pocnem pa bacim, drugu, trecu, i tako dok ne nadjem ono sto me u datom trenutku leci.
Secam se, naleteo sam tako na neku knjigu, "Hotel Duva" se zvala od nekog makedonca mucenog, neka edicija snj, meki povez, ilustracija neka jadna, komunisticka, uopste cela knjiga je vristala "ja sam knjiga objavljena zato sto je po kljucu zbog bratstva-jedinstva te 1978 godine morao da bude bude objavljen i neki makedonski pisac" , neki ljubavnici na Ohridskom jezeru, nesto se dave, a lose, bezveze, amaterski, pateticno, ko pismeni nabedjenog odlikasa, a ja-citam...
I setim se kako su mi makedonska vina imala uvek neki santrljivo-upisan buke, kako je pohovana paprika sa sirom dobra samo dole, setim se jedne makedonke kako je sedela preko puta nalakcena na sto i zvakala zvaku, kako sam losle video da nije obrijala pazuh, kako se smejala zarazno, a bila je zategnuta kao sajla i imala kozu savrsenu, i setim se kako mi je uvek bilo lepo dole.
I procitam knjigu, i ustanem i odem. Dobra knjiga, odlicna knjiga. A sranje je realno.
sta si ti neki lord?imas posebnu sobu za knjige, ja ih drzim ispod kreveta i u garderoberu, tu imam svasta ne samo knjige ali dobro niko mi nije kriv sto sam sirotinja, nisu me opljackali nisu me zajebali za stan, sam sam kriv.
interesantno je ovo sto labo kaze ima istine, jer pazite ovo. koliko ljudi je bilo kroz istoriju ljudi ogromnih intelektualnih kapaciteta u odnosu na prosecnog coveka prosecnu majmuncinu, ljudi koji su percipirali svet na sasvim drugi nacin. I sta je bilo, isto sve, patili su kroz zivot i na kraju umrli...sta je bilo sad strah utnapistim vam utero strah jeli
utnapistim jebeni...
da, patili i ziveli jadno.pa ljudi onda kazu:ali njihova imena su vecna, oni zive vecno.ja mislim da tako ne moze da se zivi i da im to ne znaci bas nista jer oni vise ne postoje.
Labo nemoj da zajebavas ovde ljude, ja sam poreklom blize Kraljevu i poznato je da smo svi mi puni kao brod, pa pogledaj YU Grupu, nasli su nacin i da vecno zive. I ti kao knjige u plakaru, a ovamo bogat kao krez.
tacno tako ne moze da se zivi
e torazulu vas ne mogu da smislim