homo faber
tjera na razmisljanje :(
crveni smeh-leonid andrejev, skoro sve price su super.sad citam more poput vina tamno-robert ejkman, skoro sam poceo nisam jos ni jednu pricu procitao
Кнут Хамсун - Глад
Опичен писац доста. Волио је нацисте и никад се није покајао. Роман је полуаутобиографски јер је и он једно вријеме био гладан и на улици. Ал јбг, зато доживио 92 год
knut hamsun je ziv, to sam ja
U gladi najjaci deo kad hoce svoj prst da krmlja
evo uzeo ja da citam pana od sebe malo da se povezem s prirodom
Cito sam i ja glad al sam zaboravio to je kad sam bio u talasu iscitavanja hamsuna iz nekog razloga ali sam i to zaboravio, zasto mi je bio interesantan ili znacajan. Krug se zatvara mu je interesantna knjiga. A kako se zavrsava ta knjiga bese, glad?
Knut je madjija jbg, elem glede prsta:
Uglavnom, on je opterecen prsima, u romanu pominje prst ili prste tipa 50 puta
Глад је фина књижица, мислим да сам јако брзо прочитао. Плодови земље су му ипак најјаче штиво
Meni je Pan njegova najbolja knjiga, a on mi je jedan od omiljenih pisaca. Ozb dozu ludila prenosi preko pisanih reci. Zanimljivo sto mi je isti osecaj kuvanja u zelucu izazvao Remark sa Iskrom zivota i Hamsun sa Gladi.
Dosla mi u ruke ona knjiga Branka Djurica Djure "Mojih 50".
Jedva procitao do pola. Zaobici u sirokom luku.
Inace trenutno citam nekog Indijca sto je dobio Bukerovu nagradu, valjda zivi u Londonu. Dugo veci transfer neprijatnosti mi nije priredila knjiga. Opstenje sa dzinovima, malo malo se pomene da se seks zavrsio brakom. Onako nekakav osecaj slinavosti i mlohavog, braon penisa kroz citavu knjigu sa primesama primitivnih fantazija. Umetanje dve psovke na 100 strana gde deluje da je prvi put opsovao sa 30 godina i da prosto ne ume, ali misli da tako treba. Totalno me trigerovao na lika iz Bangladesa koji mi je stavio ruku na butinu dok sam se ljubila sa ribom za neku Novu u nekom cosku. Osetio se lik pozvanim. Sve u svemu jeza, a knjiga moze posluziti kao argument za njihovo istrebljenje. U pitanju je Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noci, Salman Rudzi. U sustini dobra opomena da nastavim da citam knjige po preporuci i da mi sledeci put prvi impuls kad vidim dzinove ne bude "do jaja" nego da udahnem duboko.
Свиђа ми се већ
Класична феминистичарка боди шејмује мушкарце... па нису они криви што су такви, пусти човека да фантазира у књизи својој
E jbg obrisa post. Ma daj covece... u zivotu nisam to videla. Nikad nigde. Ni na internetu cak. Svi su mali, mlohavi (ne debeli), sa onim spustenim, lenjim ramenima i braon sa braon okicama koje cakle u mraku i posmatraju te pretece.
Очи боје меда, рекао би Младеновић. А иду на квантитет зато су опстали као народ. Кад погледаш кршне народе, махом су малобројни
Samo te gledaju onako iz mraka, dok im se svetlost prelama. Dva mala oka te posmatraju nemo. I ako osetis nesto lagano i malo, nekakvu amorfnu masu na sebi, to je njihova ruka. Imaj to na umu sledeci put kad legnes da spavas.
Ja sam davno rekao da to sve treba napalmom. A Ruzdi je dobio i neku nagradu za roman "Satanski Stihovi" zato sto je u tom romanu prorok Muhamed peder koji teslaci svog zeta. Iran i Saudijska Arabija bacili fatvu na njega. Toliko o njegovim knjizevnim dometima.
Moze neka dobra dusa da mi preporuci neku knjigu od koje cu da se upisam od smeha
Јел читао неко Ецкхарта Толлеа и ако јесте каква су искуства? Чуо сам јако добре коментаре за те књиге с једне стране, с друге стране знам да је величају Ана Бучевић и слична говна и продавачи магле.
Јесу ли његове књиге вредне читања, или је и то нека "какве су ти мисли такав ти је живот" проливчина?