Zašto svako može da otvori glupu temu?
Зато елек јер си глуп ко курац
Ja nisam ništa otvorio. Bar ne sa ovog naloga.
Зато елек јер си глуп ко курац
Чему ово? :)
Немој брате отварати вакве теме у озбиљном подфоруму...
vidi ga fejzić što mu uzavrela krv! INAT BRE!TO!
Мурињо а шта фали овој теми? Јел она није озбиљна, не капирам?
Fejs idi dole na barikade, nemoj ovde da popuješ.
што дидем на барикаде?
Ја само да похвалим тему. А касније ћу одговорити на њу. То Фејзе! Расплакао ме уводни пост и то не зато што ти много добро пишеш него зато што ме је твој догађај подсетио на нешто што се мени десило. Још једном браво! Не може нико да из мога срца узме Косово!
E, jebi ga, ja spadam među te napaljene klince koji mogu samo da skandiraju. Nikad nisam bio tamo, u stvari bio sam jednom za vreme boravka na Kopaoniku, prešli smo administrativnu granicu daleko od prelaza i zadržali se nekih sat vremena. Ali to se ne računa. Najviše boli život onog naroda dole i one ruševine od crkava stare koliko i naša nacija. Ali šta ćeš. Onima sa severa je najbolje odma' reći da se ne oslanjaju na državu već da se sami bore za sebe, ako smo već nesposobni makar da znaju na čemu su.
Situaciju najbolje opisuje jedna od onih priča patrijarha Pavla:
možda ću malo banalizovati ali ide nekako ovako
Tako je vazda bilo, ko tebe kamenom ti njega hlebom, al' džabe.
Fejze, zato što sebe upravo stavljaš u rang klinaca "KOSOVO JE SRCE SRBIJE SMRT ŠIPTARIMA CCCC", samo na malo intelektualnijem nivou.
Пеки како то?
Пеки нигде он то није ни нагласио, а није ни рекао. Рекао је да њему Косово значи без обзира чије је. Фејзе љуби те брат у штрокав врат. Свака част!
Možda ti neki Šipac skine čontaru da te ne slušam više.
Peki, bolje da klinci i pišu kojekakva sranja poput ''Smrt :neki narod:'' nego da uopšte ne iziskuju osećanja prema svojoj državi i naciji bežeći iz zemlje glavom bez obzira ostavljajući je bez radne snage i stanovništva onda kada je najpotrebnije.
Elek će to bolje kobjasniti, mene mrzi. :)
Možda ti neki Šipac skine čontaru da te ne slušam više.
Глуп ти одговор, као и што сам очекивао. Ал нема везе, матори сиђи с брда па онда постуј на теми овог типа. Ко није схватио тему, молио бих га да је заобиђе.
Пеки не, од тебе тражим јебено објашњење и нећеш сад изврдати. Ако си реко да сам у рангу с њима, молим те да то објасниш. Ја кад бих реко нешто за тебе умео бих то објаснити.
Za glupu temu glup odgovor. HA!
Не, ово није тема где ће напаљени клинци са трибине да скандирају "КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ" зато што су тако научили иако у животу нису били у контакту са том лепом земљом. И да, тим лицемерством не помажу људима доле. Но небитно, није ни то тема само сам хтео да изразим став лолол
Ова тема је за оне који воле Косово и Метохију и којима је она у срцу, као мени. Не зато што су га Шиптари напали па сад као ја волим јер нећу да га дам њима, већ зато што га стварно и искрено волим! Без обзира који народ тамо живео, увек ћу га волети и увек ће бити моја земља, тачније земља моје државе и мојих граница.
Овде ће свако писати неки доживљај или тако неку ствар која му се десила везана за Косово која му је показала да оно јесте Србија и да ће увек бити, као што сам то рекао горе. Ја ћу први јер је моја тема!
Догађај: 2007 година, 9 година ок мог последњег одласка доле. Имам бабу и деду и масу рођака у Шилову, селу на 2 км од Гњилана. Цело детињство сам провео тамо и много сам био срећан тих дана доле. Али рат и цела ситуација ме је уплашила поштено и нисам смео првих пар година да одем доле, а после нисам могао. Међутим 2007 идем после толико времена. Градови су шиптарски, а села српска. Не сва само нека. И тако се ја возим путем који води до мог села а на радију неки шиптари серу. И приближисмо се надомак скретања за Шилово и ухватисмо фрекфенцију локалног радија. Свирало је "Мој голубе" У том тренутку сам се најежио и пукла ме нека чудна емоција. Капирам да сам био срећан. А онда скретање. На табли пошто прво пише на шиптарском назив места па испод њега и на српском, онај горњи њихов наслов беше прецртан спрејом а изнад њега је писало "СРБИЈА". Тад сам заплакао, и наредних 10 минта до капије дворишта у ком се налазила кућа мојих плакао сам ко пизда. Ал сам и даље био пресрећан. Пуцала ме носталгија присећање на све доживљаје, јеботе, свако парче земље носило је успомену која ме чини све срећнијим и срећнијим. Кад сам ушао у двориште баба је кренула према мени веома несигурно јер ме није препознала. Тад се плач од среће претворио у плач од туге, туге јер жена која ме је направила на мене није препознала ко сам. Али кад сам јој реко "Баба, Боба је, онај мали твој унук што ти је газио пилиће" препознала ме је. Е тад је и она заплакала, и загрлила ме!
Да не дужим даље, ја сам тад кад сам отишао доле, схватио да је то место, и та брда и пољане и то двориште и ти људи који живе доле Косово. Србија! Не интересује ме да ли ће га отети, да ли ће неко други живети на њену, оно ће увек бити моје! А ови педери што око њега преговарају могу само да преговарају, мени га неће никад узети! Баш се расписах, ал хтедох да питам да ли имате сличних догађаја?