Zašto ljudi ne pomažu ljudima ???
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Свеједно, мрзим кад сложе причу.
Zato sto su ljudi.. Prosto.
Ovako nešto, olololo? xD
http://maryvictrix.files.wordpress.com/2009/06/st_george_and_the_dragon.jpg
Cudno je to kako smo svi bez izuzetka selektivni po pitanju ispomoci, naklonosti, razumevanja, bola u kurcu i humanosti.
Jos mi je u glavi taj Dzimijev primer. Bio to trol ili ne, puca mi kurac, reakcije na taj post su interesantne. No mi smo takvi, to nam je p-riroda. Ne mozemo mi protiv toga.
Bas kao sto smo selektivni u naklonosti prema zivotinjama i licemerni kada stitimo njihova prava jeduci ogroman zalogaj svinjetine, jer to je svinja jebiga, nije zivotinja. Prljava je, ima namenu da bude pojedena. Nista drugo od nje ne mozemo da dobijemo. Nije bas za drzanje na gajbi. Zato nam nije problem da je stavimo na razanj i prozderemo, dok placemo nad pregazenim kerom na ulici, ili ubijenom srnom (mada srnetina takodje nije losa priznajem).
Isto tako i sa ciganima. Bas kao u Dzimijevom primeru. Kao i svinja, ciganin takodje zivi u brlogu, hrani se pomijama i smrdi agresivno. Zato ga ne posmatramo kao coveka kome cemo pomoci u nevolji. Jednostavno cemo mu platiti da nam obrise soferku, ili dati dvaes kinti kada nas usmeri na parking mesto. Ali to je to. Necemo imati problem da produzimo dok ga skinsi biju, jer zurimo da branimo prava pedera, malinara i dzedaja.
Mozda je surovo, ali zaista to je nasa priroda. Mozemo mi da seremo kako nije tako i kako smo izuzeti, ali cinjenica je da je mozda jedan u pet milijardi upravo taj koji nije selektivan i on se uvek proslavi time (Buda, Isus i ta gotivna ekipa). Selektivni smo do te mere da smo uzasno licemerni kada pricamo o pravdi.
Đimi OX davno ustanovio da trolujes, ok tvoj izbor. A sto se tice pomaganja normalno da cu nekom pomoci ako mu je pukla guma u nekoj zabiti, ili se auto pokvarilo, kad neko padne i prici vidjet i tako to, ljetos je covjek pored mene pao i poceo se gusiti, znao sam da treba mu ufatit jezik i drzat ga, to sam pokusavo dok nisi dosle strucnije osobe(srecom zatekle su se tu blizu).
A sto se tice ovo za tucu, to treba dobro odvagati hoces li pomoci, ja svojim ortacima ne bi pomogo kad bi viidio da su oni zasrali i pravili neke probleme bez razloga drugim ljudima i kad se treba potuci ja da fasujem zbog necije gluposti i nekog dokazivanja. Stat cu po strani i gledati i to oni znaju, a kad bi neko njih bez razloga napo prvi bi uletio pa nek fasujem nema veze.
Naravno da muškarac treba da štiti ženu u nevolji, tako je bilo uvek i svuda :)
...
Stari seoski pripovedač Žu-Man-Ce okuplja decu oko vatre...
- Deco moja, ispričaću vam jednu priču.
- Jeee! #opšte oduševljenje#
- Bilo je to ovako... nekada davno, u kućici na rubu šume življaše stari par bez dece koji su silno patili što ih nemaju. Jednoga dana, dok je domaćin radio u polju, njegova žena pronađe ogromnu breskvu dok je išla da pere veš u potoku. Kad je po povratku kući video čudan plod domaćin se silno obradova jer vremena behu teška a njih dvoje na ivici gladi. Ali, onda se pojavio problem: kako breskvu otvoriti? Uistinu opirala se svim njihovim naporima sve dok je razjareni domaćin naposletku nije bacio o stenu na šta se ona rasprsla i iz nje je ispuzao rumeni dečačić. Par beše presrećan te pojedoše ostatak breskve a dečačića odlučiše da zadrže i dadoše mu ime Momotaro.
- A što tako ružno ime?
- Tišina, ako bi neko drugi da priča može slobodno da nastavi. Elem, dečak je tako rastao okružen njihovom pažnjom i ljubavlju i očas je postao lep i snažan mladić, vreme je provodio u šetnjama prirodom i pomažući svojim roditeljima. Njegov bezbrižan život potrajao je sve do jednog dana kada je po običaju išao u šumu po drva. Iz vedra neba digao se olujni vetar i sa šumskog proplanka Momotaro je spazio ogromnog zmaja kako u brišućem letu nadleće šumu noseći divnu princezu u čeljustima s očiglednom namerom da je odnese u svoje gnezdo i tamo siluje. Taj prizor ga je mučio danima sve dok se jednog jutra nije uprkos suzama svojih roditelja oprostio od njih i krenuo u potragu za zmajem.
- A zašto je išao da se bori sa zmajem, baš je glup!
- Da je ostao kod kuće ne bi vam sad pričao priču o njemu, ćutite i slušajte balavci neotesani. Khm, putem su se hrabrom mladiću desile mnoge pustolovine, sreo je mnoge kvarne i opake ljude, ali i stekao prijatelje. Nakon što ih je spasio od razbojnika pridružiše mu se majmun, pas i fazan i zakleše se da će mu pomoći da pobedi strašnog zmaja ili poginuti zajedno s njim. Nakon još pustolovina najzad su stigli u zmajevo gnezdo gde je Momotaro uz pomoć svojih prijatelja zaigrao sa zmajem igru smrti i na kraju ga pobedio svojom pesnicom gneva.
- Oooh! #masovno odobravanje#
- A onda je oslobodio divnu princezu, zajedno sa njom ispekao i pojeo majmuna, psa i fazana i živeo srećno do kraja života.
#oko vatre nastupa opšte mljackanje i oblizivanje#
Како мрзим кад ''провале'' да тролујем, а ја уопште не тролујем. То што сам прек човек и што ћу да напишем шта имам на уму, а да ми се притом јебе за јебене реакције људи, не значи да јебено тролујем.
Само сам поставио питање са жељом да чујем мишљења људи, доста су различита. Као што рекох, ја не бих реаговао кад бих видео да четворица грмаља млате циганина, али не зато што је циганин. Не бих реаговао ни да је јебени Ноле Сексоман. Можда бих Неши Галији евентуално проскочио у помоћ од људи које не знам и то је то.
Ja ne razumem zasto se pod ,,ostatkom sveta,, gledano iz nase perspektive smatraju samo bogatije drzave...pa siromasnih drzava i ljudi ima trilion puta vise nego bogatih...neki drugi izraz bi tu trebao...njah,nebitno,svejedno,samo kenjam bezveze.
Ili da je ne obriše.
У суштини, сви смо компликовани написали "Јес' па да бију и мене".
A šta nam svima fali dati neki stari duks ciganki kad ti zakuca na vrata? Ili joj otkinuti pola svog hljeba kada nemaš sitno da joj daš? Kesu krompira i šaku soli kad si u stanju i imaš, teško li je? Udijeliti bogalju što bos prosi na ulici pola marke, marku.
Ne interesuje me da li on ima nekog makroa koji mu uzima sve pare. Nije moje da o tome razmišljam.
Kada klincu fali 100000€ za operaciju zašto ne nazvati humanitarni broj ili uplatiti pare u banci?
I još mnogo, mnogo situacija, da se ne nabraja bezveze...
Ukoliko nisi u stanju pomoći - nisi, niko te ne tjera. Pomoći nekome je dobrovoljna.
Ja jesam i hoću i uvijek ću kada budem to mogao.
Ljudski je.
kad bismo se medjusobno pomagali onda bi morao i prijatelju da uletis u pomoc ako ne moze da zadovolji devojku, a onda ti vise nece biti prijatelj.
Zavisi od situacije do situacije. Ako ce te to kucanje na vrata prekinuti u prekopotrebnoj onaniji na Snezanu koju gengbenguju patuljci, onda fali. Sa druge strane, ako te kucanje na vrata prekine u nekom radu, nekoj obavezi, onda moze da posluzi kao odmor.
Staro gvozdje, metle, novo za staro, kurac palac. Sve je to dobro dok ne remeti eventualnu dnevnu idilu.
Danas je meni neki trazio marku vjerovatno pajdoman i nisam mu dao, takvim nikad nista ne dajem. A cesto budem na glavnoj autobuskoj u Sarajevu i tu ima mala cigancica i prosi a znate kako je na stanicam raja vazda u prolazu prodje dnevno preko 1000 ljudi i pita je onaj sto radi na stanici kolko si danas skupila i trznu ona ogromnu kesu para i govori ima oko 100 maraka, jebote imala je vise od mene, ja klosar sa 5 maraka u djepu i ona pita mene da joj dadnem nesto
Ja sam jednom dao pajdomanu 200 dinara ,,za lek za cerku,,...bio sam raspolozen...inace,moju dobrotu su zloupotrebili mnogi mnogi ljudi...ne treba verovati nikome,goni sve to.
Tačno. Ne bih se umešala pa da mi se plati. Šta ću ja ovako sitna da uradim? Mogu samo da pozovem policiju i da se sklonim u mišju rupu.
Ako bih se našla u situaciji da neko opljačka nekog koji pored mene stoji, zveknula bih ga među noge i vratila novčanik oštećenom, pa bih ponovo dobro opaučila lopova, štiklom.
Normalno je da ću pozvati hitnu ako vidim da je nekome pozlilo ili ako neko leži u lokvi krvi.
Не знам које цигане си ти сретао, ови овде не прихватају храну као милостињу. Само кеш.
Што се тиче дукса, своје старе ствари, па и техничке уређаје неретко оставим крај контејнера, па нека покупи неко коме треба. Ако позовем неког да ми дође на врата, тај се неће откачити наредних 10 месеци.
Имали смо чистачицу у згради која је неко време како треба одрађивала свој посао, а онда је провалила ко има колико пара, па је константно почела да тражи унапред за неке своје трошкове. Ја се једном зајебао и дао јој паре унапред, па је убрзо поново дошла да тражи.
Зато, кад дајем у добротворне сврхе, дајем анонимно.
mene rodjeni cale drka za kintu i ostalo, kako onda da ocekujes od drugih pomoc.... :)
retko kad ga i trazim jer ne volim da ostajem duzan bilo sta, uvek volim da pomognem ako sam u mogucnosti zbog radi zbog toga sto se lepo osecam onda..... pogotovo ako mi plate posle za to.
Hahahhahahhaha! Kakvo jebeno sranje, ne verujem.
Pa to sam i napisala da se malo nasmejete ;)
Ne bih reagovala ni u toj situaciji.