Pa kad decu vezuju za radijatore i citiraju im Marksa u pauzi Engelsa.
Najveći ludaci su deca vojnih lica.
Izvor: Lično iskustvo (ćale vojno lice, keva prosvetni radnik) lolo
Ja mislim da je ako jes to zato što je po onoj staroj "Najslađe je zabranjeno voće", tako da što više đetetu braniš nešto to su veće šanse da će dijete da te iskulira i uradi ono što je naumilo po bilo kojoj cijeni.
Mada kod nas nije problem u roditeljima sa opisanim, sličnim ili bilo kojim roditeljima, problem je u roditeljima samim. Evo primjera: Majka sa ćerkicom, trguje po buvljaku, nailazi mala Cigančica što prosi a ova mala od ove žene je gleda sa neskrivenim prezirom i odvratnošću.
To je tačno, teško je danas vaspitati dete. Ali gore pomenuti profili ih baš upropaste!
Ma deca kao deca ima ih raznih, ja licno npr. znam neke koji su relativno losi a roditelji su im prosvetni radnici, dok sa druge strane znam neku sasvim normalnu decu vojnih lica.
Će se družimo? Nađu nam se tate i pričaju o vojsci :)
Može Sele, da pričaju ljudi malo. :)
Za prosvetne radnike na važi pravilo, tu ima raznih, ali normalno dete vojnog lica i psihologa nisam upoznala. :D
E onda sam ja razna. Mater nastavnica, ćaća vojnolicaš.
Мој добар ортак из одељења има ћала пандура. Све му опршатам кад нешто засере, није он крив :)
+1
Najgora su deca doktora, ti vazda pate od nekih kompleksa više vrednosti.
E Petre tu si u pravu. Znam dosta pojava čiji su roditelji (ili samo jedan) doktori i nisu normalni nikako. Misle da su uvatili boga za muda.
+1
Da se njena majka manje bavila tuđim problemima, sada ne bi imala problem sa drogom.
Alo ja sam dete vojnog lica! I do jaja sam bas znate sami ololol
+2
Deca doktora i deca bogataša su mi fuj. Kako su ti ljudi iskompleksirani i nadmeni, pa to je strašno. Čast izuzecima, naravno, ali ove sa kojima sam se ja susretao su žasu.
Znam i decu doktora i bogatasa, koji nisu uopste iskompleksirani i nadmeni vec su bas do jaja.
Nit se kurce onim sto imaju nit ista... Do jaja djeca.
Ti onda znaš neke izrode :)
Pre neki dan sam upoznala devojku koja se raspada od drogiranja, rekla mi je da je njena mama profesor psihologije na Univerzitetu. Moja zapažanja i od ranije su da se većina razlikuje od ostalih, češće prave sranja, kada odrastu vole da idu u ekstreme, često ne znaju da se kontrolišu... Kako to objašnjavate? Da li je bavljenje psihologije i pedagogije vaspitnim stilovima beskorisno ili sami psiholozi imaju psihičkih problema? Navedite primere iz vašeg okruženja.