Pivo u parku se ne računa kao izlazak u grad, to je posebna priča. :)
Није за мене рад - лењ сам ко дупе и самоконтрола у ономе чему уживам - брзо постанем зависник од онога што ми се свиди.
Нису за мене изласци јер док устанем из фотеље сморим се и одем да књавам...
Није за мене дучим и да не јебем...
Nije za mene bela garderoba. Isflekam, ispovracam, ujebem tako da ne moze da se opere.
Nije za mene fina devojka. Oteram je svojim prostackim ponasanjem, a i smara me da se foliram da sam fin kad sam dzukacka jajara.
Nije za mene vino. Jer pre ili kasnije dobijem signal da valja preseci sa nekom zestinom, pa pegliram kao rolingstoun.
Nije za mene zimovanje. Odem na planincugu i skapiram da me mrzi da skijam, pa tako dok moji ortaci uzivaju u zimskoj idili ja sedim u kafani i opijam se besprizorno, sto mogu i u Beogradu.
Kopi pejst. Al' bukvalno.
Dosta toga nije za mene, ali recimo... šoping - prvo, užasno me smara, drugo, neodlučna sam, a treće, ako mi se nešto i svidi, obično u tom trenutku nemam para za to...
.. ono blejanje, koje svi praktikuju u Beogradu. Da se zakucam na neku klupu, eventualno neko kupi pivo ili tako nešto, i sedim tu ceo dan. Ne volim to.
+100000000000
Idem da kupujem stvari samo kad me potreba natjera, ko će se vucat' po onim radnjama, probat', gledat', a meni sve isto, šta god da vidim, nit' mi se sviđa, nit' mi se ne sviđa, tako da nosim stvari sve do granice nosivosti, onda odem jedan dan, kupim 3-4 para farmerki, 4-5 majica i miran sam godinu-dvije dana. :)
Ja kad odem u shoping, to ide ovako. Prodjem ceo Knez, i svaku prodavnicu po 3 puta. Posto uglavnom raspolazem sa mizernom svotom novca, te sam ogranicen u izboru artikala, moja percepcija izbora produkta toliko biva izostrena da ja svojom neodlucnoscu smorim pre svega sebe, zatim prodavacice, pa i onog zlatnog sesirdziju da me ne kraju savata i izlomi kao kera.
nie za mene drkanje, redovno me keva ili ćale uvate kako ga šamaram