Mogu da pokušaju. :)
Iako ja uporno verujem u ljude i njihovu promenu na bolje, kako godine prolaze sve više gubim veru u to i samu pomisao na to da neko može da se promeni.
Пеки, то је због тога што гледаш на ствар из погрешног угла.
Ти сматраш да је се људи тешко мењају, што јесте тачно. Али, овде свако треба да говори једино о себи, јер сваки човек је прича за себе. А ти ниси закључак донео вероватно на основу сопственог искуства. Наравно да је могуће променити се, само треба бити доследан.
Kako naći motivaciju za to?
Može ako si imalo podložan samosugestiji, ali je mnogo zajebano. Ne toliko sama izvedba, sve se može kad se hoće, već rezultati. Psiha je mnogo zakukuljena stvar i možeš vrlo lako da dobiješ rezultate koje i nisi očekivao. Pričao sam meščini jednom svoja iskustva sa auto-tuningom, moguće da je jača šansa da ti uspe ako imaš pri ruci nekog ko se razume u te stvari, ko što ja nisam imao.
Па мотивација опет варира од случаја до случаја. Кажем, неко ће лакше да се мотивише, неко теже.
svoju suštinu ne mož da promeniš. neke sitnice, navike i stečene osobine možeš. dakle, mož karakter al ne mož ličnost da promeniš.
Ma može sve, samo ti treba dovoljno jak katalizator, ambulator i marinija. Vrate se ljudi recimo iz rata totalno drugačiji, kvrcne nešto da više ne možeš da ih prepoznaš, bukvalno.
Ličnost je između ostalog i skup karakternih osobina, a sad da li tvoja ličnost određuje njih ili one definišu tvoju ličnost, jebemliga.
Ако човек има довољно јак разлог и довољно мотивације, може да промени неке своје особине.
Мислим да треба наћи баланс: како сачувати сопствено ''ја'' без одласка у крајност самоизолације, и како променити лоше особине без ризика да будете непрепознатљиви.
http://www.youtube.com/watch?v=60GgolEiCy8
Чини ми се да у овој пјесми има један дубокоуман стих који гласи :
"Орангутан длаку мијења ал' мијења и ћуд".
Mogu.
Јесте Атеист Реп, али ова песма:
http://www.youtube.com/watch?v=1g6KxjxPM8I
Да се држим теме:
Човек никад не може да се суштински много промени, али може да се окрене тако да га лоши ветрови не тангирају, а да ни он не тангира никога својим постојањем. Осим неког ко је то заслужио.
Ау зајебах се.
Ovo je zanimljivo pitanje. Covek moze da se menja, i ne samo to, svaki covek se zaista i menja, citavog zivota. Kada se rodi, covek nema licnost. Licnost tek kasnije pocinje da se formira. Roditeljski geni u detetu i roditeljski uticaj pocinju da dolaze do izrazaja. Kasnije, okolina, skola, mediji... svi uticu na formiranje prvih stavova. Kasnije se ti stavovi utvrdjuju, unapredjuju, a neki se i menjaju. Sustina coveka je jednostavno mesavina razlicitih uticaja, sa genima kao osnovom. Covek vremenom okostava, teze menja uverenja i stavove, ali ne prestaje da ih menja.
Mogu
То размишљање се у психологији назива Табула раса. Што би на Латинском (ваљда) значило празна плоча.Према том размишљању дијете се рађа као неисписана плоча а догађаји који му слиједе обликују његов персоналити и особине. Што је сасвим логично , људи се мијењају. Сви се обликујемо онако како нам живот то и налаже. Па ја кад прочитам нека моја размишљања од прије два мјесеца зачудим се сам себи. Сви се мијењамо.
Ретки могу.
Pre par godina sam bio '' na leba da me mažu ''. Sad sam đubre, teški makijavelista i na sebe pre par godina gledam kao na tešku pičketinu. I da, mnogo mi se sviđa kakav sam postao.
Sta je makijavelista? To je onaj sto je tvrdio da su ljudi u sustini dobri, ali ih drustvo kvari?
Imate sigurno nekih svojih osobina, jelte, mana, koje biste rado promijenili, ali vas one ipak, prate, ponekad i čitav život. E sad, šta mislite, mogu li ljudi da se suštinski promjene, da iz korijena eliminišu neke svoje mane, ili je to Sizifov posao, i umjesto toga treba prihvatiti sebe, i sa vrlinama i sa manama, ali te mane, ipak nastojati suzbiti na neku prihvatljivu mjeru.
I uopšte mislite li da ljudi mogu svjesno da biraju kakvi će da budu, ili ti je karakter i ličnost prosto data, takav si kakav si i kraj priče.
Ili filozofski da se izrazim, da li su u pravu egzistencijalisti koji kažu "Egzistencija dolazi prije esencije", što u prevodu znači - svjesna smo, razumna smo bića i jedino što nam je dato to je naše postojanje, dakle egzistencija, a pošto imamo um, svijest i slobodnu volju onda smo mi ti koji odgovaramo za sve svoje postupke i ne samo za postupke, već i za to kakvi ćemo uopšte biti kakva će biti naša suština, naše osobine. Data nam je samo egzistencija, a mi svjesno kreiramo svoju esenciju, tj. suštinu. Dakle, da li su oni u pravu, ili je možda u pravu Lejdi Gaga, koja kaže da smo svi "Born this way", tj. takvi smo kakvi smo, tako smo nasađeni od rođenja, i tu se ne može ništa suštinski promijeniti, samo možda neka mala prilagođavanja, a na nama je da takvi kakvi smo, pokušamo biti što bolji i prema sebi i prema drugima, ali ipak, ne možemo odlučivati kakvi ćemo biti po svojoj suštini i ne možemo mijenjati svoje osobine i karakter.
Ko je od njih u pravu? Da li vi želite da se promijenite u nečemu? Ima li onih kojima se njihova ličnost uopšte ne sviđa i žele potpuno da se promijene? Da li je takva promijena uopšte moguća? Da li je nemogućnost samopromjene u stvari samo obična slabost?