Ne volim da ''igram igre''. Najlakše je iskulirati, ko će bre da se bakće zbudalom? Šta ću kad sam jebeni sociopata.
Донекле подржавам Лукса, има смисла то што прича али опет ако си некога толико волео не би требало да можеш да толико желиш да му наудиш. Макар тако ја размишљам.
Јебига, понекад те љубав тера на компромисе са самим собом, да останеш доследан себи или да прећутиш јер ти неко занчи довољно да би испао пизда сам пред собом. Само и ту треба имати границе, кад је доста доста је и ту је крај.
Ја, лично, никад ни за једну жену нисам рекао да је курва, имала она нешто са мном или не а посебно за бивше никада не бих рекао да су курве или шта већ. Када се нешто прекине више немам никакво интересовање шта тај неко ради, чиме се бави и како му је. То ми све буде неважно, јер који курац има да се бакћем са нечиме што је било. И највећа смрт и смарање мозга су питања "а шта да је било другачије?", то уме да убије у појам. Што се мене тиче, ако сам се ја потрудио највише што сам могао и дао највише од себе и није успело е па јебига, боли ме курац баш, моја савест је чиста и наставља се даље.
Liblet imaš pravo, ali ako si se od početka korektno postavio preman nekome i bez zadnjih namera, ne vidim kako bi u toj situaciji neko mogao sebe da krivi. Kapiram da ovakva postavka deluje naivno jer ljudi vole da zajebu, ali zašto bih se osećao kao budala i krivio sebe, ako nema ni mrvicu skrupula i zajebe me.
Naravno postoje slučajevi gde su ljudi jednostavno bili slepi pored očiju, ali jebi ga svaka škola se plaća.
Ово нема везе с' мозгом Либлет, хоћеш да кажеш да ја треба да кривим себе због тога што је неко моје поштовање и труд схватио као знак да може да ради са мном шта хоће? Хоће то, ал' курац мало.
E, jebiga, sad da flomasterom nacrtam brkove, i mogu komotno da se osećam kao naci. lolo
Moj prethodni post je bio donekle iskarikiran, samo bih hteo naglasiti da ne mogu shvatiti ravnodušnost kad te neko prc'o u srce, a bogami i u zdrav mozak. Na kraju svega, mora makar prezir ostati, prezir je nekako više osećanje od mržnje, jer kad preziremo nekog latentno impliciramo da smo bolji od te osobe. Ali, ravnodušnost i parolu Svetog Sabrije (kamen, leb, tralala) stvarno ne mogu razumeti. (Valjda tu ovi bosanski geni nastupaju, jebem li ga lolo)
Пацов реално збори: ако си некоме дао љубав и пажњу, онда ваљда очекујеш исто заузврат, а не одјеб, изјеб и јеб...
Ја постанем равнодушан, некако ми буде жао самог себе да се и даље смарам па укључим мод бола у курцу.
na ovo sam mislila, kad si svestan da nekom dozvoljavaš više nego što bi trebalo.
ja krivim sebe, onako iskreno. možda je to moj prob sa samopouzdanjem ali da, mislim da sam u nekim situacijama u suštini videla da me neko zajebava a ipak se pravila da ne vidim i nadala da više neće. ili kad ne možeš da prihvatiš da nekome nije dovoljno ni sve što ti imaš da daš.
recimo da sam u jednoj vezi tačno osetila trenutak kada je trebalo da ga oteram u pm, a da to nisam uradila. i naravno da mi se to obilo o glavu i i danas dan ne razumem zašto tad nisam odreagovala. eto, za to na primer krivim sebe, iako je posle on ispao govno. ali da tog trenutka nisam prećutala, ne bih mu dala priliku da ispadne govno. opet, kada bi svakoga otkačinjali tek tako, ne bi bilo dugih veza..šta ja znam, sve je to meni zamršeno i prečesto se osetim glupa i za veze i za socijalizaciju uopšte..
Zanimljivo, ali ono, čemu prezir. Sama činjinica kad shvatiš da si bolji čovek od nekoga dovoljno je da ti bude lakše, odnosno da budeš miran, ravnodušan. Balavica će sama jednog dana shvatiti da si bio upravu. :)
''Suprotnost ljubavi nije mržnja nego ravnodušnost...'' - Antoni DeMelo ''Buđenje''
Данас тако живимо да се не исплати много поштовати особу са којом се забављамо. Са друге стране, људскост нам не дозвољава да се иживљавамо, а свесни смо да ће то та особа искористити. Контам да треба наћи неку средину и остати на њој. Не бити превише дрзак и безобразан, али не бити ни превише добар и пажљив, верујем да би тако ствари боље функционисале.
Nemoj da generalizuješ. Šta uopšte znači poštovanje? Po meni, ja sam ribu ispoštovo ako sam je dobro opalio i posle toga joj sačuvao broj u telefonu, a ne ko neki da joj obrišem broj posle.
Чини ми се да већина покушава да се уздигне на ниво неких боголиких бића, само не знам чему. Нећемо никада бити Аполони, Паруни или слично, будите људи, кад вас неко изјебе, метак у чело (не буквално. :-Д) и настављајте даље. Не схватам зашто се морамо уздигнути да бисмо се више осећали као људи и више ценили сами себе. Па ја када показујем мана као и врлина више ценим себе, јер онда знам да сам прави човек, а не покушај нечега што није човек.
Priča o ljubavi obično udavi.
Ima slučajeva gde ljudi iz ljubavi počnu da čine loše svom partneru. Kreće od nesigurnosti, pa ljubomore pa ol d vej daun do patologije. Mislim da je ljubav davanje a ne zabranjivanje. Imao sam sličan problem sa ovim gušenjem, ako se ne reši pri prvim primećenim simptomima postaje sve gore i direktno vodi u propast.
Ш'о сам га срочио, тешко ми је и сам себе да с'ватим. :-)
Хм, тај презир ми не иде нешто лако, ја сам више да се изнервирам у тренутку и да имам жељу да некога распорим и набијем му црева у уста да се њима задави, али и то ме брзо пусти.
Либлет, поента је да таквих момената има јер људи често не умеју да цене то што прећутиш и немају мере у терању курца ради постизања неких имагинарних поена да би се сами осећали надмоћније. Што је класична тинејџерска играрија и одбијам да учествујем у том срању.
Проблем је у томе докле си сам спреман да то допушташ, то му дође као клацкалица. На једној страни је љубав а на другој су такве пиздарије и докле год не превагну добро је, када превагну оде све у курац.
По мени је поштовање кад се културно и нормално понашаш према некоме и кад си спреман да помогнеш кад је помоћ потребна. Сматрам да је поштовање и могућност и воља да саслушамо шта тај неко има да нам каже и да на основу те дискусије долазимо до заједничког решења могућег проблема.
Pa dobro ne treba paliti sve i posrati se na celu priču, ali kad dodje do nekog velikog sranja, treba čoveku restart. :) Sve zavisi od tvoje sujete i ega. Zar ne?
Nikad ni za jednog bivšeg nisam rekla ništa ružno, niti ću. Jako mi je ružno kad čujem da neko pljuje bivše, jer ako bivšeg nazoveš govnetom, skotom ili sl. šta si onda ti koja si bila sa takvim momkom.
Ako me napravio budalom, jbg, to ćemi biti samo škola. Neki su napravili mene budalom, neke sam ja, sve je to život.
Sa bivšim momcima sam u ok odnosima, sa nekim sam samo na ćao, sa nekima sam bolja i tako, jedan mi je baš baš dobar drug, šta znam, ne opterećujem se ja previše stvarima i vezama koje su prošle.... bilo, prošlo, sad je tu neki novi, i tako idemo idemo idemo....
Треба рестарт, али чему говорење о томе "не, нећу ја истом мером, ја сам изнад тога"? Опали, нека бриди до следеће везе!
Наравно, сујета и его могу играти улогу, мада, што се мене тиче, не би требало да игра велику улогу. :-)
sa ovim se slažem i što se tiče žena i što se tiče muškaraca, ali u praksi to može biti vrlo zajebano..ako te neko pravio budalom pa ste se raskantali, opet si sam kriv što si to dozvolio...znam da je nekako menjanje teze, ali je u praksi vrlo često..ja ne krivim one koji su me napravili budalom nego za to krivim sebe...