Trula Srbija
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Na ovaj dan vi palamudite o politici, sramota! Hrista u sebi nađite, grehe svoje okajte!
Okajavamo grehe, trpimo Aleksandra Drugovenčanog. Malo li je na ovaj dan ?
malopre vidim na vestima, prvo se obavestava da je uskrs a odma posle toga vucic i naslov ZDRAVA EKONOMIJA..heheh zdrava ekonomija sa 70% nezaposljenih
Zakon o razumevanju medija:
Što više tupe da je nešto dobro, to je veće sranje baš na tom mestu.
Vazda bilo, otvoriš novine i samo čitaš koje vesti govore o uspesima - tu su najveći problemi sigurno :)
malopre vidim na vestima, prvo se obavestava da je uskrs a odma posle toga vucic i naslov ZDRAVA EKONOMIJA..heheh zdrava ekonomija sa 70% nezaposljenih
Kada će Srbi, narod Božji, naučiti da se kaže VASKRS? Nismo mi Hrvati!
Valjda je trik u tome da se lopovska vlast u ovoj zemlji prihvati kao elementarna nepogoda na koju ne može da se utiče, poput tornadà na Srednjem zapadu ili monsunskih kiša u potkontinentu. Jer i ne može, sve i da neko upadne u Skupštinu i napravi šou. Jer svi su oni isti: i ovi sad, koje čine zla onoliko koliko im prilike dozvoljavaju, i ovi prošli, koji su bili u fazonu: "Mi smo manje loši, šta oćete više od toga?" Vlast je pljačka, kraj priče.
Sad, možeš da odeš, i da izgradiš život u nekoj pitomini koju će već sledeća generacija nazivati svojom. A možeš da ostaneš i da učiniš da se barem u tvojoj kući zna red. Da ne dozvoliš da bagra ima prevlast nad tobom, da se ne nerviraš zbog njih. Samo opsuješ "jete govna", dizvine današnja sovra, i promeniš kanal.
ne zasluzuje sns i vucic ovakav narod. ljude koji ga stalno optuzuju, klevete i krive za svaki moguci problem koji se pojavi. i ako bez obzira on sve to prihvta na svoja pleca junacka, narodu i dalje nije dovoljno i nikako ne vidi koliko se on i svi na vlasti zrtvuju i rade da bi ne njima nego vama bilo bolje, da mozete samo da sedite i da cekate bolje vreme.
a ima rezultata. pocinje izgradnja beograda na vodi koji ce potpuno izleciti srpsku privredu, zaposliti srpske firme i podici srbiju na nivo lidera na balkanu. resenje za zelezaru je tu. air serbia je postao najveci avio prevoznik na balkanu. zastava izvozi automobile opet, i nezaposlenost je sve manja.
ali zli jezici i zapadni placenici ovo ne zele, i podmecu nogu gde god stignu. bune se da ne postoji objektivnost medija, a to nije uopste tacno i bas bi voleo da vidim ko nije objektivan. bune se da politicari samo brinu za sopstveni imidz i rejting, a ne kapiraju da oni to iskljucivo filantropski rade. prvo salju seselja u najnezgodnijem trenutku, a onda ga traze nazad u jos nezgodnijem.
ali bez obzira na sve to, treba imati poverenje u ovu vladu, jer ona je nesto najbolje sto se desilo srbiji u modernoj istoriji, i jedina ima snage da ovu zemlju izvuce napred.
srecan vam uskrs i umesto sto za sve krivite vlast, pogledajte prvo sebe.
Kelte pakuj kofere eno rasni priprema 100 soma e-mail adresa
https://www.facebook.com/vucicaleksandar/photos/a.434935866549178.97654.434923669883731/879297198779707/?type=1&theater
Kakav tekst lololo
Новак је опет победио у Мајамију и то таман кад су сви помислили да је на сигурном путу да изгуби меч! Омогућио нам је, по ко зна који пут, велико славље.
А ја се сетим кошаркаша који је, у каријери, промашио више од 9.000 шутева. И изгубио скоро 300 утакмица. И чак 26 пута, последњим шутем, пробао да донесе победу свом тиму, и промашио.
Какав губитник, кажете ви, шта, уопште, размишљаш о њему, данас, када смо победили? Зато што се звао Мајкл Џордан. Летећи Мајкл. Највећи кошаркаш свих времена. Човек који је, после свега, најпре сабрао промашене шутеве и поразе.
И када су га питали, како је успео, прво је то навео. Колико пута је промашио, колико утакмица изгубио, колико пута је испустио победе. Другим речима, колико пута, и после чега, није одустао.
Страшно важна лекција.
Да је успех пут, а не циљ, и да, на том путу, мора и да се пада. Не сме само да се одустане.
По Черчилу, ићи од неуспеха до неуспеха, а не изгубити ентузијазам - то је пут успеха. Новак је то доказао. Србија то, данас, доказује.
Зато што смо веровали у њу, и када јој ништа није ишло.
Зато што смо трпели поразе, али нисмо одустајали.
И нисмо се плашили. Ни рада, ни тешких одлука.
А у Србији, вероватно најтежа одлука била је она да промовишемо рад, као услов и као начин. Да укинемо бајке и митове, да престанемо да лажемо и обећавамо, него да, отворено, кажемо - биће, ако сви радимо.
Тешка одлука, у Србији.
И навешћу само један пример.
Једна од критичарки (извињавам се што јој нисам запамтио име, много критичара је било, нисам успео све да похватам), после мог навођења Езопове басне о цврчку и мраву, написала је како је Лутер, својевремено, преводио Езопа и делио његове басне, поуке, својој пастви.
Тачан податак, и есенција наших проблема. Лутер је живео у Немачкој, у 16. веку, и имао пред собом широко, празно поље. Људе који су били прости и неписмени. И спремни да уче од почетка. Од Езопа и елементарних правила. Оних која су их, током векова, обликовала и начинила од њих вредне раднике.
А ми, данас, у Србији, Езопу, и раду, покушавамо да учимо оне који су убеђени да већ знају све. И да нема шта ко да им прича.
Ми, свакој науци, и сваком тешком раду, нађемо ману. Презиремо их, убеђени да бисмо само, само ако бисмо хтели, могли много више и боље.
Као у оној анегдоти о Милану Јовановићу Бродском, једном од најобразованијих Срба у 19. веку. Писац, преводилац, који је, као лекар, радио на Лојдовим бродовима и стигао до Кине и Индије.
Када је приман у Краљевску академију наука, држао је приступну беседу о индијској драми, са којом се упознао још током студија у Енглеској. И неке колеге, будуће, замериле му што прича о индијској драми, а не зна санскрит.
Како год, изађе Милан Јовановић на Кнез Михаилову после те расправе, и примети како људи окрећу главу од њега. Иде, чуди се, када из једног ћепенка чује два шегрта како се домунђавају:
- Ено га онај што не зна санскрит.
То је Србија којој смо рекли да мора да ради, и да учи. Свезнајућа земља, свезнајућих људи.
Тешка одлука, нарочито ако се зна да ни сам не знам санскрит.
Али, хвала Богу, знам да радим. И отпоран сам на "незнасанскрит" критике. И верујем да таквих, као што сам ја, у Србији има, као мрава. И нема везе што су ови санскрит критичари гласнији. Ми смо вреднији.
Не кријемо се, у сенци, не правимо митинге, у сенци, не одмарамо се и не причамо, у сенци.
Радимо, на отвореном, и верујемо, искључиво у тај наш рад.
Спремни смо да, радећи, паднемо, али и да одмах устанемо и наставимо да радимо.
И, нећу да се поредим, али верујем да смо, највећем делу Србије успели да приближимо ону филозофију која је направила једног Новака Ђоковића.
А он се, пре само пар недеља, у Филаделфији, сликао поред споменика Рокију Балбои, и написао, испод слике, чувену реченицу, која би, ако мене питате, требало да постане мото читаве Србије:
- Није важно колико јако можеш да удариш, већ колико јаких удараца можеш да примиш, и да наставиш даље.
То је Новака направило. Рад и неодустајање.
Неодустајање и рад, рад и рад.
И то је Србија данас.
То је "Београд на води". То је "Ер Србија". То је Железара. То је фабрика у Крупњу после 35 година. То је свака фабрика коју отворимо.
То ће бити и дан када ћемо вратити плате и пензије. Када почну да расту на здравим економским темељима.
Устајање после удараца.
И зар није, на крају, то и суштина највећег хришћанског празника, Ускрса. Устати, после свих удараца, распећа и мука.
Празника од којег ми, свезнајући Срби, треба толико тога да научимо.
А пре свега да верујемо, и да не одустајемо.
Да радимо, још више.
Зато, срећан вам управо такав Ускрс.
Христос Воскресе!
Ваистину!
http://i.ytimg.com/vi/euI3v2jpTlI/hqdefault.jpg
ja ne veruem. probam da sastavim patetican tekst ne bi li zvucao smesno, i 5min posle ukapiram da sam ja amater za one koji to rade ozbiljno. mogu samo da se naklonim vucicu i da se povucem, ovo nema sanse da dostigne niko.
najtrulije u srbiji su seksualne posalice za uskrs
¤ ¤ ¤ ¤ ¤ ¤
¤ ¤ H ¤ ¤ ¤
¤ ¤ R ¤ ¤ ¤
¤ ¤ I ¤ ¤ ¤
¤ I S U S ¤
¤ ¤ T ¤ ¤ ¤
¤ ¤ U ¤ ¤ ¤
¤ ¤ S ¤ ¤ ¤
¤ ¤ ¤ ¤ ¤ ¤
Jednostavno smo glup i neobrazovan narod. Većina naroda je takva ako ništa drugo.
Prošetaš radnim danom ulicom u periodu 10-11 h i kad vidiš masu koja nema posao a ne ide u školu ili na faks, nego baza okolo za svojim ciljevima, debelo se smoriš kad vidiš tu količinu izbezumljenika.
kako god, uskrs je vreme za dusevni mir, prastanje itd: nije vucic kriv. niste ni vi krivi. nije niko kriv, skoro sve je u redu, i treba biti covek zahvalan na onome sto je u zivotu postigao i umesto da gleda stalno u nebo treba da pogleda u zemlju i iza sebe i onome sto u zivotu ima, da se preispita sta je nekada hteo a ne sta hoce, i uziva u svakom danu jer kolko god da je malo, moze mnogo gore. da budemo realni. bar smo zdravi. ili ako nismo, bar smo zivi. i nismo gladni. mnogo. osim ako nismo na dijeti, al to samo govori da imamo i vise nego sto nam treba da budemo srecni.
ja sam jutros u sanducetu dobio 3 ofarbana jaja u tudjini. i to me cini srecnim, dovoljno mi je.
cukajte se jajima.
vaistinu.
ČOVEK GOVORI IZ ISKUSTVA!
ja ovih dana imam neke slobodne dane da iskoristim, pa ili dodjem kuci rano sa posla ili ne odem na posao, pa kad krenem po ulici tako popodne, mene sramota, imam osecaj da me gledaju matori ljudi i zene sa decom na foru: "sto ne radis konju?", posto sam jedini radno sposoban koji se seta.
Ne, govorim jer sam to pročitao na radiu.
Pali džiberu, idi troluj jaja majmune
N O O B
O
O
B
Nemoj uplakan biti.
Možda si samo lepo obučen