Ко последњи побједник 135
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
A učim ja relativno brzo, to mi je najmanji problem. Samo da hoću krenuti, a logika je talašika predmet, znam nešto sa časova i milina :D
Au, pa ti onda brzo učiš :D
Imam ja neku tehniku, da ispraznim mozak tako je zovem :D
Buljim kroz prozor jedno 15 minuta i ne mislim nikako, tad ko da mi se čelo isprazni nekako, e kad se čelo isprazni onda uhvatim učiti, jednom pročitam napamet znam. I to me drži nekih 20 stranica, onda pojedem nešto slatko, pa opet balavim kroz prozor pa pređem i drugih 20 stranica i gotovo za 45 minuta :D
Cokula The Prodigy!
Hahaha, kakva tehnika! :))
A možda zvučim kao da sam autustičan :D ali radi 100% :)
Možda. :)
Koji si ti lik, Cokula, za udžbenike :))
Zato kad krenem na faks date mi sobu koja ima prozor i naučim ispit od 400 stranica za dva dana :D
Mogao bi da patentiraš i prodaješ tvoj stil učenja. Štampaš knjige sa savetima, ono.
Hahahaha :D
Budeš bogat čovek. Meni pola. :)
Ključ svega je balaviti dok gledaš kroz prozor :D
Možda treba proširiti i ispitati taj stil. Možda pomaže i balavljenje u otvoren frižider. :)
Зелено, волим те зелено. Зелена трава, зелено сено... пу јебо ме Лорка и кад га прочитах у штали неки дан, а лепо ми је мајка говорила да не читам те педерлуке, да не бацам узалуд време. Могла сам да ждерем траву ко луда, да набијам главу у ограду а после да блејим да ме ваде. Ко ме јебе, уствари нико неће да ме ни погледа, а камоли јебе. И за то сам крива. Убило ме моје читање, Лорка, Пастерњак, Андрић, Шекспир... остале овце су ме сматрале штребером, ован ни рогом да ме почеше, а камоли да ме мало почеше нечим другим, ако ме разумете.
Мислили су да сам болесна, и за то сам крива. Остајала сам у штали да читам док су се друге овце играле, нисам рађала ради читања и едукације. Газда је помислио да сам нероткиња и да сам болесна. Сад се окрећем на ражњу ко земља око осе, и треба тако. Него, да искористим време док се мој хипстерски ајфон није истопио и да вам објасним мало ситуацију.
Као да је јуче било кад сам се родила, газда гурну руку кеви у шупак, избаци мене, кева ме облиза ко сладолед и ето ме, ко нова. Обигравали су око мене и зато сам мислила да сам за њих светиња, касније ћу сконтати да сам дио светиње и да ћу се окретати за Божић, ох окрутна судбино. Као мала била сам другачија од остале деце, остајала сам у прегради, нисам много излазила напоље, нисам гурала главу овну у шупак, нисам лизала со. Једног дана открила сам чари књиге, читала сам ко луда, ипмресионизам, надреализам, модерна, реализам, романтизам... нисам бирала штиво. Ко да је јуче било кад ми је кева уговарала секс са овном из суседног имања а ја га испалила ради интерпретације Сеоба од Црњанског. То ми је била задња сламка за спас, ја је нисам ухватила. Нико ме није хтео после, а ја сам само читала и читала, дошло је до тога да сви мисле да сам болесна, па и газда.
Једног јутра ме је само извукао из штале, он и комшија су ми одрали кожу набили ме на ражањ и почели окретати, окрето ме његов унук љеб му јебем драги, и ето. Знате моју причу. Додуше не знам како ово куцам кад сам завезана за ражањ и мртва сам. Ко га јебе, чудне су ове нове технологије, све се може кад се хоће хе хе.
Зелено, волим те зелено!
ОБРИСАЛИ МИ ОВУ ДЕФИНИЦИЈУ
Nisu pogrešili. :D
Не схваташ нас надреалисте :(
Jok ja.
DOBAR DAN LJUDOVI