@DOBROVECE
A kako bi ti definisao dušu, a da upotrebiš 'svest' u definiciji? Jer ljudi su jedina bića koja su po definiciji svesna i jedina koja po verovanju imaju dušu.
A kako dokazati da se energija ne sastoji od protona, neutrona i elektrona? Zar nije dovoljno to što sami elektroni imaju svoju energiju?
@Риха Дисидент
@Duče
Tvrdite? Dokažite. Dok ne dokažete, smatraću vas maloumnicima.
glupo je raspravljati da li bog postoji ili ne, to niko od nas (živih) ne može znati. uzmimo pretpostavku da postoji, i kako ga ljudi zamišljaju? kao nekog velikog čiku koji će te prigrliti ako se dobro pokaješ. to nimalo nema logike, jer svaki čovek ima i dobra i loša osećanja i sigurno je sposoban za pokajanje, i zašto bi se onda izjednačio neko ko nikad nije grešio sa nekim ko jeste pa se posle pokajao i sve mu je oprošteno.
ja sve to zamišljam kao neku video igricu, živiš, prolaziš kroz iskušenja, umreš i ideš na sledeći level, tj, opet se rodiš i opet prolaziš kroz iskušenja samo malo teža i tako sve dok ne dostigneš određen nivo da više nema načina da budeš iskušan i završiš u nekoj drugoj dimenziji, verovatno večno oslobođen.
a ako ne prođeš iskušenja, kao u igrici, vrati te na početak, ponovo se rodiš i krećeš ispočetka, to mi je nekako realno, jer kad vidimo npr da je neko dete od par godina teško bolesno, većina se zapita, šta je ono zgrešilo tako mlado, pa onda ima teorija da su to gresi od njenih preka, što je totalno nepravedno i bez logike. više verujem da je u prethodnom životu napravilo neko sranje pa sad mora da dostigne nivo koji je imalo.
i tako sve u krug.
možda kenjam ali sam razmišljala o tome, i to ima logike, i pravde, znači, bog ako ga ima, je ustvari naša savest, kako radiš tako ti se vraća i ko šta radi sebi radi.
@tasmanijski djavo
Sviđa mi se kako razmišljaš. Savetuejm ti da pročitaš od B.D. Benedikta "Priču o karmi" i "Peti život" koji je nastavak.
Ја мислим да ови, којима се указ'о ђаво и пакао, не причају о томе. Срамота их. А после таквог догађаја почну са озбиљним хуманитарним радом.
Nije bre to, nego od Boga i možeš da pobegneš, a od đavola ne možeš.
А можда се ђаво маскир'о у Бога и као каже овом "дођи вамо грешниче, све ти је опроштено" у смислу да га намами и узме му душу!
Qwebeck@ davno sam čitala benedikta, čini mi se neki paralelni svet, ili tako nešto, ali to nije uticalo na moje razmišljanje, previše mašte ima.
A možda je Bogu dosadio ovaj svet i postavio Đavola za VD stečajnog upravnika, tako da je ono što mi mislimo da je Bog u stvari Đavo.
Мислим да је једноставније претпоставити да дете није ништа згрешило, али да пати јер нема те врсте правде у свету. Кад би патња у ствари била окајавање злочина из прошлих живота, то би значило да је свет пун злочинаца, а чини ми се да је више људи који пате него злочинаца, па ми се не уклапа рачуница. Осим тога, ако је то тако уређено, зашто би човек морао да одговара за своје грехе у наредном животу, а не одмах и на лицу места? Није то лепо уређено.
@tasmanijski djavo
Znam, nego to sa igricama i sa nivoima o čemu si pisala je veoma slišno ovim dvema knjigama.
@Valdemar
Kao da je život bežanje od Đavola ka Bogu. I u trenutku smrti, ili te je Đavo stigao, ili te je Bog prigrlio. ;)
Ne to, nego kad neko odapne, i ode kod Boga, ovaj neki put kaže "ajd, dobro, vrati se još malo da živiš", a kad neko stigne kod Đavola, ovaj nema pardona i odmah u kazan, i zato svi koji dolaze iz smrta pričaju o Bogu, zato što se od Đavola niko ne vraća.
Mene samo oduvijek zanima zasto su ateisti toliko glasni u svojim stavovima...i zasto 90% njih ljude koji vjeruju nazivaju degenericima glupanima i sl. i sam sam nazvan tako bezbroj puta na ovom sajtu...
valdemar@, vidi, on mora te grehe iskupiti, pa tek onda ući u nova iskušenja, dok ne dostigne određeni nivo. ako ih ne iskupi u ovom životum, ima naredni i tako dalje.
dalje, šta znači zločinac, ne mora da bude neko ko je ubio, svi smo mi zločinci na neki način, jer ako ja tebi želim zlo, ja činim zločin, ali ne prema tebi, nego prema sebi, jer dok usmeravam svoje misli na mržnju prema tebi, ili zavisti, ljubomori, šta god, ja trošim svoju energiju koju bih mogla upotrebiti da ja napredujem, zato stagniram, ili se vraćam unazad. da li me razumeš šta hoću da kažem?
Haha, sviđa mi se to razmišljanje. Đavo je alav. Trebaju mu duše. A niko od nas nije bezgrešan da bi mu Bog rekao da ostane gore. Mada, sve je to vaganje. Greh vs dobro delo.
Imao sam i ja tih bliskih susreta sa smrću, kao jednom kad me navatala ekipa iz drugog bloka sa štanglama, e boga sam vido tada.
Ок, узмимо као тачно да Бог постоји. Ако је он творац свега, и људи и Комоса, а, колико сам ја упознат све главне теорије о Свемиру (Теорија струна нпр.) су сагласне у томе да је Космос много више од 3 (или 4) димензије у којима ми егзистирамо и способни смо да региструјемо - у којој димензији је Бог? Да ли је (рекли смо да Бог постоји, не доводимо то у питање сада) логично веровати да је он у 5., 6., последњој, изван свих димензија, у свим димензијама?
ЕДИТ:ДА ЛИ СУ ДИМЕНЗИЈЕ ЛАЖ
http://www.dodaj.rs/f/C/d9/2db0uDLx/patrik.png
питање је било озбиљно, игноришите ово горе, морао сам лоло
A realno da ''znam'' da Bog ne postoji nista me ne bi sprecavalo da npr. rokam ljude za lovu i zivim ovaj zivot maksimalno bez razmisljanja o drugim ljudima, gazim preko svega da bi meni bilo dobro...
Bog je tamo đe je tehnodrom, u dimenziji X jebogati.
@menijesamodosadno
Rekao bih da je u svim.
@Anarchyst
Taj rad. ;)
Sve to zvuči logično, ali ne postoji nijedan razlog da bi čovek u to poverovao. Najjednostavnije objašnjenje je da patiš zato što je svet takav i što si ti takav, a ne natezati nekakvim nedokazivim teorijama.
Osim toga, šta se to desilo u dva svetska rata, namnožili se grešnici u prethodnoj generaciji :) Jednom kad čoveka nestane sa planete, da li će to značiti da su apsolutno svi u prethodnoj generaciji počinili neki užasan greh?
Jedno iskustvo koje bi moglo da bude odgovor na pitanje iz uvodnog posta. Iskustvo nije moje, ali sam ga čuo od neposrednog aktera. Naime, moja poznanica je pre više godina, nakon ujeda pčele zapala u anafilaktički šok, a zatim u komu u kojoj je provela 28 dana. Bila je smeštena na VMA i manje više bila na granici života i smrti. POsle 28 dana se probudila i odmah po buđenju, sa njom je razgovarala psiholog (psihološkinja). Razgovor je vođen radi psihološke podrške nakon traume, a ispostavilo se da je doktorka bila i znatiželjna upravo za pitanja bliskog susreta sa smrću. Moja poznanica joj je opisala iskustvo koje je imala, a koje je bilo veoma prijatno: tokom kome imala je osećaj da se nalazi u nekom prijatnom želatinoznom svetu lepih boja, prijatne svetlosti, u kom joj je kretanje bilo lagano i skakutavo i buđenje iz kome joj je bilo prilično razočaravajuće. E sad, tu stvari postaju zanimljive. Na istom odeljenju se veoma često leče narkomani koji u slično stanje zapadnu usled prekomerne doze ili loše droge. Sa onima koji se probude, dotična doktorka takođe je obavljala slične razgovore i svi do jednog su iskustvo opisivali kao jezivo, neprijatno, opisivali su mrak, teskobu, strah, bol i sl. Tako da odgovor na tvoje pitanje
može biti da su neki zapravo banuli i kod šejtana, ali možda o tome niko ne voli baš da priča na sve strane.
EDIT: imam jedno "nj" viška u "psihološkinja".
EDIT MOD: pa kad već edituješ što ga ne obrisa?