Najveca govna
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
у да. много су велика говна сви они из студентских парламената они што постављају своје кандидатуре уз биографију и слику неку. то су у 90 посто случајева невероватна говна.
@david u sustini svi po ovim kurcevim studentskim organizacijama jesu govna a dodao bih i kurcine
to.
Ne znam koja su najveća, ali najgora su ona kada jedeš suncokret sa sve ljuskom pa, pošto se ljuska ne vari, kreće da grebe rč dok izlazi, boli u pičku materinu.
Vukajlijaši!
Ovi sto pisu osisanom latinicom. Govna nad govnima.
Picka im materina
мајке су највећа говна јер све политичаре, лекаре, полицајце и сељаке које нису рођени београђани су родиле мајке. ЈЕДИНО ЈЕ БЕОГРАД ЗАКОН БРЕ САМО БЕОГРАД БЕОГРАД БЕОГРАД.
Đovakovci i oni majmuni sa radija S.
JEBITE SE BEOGRAĐANI! JE BI TE SE!
БЕОГРАД БЕОГРАД БЕОГРАД БЕОГРАД БЕОГРАД БЕОГРАД БЕОГРАД
OKREČITE BEOGRAD!
Beograđani mrš u Mojtenegro.
nesrećnici koji se tako osećaju i sve mrze, ne znam kako se drugačije zovu nego "govno", retardirano ili nadrkano, nebitno, ali govna.
i slab protok
govna uvlakačka, uvlače se onima iznad i vole da se njima neko govniše, budući funkcioneri, načelnici, predsednici zajednica, u svakom su glavnom kanalizacionom odboru
E da, oni cigani što su prodavali diskete za Sega megu na buvljaku. Pa jebem im ja mater cigansku, dva puta stviš u konzolu i kasnie moraš u nju duvat ko ćurgija.
1. + Na Davidov post. Manje više svi iz tih studentskih organizacija. Ljigatori teški, šlihtare profesorima i skoro odreda propali, u najboljem slučaju mediokriteti, studenti. Studiraju devetu godinu vodnog saobraćaja ili zaštite životne sredine, nose džemperčiće na roze pruge, piju kafice sa profesorima i asistentima, i pod izgovorom borbe za neka studentska prava (bio sam student, i nisam se osećao da mi je i jedno pravo bilo ugroženo, sem onog da naučim više na predavanjima od tih "stručnjaka"), džabe se štekaju da idu na "ijade", smeškaju na trule fore profesora, ne bi li dobili asistentsko mesto, piče fucu ovo-ono i glume uber jebače. Iako su većinom Bosanci i Hercegovci (da ne kažem moji), teške su smradine.
2. Deo studentarija koja kuka na teške ispite i teške profesore i diže neke proteste. Ili uči, pička ti materina, 5-6 sati dnevno i završićeš bilo koji faks, ili fino budi iskren čovek pa reci da si lenjština i nelebar. Takvi vijeka boga kukaju i da nemaju para, a ni jedan koncert ne maše. Nikad od njih ljudi neće biti. Slično i za ove što gledaju da polože ispit ako može iz skripte od četir' i po lista. Posle im država kriva što nema posla. Av, av!
3. Domaći podmladak (oko 25 do 35 godina) koji radi za međunarodne kompanije u stacionirane u Srbiji. Ima izuzetaka, ali većinom mnogo prepotentan svet, koji bi pojeo vruće govno i gazio i živo i mrtvo za koji evro. Sa osmehom. U stanju su da čoveku krnu nožekanju pod rebra, okrenu dvatriput, i onako ljubopitljivo trepćućim okicama da te naivno gledaju kao da se ništa nije desilo. Jedan moj prijatelj radio u jednoj takvoj kompaniji u Beogradu. Kaže da se ta fino obučena, namirisana i lepo glagoljiva korporativna dečica kolju kao najstražnje ulične kerine za povišice, plate, promocije...
4. Eldepeovci i članovi nevladinih organizacija. Nema potrebe obrazlagati.
5. Oni (većina) profesori i asistenti na fakultetima u Srbiji i Bosni koji drve kurac u košuljicama, kao merom autoriteta jelte, i forsirajući na neku formalnost i strogoću u odnosu sa studentima, a nisu u stanju da objavljuju originalni naučni rad u međunarnodom časopisu ili konferenciji u dve godine, nego prepisuju i plagiraju radove iz osamdesetih. Takvi umesto da lepo studentima objasne gradivo, sa podignutom nosinom recituju napamet našteban materijal. Na poslednjem mestu njihovih prioriteta je da nauče studente da razmišljaju i da koriste za nešto praktično to gradivo. Imao sam prilike da upoznam (i radim sa nekim) od profesora sa top svetskih univerziteta, oni najbolji su većinom vrlo skroman, vrlo radan i većinom pristupačan svet.
Колекционари свега и свачега по купујем.продајем,рс, оће да деру 100 евра за аутић на батерије из седамдесетих који на бувљаку нађеш за 150 динара.
Али, генерално, док је оваца, биће и гована који их шишају.
Ma jebi se ti, brateeee...
To posebno. Jebem im majku, na kvadrat, na kub, Nisam nasilan, al želim im da propate sve u čemu bih ja uživao.
MOJ ROĐAK JE NAJVEĆE GOVNO
NIJE MI HTIO PRODATI ZVUČNIK VUFER DA STAVIM U GOLFA
2. Deo studentarija koja kuka na teške ispite i teške profesore i diže neke proteste. Ili uči, pička ti materina, 5-6 sati dnevno i završićeš bilo koji faks, ili fino budi iskren čovek pa reci da si lenjština i nelebar. Takvi vijeka boga kukaju i da nemaju para, a ni jedan koncert ne maše. Nikad od njih ljudi neće biti. Slično i za ove što gledaju da polože ispit ako može iz skripte od četir' i po lista. Posle im država kriva što nema posla. Av, av!
3. Domaći podmladak (oko 25 do 35 godina) koji radi za međunarodne kompanije u stacionirane u Srbiji. Ima izuzetaka, ali većinom mnogo prepotentan svet, koji bi pojeo vruće govno i gazio i živo i mrtvo za koji evro. Sa osmehom. U stanju su da čoveku krnu nožekanju pod rebra, okrenu dvatriput, i onako ljubopitljivo trepćućim okicama da te naivno gledaju kao da se ništa nije desilo. Jedan moj prijatelj radio u jednoj takvoj kompaniji u Beogradu. Kaže da se ta fino obučena, namirisana i lepo glagoljiva korporativna dečica kolju kao najstražnje ulične kerine za povišice, plate, promocije...
4. Eldepeovci i članovi nevladinih organizacija. Nema potrebe obrazlagati.
5. Oni (većina) profesori i asistenti na fakultetima u Srbiji i Bosni koji drve kurac u košuljicama, kao merom autoriteta jelte, i forsirajući na neku formalnost i strogoću u odnosu sa studentima, a nisu u stanju da objavljuju originalni naučni rad u međunarnodom časopisu ili konferenciji u dve godine, nego prepisuju i plagiraju radove iz osamdesetih. Takvi umesto da lepo studentima objasne gradivo, sa podignutom nosinom recituju napamet našteban materijal. Na poslednjem mestu njihovih prioriteta je da nauče studente da razmišljaju i da koriste za nešto praktično to gradivo. Imao sam prilike da upoznam (i radim sa nekim) od profesora sa top svetskih univerziteta, oni najbolji su većinom vrlo skroman, vrlo radan i većinom pristupačan svet.
Baš tako, osim za retke, ali baš retke NVO.