pokusavam da napisem nesto pametno ovde, al mi ne ide.
sto vise poznajes nesto to ti je dosadnije i nesrecniji si. nema veze da li je grad ili selo. ako ti je dosadno, seli se, ili nalazi nesto da se zanimas. dosada ubija najbrze.
covek nije drvo i vezanost je njegova nesreca... rece jedan.
Napisao si nešto pametno celte-svidja mi se ova tvoja poslovica ( covek nije drvo i vezanost je njegova nesreca... rece jedan.)
Океј, Петре, знамо да си шампион у брзом ходању...
http://www.racewalk.com/TopStories/TopStories101903_DMcGovern.jpg
nije poslovica nikola... citat iz dervis i smrt.
sad cu da nadjem ako ima na internetu pa cu da ti iskopiram.
Čovek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smešiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože menjamo. I opet se vraćamo, smireni, utešljivo prevareni.
"Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?"
Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš.
gastarbajterska prica :)
Lepo...Čitao sam Derviša, doduše davno...
Можда би најбоља комбинација била: радити у граду, а живјети на селу, или неком приградском насељу гдје су ваздух и вода чистији, људи природнији. Тако би пола дана био у једној а пола дана у другој средини, па ти динамике и благодети и једног и другог ти не би фалило, а опет имао би осигуран свој мир и спокој на крају дана и викендом. Треба ту да се поклопи доста ствари, али што да не?
Ljudi prirodniji van grada? A-a.
Generalno nema veštačkih ljudi, ako si na to mislio, ali pošto sam siguran da nisi: Ljudi su manje prirodni u manjim sredinama zbog većeg pritiska okruženja da budeš isti kao i svi. U gradu te ljudi ne znaju, pa možeš da budeš svoj.
Та врста слободе о којој говориш јесте лакше остварива у граду са чијом величином расте и шанса да те нико неће примjeћивати и гледати попријеко какав год фазон да фураш. Поред тога, имаш и веће шансе да нађеш људе истих интересовања и да се самоостварујеш и потврђујеш у ономе што заправо јеси. Мање средине врло често гуше овакве покушаје и разапињу изузетке без милости.
Ја сам више мислио на отуђеност градских људи од природе, јурњаву, билборде, уклапање у потрошачке калупе, буку, непоздрављање првог комшије или чак и непознавање истог, ужасавање од сеоске „прљавштине“-стерилно понашање на селу код баке, дјецу из солитера која до своје шеснасте године никад нису видјела живу овцу или краву, а о дивљим животињама да и не говоримо...и на остале тужне изобличености урбаног живота.
Зато сам као рјешење предложио пола-пола, како би човјек избалансирао и прихватио позитивну страну и од једног и другог.
Zeljček, ja upravo o tome i pričam. Želeo bih da živim u PRIRODI, a ne na SELU. I uporno potenciram da bih voleo da imam prvog komšiju na 200-300m od kuće, ali i da ta kuća bude 40-50 km od grada u kojem su sva zbivanja, pa kad se zaželiš a ti u auto i prošetaš gradom ili kupiš šta treba...Nikada ne bih pristao da živim u nekom selu , uz ljude koji ti prate svaki korak, znaju kad ti ko dodje, dokle ti gori svetlo... Upravo od toga i bežim-to imam u gradu u stanu, a mislim da takva , izdvojena kuća upravo omogućava da budeš svoj čovek, da se dereš kad oćeš, da radiš kad oćeš i slušaš muziku koliko glasno hoćeš...
Mislim da postoji samo jedno rešenje za to pola-pola: Ostaneš da živiš u gradu ali postaneš mladi goran... Znači nikola, ideš na botoks, i fejslifting, i promeniš ime u Goran, i gotova stvar.
Ili daš meni taj stan u selu i odeš malko da živiš u nekoj pećini na Staroj planini. Ja ću biti toliko dobar da ti pričuvam stan. :D:D:D ;););)
Piro ,tebi ovi u vlasti nisu ispunili zahteve pa bi o moj stan da se grebeš, a ima i net i nalog na Vukajliji i par je stanica od studenjaka...Idealni uslovi za tebe!!;-)
ako si našao mesto kakvo želiš i kuću za 13 000e nemoj da se dvoumiš ni malo!
za najviše sat vremena si u bg. a opet bi imao svoj mir, cvrkut ptica i svež vazduh. ništa lepše od toga! mada, ja i dalje verujem da ako imaš srodnu dušu pored sebe možeš da živiš i u tunguziji, americi ili u prašumi, biće ti lepo:))
uzimaj to, nećeš se pokajati (ako si već našao baš takvo mesto)
Već 15 godina sam član odreda izviđača. OBAVEZNO nekoliko puta godišnje pravimo taborovanja u prirodi, što takmičarskog, što reklaksirajućeg karaktera. Kada bih u slučaju nekog atomskog rata morao da se preselim iz civilizacije u planinu, ne bi mi teško palo. Ipak posle nekoliko dana se uželim svega vezano za grad.
Boravak u prirodi tj. na selu okrepi duh i telo, ali na nekoliko dana. Mogao bih i da živim tako, ali bi mi grad ipak nedostajao.
Selo ima svoje čari, ali i grad takođe... Ne bi mogao bez grada, veruj mi...
Piro: "Ljudi su manje prirodni u manjim sredinama zbog većeg pritiska okruženja da budeš isti kao i svi."
Da, ali to moze da izazove i potpuno suprotnu reakciju pa da na kraju ispadnes kao ja :)
If you do necroposting, you gonna have a bad time.
zivot u grad nije los,al i ja volim vise sumu i te fore.ja sam iz ns,a tu je blizu popovica.dovoljno blizu da se covek moze lako transportovati,a dovoljno daleko da se covek izoluje.sada su tamo cene skocile,provalili su i drugi tu foru.kasno marko na kosovo stize.s'obzirom da sam ubogi student,ne bi mogao ni kvadratni metar tamo da kupim.zivot u gradu ima svojih prednosti,ima i mana,al nije to izgubilo draz zato sto je nekog smorilo,vec zato sto su dosli divlji da oteraju pitome.i to im jako lepo ide.
Džimi, pa ja se vraćam kući peške iz grada... :D