Да и ја кажем коју:
Живим у приградском насељу- дакле, нит смо село, нит смо град. Имамо неке одлике града (и добро смо повезани, најдужи булевар бар у овом делу Србије иде од НСа до Футога, имамо четири линије ГСПа које пролазе овуда -од тога три линије поред моје куће-), ал много више имамо одлика села. Додуше, имамо и пар стамбених зграда овде: ученичке домове у оквиру пољопривредне школе и некадашња просветарска зграда, где су, као што и име каже, станови добијали просветни радници (између њих, и моја покојна баба која је била наставник у основној школи), али све то не умањује чињеницу да смо ми- провинција. Дакле, пуно људи (око 40 000 ако се добро сећам), али неким чудом ''свако сваког познаје'' и није баш разноврсна понуда карактера и тема за конверзације. Сва срећа, па бар у мојој околини има више људи који су ок, ал већина људи из моје генерације који живе овде је на оном нивоу ''повуци ме за прст-јебо сам ти кеву у дупе иза шупе'' нелол хумора, због чега сматрам да нисам погрешио што сам се дистанцирао од њих јер видим да 40% њих су из године у годину све глупљи и глупљи.
Мада, у граду би ми недостајало управо оно што сваког замара, а што ја волим да радим овде по кући: кошење траве, уређивање дворишта, и, што је најважније, пошто за своју душу волим да радим са алатима и да прчкам, у граду баш не бих имао могућности да имам малу кућну радионицу са све радном тезгом као што имам овде.

Nervira me selo zato što su tamo svi seljaci. Pih... Al grad je zakon. Jes da je pun džukela od ljudi i svega, al ja bar živim 50 metara od prodavnice koja radi nonstop. Imamo bioskop. E sad, ja bi' volio da živim u kući odaljen od drugih kuća i zgrada, nešto poput Artura Denta iz Autostoperskog vodiča kroz galaksiju. Ne volim zgrade, nikad nisam živio u jednoj, al mi se ta pomisao ne sviđa, imam osećaj da su ka sardine tamo.

Uglavnom, ne serite, dobar je grad. Još ako dolazite iz dobrostojeće porodice ili ste pak glupan, uopšte vam neće smetat sav taj fukarluk jer: a) i sami ste takvi, i b) preglupi ste da bi shvatili neke stvari, sve u svemu, spadali u a ili b, vama je banja!

Meśa

Nadam se da je tvoj komentar sarkastičan... U suprotnom zabrinuo bih se za tebe!

Što se same teme tiče,nema lepšeg od miksovanja grada i sela.

Generalno moj slučaj je ovakav, rodjen sam i živim ceo svoj život u Zemunu,sa kevine strane mi je i pra baba Zemunka,dok je ćale došao iz okoline Kruševca u Zemun. Pa samim tim imao sam uvek alternativu gde pobeći kad Zemun dosadi. U Kruševac su me ćale i keva vodili i ostavljali samog kod babe i dede već od moje sedme godine, i već tada sam stekao naviku života po principu 2 meseca leti selo,mesec dana zimi i ostalo Zemun. Tada je to naravno bilo zbog škole obaveza itd, ali to mi se usadilo i dan danas,kada sam već može se reći odrastao čovek da barem 2 do 3 meseca godišnje provedem na selu i to obično biram lepe periode za boravak na selu (kad stiže voće,povrće ili za vreme velikih verskih praznika).

E sad Kažem i ako sam rodjen i odrastao u gradu,veoma volim selo,ali ipak grad je grad,pogotovo kada si mlad,mogu ja da iskuliram na selu,mesec dana u cugu,dva meseca,ali već tada kreće neka vrsta kriziranja,jer jeste lep miran i zdrav život ali brzo dosadi. Pogotovo u današnje vreme kada selo odumire i kada su se dešavanja na selu svela na neki minimum. Zato i kažem selo bez grada i obrnuto ne znači ništa.grad jeste počeo polako da gubi svoju dušu ali je i dalje grad i dalje se uvek nešto dešava,dok sa druge strane jeste selo krenulo da odumire ali opet,kao što reče nema lepšeg nego kada se uspavaš uz cvrčke a probudiš uz petlove,popiješ hladnu vodu sa bunara,ubereš jabuku direktno sa drveta ali sve t brzo dosadi kad zavlada neka monotonija. Zato nema ničeg lepšeg od kako sam rekao miksovanja te dve sredine...

Adamse, je li to ovo godina rođenja, ovo 86? Pretpostavljam da jes. Veliš, pođeš na selo na 2-3 mjeseca? Pa fino. Mislim, nije da bih i ja tako, ali bih volio i ja da mogu tako da pođem kad mi se ćefne. O tome ja i pričam. Vi živite u gradu ali pojma nemate kako on funkcioniše. Nije sad da ja znam, ali znam da nije kao što izgleda, a što takvi kao ti, opet, ne znate. I bolje vam je tako, manje nervoze.
Pominješ bunare, jabuke i živinu. pa to moš i u grad. Samo što nećete.

Znaš što je za mene uživanje? Kuća, ograđena, sa zvučnom izolacijom, prvog komšiju da mogu jedino dvogledom da vidim. U gradu naravno. Beogradu po mogućstvu...

Mešo ti onda imaš veliki problem ako tako razmišljaš,jer ako sebi po svaku cenu budeš zacrtao Beograd i kuću u njemu,možeš se jednog dana razočarati,a šta će ti to u životu... Ta filozofija Beograd,Beograd i samo Beograd nas je i dovela do ovde gde smo sada. Svi bi hteli da budu Beogradjani i ako su svesni da time što dodju u Beograd ne postaju Beogradjani i ne dobijaju ništa sem svog ugašenog vekovnog ognjišta na selu! Nije sramota živeti na selu niti biti seljak,čak šta više Srbija je zemlja seljaka oduvek bila ali smo se vremenom očigledno iskompleksirali do te mere,da se sramotimo svojih predaka a samim tim i sebe!

Opet ponavljam lep je Beograd i dešavanja u njemu,ali nema ništa lepše od prirode u svakom obliku,ja kad sam u Kš,vreme provodim na Jastrebcu,kada sam u Zemunu 70 posto slobodnog vremena na Dunavu i tvrdim da sve u životu može dosaditi pa i taj Beograd i ta priroda ali ako mi jednoga dana obe stvari budu dosadile a ne budem imao treću koju mogu da izaberem,pa uvek ću izabrati prirodu pre Beograda!