oću vala da idem u urbanistički zavdo da me gledaju ka manitog tamo haha. makse časti ti :D
Kuca sam evo i na gugl ali ništa ne izbača ni za blok 1, 2, 3 i 4... oni ne postoje!
Sve ovo je dio zavjere.
Jedan kopi/pejst sa raspalog mobilnog telefona, mozda nema veze sa temom al' sam se bar potrudio:
Teško je i pomisliti da postoje ljudi na ovom svetu koji nemaju čak ni ideju šta je internet ili mobilni telefon. To su plemena koja su kompletno odsečena od globalne civilizacije i oni nisu baš dobrodošli za bilo kakav kontakt za spoljašnjim svetom. Severno Sentinel ostrvo, deo Andaman i Nikobar ostrva u Bengalskom zalivu između Mijanmara i Indonezije je dom takvog plemena. Ljudi sa Sentinel ostrva su toliko negostoljubivi i isključivi za kontakt sa ostatkom sveta da je njihovo ostrvo dobilo epitet mesta koje je najteže posetiti na celom svetu.
Za njih se smatra da su direktni potomci prvih ljudi koji su u praistoriji napustili Afriku. Oni žive na ovom malom ostrvu već 60.000 godina. Njihova tačna populacija je nepoznata, moglo bi da ih bude 40 ili čak 500.
Nije bitno da li ste njihov prijatelj ili neprijatelj, da li ste na plaže njihovog ostrva došli ciljano ili nesrećnim slučajem, lokalci će vas dočekati na isti način - sa kopljima i strelama. Pokloni u obliku hrane i odeće nemaju značenja za njih. Oni su čak bili veoma nasilni prema spasiocima nakon velikog cunamija 2004. godine. Nakon ovog cunamija koji se dogodio u Indijskom okeanu decembra 2004. godine, grupa spasilaca je stigla mornaričkim helikopterom na Sentinel ostrvo. Želeli su da pronađu i pomognu preživelima ali su šanse za to ipak bile male. Prvo su pokušali da bacaju pakete hrane, ali su domorodci to dočekali veoma nasilno. Jedan od Sentinel ratnika je tada istrčao iz guste džungle i gađao helikopter strelom.
Skoro ništa nije poznato o ovom plemenskom narodu, njihov jezik i navike su potpuno strani. Njihova naseobina je sakrivena duboko u gustoj džungli, tako da uopšte nije poznato kako oni žive. Poznato je samo da su oni lovci i sakupljači i da se ne bave obradom zemlje. Oni žive na voću, ribi, divljim svinjama, gušterima i medu. Indija ima suverenitet nad Severnim Sentinelom, ali najverovatnije je da ovi ljudi nemaju pojma šta je to uopšte Indija. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja prijateljskog kontakta sa njima od 1964. godine, indijska vlada se povukla i prestala da pokušava. Sve posete ovom ostrvu su zvanično zabranjene. Indijska mornarica je čak uvela tampon zonu od tri milje oko ostrva kako bi turiste, istraživače i sve znatiželjnike držala podalje. Slučajni kontakti se dese, i nijedan od njih se ne završi dobro. Postoji nekoliko horor priča kako se ljudi sa Sentinel ostrva ophode preme svojim gostima. Posetioce se vrate sa ovog ostrva uplašeni, sablasnuti i povređeni ili se
uopšte ne vrate. Daleke 1986 godine, jedan zatvorenik
koji je pobegao iz britanskog zatvora slučajno je doplutao do plaža Severnog Sentinel ostrva. Nekoliko dana kasnije, ljudi koji su tragali za njim su pronašli njegovo beživotno telo na plaži probodeno sa nekoliko koplja i prerezanog grkljana. Jedna grupa
entuzijasta se 1974. godine se uputila tamo kako bi
napravila dokumetnarac pa je režiser ovog ostvarenja završio sa kopljem od skoro dva metra u svojoj butini. Nekoliko snimaka te posete je uvršteno u veći dokumentarac koji nosi naziv "Čovek u potrazi za
čovekom (Man in Search of Man)"
Indijski antropolog T.N. Pandit je sproveo u delo par putovanja koja je sponzorisala indijska vlada, kasnih osamdesetih i početkom devedestih godina prošlog veka.
- Ponekad su nam okretali leđa i počinjali da vrše
veliku nuždu - tvrdi Pandit i dodaje da su tako želeli da
nam stave do znanja da nismo dobrodošli. Za divno
čudo, ipak se desio jedan slučaj kada su domorodci sa
ovog ostrva dočekali indisjkog antropologa bez
agresivne reakcije. Tog 4. januara 1991. godine, 28
muškaraca, žena i dece prišlo je mirno gospodinu
Panditu i njegovoj grupi. - Svojevoljno su prišli da nas
upoznaju, bilo je prosto neverovatno - kaže on i
dodaje da su verovatno odlučili da je došlo pravo
vreme za to. Nažalost poslednji kontakt sa ovim
narodom 2006. godine nije prošao baš dobro. Dvojica
ribara su ubijena dok su nezakonito pecali u blizini
ovih ostrva.
Ljudi sa Severnog Sentinela su poslednji ljudi na kugli
zemaljskoj koji nisu imali kontakt sa civilizacijom.
Možda je i pametnije da ih ostavimo na miru, zato što
ako bi ih uveli u svetske civilizacijske tokove to možda
ne bi bila najbolja stvar za njih. Oni verovatno nisu
imuni na veliki broj bolesti i njihovo adaptiranje na
moderan svet bi verovatno bilo ekstremno teško.
onaj vodovod na bezaniji
sto je u onom ogradjenom prostoru ogradom metalnom
ja sam prolazio tuda bezbroj puta sa sve 4 strane po bezbroj puta
vec 14 godina
NIKADA NIKOGA tamo video nisam
al keve mi,nikada nikoga
ne racunajuci fazane i kerove lolo
a kapiram da neko mora barem nekad da ide tamo
bas sam pricao s ortakom koji zivi na bezaniji od 94 fazon,ni on nikad nije video nikog tamo
Na Top Gear-u je bila emisija o onom grad u Španiji, sve novo, aerodrom nov pust, ludnica. sablasno, hotelske sobe uređene, dođeš i ležiši boli te :)
Eto pogledajte
nazalost nemam nikakve posebne price, al bilo mi zanimljivo sve ovo da procitam....
nije mi za dzabe profil petar pan, to je jer obozavam ta neka mesta poput nedodjije, narnije itd u koju se stize ne znam nji ja kako....i mislim da cu ako dozivim jedno 90godina i tad zeleti da posetim tako neko mesto u koje se ulazi preko nekog portala....kao klinac sam bas imao bujnu mastu u vezi toga i razne snove....i ubedjen sam i sad da postoje neki portali koje ni ne osetis kad prodjes kroz njih, a oni te odvedu na neko mesto koje nema veze sa nasim svetom, a na prvi pogled izgleda sve normalno...ne znam kako da objasnim
a sto se tice tvrdjave, bas u mojoj zgradi ima neobjasnjiva stvar...inace deo gde ja zivim su sve stare zgrade po 200 i vise godina, kad je gradjena tvrdjava tada su i one gradjene, i tu su zidovi uglavnom debeli oko 1 metar....prica se da su u zidove ubacivali leseve ili kaznjene....mnogo tih ukletih prica ima. I jedan pokojni komsija je bio neki kao beli mag, on prica da je osecao te zle sile koje zive tu u zgradi...i bas u njegovom stanu je nesto neobjasnjivo, ima jedna soba, pravougaona, skroz normalno izgleda, zidovi pod 90stepeni, a kad izmeris pod stranice budu 5x7 metara, a stranice na plafonu su 6x7,5 metara cini mi se...
inace do jaja ova prica o ovim divljacima sa sentinela
Ja sam zamišljao da postoji neki paralelni svet, a taj svet bio je isti kao ovaj ovde, samo u nekom drugom svemiru, iz kojeg me zove neka devojčica. Mnogo puta sam je sanjao, joj kako sam se tada tripovao... Hteo sam da poludim od malih nogu...
pa paralelni svemiri postoje i ima ih beskonacno i sve moguce kombinacije koje mogu da se dese u svemiru desavaju se tamo...znaci sve sto je moglo da se desi desilo se,desava se i desavace se u svemirima paralelnim tj 5. dimenziji
možda nije za ovu temu, već za neku tamo u vezi paranormalni aktivnosti i te ostale zaebancije,ali moram negde podeliti sa vama.
Često mi se dešava da se utripujem kad sam u nekim situacijama (bilo to igranje pes-a sa drugarima,vožnja biciklom,pecanje, razgovori sa ljudima na poslu itd.),a to je da SAM VEĆ RANIJE BIO U TOJ SITUACIJI, ALI POTPUNO ISTOJ.
Jeem li ga kako to da nazovem, neko ponavljanje.
Jedino se nikad vreme ne slaže,a ostalo se sve slaže.
pa paralelni svemiri postoje i ima ih beskonacno i sve moguce kombinacije koje mogu da se dese u svemiru desavaju se tamo...znaci sve sto je moglo da se desi desilo se,desava se i desavace se u svemirima paralelnim tj 5. dimenziji
Možda, ali s tim nemam nikakav kontakt, tako da zaa mene to i ne postoji. Šta ima veze to što bezbroj mene u ovom trenutku radi isto što i ja, ili nešto različito, u nekoj dimenziji x, kad su oni tamo, a ja sam ovaj koji zauzima baš ovo mesto u vremenu i prostoru ovog svemira.
bio sam u katakombama na tvrdjavi.onako,zna da bude zajebano.sve ima svoju logiku,kada covek zna da cita oznake,onda se ne mozes izgubiti.doduse,ne treba pokusavati sam niti ici jako daleko.i treba imati dobro osvetljenje.ima nekih delova gde se moze propasti na nivo ispod,to zna da bude zajebano.ima i neki frik koji tamo kao voda ljude po tim katakombama.postoji i prica da je jedan devojcica 70ih godina prosla ispod nivoa dunava na drugu stranu iz katakombi.izgubila se i uspela da prodje.mislim da ima 7 nivoa.ali koliko sam gledao emisju,nisu to klasicno uredjeni nivoi.moze se direkt sa jednog mesta uci na 7mi nivo,ne moas da prolazis ostale.al kazu da je od 5og sve poplavljeno.neki ljudi su sredili jedan deo tih katakombi,gde ima uslova(sirina),pa su napravili neke sobe.ima tu i onih ateljea.zanimljiva stvar,bilo bi lepo da se to iztrazi.kazu da je prolaz ispod dunava miniran.ima raznih prica.
oću vala da idem u urbanistički zavdo da me gledaju ka manitog tamo haha. makse časti ti :D
Kuca sam evo i na gugl ali ništa ne izbača ni za blok 1, 2, 3 i 4... oni ne postoje!
Sve ovo je dio zavjere.
om kad je bio kod mene brojao je stanove u ulazu :D
Jedan kopi/pejst sa raspalog mobilnog telefona, mozda nema veze sa temom al' sam se bar potrudio:
Teško je i pomisliti da postoje ljudi na ovom svetu koji nemaju čak ni ideju šta je internet ili mobilni telefon. To su plemena koja su kompletno odsečena od globalne civilizacije i oni nisu baš dobrodošli za bilo kakav kontakt za spoljašnjim svetom. Severno Sentinel ostrvo, deo Andaman i Nikobar ostrva u Bengalskom zalivu između Mijanmara i Indonezije je dom takvog plemena. Ljudi sa Sentinel ostrva su toliko negostoljubivi i isključivi za kontakt sa ostatkom sveta da je njihovo ostrvo dobilo epitet mesta koje je najteže posetiti na celom svetu.
Za njih se smatra da su direktni potomci prvih ljudi koji su u praistoriji napustili Afriku. Oni žive na ovom malom ostrvu već 60.000 godina. Njihova tačna populacija je nepoznata, moglo bi da ih bude 40 ili čak 500.
Nije bitno da li ste njihov prijatelj ili neprijatelj, da li ste na plaže njihovog ostrva došli ciljano ili nesrećnim slučajem, lokalci će vas dočekati na isti način - sa kopljima i strelama. Pokloni u obliku hrane i odeće nemaju značenja za njih. Oni su čak bili veoma nasilni prema spasiocima nakon velikog cunamija 2004. godine. Nakon ovog cunamija koji se dogodio u Indijskom okeanu decembra 2004. godine, grupa spasilaca je stigla mornaričkim helikopterom na Sentinel ostrvo. Želeli su da pronađu i pomognu preživelima ali su šanse za to ipak bile male. Prvo su pokušali da bacaju pakete hrane, ali su domorodci to dočekali veoma nasilno. Jedan od Sentinel ratnika je tada istrčao iz guste džungle i gađao helikopter strelom.
Skoro ništa nije poznato o ovom plemenskom narodu, njihov jezik i navike su potpuno strani. Njihova naseobina je sakrivena duboko u gustoj džungli, tako da uopšte nije poznato kako oni žive. Poznato je samo da su oni lovci i sakupljači i da se ne bave obradom zemlje. Oni žive na voću, ribi, divljim svinjama, gušterima i medu. Indija ima suverenitet nad Severnim Sentinelom, ali najverovatnije je da ovi ljudi nemaju pojma šta je to uopšte Indija. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja prijateljskog kontakta sa njima od 1964. godine, indijska vlada se povukla i prestala da pokušava. Sve posete ovom ostrvu su zvanično zabranjene. Indijska mornarica je čak uvela tampon zonu od tri milje oko ostrva kako bi turiste, istraživače i sve znatiželjnike držala podalje. Slučajni kontakti se dese, i nijedan od njih se ne završi dobro. Postoji nekoliko horor priča kako se ljudi sa Sentinel ostrva ophode preme svojim gostima. Posetioce se vrate sa ovog ostrva uplašeni, sablasnuti i povređeni ili se
uopšte ne vrate. Daleke 1986 godine, jedan zatvorenik
koji je pobegao iz britanskog zatvora slučajno je doplutao do plaža Severnog Sentinel ostrva. Nekoliko dana kasnije, ljudi koji su tragali za njim su pronašli njegovo beživotno telo na plaži probodeno sa nekoliko koplja i prerezanog grkljana. Jedna grupa
entuzijasta se 1974. godine se uputila tamo kako bi
napravila dokumetnarac pa je režiser ovog ostvarenja završio sa kopljem od skoro dva metra u svojoj butini. Nekoliko snimaka te posete je uvršteno u veći dokumentarac koji nosi naziv "Čovek u potrazi za
čovekom (Man in Search of Man)"
Indijski antropolog T.N. Pandit je sproveo u delo par putovanja koja je sponzorisala indijska vlada, kasnih osamdesetih i početkom devedestih godina prošlog veka.
- Ponekad su nam okretali leđa i počinjali da vrše
veliku nuždu - tvrdi Pandit i dodaje da su tako želeli da
nam stave do znanja da nismo dobrodošli. Za divno
čudo, ipak se desio jedan slučaj kada su domorodci sa
ovog ostrva dočekali indisjkog antropologa bez
agresivne reakcije. Tog 4. januara 1991. godine, 28
muškaraca, žena i dece prišlo je mirno gospodinu
Panditu i njegovoj grupi. - Svojevoljno su prišli da nas
upoznaju, bilo je prosto neverovatno - kaže on i
dodaje da su verovatno odlučili da je došlo pravo
vreme za to. Nažalost poslednji kontakt sa ovim
narodom 2006. godine nije prošao baš dobro. Dvojica
ribara su ubijena dok su nezakonito pecali u blizini
ovih ostrva.
Ljudi sa Severnog Sentinela su poslednji ljudi na kugli
zemaljskoj koji nisu imali kontakt sa civilizacijom.
Možda je i pametnije da ih ostavimo na miru, zato što
ako bi ih uveli u svetske civilizacijske tokove to možda
ne bi bila najbolja stvar za njih. Oni verovatno nisu
imuni na veliki broj bolesti i njihovo adaptiranje na
moderan svet bi verovatno bilo ekstremno teško.
onaj vodovod na bezaniji
sto je u onom ogradjenom prostoru ogradom metalnom
ja sam prolazio tuda bezbroj puta sa sve 4 strane po bezbroj puta
vec 14 godina
NIKADA NIKOGA tamo video nisam
al keve mi,nikada nikoga
ne racunajuci fazane i kerove lolo
a kapiram da neko mora barem nekad da ide tamo
bas sam pricao s ortakom koji zivi na bezaniji od 94 fazon,ni on nikad nije video nikog tamo
Na Top Gear-u je bila emisija o onom grad u Španiji, sve novo, aerodrom nov pust, ludnica. sablasno, hotelske sobe uređene, dođeš i ležiši boli te :)
Eto pogledajte
upis
TO! Osecam da ce Pezosov apdejt da bude o lagumima Petrovaradinske tvrdjave.:)
ono sto sigurno je da zanimljivo bice xd
i ja samo da rifrešujem da vidim kasnije kad pezos ovjeri temu
nazalost nemam nikakve posebne price, al bilo mi zanimljivo sve ovo da procitam....
nije mi za dzabe profil petar pan, to je jer obozavam ta neka mesta poput nedodjije, narnije itd u koju se stize ne znam nji ja kako....i mislim da cu ako dozivim jedno 90godina i tad zeleti da posetim tako neko mesto u koje se ulazi preko nekog portala....kao klinac sam bas imao bujnu mastu u vezi toga i razne snove....i ubedjen sam i sad da postoje neki portali koje ni ne osetis kad prodjes kroz njih, a oni te odvedu na neko mesto koje nema veze sa nasim svetom, a na prvi pogled izgleda sve normalno...ne znam kako da objasnim
a sto se tice tvrdjave, bas u mojoj zgradi ima neobjasnjiva stvar...inace deo gde ja zivim su sve stare zgrade po 200 i vise godina, kad je gradjena tvrdjava tada su i one gradjene, i tu su zidovi uglavnom debeli oko 1 metar....prica se da su u zidove ubacivali leseve ili kaznjene....mnogo tih ukletih prica ima. I jedan pokojni komsija je bio neki kao beli mag, on prica da je osecao te zle sile koje zive tu u zgradi...i bas u njegovom stanu je nesto neobjasnjivo, ima jedna soba, pravougaona, skroz normalno izgleda, zidovi pod 90stepeni, a kad izmeris pod stranice budu 5x7 metara, a stranice na plafonu su 6x7,5 metara cini mi se...
inace do jaja ova prica o ovim divljacima sa sentinela
Ja sam zamišljao da postoji neki paralelni svet, a taj svet bio je isti kao ovaj ovde, samo u nekom drugom svemiru, iz kojeg me zove neka devojčica. Mnogo puta sam je sanjao, joj kako sam se tada tripovao... Hteo sam da poludim od malih nogu...
pa paralelni svemiri postoje i ima ih beskonacno i sve moguce kombinacije koje mogu da se dese u svemiru desavaju se tamo...znaci sve sto je moglo da se desi desilo se,desava se i desavace se u svemirima paralelnim tj 5. dimenziji
možda nije za ovu temu, već za neku tamo u vezi paranormalni aktivnosti i te ostale zaebancije,ali moram negde podeliti sa vama.
Često mi se dešava da se utripujem kad sam u nekim situacijama (bilo to igranje pes-a sa drugarima,vožnja biciklom,pecanje, razgovori sa ljudima na poslu itd.),a to je da SAM VEĆ RANIJE BIO U TOJ SITUACIJI, ALI POTPUNO ISTOJ.
Jeem li ga kako to da nazovem, neko ponavljanje.
Jedino se nikad vreme ne slaže,a ostalo se sve slaže.
hahahah....eeeee.....hahahha
sad sam prvi put posumnjao da je ovaj mladic trol
HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA
dobijas krunu,zhaje
Možda, ali s tim nemam nikakav kontakt, tako da zaa mene to i ne postoji. Šta ima veze to što bezbroj mene u ovom trenutku radi isto što i ja, ili nešto različito, u nekoj dimenziji x, kad su oni tamo, a ja sam ovaj koji zauzima baš ovo mesto u vremenu i prostoru ovog svemira.
bio sam u katakombama na tvrdjavi.onako,zna da bude zajebano.sve ima svoju logiku,kada covek zna da cita oznake,onda se ne mozes izgubiti.doduse,ne treba pokusavati sam niti ici jako daleko.i treba imati dobro osvetljenje.ima nekih delova gde se moze propasti na nivo ispod,to zna da bude zajebano.ima i neki frik koji tamo kao voda ljude po tim katakombama.postoji i prica da je jedan devojcica 70ih godina prosla ispod nivoa dunava na drugu stranu iz katakombi.izgubila se i uspela da prodje.mislim da ima 7 nivoa.ali koliko sam gledao emisju,nisu to klasicno uredjeni nivoi.moze se direkt sa jednog mesta uci na 7mi nivo,ne moas da prolazis ostale.al kazu da je od 5og sve poplavljeno.neki ljudi su sredili jedan deo tih katakombi,gde ima uslova(sirina),pa su napravili neke sobe.ima tu i onih ateljea.zanimljiva stvar,bilo bi lepo da se to iztrazi.kazu da je prolaz ispod dunava miniran.ima raznih prica.
Bez riže zajesti.
@valdemar
barem je zanimljivo,ako nista drugo...