Antologija

  1. Bjelanski

    Mizera

    Kao oko mrtvaca jednog
    sjaje oko našeg vrta bednog,
    fenjeri.
    Da l noć na tebe svile prospe?
    Jesi li se digla među gospe?
    Gde si sad Ti?

    Voliš li još noću ulice,
    kad bludnice i fenjeri stoje
    pokisli?
    A rage mokre parove vuku,
    u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
    što škripi.

    Da nisi sad negde nasmejana,
    bogata i rasejana,
    gde smeh vri?
    O, nemoj da si topla, cvetna,
    O, ne budi, ne budi sretna,
    bar ti mi, ti.

    O, ne voli, ne voli ništa,
    ni knjige, ni pozorišta,
    ko učeni.
    Kažeš li nekad, iznenada,
    u dobrom društvu, još i sada,
    na čijoj strani si?

    O, da l se sećaš kako smo išli,
    sve ulice noću obišli
    po kiši?

    Sećaš li se, noćne su nam tice
    i lopovi, i bludnice,
    bili nevini.

    Stid nas beše domova cvetnih,
    zarekli smo se ostat nesretni,
    bar ja i Ti.
    U srcu čujem grižu miša,
    a pada hladna, sitna kiša.
    Gde si sad Ti?

  2. Goran Babić

    I neka se zna da nema grivastog lava čiji bi tabani izdržali žar popločanog trga u M, u podne, u augustu, pred vratima male Š, koju sam volio. A ja sam izdržao i otad sam crn. Ništa nije pomoglo; kasniji vjetar, južno lišće, sve što se mrvi. Upoznao sam divokozu i naučio kako se luta po brdima, sam, dok te iz daljine vrebaju strijelci. Zuri željno, žedno oko dok prelijećeš provaliju.

    Ovaj zapis je iz knjige Ovdje ljudska kost miriše i mislim da nema online, pa sam prekucao.

  3. Dušan Matić

    ZARNI VLAČ

    grlam te stolno sanoćnjivo te rečim
    akolim te ovdujem ili beskrajim
    nikadni vid uvekovni mar
    tocilam svoje titanje ili tvojenje
    evo tvojujem ili jednim ili skapalo jadnim
    krovujem nad ti neisprekidano
    veđam dokujem pad ili veče i dokujem prolaženje
    kosam te koso i kaonim koso kose sećanja i sevanja
    i končam kičmenim zverim lomnim zrim jerim psim
    kasnujem sramom te srmim svim
    i takujem takujem i večnim
    svojim svojim te sebim te suncaranja te grozduju noćno
    zarnio sam te ramno i zorno zagrezam gorko zazor
    svudujem olujam lestedajim humorim usnam usnivam navekni zadir
    beogradan ili nigdan bez gora a ondan osian žaljen ciglan plamen sam iglan
    korim korenim kolenim poljno čekanja kamenim vodoskiti sad
    okomim okolim jet i jezgro zagranjen muč
    ramenim tako bolno ceo smešan svet
    plamnim ipakanja i nem nemi vid
    kopnim i kapnim kap kapka zlatoustih tamnika
    i pakle pakla paklenim i maglim u krv taj grom sleđen u grcalni zrcalni bora i bola vir
    ja san ja sen je seni
    jasan jasen jeseni.

  4. Sada je poznatija pod drugim nazivom :)

    Večiti buntovnik Drainac Rade
    ODGOVOR NA MAJČINO PISMO

    Majko, ja nisam zaboravio kraj tvoje marame,
    natopljen suzama
    Ni stari klen uz vodenični jaz,
    Mada danas kao beskućnik lutam pustim ulicama;
    Majko, ja nisam zaboravio voštane tvoje obraze
    i blago krilo,
    Ni reči proste što mirišu na gorsku travu,
    I sve mi je jasno kao da je juče bilo.

    Još tebe jedino nisam oskrnavio u svom životu
    propadanja.

    Zato prostim jezikom tumačim sada
    Koliko te volim iako si rodila u meni
    Nenadmašnog pesnika i kralja stradanja.

    Nisam zaboravio, majko, dom i jasla u kojima sam
    se rodio,
    Ni kolevku punu slame u kojoj si me uspavljivala,
    Iako sam svoje srce u krčmi propio
    Dok si ti tamo, pod lozom i starim tremom, o mojoj
    sreći snivala.
    Nisam zaboravio, majko, ni kad su me pljuvali
    ni kad su me veličali,
    Iako su u gradu opoganili reči moje,
    Ja ljubim tvoje žuljevite dlanove koje imaju svi
    poniženi i mali,

    Pa ako sam sve prokockao
    Majko, sačuvao sam komadić neokaljanog srca
    za dlanove tvoje.

  5. Ovo je relativno novo, nadam se da može da se uklopi u ideju

    Marko Tomaš

    Ti i ja, Leonarde,
    mi smo sitni fašisti,
    nešto poput džeparoša.
    To je, valjda, poezija,
    mali privatni konc logor.
    Hajde onda, u to ime,
    pozdravimo Hitlera.
    Budimo ljubazni prema Staljinu,
    ponudimo ga čajem i votkom.
    Provest ćemo dan u ugodnom razgovoru,
    u sjeni starih zidina,
    razmijeniti iskustva;
    i ljubav je zločinački projekt.
    Znam sigurno nekoliko ljudi
    kojima je čežnja uništila život.
    Htjeli smo biti tužni poput tebe
    misleći da tako
    nećemo postati masovne ubice.
    A vidi nas sada
    samo nam očnjaci još uvijek rastu.
    A stari Židov je otkrio Zen,
    spokojno sjedi na Mount Baldyju
    i pravi se da ne zna ništa o tome.

Rekli o sajtu

Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.

Deutsche Welle · 29. April 2011.