Antologija

1. 

   highlander007 2014-08-18 22:03:57 +0000

   Bjelanski
   

   Mizera

   Kao oko mrtvaca jednog
   sjaje oko našeg vrta bednog,
   fenjeri.
   Da l noć na tebe svile prospe?
   Jesi li se digla među gospe?
   Gde si sad Ti?

   Voliš li još noću ulice,
   kad bludnice i fenjeri stoje
   pokisli?
   A rage mokre parove vuku,
   u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
   što škripi.

   Da nisi sad negde nasmejana,
   bogata i rasejana,
   gde smeh vri?
   O, nemoj da si topla, cvetna,
   O, ne budi, ne budi sretna,
   bar ti mi, ti.

   O, ne voli, ne voli ništa,
   ni knjige, ni pozorišta,
   ko učeni.
   Kažeš li nekad, iznenada,
   u dobrom društvu, još i sada,
   na čijoj strani si?

   O, da l se sećaš kako smo išli,
   sve ulice noću obišli
   po kiši?

   Sećaš li se, noćne su nam tice
   i lopovi, i bludnice,
   bili nevini.

   Stid nas beše domova cvetnih,
   zarekli smo se ostat nesretni,
   bar ja i Ti.
   U srcu čujem grižu miša,
   a pada hladna, sitna kiša.
   Gde si sad Ti?

2. 

   oblakmatori 2014-08-18 22:34:14 +0000

   Goran Babić

   I neka se zna da nema grivastog lava čiji bi tabani izdržali žar popločanog trga u M, u podne, u augustu, pred vratima male Š, koju sam volio. A ja sam izdržao i otad sam crn. Ništa nije pomoglo; kasniji vjetar, južno lišće, sve što se mrvi. Upoznao sam divokozu i naučio kako se luta po brdima, sam, dok te iz daljine vrebaju strijelci. Zuri željno, žedno oko dok prelijećeš provaliju.

   Ovaj zapis je iz knjige Ovdje ljudska kost miriše i mislim da nema online, pa sam prekucao.

3. 

   Valdemar 2014-08-19 00:06:13 +0000

   Dušan Matić

   ZARNI VLAČ

   grlam te stolno sanoćnjivo te rečim
   akolim te ovdujem ili beskrajim
   nikadni vid uvekovni mar
   tocilam svoje titanje ili tvojenje
   evo tvojujem ili jednim ili skapalo jadnim
   krovujem nad ti neisprekidano
   veđam dokujem pad ili veče i dokujem prolaženje
   kosam te koso i kaonim koso kose sećanja i sevanja
   i končam kičmenim zverim lomnim zrim jerim psim
   kasnujem sramom te srmim svim
   i takujem takujem i večnim
   svojim svojim te sebim te suncaranja te grozduju noćno
   zarnio sam te ramno i zorno zagrezam gorko zazor
   svudujem olujam lestedajim humorim usnam usnivam navekni zadir
   beogradan ili nigdan bez gora a ondan osian žaljen ciglan plamen sam iglan
   korim korenim kolenim poljno čekanja kamenim vodoskiti sad
   okomim okolim jet i jezgro zagranjen muč
   ramenim tako bolno ceo smešan svet
   plamnim ipakanja i nem nemi vid
   kopnim i kapnim kap kapka zlatoustih tamnika
   i pakle pakla paklenim i maglim u krv taj grom sleđen u grcalni zrcalni bora i bola vir
   ja san ja sen je seni
   jasan jasen jeseni.

4. 

   oblakmatori 2014-08-19 14:25:35 +0000

   Sada je poznatija pod drugim nazivom :)

   Večiti buntovnik Drainac Rade
   ODGOVOR NA MAJČINO PISMO

   Majko, ja nisam zaboravio kraj tvoje marame,
   natopljen suzama
   Ni stari klen uz vodenični jaz,
   Mada danas kao beskućnik lutam pustim ulicama;
   Majko, ja nisam zaboravio voštane tvoje obraze
   i blago krilo,
   Ni reči proste što mirišu na gorsku travu,
   I sve mi je jasno kao da je juče bilo.

   Još tebe jedino nisam oskrnavio u svom životu
   propadanja.

   Zato prostim jezikom tumačim sada
   Koliko te volim iako si rodila u meni
   Nenadmašnog pesnika i kralja stradanja.

   Nisam zaboravio, majko, dom i jasla u kojima sam
   se rodio,
   Ni kolevku punu slame u kojoj si me uspavljivala,
   Iako sam svoje srce u krčmi propio
   Dok si ti tamo, pod lozom i starim tremom, o mojoj
   sreći snivala.
   Nisam zaboravio, majko, ni kad su me pljuvali
   ni kad su me veličali,
   Iako su u gradu opoganili reči moje,
   Ja ljubim tvoje žuljevite dlanove koje imaju svi
   poniženi i mali,

   Pa ako sam sve prokockao
   Majko, sačuvao sam komadić neokaljanog srca
   za dlanove tvoje.

5. 

   Plastični Zet 2014-08-23 14:18:41 +0000

   Ovo je relativno novo, nadam se da može da se uklopi u ideju

   Marko Tomaš

   Ti i ja, Leonarde,
   mi smo sitni fašisti,
   nešto poput džeparoša.
   To je, valjda, poezija,
   mali privatni konc logor.
   Hajde onda, u to ime,
   pozdravimo Hitlera.
   Budimo ljubazni prema Staljinu,
   ponudimo ga čajem i votkom.
   Provest ćemo dan u ugodnom razgovoru,
   u sjeni starih zidina,
   razmijeniti iskustva;
   i ljubav je zločinački projekt.
   Znam sigurno nekoliko ljudi
   kojima je čežnja uništila život.
   Htjeli smo biti tužni poput tebe
   misleći da tako
   nećemo postati masovne ubice.
   A vidi nas sada
   samo nam očnjaci još uvijek rastu.
   A stari Židov je otkrio Zen,
   spokojno sjedi na Mount Baldyju
   i pravi se da ne zna ništa o tome.