Republika Srpska - Genocidna tvorevina?
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Projektujem kako u buducnosti (200 godina naprimer)neko analizira tvoj rad na nacin na koji ti analiziras radove tih istoricara. Kao sto ti cenis da je on nije bio objektivan zbog precanskih Srba, tako bi i tvoja eventualna neobjektivnost mogla biti izvucena iz konteksta donatora skole koju si zavrsio, politicko-nacionalne pripadnosti tvojih profesora i mentora, i jos x faktora.
Pisao sam ja to jednom, mrzi me da trazim o nepouzdanosti prenosenja informacije kroz vreme.
Ne, pitam ovo iz razloga sto si me nocas ubedljivo porazio u nekoj raspravi vezanoj za ustase, toliko da sam poceo da preispitujem sve sto navodno znam tome, sad mi je lakse jer se slazes da dosta toga zavisi od izvora informacija i da niti ja niti ti ne mozemo biti sigurni.
Nisam ja rekao da je Ivić bio neobjektivan, niti zato što je bio prečanin. Ivić je samo previše radio, prevelike teme pokrivao, previše se opteretio da bi u svemu bio u pravu i svako istraživanje doterao do kraja. Inače je on za svoje vreme bio istoričar kakav se mogao poželeti. A to ko finansira moj faks je irelevantno u ocenjivanju mene, bitno je ko finansira mene.
Sa istorijom nikad ne možeš biti 100% siguran, što reče jedan moj profesor, ko tvrdi da zna istoriju, njemu piše "budala" na čelu.
Ne znam, delovao si prilicno ubedjeno pa sam pomislio e ko sam ja da ovde nesto serem.
Pa to za ustaše u principu i jest tako kako sam napisao, samo je cela priča komplikovanija jer uključuje i inostrane faktore ali ajd sad
Цар ми је послао линк књиге Војина Дабића "Војна Крајина" у којој се нигде не помињу Босанци, понајмање Бошњаци (Царе, исправи ме ако грешим, али нисам видео нигде термин Бошњак). Помињу се Срби у служби Турске, а касније и Хабазбуршке монархије.
Прошле године је био у Београду директор турских државних архива. Био је један интервју са њим на РТС-у и новинарка га је питала о исламизацији Срба и тзв. данку у крви. Човек је рекао да јесте тога било спорадично, али да је тога било у оној мери у којој се о томе говори, Срби не би постојали, већ би сви били преведени у ислам и поптуно асимилирани. Не само Срби, него и Грци, Бугари, Румуни... Рекао је исто да су многи Срби својевољно прелазили у ислам, али да ни то није било у некој великој мери. Чак је онако индиретктно указао на то да Бошњаци нису никакав посебан народ него да су исти као и Срби.
Постоји старински израз Бошњак, који се односи на Турке из Босне, има погрдно значење, разлику од речи Босанац (нешто. као нпр. певачица и певаљка). Срби који су радили за Турке, небитно да лу примили ислам или не, називани су потурице и турски измећари.
Ови квази историчари из БиХ "Бошњаке" називају потомцима Илира. Колико су они Илири, толико су и Срби. Други се позивају на то да су Бошњаци богумилски народ који је примио ислам. Богумили нису били народ него верска секта. Обрни-окрени Бошњак је Србин-муслиман и ништа друго.
Може мени да се не свиђа шта Цар пише, али он само ради како је научен на факултету. Клинкенштајн ми је једном написао да се историја проучава помоћу одређених методологија.
Мене само занима, како су историчари убеђени да су те методологије исправне?
ОК, позиваш се на Архив Србије, на званична документа, али колика је вероватноћа да се одређене чињенице, тј. записи погрешно повежу и погрешно интерпретирају?
Зашто је одређена методологија исправна, а нека није иако постоје радови који су поткрепљени документацијом, старим списима и реликвијама из одређеног времена.
Ево нпр. ово:
Ко је указао на њихову грешку? Који историчар? Ко је доказао неисправност тих италијанских извора? На који начин се утврђује у историји шта је поуздан, а шта непоуздан извор? На који начин се неко истраживање тумачи као траљаво, штуро, непотпуно, а друго као прихватљиво?
Узгред, и ја сам чуо за име Јован Ненад, а не за Јован Ненада. Може то да буде последица незнања оних који лекторишу, па по навици Ненада "исправе" у Ненад.
Ma ok, nego vidis banalan primer jedino sto se moze nazvati srpskom drzavom u jednom periodu, pa najpoznatiji istoricari ne znaju ime samozvanog cara.
Procitah kod jedne drugarice sa fb na profilu. Morao sam da podelim sa vama...
"Ulazim u porodilište. Na porođajnom stolu, mlada osoba, dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka.Ne čuje se.Babica mi prilazi i kaže: Doktorka, žena je dilatirana 6 cm, termin porođaja je kraj sledećeg meseca a beba je baš mala..
Kako se zoveš?,prilazim ženi. Milica. Kaže jedva čujno.
Odakle si?, nastavljam sa pitanjima. Odavde..Tu sam se udala..
Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte ?
Da, odgovara kratko.Dobro jedem, znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije, dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se.
Ja počinjem da se ledim. Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako.Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.
Milice, koga imaš? Brata, sestru?
Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala,odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace a bace dobru hranu.Kaže on meni: Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala.
I jel ti lep muž?, pokušavam da se našalim..
Dobar je. I nastavlja da ćuti.. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška
koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni..
Babica mi donosi njene analize krvi. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija..
Znate, nastavlja.. Ovo je devojčica .. Zvaću je Anđela. Imam stvari, sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove..I pelene, imam i pelene.. Nego.. nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem ..
Napni se Milice, kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo.Nemamo reči. A iznutra nas steže, boli.Hajde Milice, najjače što možeš, napni.
Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu.. i ona se porodi.. Beba mršava, ali lepa , plače, crnokosa ..
Dušo, mama te je dočekala.. Dušo, dajte mi je da je ljubim..
Uzima je grli,ljubi i plače od sreće.. Dušo, ti si meni sve..
Koliko je teška doktorka..?Evo samo malo, Milice izmerićemo bebu.. Beba je teška 2200 gr , beba gladne Milice..
Lepa je doktorka, stvarno je lepa..
Jeste Milice, lepa..
Teram babicu da joj donese stvari , da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.
Milice je si li gladna, žedna? Nisam , ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo.I prvi put Milica ima osmeh..
Izlazim iz porodilišta..Čeka me nizak čovek.
Ja sam Milicin muž, da li je Milica dobro ?Jeste, kažem i gledam ga.Izn ošena majica, ali cista, velika trenerka i pocepane patike Ruke, grube, ranjave..Porodila se i beba je dobro.Srećan je ..
Molim vas dajte ovo Milici i pruža malu kutiju plazme i sok..Neka jede. Treba da doji, a ja cu doći sutra.. Eto krenulo mi ,imam da radim.
Odlazim puna tuge..To je stvarnost.Tu oko mene..
Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista ..
Shvata moj pogled..Gleda me u oči i kaže:Oprala sam je i osušila se.Toplo je .Vidite ..i pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi,napolitanke, plazme, čokolade..Dale su mi, nisam uzela.. Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele.
Nameštam osmeh i gledam oko sebe..Ove divne žene iz sobe su osetile da treba da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane,a da je pri tome ni jednog trenutka je nisu uvredile..
Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali..
Hvala vam na stvarima za bebu.. Nije trebalo.
Neka Milice, uživaj... Nije to ništa ..
A on ih čeka. Ljubi ih u kosu i daje Milici jednu ružu. Tako se valja.
Gledam ih i mislim.. Koliko ti je stvarno potrebno da budeš srećan ? Zaista ne znam..."
Bošnjaci nisu postojali do 90-ih, tu nema šta da se dodaje, mada se pominju Bošnjani u srednjem veku, ali to je nešto drugo. Što se tiče devširme, odnosno danka o krvi, o tome sam pisao već nekoliko puta, ali moraću još jednom. Države pre 19. veka nisu imale uniformne sisteme upravljanja na celim svojim teritorijama, posebno ne Osmanski sultanat. To znači da se devširma raspisivala samo za jednu oblast, i to obično za oblast velikog vezira, koji je nastojao da izgradi moćnu ekipu oko sebe na dvoru. Devširma se nije raspisivala redovno, već prema ratnim potrebama ili potrebama velikog vezira. Takođe, posle šesnaestog veka retko su se uzimala deca, već su se uzimali odrasli momci, koji su odmah mogli na vojnu obuku. Inače su poslednje dve devširme bile oko 1650. i 1750.
U devširmi nisu mogla biti uzimana deca koja žive u gradu, su jedinci, su sinovi zanatlija, znaju turski. Naravno, uvek su se birala samo najbolja deca.
(nastavljam u sl postu)
Pritom deca koja bi pokazala neki intelektualni dar ne bi odlazila u janičare, već u adžemi-oglane, posle čega bi postajali ugledni dvorani. Pušku dobija ko nije ni za šta drugo.
Inače sam zaboravio pomenuti, najveći btoj janičara ikad bio je oko 55.000, u doba kada je populacija carstva bila oko 15.000.000.
Što se tiče Srba koji su "radili za Turke" (veovatno misliš na hrišćanski asker), nisam baš siguran da ih je ostatak Srba tako mrzeo, bar ne ukoliko nisu činili zulume.
Da su Bošnjaci nekakvi Iliri, smešno je tvrditi kada se o Ilirima jedva šta zna, a da Crkva bosanska ima veze s bogumilstvom, e to je, druye moj, posledica Kalajevog režima i austrougarske istoriografije.
Ne postoji jedna metodologija, nego nekoliko desetina. Metodologije su izuzetno komplikovana stvar, ali ona najosnovnija, koju je formulisao Ranke, zasniva se na prostoj logici.
(nastavljam u sl. postu)
Car NETFLIX, izbacuje u cugu sve epizode serijala.
Hah U NASTAVKU GLEDACETE...
Nista meni vise nije jasno, sve mi se cini da je istorija privilwgija odabranih
Elem, jedno pitanje za autor Car. Nije cinično i odista me zanima odgovor.
Sad ću te zamoliti da budeš kritički nastrojen Srbin i da navedeš diplomatske, vojne i moralne poraze srpskog naroda u, nek bude, periodu pod Turcima. Gde su Srbija i njeno glavešinstvo napravili greške u tom dugom periodu? Još direktnije, ima li Srbija čega da se stidi?
Ко је доказао
неисправност тих италијанских
извора? На који начин се утврђује
у историји шта је поуздан, а шта
непоуздан извор? На који начин се
неко истраживање тумачи као
траљаво, штуро, непотпуно, а
друго као прихватљиво?
Na grešku sam ukazao ja, ali ne mogu zalazti u detalje dok ne objavim svoj rad. Da je istraživanje traljavo se vidi po netačnim prevodima s latinskog, kao i nekritičko prihvatanje izvora poput Sremca i Zermegija. Rad se ocenjuje tako što istoričar proveri sve fusnote koje su date u radu. Italijanski izvori nisu neispravni, ali pokazuju iste rečenice kao ugarski izvori, što znači da su dobili informacije čitanjem Zermegija, Sremca i drugih. Nasuprot tome imamo prepisku Ferdinanda i Marije koja je daleko pouzdanija, jer su oboje u kontaktu sa Jovanom. Izvori se ocenjuju poređenjem podataka s drugim izvorima, kao i rezultatima iz pomoćnih istoriskih nauka, arheologije, geologije i slično.
Koja Srbija pod Turcima brt, takvo nešto ne postoji.
A jbg, onda u periodu dok je Turska ima najdirektniji uticaj na teritoriji današnjih ex-YU republika.
Ili onda, pošto nisam poznavalac istorije da sviram kurcu, sprske istorijske mrlje od XV do ranog XX veka, a što ne i kasnog?
Znaš šta želim da te pitam, ali eskiviraš pitanje.