Republika Srpska - Genocidna tvorevina?
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Istorija srpskog naroda od početka 16. do kraja 18. veka, pre svega ekonomski, socijalni i demografski sistemi/strukture sa primenom kliodinamike
I inkvizicije postaju zanimljivije posle srednjeg veka
E Care, zasto je nastradao Jovan Nenad, kome nije odgovarala srpska drzava tada?
Prvo nije Jovan Nenad nego Jovan Nenada, i nije se on uopšte borio za srpsku državu, ima sačuvano njegovo pismo ugarskim staležima gde piše kako se bori za Ugarsku. Takođe se smatrao vazalom Ferdinanda Habzburškog kao ugarskog kralja. Kako je umro nije najjasnije. Otkrio bih mnogo toga o njemu ali ne mogu, trebalo bi rad o njemu da objavim u skorije vreme.
I da, da znaš, Subotica mu nije bila glavni grad niti je onaj fizički opis iole tačan.
Zasto onda pojedini istoricari tvrde da je obnovio srpsku drzavu u Vojvodini, imao vojsku i na kraju krajeva zasto se cak i u knjigama naziva Jovan Nenad, a ne Nenada
http://www.delfi.rs/knjige/46271_crni_covek_jovan_nenad_knjiga_delfi_knjizare.html
Je li to onako kolokvijalna greska u izgovoru ili sta?
Polako pocinjem da uvidjam vrednosti i potencijalne benefite falsifikovanja istorijske dokumentacije kao i njenog unistavanja.
To sve potiče od istraživanja Alekse Ivića i Dušana Popovića koji su netačno preveli latinske izvore, previše se oslanjajući na Đorđa Sremca, a premalo na pisma Ferdinanda i Marije Habzburške. Uz to su koristili neke italijanske izvore druge ruke i nekritički su koristili Janoša Zermegija. Uz to su dodavali i što ne postoji u izvorima. Još je Sima Ćirković kad je prevodio Sremca naslutio da su ova dvojica nešto mutili sa podacima.
Što se tiče te knjige, ona nije ozbiljna literatura, zasnovana na primarnim izvorima.
Jer ne znam, cak i Corovic ga naziva Nenad, ustvari skoro svi istoricari i knjizevnici koji su pisali o njemj kazu Jovan Nenad.
A Nenada je arhaični oblik imena Nenad, kada ga zoveš Jovan Nenad, to je kao što je nekad Ćorović svakog Stefana zvao Stevan.
Ja i kažem, svi istoričari ga zovu Jovan Nenad, ali u habzburškim pismima stoji Iowan Chaar Nenada, kod Đorđa Sremca Ioannis Nenada, u poslanici Jovana Nenade isto, nigde Nenad. Stari istoričari su se odnosili jako neozbiljno i neodgovorno prema ovom periodu.
Ukoliko ti sad objavljujes neko istrazivanje recimo zbog magistrata, ili kao naucni rad, navodis li njegovo ime kao Nenad ili ce u tom radu biti Nenada. Kako mentori na to reaguju, imas li to pravo recimo da radis i postoji li nekakvo pravilo vezano za to ili je slobodna interpretacija dozvoljena?
Ja ću svakako staviti Nenada, jer pišem kako se zvao, kod nekoliko istoričara s poznog srednjeg veka vidim da i oni pišu isto Nenada kod srpskih plemića koji su se tako zvali, a pošto niko od nas nije nabasao na ime Nenad u tom periodu (čak i osmanski defteri pišu "Nenede" u popisima), ne vidim kako bih mogao da branim ime Nenad. Sad kako bi komisija ili uredništvo reagovali ne znam, ali znam da mi je zadatak da pišem šta izvori kažu.
Jos jedno pitanje eezveenee, znaci li to da se istorija ne moze nazvati egzaktnom naukom, da li trebamo sa rezervom uzimati ogroman broj informacija iz istorijskih knjiga i mozemo li reci da je dobar deo srpske istorijske bastine jednim delom falsifikat ili barem delimicno iskrivljen?
Da ide u sva polja.
Ko to radi, zasto najeminentniji istoricari lazu kao u slucaju Nenada i kome verovati ukoliko nemam vremena da idem po arhivama i manastirima, a zelim da budem obavesten?
Ne lažu nego su uradili traljav posao, Aleksa Ivić je bio zabrinut što su se prečanski Srbi potpuno ignorisali, pa je proučavao milion, normalno da kad radiš kao konj propustiš milion stvari, a i najgore je kad si pionir u nekoj oblasti, tvoje istraživanje gotovo sigurno brzo propadne.
A kome ćeš verovati je pitanje za tebe, ako te ne zanima da posvetiš život istoriji, onda moraš čitati literaturu, a tad možeš samo nagađati ko je u pravu, život je govno jbg.
Na kraju krajeva, nije i da primarni izvori ne znaju da lažu
Ali ako se jednog dana ustanovi da je npr. fakultet koji si ti Care zavrsio primilo makar donaciju za krecenje od neke NVO, nedajBoze Sorosa, da ne pricam o politickim stavovima nekih profesora, i neki knjiski moljac nadje jednog dana fakturu za polikolor i kaze AHA evo dokaza o njihovoj nekriticnosti, crno na belo. Uostalom, daj koji si fakultet zavrsio, i ja cu da ti nadjem za nedelju dana dovoljno kompromitujuceg materjala vec sada, i sta onda,
Jednu reč te nisam razumeo.