Drevni vanzemaljci, hrvatski kraljevi, kriptidi i ostala mitska bića koja nam plasiraju...
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
KRIPTOZOOLOGIJA je pseudonauka koja proučava bića za koja se pretpostavlja da postoje, ali nisu zvanično klasifikovana (tzv. kriptidi). Naziv kriptozoologije složenica je od tri reči: kriptos, što znači skriven; zoos, što znači životinjski; i logos, što znači nauka.
Kriptozoolozi se oslanjaju na povremene izveštaje očevidaca o čudnim bićima koja se razlikuju od poznatih i klasifikovanih životinja. Za ta bića koristi se izraz "kriptidi", reč koju je u upotrebu uveo Džon Val 1983.
1. Čupakabra
Čupakabra ili Čupakabras (šp. Chupacabras) je legendarni kriptid za koji se priča da živi u delovima Amerike, a prva opažanja su javljena u Portoriku. Ima dolazi od reči chupar (sisati) i cabra (koza), po navodnoj navici životinje da napada i pije krv stoke, naročito koza.
Fizički opisi stvorenja se razlikuju. Pričalo se da je to teško stvorenje, veličine malog medveda sa nizom bodlji koji idu od vrata do korena repa.
Prvi svedoci koji tvrde sa su videli ovo stvorenje da su ga videli u Portoriku 1995, a opažanja ove vrste su kasnije prijavljivana sve do Mejna na severu i do Čilea na jugu, pa čak se tvrdi da su ova stvorenja primećena izvan Amerika, u državama kao što su Rusija i Filipini, ali mnoga od ovih svedočenja su odbačena kao neosnovana ili bez dokaza. Opažanja u severnom Meksiku ili jugu SAD su verifikovana kao primeri opažanja životinja iz porodice Canidae koje su obolele od šuge. Biolozi smatraju čupakabru modernom legendom.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Chupacabras.svg/800px-Chupacabras.svg.png
2. Motmen
Motmen (engl. Mothman) legendarno je stvorenje koje se navodno pojavljuje u blizini grada Pojnt Plezant u Zapadnoj Virdžiniji. Prvi put je viđen 16. novembra 1966, kada se troje ljudi vraćalo kući u autu i navodno ih je napalo stvorenje koje su opisali da je polu čovek, polu ptica. Nakon toga su stanovnici Pojnt Plezanta počeli sve više prijavljivati kako ljudi vide čudno stvorenje koje svi opisuju isto. Jedna ga je žena videla u blizini bivše fabrike hemikalija koja je tada zagađivala okolinu. Dosta je ljudi pomislilo da su neke hemihalije napravile od obične ptice novu vrstu životinje. Motmen se pojavljivao do 15. decembra 1967. kada se srušio Srebrni most na kojem je poginulo 46 osoba. Posle toga više nikad nije prijavljeno da ga je neko video. Stanovnici tog grada misle da ih je on pokušavao da upozori da će se most srušiti.
http://earth-chronicles.ru/Publications/6/216703_139685189448956_100002224275593_266199_1974.jpg
3. Čudovište iz Loh Nesa
Čudovište iz Loh Nesa još zvano Nesi ili Nes (galski Niseag) je stvorenje ili grupa stvorenja za koje se govori da žive u jezeru Loh Nes, dubokom čistovodnom jezeru koje se nalazi blizu grada Invernes u severnoj Škotskoj. Nesi je kategorizovan kao jezersko čudovište od legendarnih zveri. Zajedno sa Bigfutom i Jetiem je jedna od najvećih misterija kriptozoologije. Mnogi naučnici i stručnjaci smatraju dokaze za Nesino postojanje ili varkom ili krivom identifikacijom, ali mnogi ljudi koji žive tamo veruju da Nesi postoji, zato što se u tom regionu događaju misteriozne stvari od kojih se plaše.
Čudovište je prvi put viđeno 565, a prva fotografija na kojoj je snimljeno potiče iz 1933. godine.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fd/Loch-Ness-Monster.jpg
Jesi li ikada bio u šok sobi? E vidiš ja jesam...E sad bilo je tu zanimljivih trenutaka...Jedan je bio da sam se probudio sa jednom vrlo udobnom cevičicom zvanom dren zabijenom izmedju rebara I rezom od bradavice do plećke...Drugi zanimljiv podatak je da su krevete uvozili iz Japana, dakle najduži je bio metar I sedamdeset I pet...E sad vidiš to je zanimljivo iz jednog prostog razloga, jer ja imam metar I devedeset pet santimatara...Dakle ležim u krevetu ko Hrist razapet na krst, sa drenom I rezom I još ne mogu da savijam noge...Keva mi je rekla kada sam izašao da se opružim, ALI nisam mogao...I tako ležao sam ja tri jebena dana...Posebno je zabavno noću...Čuo si za fatamorganu...E pa to nije pojava samo u pustinji...Ja sam doživeo fatamorganu šok sobe...Prividjalo mi se jutro čitavih osam sati...Jer sam želeo da dodje jutro...Danju stenješ od bolova, nadaš se da će doći noć da spavaš, noću ležiš dok svi spavaju, gledaš I hoćeš da poludiš...Oh kako sam sam jebao u sebi mater svoj toj stoki, majku im jebem, smestili su me tamo 4 jebena dana posle diplomiranja....Ej četiri jebena dana su samo prošla od završetka moje škole...
Jel to humano, da teško operisane ljude drže u tako malim krevetima...A hrirug koji me je operisao me je praktično iskakaspio na stolu...Jedva sam preživeo krvarenje...
Dobro, hirurzi su zaista kriptidi, to se zna.
Mrzelo me da kopiram, koga zanima, evo neko priča o tome koje sve vrste malih zelenih, žutih, sivih, crvenih, šućmurastih i drugih postoje...
http://www.4dportal.com/hr/paranormalno/2190-vrste-vanzemaljaca-orionci-drakosi-reptili-sivi
http://www.4dportal.com/images/stories/novosti3/vanzemaljci.jpg
Ok
Sudanski pterosaur (engl. Sudan Pterosaur) je navodno kriptid iz Sudana. Opisuje se kao biće nalik na pterosaura. Visok je 1,21 do 1,52 metar, ima krijestu na glavi, dugi kljun i rep. Noćna je životinja. 1988. godine se u jednom sudanskom selu dječak susreo sa ovim bićem. Dok je dječak kasno naveče išao kroz selo svojoj kući, primjetio je na krovu jedne od kuća veliku crnu fuguru kako stoji. Uperio je svjetlo svoje lampe u tom smjeru i ugledao biće koje je kasnije opisao kao pterosaura. Ovo biće je gledao kratko vrijeme sve dok nije odletjelo u mrak.
http://www.kongamato-pterodactyl.com/index_htm_files/8.jpg
Čudovište tvrđave Varberg (engl. The Varberg Fortress Monster) je navodno kriptid koji živi u bližoj okolini i u šancu tvrđave Varberg, u blizini grada Varberga u Švedskoj. Opisuje se kao vodozemni Teropodski dinosaur prekriven smeđom ljuskavom kožom sa repom dugim 40 centimetara. Ovo biće je prvi put viđeno 2006. kad je iskočilo iz vode, uhvatilo jednu patku i odvuklo je pod vodu.
Jedan moj brat susreo se slučajno sa jednom vrstom vanzemaljaca zvanom Reptili. Reptili uglavnom koriste niže astralne ravni za ulazak u materijalni svet. Ovo je poreklo legendi o astralnim demonima. Ovi reptili, zvani Drakoni, dovedeni su iz Drako zvezdanog sistema pre puno eona, od strane vrste o kojoj niko ništa ne zna. Takođe, niko ništa ne zna ni o ovim reptilima, o njihovom originalnom poreklu.
Da bi reptili funkcionisali u ovoj fizičkoj stvarnosti trebala su im fizička tela. Reptilima trebaju tela koja su arijevske rase da bi opstali na ovoj planeti. Jednom kad su reptili napravljeni u astralnom svetu trebala su im tela za boravak na ovom svetu da bi mogli da izvrše svoj zadatak. Na ovaj način su uzeli više fizičkih sposobnosti kroz različite gene, i time postali nadmoćna rasa. Mentalno su programirani da osvajaju i apsorbuju sve od svih rasa s kojima dođu u susret. Oni koje ne mogu iskoristiti, te ubijaju. Svrha svega ovoga je da se stvori nova rasa koja će na fizičkom planu moći da opstane u svim okruženjima. Ovo je jedan veliki kosmički test za opstanak.
Reptili su programirani da veruju kako su oni superiorna rasa. Naučno gledano njihova DNK je ostala nepromenjena eonima godina, tako da se bazira na istoj. Za njih je to dokaz da su oni već savršeni, bez potrebe da se prilagođavaju. Mamalianski život (ljudske vrste), u drugu ruku gledano, menjao se i konstantno evoluirao da bi opstao. Reptilskom umu ovo predstavlja slabost i degradaciju. Reptili su dvopolna bića, odnosno muško i žensko u jednom telu, što je još jedan razlog zašto oni veruju da je njihova dvopolnost u stvari dokaz superiornosti. To je jedan od njihovih načina razmišljanja, da mogu i da treba da osvajaju čitav svemir sve vreme. Reptili operišu i deluju van grupnog uma, nisu povezani na taj način, ali su podeljeni na različite vrste, od kojih svaka ima poseban zadatak, i koje su poređane po hijerarhiji koja ima 9 nivoa, a napravljena je na osnovu anđeoske hijerarhije. Tako na primer Hindu kastinski sistem predstavlja repliku njihovog sistema.
Politika intervencije Drakonskih trgovačkih kolonija je predstavljena od strane Enlil/Yahweh/Mihajlove strane koja potiče od An Anuki familije. A tu se vide koreni bankarskog i finasijskog sistema na Zemlji. Templarski sledbenici MAG-a (drakonska organizacija) su često kreditirani u njihovom investiranju i poslovanju na zapadu. Ovo je apsurdno zbog tog što su već imali postojeću industriju - zasnovanu na strahu i teroru, kao i na hiljadama drugih planeta. Red “Lobanje i Kosti” - Orion - začetak gusarske i ucenjivačke priče je primer za osiguranje i bankarski sistem koji troši javni budžet. Oni su takođe instalirali genetičke kodove ponašanja australijskim Aboridžinima i Amerikancima koji ih prate u njihovoj Drakonskoj tradiciji, koje su zasnovane na promenama koje vode osvajanju kolonija i seči i uništavanju šuma. Na dubljem nivou bi trebalo istražiti vezu između gubitka DNK i gubitka duše, i pristup blaženstvu zvanom NEPHILIM, koji je uzrokovao gubitak Drako predaka. Gubitak vatre u krvi uzrokuje gubitak lucidnog sanjanja, gubitak duhovne zaštite i dugotrajne memorije. Deo onog što su izgubili je bio gubitak sposobnosti putovanja kroz vreme, što je uzrokovano gubitkom DNK koherencije. Ne kao neke kulture, koje su njihov produkt poput Tibetanaca - koji su stalno svesni da neće imati kontrolu nad svojom kulturom ako izgube vođu koji je u stanju da se seti svojih prošlih života. A to je ono što su Drakoni izgubili. Ovo je dobar primer za poređenje, slučaj jednog Zulu šamana koji nam kaže da su mu unuci izgubili sposobnost lucidnog sanjanja nakon što su primili vakcine za imunizaciju. Ovo je primer kako Borg - palo Drakonsko carstvo - tretira DNK. Tako što ne poštuju svoje gene i ne oslobađaju ih, već ih drže pod kontrolom i tako zaslepljuju svoju decu.
Zato što Lirijanci nisu imali odbrambeni sistem na svojoj planeti bili su samo obična nepomična meta za Reptile, takođe definisane kao “Drakoni”. Posle brutalnog napada kome su bili izloženi od strane Drakonskog carstva, preživeli iz Lirijanske zajednice su se rasuli po ostalim lokacijama širom galaksije. Tragovi Drakonskog napada su još uvek vidljivi današnjim naučnicima. U godini 1985. novine su objavile da su naučnici u stanju da otkriju tragove uništenja koji su proizašli iz centralnog dela galaksije. Oni veruju da se ova eksplozija desila pre nekoliko miliona godina, i da je bila tako jakog intenziteta da talas još uvek putuje prema kraju galaksije. Oni kažu da nemaju ideju šta je moglo pruzrokovati takvu eksploziju.
Preživeli su se naselili na Orionu, Plejadama, Tau Ceti, Alfa Kentauru itd. U ovom delu galaksije izbeglice su kolonizovale planetu Mars. U to vreme to je bila treća planeta u ovom sistemu. Svet zvan Maldek je bio četvrta planeta u ovom sistemu, sa bićima koja su bila crvenokosa i zelenooka. U Lirijanskom društvu, crvenokosi ljudi su smatrani posebnim, zbog ekstra senzitivnih moći koje su ih spajale sa drugim višim nefizičkim oblicima postojanja. Posebno su bili poželjni za parenje, jer je to donosilo određene super-moći.
Zbog ovog razloga crvenokosi su bili odvojeni od ostalih, i čak su imali svoju podkulturu. Na ovim moćima su im bili zavidni Reptili, koji kao vrsta nisu imali mnogo mentalnih sposobnosti. Često kad bi Reptili došli da okupiraju planetu, Lirijanske izbeglice bi im ponudile grupu crvenokosih da im udovolje za neko vreme. Ova praksa je postala način za udovoljavanje demonima. Planeta Zemlja je u ono vreme bila vodeni svet i druga u orbiti od Sunca. Bilo je veoma malo kopna. Jedini inteligentni stanovnici su bili vodozemci bez imalo tehnologije. Zemljina atmosfera je bila tečna. Planeta definitivno nije mogla da sadrži oblik ljudskog života.
Raseljeni Lirijanci su razvili svoju kulturu, tokom vremena izraženog u eonima. Čak se i njihova genetika manifestovala i razlikovala od kolonije do kolonije. Na primer, Mars i Maldek su bili slični trenutnom Zemljinom okruženju, sa toplom klimom i ne tako bogatom atmosferom. Gravitacija na Maldeku je bila teža nego na Marsu, tako da su oni razvili deblji oblik i i mnogo agresivniju narav. Mars je bio bogat rudama. Ljudi Maldeka su verovali da su zaslužili ove rude zbog preživljavanja. Marsovci su zatražili od bića sa Sirijusa A da im daju tehnologiju kojom bi se zaštitili, ne samo od Reptila već i od njihovih humanoidnih sunarodnika i rođaka. Sirijanci su bili poznati kao trgovci tehnologijom, bili su najbolji, čak deleći to i sa Reptilima. I tako su napravili odbrambeni mehanizam na Marsovskom tlu.
Mars je šuplja planeta, kao što su i Jupiter i Zemlja. Planete su napravljene od materijala koji je nastao raspadom zvezda, i ta se masa oblikovala i hladila tokom vremena. Centrifugalna sila je odradila svoje i stvorila konačan oblik. Veza između ovih planeta se vidi i u rasporedu vulkana, koji se kod svih nalaze na 19 paraleli.
Reptilski program rada je da traže pripadnike ljudske vrste radi uništenja i asimilacije, i korišćenja njihove krvi i hormona za hranu i zamenu. Rečeno je od strane onih, koji su postavili Reptile u našu galaksiju, da nama ljudima trebaju paraziti koji će nas primorati da ubrzamo svoju evoluciju. U daljnjem, deo ljudske krvi na Zemlji danas je poreklom od Reptilske, što je u neku ruku proizvelo niz korisnih efekata. To je povezano najviše sa rasama Keltske ili Engleske RH-negativne grupe krvi.
Poslednji ostaci Lirijanaca koji su naselili druge planete stvorili su neku vrstu udruženja, koje ima za cilj odupiranje reptilskoj kolonizaciji. Oni su ovo udruženje nazvali Galaktičkom Federacijom, u kojoj se nalazi oko 110 različitih kolonija. Kolonije koje pripadaju Federaciji su odlučile da preprave svoj identitet i da uspostave novi način rada i ponašanja, koji će biti drugačiji od onog u prošlosti. Zajedno su našli način da se suprostave i odbiju napade Reptila. Takođe su postojale tri osnovne grupe, koje se nisu pridružile Federaciji. Ove tri grupe su smatrane ekstremistima ili nacionalistima, koji su pokušavali da povrate slavu stare Lirijanske civilizacije. Jedna grupa se zvala Atlantiđani, smeštena na planeti Plejade. U to vreme je postojalo šesnaest različitih kolonija Lirijanskih izbeglica, širom Plejadanskog sistema. Pripadnici ovih kolonija su hteli da uklone Atlantiđane, zato što su insistirali na svojoj nezavisnosti, i nisu pomagali njihovim rođacima.
Druge dve grupe su bili Marsovci i Maldekanci, koji su već bili u zavadi sa svima ostalima. Zbog ovog razloga su Reptili obratili pažnju na ove dve kolonije. Po Reptilskom razmišljanju i načinu bilo bi lako razdvojiti ove dve grupe i osvojiti ih. Ali Reptili vole da koriste komete i asteroide za svoj napad na druge planete, koristeći ih za svoja putovanja kroz sisteme. Prvo naprave malu crnu rupu kao pokretač za veći planetoid, prema određenoj destinaciji. Kad ih koriste kao oružje, onda koriste neku vrstu svetlosnog akceleratora, kojim stvore udar i upute kometu ili asteroid prema meti. Sva ova tehnologija je svorena od strane bića sa Sirijusa A.
U ovom slučaju, poslali su veliku ledenu kometu usmerenu prema Marsu i Maldeku. Ali pošto Reptili nisu naučno obrazovani, došlo je do pogrešnog proračuna i kometa je promenila kurs usled uticaja velike džinovske planete Jupitera, i krenula da udari ovaj put samo Maldekance, koji su odmah zatražili pomoć od Marsovaca. Iako u zavadi, Marsovci su im dozvolili da pređu na njihovu planetu. Planeta je ekplodirala i stvorila veliki pojas asteroida između Marsa i Jupitera. Eksplozija je takođe odvukla Mars dalje od Sunca.
Kometa je nastavila svoj put prema Zemlji. Toplina Sunca i jačina gravitacije između dve sile su uticale da se vodena atmosfera Zemlje polariše. Ova polarizacija je privukla većinu leda sa komete koja je prolazila blizu Zemlje na polarne delove Zemlje, i taj led je prekrio polove; blizina gravitacije komete je otkrila delove Zemlje na kojima se pojavilo kopno. Zemlja je povučena prema mestu na kojem je pre bio Mars. Većina tadašnjih stanovnika Zemlje je prebačena na druge planete, dok je jedan deo ostao u novoformiranim okeanima.
Reptili koji su se nalazili unutar komete, sadašnja Venera, izašli su na površinu ovog sveta. Izgradili su sedam gradova, po jedan za svaku lestvicu u hijerarhiji. Godine 1980. jedan Njujorški časopis je napisao da su Rusi posmatrajući Veneru došli do otkrića da je na njoj primećeno sedam belih sfernih površina veličine manjih gradova. Ali američki naučnici došli su do zaključka da je ovo prirodnog karaktera - takozvani reljefni izgled - koji može da lako izazove zabunu. Reptili su takođe privukli jedan manji objekat u blizini Zemljine orbite, koji se sada zove Mesec. A to je još jedan korak u kolonizaciji ove planete. Naučnici smatraju da je Mesec potpuno prirodni objekat, iako se ne okreće oko svoje ose. Mesec je okrenut prema Zemlji sve vreme samo jednom stranom, dok je druga stalno u mraku. Očitavanja putem sonarnih instrumenata pokazuju da je Mesečeva konstitucija puna šupljina.
Reptili su izabrali veliki kontinent da bi započeli stvaranje svoje civilizacije na Zemlji. Ovo je bila veoma velika zona koja danas predstavlja područja od Japana do Australije, i od obala Kalifornije do Perua. Havajska ostrva su u sredini ove nekad jedne mase. Ovde se razvijala ova Reptilska kultura. Sa sobom su doveli bića koja su bila njihova vrsta dinosaurusa. Sva bića koja su stvorena zajedno sa biljkama su odraz njihovog mentalnog sklopa. Tako da su Reptili stvorili dinosauruse, a ljudi kao sisari nisu mogli da žive zajedno sa dinosaurusima na istoj planeti. Takođe, sistem razmišljanja Reptila je drugačiji od ljudskog, i oni ne evoluiraju. Trebalo je da prođe nekoliko milenijuma da Reptili odluče da li da žive sa ljudima. I pored svega Zemlja je ipak bila previše udaljena od njihovog centralnog sistema, odnosno Drakonske Imperije.
U međuvremenu Marsovci su počeli da žive pod zemljom sa njihovim Maldekanskim gostima. Nešto je trebalo hitno da se uradi da bi se sprečilo njihovo međusobno uništavanje. Tako su Marsovci tražili od Federacije da ove presele na drugu planetu. U isto vreme su i Plejadijanci tražili da ovi presele Atlantiđane van njihovog sistema, na drugu planetu. Federacija je odlučila da iskoristi Atlantiđane kao balans na Zemlji, i ako oni prežive Drakone onda će preseliti i Maldekance. Atlantiđane su naselili na područje danas poznatom kao Atlantik. Tako da su oni zaokupili pažnju Reptila, što je odgovaralo Federaciji.
U to vreme i Maldekanci stižu na Zemlju, i stvaraju veliku koloniju u mestu danas poznatom kao Gobi pustinja. Maldekanci napadaju baze Reptila u želji za stvaranjem boljeg životnog okruženja, a takođe bombarduju i Atlantiđane i Lemuriju laserskim oružjem. Ovo bi se moglo smatrati Prvim svetskim ratom.
Da bi se zaustavilo ratovanje i Zemlja učinila mirnom za život, između kolonija je ugovoren sastanak od strane Federacije. Sastanak je održan van Mlečnog Puta, na planeti Hatona, u Andromeda galaksiji, i sa Većem koje je bilo potpuno neutralno, jer je dosadašnje većim delom bilo povezano sa jednom od pobunjenih frakcija.
Hatonsko veće je mnogo vremena bilo suzdržano, dok su se borbe nastavljale u ovom solarnom sistemu. Konačno, sa njihovim posredovanjem i učešćem, sporazum je postignut. Ovaj sporazum je postignut između ljudske vrste i Reptila, ali bez odobrenja i znanja Reptilske Drako imperije. Sporazum se odnosio na to da će nova ljudska vrsta sadržavati DNK svih strana zainteresovanih za mirno rešenje.
Da bi se odvojili delovi za ovu buduću vrstu, od strane reptila je bilo potrebno odvojiti muške ćelije od ženskih. Ovo je objašnjenje zašto svi ljudi na planeti imaju Reptilsku DNK. Ovo je takođe objašnjenje zašto prolazimo kroz reptilsku fazu razvoja. Nakon što je rasa stvorena pod rukovodstvom Hatona veća, posle toga je bila i uništena nakon neslaganja pojedinih strana. Ovo je objašnjenje zašto su preci čovekovi na Zemlji u jednom momentu postojali, a u drugom nestali, gledano kroz arheološke analize. Dvanaest humanoidnih i jedna Reptilska DNK donirana je za ovu svrhu. Ljudska vrsta je razvijana na području današnjeg Iraka i Irana, kao i na delu Afrike. Hibridne rase su razvijane na Atlantidi i Lemuriji. Potomci ovih su danas viđeni kao Jeti na području Severne Amerike i Azije, Aboridžini u Australiji i Pigmeji i Vatusi na području Afrike. Afrička verzija bića je stvorena od nomadskih Drako planeta zvanih Nibiru i Marduk. Kosmička šala koja se desila u ovom projektu je ta da su svi donatori u ovom slučaju programirali sekvence svojih DNK da budu dominantnije u odnosu na druge. Ovaj projekat je bio osuđen na propast pre nego je i započeo. Duše koje su bile inkarnirane u bića na Zemlji su se mogle nazvati mentalno kontrolisanim žrtvama. Mnoge napredne civilizacije su ovu planetu smatrale nekakvim zatvorom pa su ovamo slale svoje najgore osuđenike. Ponekad su se ova bića otkrivala kao na primer Ričard Dalmer, Vlad Drakula, Čarls Menson, Ričard Spik itd.
Mnogobrojni pećinski ulazi u untrašnjost planete postoje u Roki i Sijera planinama, u zapadnom delu Amerike. Ulazi takođe postoje i na Alpima, Himalajima, Andima i Karibima. Tu je takođe prisutan i veliki broj ulaza na dnu okeana, posebno u delu Atlanskog okeana i Karipskog mora. Sve ove zone su obezbeđene od strane lokalnih vlada i NWO specijalnih jedinica. Posebno napravljeni ulazi su ispod Denverskog aerodroma, Giza platoa u Egiptu, i mnogim Aero kompleksima širom sveta. Tu su i manastiri u Kini i Indiji. Jedan od glavnih ulaza u Kini je ulaz koji se krije pod Šensi piramidom, koja je pod posebnom zaštitom i, naravno, zabranjen je pristup za građane.
Bez prisutnosti Reptila na površini Zemlje, Atlantiđani su mogli da uspostave nova pravila, pravila koja su im odgovarala kao jedinim gospodarima planete. Oni su uspostavili nove kolonije širom planete. Pozvali su Sirijance da dođu i učestvuju u tome. Oterali su Mardukance i preuzeli kontrolu nad njihovim robovima. Stvorili su nove vrste, za zemlju i more, od kojih su postali Merdoci, koji su bili spoj delfina i humanoida. Delfini su poreklom sa Andromede. Svaki put kad bi Atlantiđani primetili Reptilske aktivnosti koje bi mogle značiti napad, oni su unutrašnjost Zemlje spaljivali laserima da bi ih pobili. To je za posledicu imalo poremećaje u Zemljinoj kori, što je rezultovalo pucanjem površine kontinenta i naravno propašću civilizacije, jer su pod strahom od uništenja dozvolili da kontrolu nad planetom preuzmu razni vračevi, koji su zauzeli mesta vođa i naučnika, i time onemogućili moguće spašavanje.
Na žalost, propast je bila neizbežna. Mnogi su izbegli na područja koja su sada poznata kao Egipat, Peru, i Zapadna Evropa. Ova katastrofa je uzeta kao nova mogućnost za stvaranje ljudske vrste, koja je bazirana na sasvim novoj vrsti samosvesnosti kao nacije. Sirijanci su pomogli izgradnju Egipatske kulture, a Rigelijanci su bili zauzeti istim poslom u Kini i Orijentu. Tada su Reptili videli ponovnu priliku i iskoristili je.
Život u untrašnjosti Zemlje je omogućio Reptilima da se u potpunosti pregrupišu i obnove. U ovoj tački oni su bili potpuno odsečeni od svoje centralne baze Drakonske Imperije. Njihov svemirski brod Mesec je bio u ljudskim rukama, nalazili su se sami na planeti koja je bila u potpunosti pod kontrolom drugih bića. Došlo je vreme da se odbrane. Razvili su plan o opsadi planete na način da počnu mešati gene ljudi sa svojim, a pošto su ovi već imali jedan deo tih gena u sebi, nije bilo teško ući u temelje ljudskog uma. Reptili su već bili upućeni u sistem ponašanja humanoida, sad je bilo lako pojačati taj uticaj.
Narod Sumera je izabran kao početna tačka. Ovi humanodi su bili potomci Marsovskih, Maldekanskih i Lirijanskih izbeglica. Reptili su imali određenu olakšicu u tom slučaju, jer je bilo lako kontrolisati umove ovih crvenokosih ljudi.
Oteli su članove vladajuće klase i političke lidere. Od njih i njihovih potomaka pravili su svoje hibride. Koristeći ove ljude započeli su novi program hibridizacije, koji je trajao nekoliko generacija, dok nije usavršen. Ovo je proizvelo novi izgled Reptila koji su ličili na ljude, i lako su mogli da transformišu svoj izgled. Ovo im je omogućilo da zauzmu pozicije potrebne za svoju vladavinu. Ovu tehnologiju genetičkih promena i umnog programiranja su dobili od Siriusa koji su bili pravi eksperti u tome, i nisu se lišili da ovu tehnologiju podele sa Reptilima.
Kad je program hibridizacije završen, Sumerske vođe su bile zamenjene sa hibridnim Reptilima tako da su Reptili činili vladajuću klasu. Njihova krv je zbog ubacivanja Reptilskog DNK pri oksidaciji menjala boju u plavo-zelenu, stoga su ovi Reptilski hibridi nazvani “pripadnicima plave krvi”.
Današnji predstavnici vladajuće klase su upravo ti hibridi. Oni su usavršili svoj izgled i postigli potpunu sličnost, jer im je sada lakše da vladaju nego u vreme kad su još imali prisutne odlike Reptilske fizionomije. To bi u današnje vreme izazivalo strah i sumnju. Jedan oblik Reptilskog izgleda čuvan je kao ikona i legenda. Imali su kipove koji prikazuju ženku Reptilku kako drži hibridnu bebu. Reptilski pripadnici plave krvi su zatražili pomoć od Sirijanaca da bi mogli nastaviti sa oblikovanjem ljudskog tela do potpune sličnosti. Sirijanci su znali da bi izbegli primećivanje trebalo je koristiti životinje za te eksperimente usavršavanja. Tako su koristili svinje koje su im zbog određenih telesnih sličnosti u pogledu organa bile najbolje. Zato tek kada se usavrši određena metoda na svinjama ona je onda primjenjivana na ljudskom faktoru. Rak, droge i ostale bolesti su prvo testirane na svinjama, pa tek onda na ljudima.
Kako je vreme prolazilo civilizacija Sumera je transformisana u druge kulture. Raznim migracijama preseljavali su se na druga odredišta u Centralnoj Aziji. Ljudi koji su se selili vodili su svoje vođe (plave krvi) sa sobom, naravno pošto su ovi bili njihovi kraljevi. Raširili su se širom sveta. Sumeri su tada postali poznati kao Sum-Arijevci ili samo Arijevci. Oni koji su bili u Indiji poznati po tamnoputoj koži su Reptilski potomci sa Lemurije. Ovi drugi poznati kao Arijevci naselili su severnu Indiju. Sumeri su takođe naselili prostore današnjeg Kavkaza. Od Kavkaza su se plavokrvni ljudi raširili prema Evropi i razvili u Franke, Kambriance i Teutonce, koji su naravno bili manipulisani od strane raznih vanzemaljskih kultura, kao što su Antarijanci, Aledbaranci, Tau-Cetianci i ostali koji su činili ostatke Lirijanaca, kao što su to bili Atlantiđani. Atlantiđani, koji su ostali ovde na planeti, su postali Kelti.
Naslednici Reptilskih hibridnih Sumeranaca naselili su Centralnu Aziju i Srednji Istok. Oni su se većinom zadržali u Kavkaskim planinama i postali poznati kao Hazari. Odavde se šire delom Evrope i stvarajući seme novih identiteta poznatih kao Vikinzi, Franci, Teutonci i Rusi. Kad je Atlantida potonula, neke od ovih izbeglica otišle su u Zapadnu Evropu i razvile se u Kelte. Neki su otišli u Grčku, a ostali na Apeninsko poluostrvo. Ovi ljudi su bili ovde pre nego što su došli hibridi. To je bilo u međuvremenu, kada je počelo uništenje Atlantide, pa do tog perioda kada su Sumeri otišli na druga mesta i počeli da razvijaju svoju genetsku kulturu, baziranu na njihovom matičnom svetu.
Ove plavokrvne vođe su se takođe infiltrirale i u ljude Istočne Evrope. Svi ovi tuđinci su stvorili različite kulture zasnovane na ideologiji božanstava. Na području Palestine je bila kultura koja se klanjala i žrtvovala ljude vanzemaljcu koga su nazivali Bogom ili Elohimom. Slično je bilo i kad su se Arijevci pomešali sa Dravidima od kojih je nastala Hindu religija, koja je aktivna kopija Reptilske hijerarhije. Kaste su tako direktna kopija nastala delovanjem Reptila.
U isto vreme sve ovo se dešavalo i u ostalim delovima sveta. Kao na primer u Aziji, gde su Rigelijanci kontrolisali i usmeravali u razvoju potomke Lemurijanaca, koji su se ovde naselili. Rigelijanci su bili u početku humanoidna rasa koju su s vremenom Reptili asimilirali i kontrolisali. Ovi Reptilski hibridi su ustanovili Dinastije u Kini i Japanu, koji su se sada razvijali odvojeno od svojih zapadnih rođaka. U svojoj maniji za kontrolom Reptili su koristili različite rase za doniranje DNK, koja je upotrebljavana za originalni ljudski projekat. Oni su studiozno posmatrali različite vrste hibrida i odlučivali koji su najbolji za ovaj proces uspostavljanja kontrole. Svi ovi hibridi su kontrolisani kroz Reptilski mozak, koji je bio povezan sa njihovim osnovnim misaonim procesima, ali opet su neki bili prijemčiviji od drugih.
U Evropi plava krv je u potpunosti ovladala velikom većinom stanovništva, i postala je njihov predstavnik u vidu kraljevskih porodica i vladara. Oni su se ubacili u Arkturijanski eksperiment na Apeninskom poluostrvu i započeli novo globalno carovanje kroz Rimljane. Oni su obustavili eksperimente u Grčkoj i u potpunosti se prebacili na ovaj novi vid globalnog vladanja kroz Rimsko carstvo.
Dok su Reptili bili prvi kolonijalisti na Zemlji, nisu bili jedini koji su se umešali u ljudski razvoj na ovoj planeti. U svemu tome je postojalo dvanaest drugih grupa koje su donirale DNK za ovaj eksperiment. Dodajte Reptile ovoj grupi i dobijate ljude koji su sastavljeni od trinaest različitih kultura. Rezultati su u osnovi bili otvoreni i dostupni svima. Dok su ovi humanoidi bili tvorevina Lirijanaca i Reptila, svaka grupa je kulturno i duhovno manipulisana od strane druge grupe. Ovo se može porediti sa profesorom koji napusti učionicu i ostavi otvorena vrata, a asistenti uđu i dodaju svoj deo gena u eksperiment.
Tau Ceti vanzemaljci su usmerili svoju pažnju na istočni deo Evrope, što sad predstavlja Srbiju, pa do teritorije Uralskih planina. Odavde su uticali na Slovenske narode. Geografski uslovi su nalikovali na Tao Ceti zvezdani sistem, i njegovu koloniju Epsilon Eradanus. Tau Ceti su dodali svoju DNK prototipu ljudi koji su već postojali ovde i tako stvarajući rasu poznatu kao Slovenski tip ljudi. Kao rezultat je bio čovek zdepast, srednje visine, sa zbijenijom koštanom strukturom i tamnim očima. To je bila agresivna rasa ljudi. Voleli su hladniju klimu. Ovi Tau Ceti ljudi su bili protiv Sivih vanzemaljaca i Reptila, jer su ove dve rase napadale njihovu teritoriju i otimale i ubijale njihovu decu. Tau Cetianci su odlučili da prate Grejse i unište ih. Godine 1950. Sovjetski Savez je potpisao ugovor sa Tau Cetiancima da koriste baze u Sibiru i ispod Urala. Mnogi eksperimenti, uključujući radijaciju i njen uticaj na ljude, obavljani su na ovim prostorima od 1958. do 1980. godine. Američki špijunski avion je srušen kada je pokušavao da otkrije šta se to dešava na ovim prostorima.
U centralnoj Evropi nemački narod je bio manipulisan od strane bića zvanih Aldebaranci. Ova bića su bila veoma inteligentna i naučno orijentisana. Oni su u osnovi plavi sa plavim očima, sa veoma malim procentom onih koji su imali tamnu kosu. Oni su vojno usmereni i vole da se zaštite. Tokom skoro 2000. godina oni su bili energetski povezani sa germanskim narodom, telepatski im šaljući informacije i oblikujući mišljenje javnosti. Mnogi ljudi Aldebaranskog porekla su se izmešali sa Tau Cetijancima u Slovenskoj zoni, naročito u Rusiji i Poljskoj. Hitler je to znao pa je uporno pokušavao da te delove prisvoji pod svoju kontrolu. Hitler je bio samo upola German. Otac mu je bio bogati Jevrejski biznismen u Austriji. Njegova majka je radila u jednoj kući kao služavka. Imala je aferu sa vlasnikom kuće i kad je njegova žena za to saznala izbacila je služavku napolje. Jevrejski biznismen nije učinio ništa da pomogne Hitlerovoj majci. Zbog ovog razloga Hitler je mrzeo Jevreje i pokušao je da uništi svoju sopstvenu genetičku liniju, u osnovi zato što je mrzeo samog sebe. I on je bio umno kontrolisan.
Aldebaranci su genetički uticali i na Vikinge. Zato Nordijski narodi imaju sklonosti ka agresivnosti i vojnom načinu ponašanja. Vikinzi su pljačkali i silovali širom Evrope vekovima, ali nisu imali tehnološke podrške da bi održali tu kontrolu. Sasvim slučajna manipulacija genima desila se na Apeninskom poluostrvu kada se vanzemaljski brod sa Arkturusa srušio na ovo mesto. Ova bića su bila veoma duhovno razvijena i umesto da se vrate kući oni su se umešali među ljude na ovom delu planete. Njihovi naslednici su postali Romani koji su se infiltrirali i izmešali sa Centralnoazijskim hibridima.
Bića sa Antarijanskog zvezdanog sistema su stajala iza genetske manipulacije na starim Grcima. Ovi ljudi su bili društveno usmereni prema homoseksualnosti. Žene su im služile samo za razmnožavanje. U stvari, tamo su bili Antarijanci koji su bili zainteresovani za programiranje raznih aspekata seksualnosti, na kojima su zasnovane i metode Vilhelma Rajha. Antarijanci su tamnoputi, često sa masnom kožom, tamnim očima, i kratkim vitkim telima. Grčki Antarijanci su kolonizovali Španiju i Portugal. Njihovi preci su se izmešali sa Romanima i Arapima koji su bili većinom zastupljeni od Sumersko-Reptilskog genskog sastava. Ovi su posle kolonizovali Centralnu i Južnu Ameriku, mešajući svoje gene sa Indijancima koji su ostaci potomstva Prokonaca.
Prokonci nisu imali mnogo tehnologije. Oni su dovedeni na planetu posle pada Atlantide. Od njih su nastale Maje, Inke i Asteci. Njima je dato područje nekadašnje Lemurije i Atlantide u Andima i Sijere u Meksiku. Bezuspešno su pokušavali da obnove kulturu, uključujući izgradnju piramida, usavršavajući medicinsko znanje i žrtvujući se Reptilskim Božanstvima. Eto zašto njihove legende govore o plavom čoveku koji se vraća iz svemira da ih vrati tamo odakle su došli. Anasazi indijanci su takođe došli sa Prokona, njih su transportovali Sirijanci. Sirijanci su takođe hteli dovesti Hebreje na Američki zapad. Hebrejske kovanice su nađene na području Novog Meksika i još neki drugi ostaci na drugim delovima Severne i Južne Amerike.
Kroz milenijume i skorašnje vekove, kretanje nacija, kolonizacija, ratova i oskudica bacali su Zemaljsku populaciju poput velike posude za mlevenje. Genetska struktura je stalno menjana u svom mešanju sa drugima. Pogotovo u Severnoj Americi, Evropi, Australiji, Karibima i Južnoj Americi. Rezultat je taj da je ostalo samo nekoliko čistih rasa. To je omogućavalo lakšu grupnu kontrolu. Dok se ovo dešavalo u Istočnoj Aziji, Dravidsko-Reptilska kultura u Indiji je bila zamenjena Arijevskim hordama iz Centralne Azije.
U Južnoj Americi, Inka carstvo je bilo na vrhuncu svoga postojanja, kao što je takođe bilo mešano sa genima Prokonaca. Ova mešanja gena su se dešavala i u Severnoj Americi, kao i Centralnoj, stvarajući Tolteke, Maje i Asteke. Svi oni su u svojim ritualima praktikovali krvne obrede žrtvujući ljude.
Sve Južne i Centralnoameričke kulture su koristile znak Reptila i Zmija kao svoja obeležja.
Kad se veće Hatona odlučilo da razvije život na Zemlji, oni su razmišljali o dve stvari. Prvo, ako se Zemaljska bića ostave da se sami razvijaju, kako će znati svoje pravo poreklo; i drugo, ako ne bude bilo nikakvog mešanja, kako će biti sigurni da oni idu ispravnim putem. Jedna E.T. grupa je odlučila da ostavi jednu vrstu zabeleženog znanja, koje će moći shvatiti samo oni koji dosegnu dovoljan nivo evolucije. Ova bića su bila visoka, mišićava, sa zlatnom kosom i ljubičastim očima. Na eteričnom nivou ova grupa E.T. je stvorila “objekat” sa kompletnim znanjem i svim što su i oni znali. Takođe su programirali ovaj “objekat” sa istorijskim činjenicama i svom tehnologijom koja će ikad biti potrebna.
Za “objekat” je ova grupa odabrala oblik ženske lobanje bez ikakvih rasnih naglašenosti. Lobanja je predstavljala sve humanoide, bratstvo i harmoniju. Lobanja je dobila ženski oblik zato što je u fizičkom svetu predstavljala prevazilaženje ega. A kristal je izabran jer predstavlja najveću pozitivnu vibraciju u fizičkom svetu. Pokretna vilica simbolizuje činjenicu da je ovo komunikacijska naprava. Članovi grupe E.T. su ostavili lobanju sa prvom civilizacijom Lirijansko-Atlanskom, gde je bila postavljena u piramidu u kojoj je punjena energijom tokom milenijuma.
Kad su Sirijanci ubacili drugu generaciju Lirijansko-Atlanskog porekla, oni su zaključili da bi Atlantiđani trebalo da proučavaju Kristalnu Lobanju. Tokom vremena oni su napravili tačan duplikat lobanje koju su odneli na Sirijus A. Druge vanzemaljske grupe su napravile manje sličnu lobanju za korišćenje sa svojim humanoidnim kreacijama. Kristalna Lobanja uči da fizički svet ima povratne efekte, kao ogledalo. Kad je Atlantis potonuo, visoki sveštenici su odlučili da je prenesu u Centralnu Ameriku, tamo gde su Prokonci preneli Maje. Ovde je ona obožavana kao božanstvo dok Maje nisu nestale sa Zemlje. Lobanja je sve vreme provela u ruševinama, dok nije otkrivena početkom dvadesetog veka.
Kristalna Lobanja deluje kroz trojstvo komunikacije - boju, ton i arhetip. Kad bilo koja kombinacija od ova tri elementa isijava kroz Lobanju, onda otvara program koji je kodiran određenom frekvencijom. Neograničen broj kombinacija može biti upotrebljen, i svaki može otvoriti program u Kristalnoj Lobanji, da bi se iskoristio za učenje ljudske vrste. Leva strana mozga predstavlja jezik, a desna predstavlja čistu misao. Komunikacija je izbalansirana između desne i leve strane mozga, i koriste se arhetipovi koji mogu biti u obliku simbola, geometrijskih oblika, brojeva, slova, piktograma, drevnih Hebrejskih simbola ili bilo kojom kombinacijom ovde navedenih. Boja je takođe deo ovih elemenata. Leva strana je tama, a desna je svetlost. Ton takođe kao sastavni deo ovog predstavlja balans između zvuka i tišine.
Kristalna Lobanja je most između svih nivoa realnosti. Bilo ko, ko poznaje sekvence ovog trojstva komunikacije, postaje moćan u potpunosti i sveznajući.
bombas
PLAVA KRV
Život u untrašnjosti Zemlje je omogućio Reptilima da se u potpunosti pregrupišu i obnove. U ovoj tački oni su bili potpuno odsečeni od svoje centralne baze Drakonske Imperije. Njihov svemirski brod Mesec je bio u ljudskim rukama, nalazili su se sami na planeti koja je bila u potpunosti pod kontrolom drugih bića. Došlo je vreme da se odbrane. Razvili su plan o opsadi planete na način da počnu mešati gene ljudi sa svojim, a pošto su ovi već imali jedan deo tih gena u sebi, nije bilo teško ući u temelje ljudskog uma. Reptili su već bili upućeni u sistem ponašanja humanoida, sad je bilo lako pojačati taj uticaj.
Narod Sumera je izabran kao početna tačka. Ovi humanodi su bili potomci Marsovskih, Maldekanskih i Lirijanskih izbeglica. Reptili su imali određenu olakšicu u tom slučaju, jer je bilo lako kontrolisati umove ovih crvenokosih ljudi.
Oteli su članove vladajuće klase i političke lidere. Od njih i njihovih potomaka pravili su svoje hibride. Koristeći ove ljude započeli su novi program hibridizacije, koji je trajao nekoliko generacija, dok nije usavršen. Ovo je proizvelo novi izgled Reptila koji su ličili na ljude, i lako su mogli da transformišu svoj izgled. Ovo im je omogućilo da zauzmu pozicije potrebne za svoju vladavinu. Ovu tehnologiju genetičkih promena i umnog programiranja su dobili od Siriusa koji su bili pravi eksperti u tome, i nisu se lišili da ovu tehnologiju podele sa Reptilima.
Kad je program hibridizacije završen, Sumerske vođe su bile zamenjene sa hibridnim Reptilima tako da su Reptili činili vladajuću klasu. Njihova krv je zbog ubacivanja Reptilskog DNK pri oksidaciji menjala boju u plavo-zelenu, stoga su ovi Reptilski hibridi nazvani “pripadnicima plave krvi”.
Današnji predstavnici vladajuće klase su upravo ti hibridi. Oni su usavršili svoj izgled i postigli potpunu sličnost, jer im je sada lakše da vladaju nego u vreme kad su još imali prisutne odlike Reptilske fizionomije. To bi u današnje vreme izazivalo strah i sumnju. Jedan oblik Reptilskog izgleda čuvan je kao ikona i legenda. Imali su kipove koji prikazuju ženku Reptilku kako drži hibridnu bebu. Reptilski pripadnici plave krvi su zatražili pomoć od Sirijanaca da bi mogli nastaviti sa oblikovanjem ljudskog tela do potpune sličnosti. Sirijanci su znali da bi izbegli primećivanje trebalo je koristiti životinje za te eksperimente usavršavanja. Tako su koristili svinje koje su im zbog određenih telesnih sličnosti u pogledu organa bile najbolje. Zato tek kada se usavrši određena metoda na svinjama ona je onda primjenjivana na ljudskom faktoru. Rak, droge i ostale bolesti su prvo testirane na svinjama, pa tek onda na ljudima.
Kako je vreme prolazilo civilizacija Sumera je transformisana u druge kulture. Raznim migracijama preseljavali su se na druga odredišta u Centralnoj Aziji. Ljudi koji su se selili vodili su svoje vođe (plave krvi) sa sobom, naravno pošto su ovi bili njihovi kraljevi. Raširili su se širom sveta. Sumeri su tada postali poznati kao Sum-Arijevci ili samo Arijevci. Oni koji su bili u Indiji poznati po tamnoputoj koži su Reptilski potomci sa Lemurije. Ovi drugi poznati kao Arijevci naselili su severnu Indiju. Sumeri su takođe naselili prostore današnjeg Kavkaza. Od Kavkaza su se plavokrvni ljudi raširili prema Evropi i razvili u Franke, Kambriance i Teutonce, koji su naravno bili manipulisani od strane raznih vanzemaljskih kultura, kao što su Antarijanci, Aledbaranci, Tau-Cetianci i ostali koji su činili ostatke Lirijanaca, kao što su to bili Atlantiđani. Atlantiđani, koji su ostali ovde na planeti, su postali Kelti.
Naslednici Reptilskih hibridnih Sumeranaca naselili su Centralnu Aziju i Srednji Istok. Oni su se većinom zadržali u Kavkaskim planinama i postali poznati kao Hazari. Odavde se šire delom Evrope i stvarajući seme novih identiteta poznatih kao Vikinzi, Franci, Teutonci i Rusi. Kad je Atlantida potonula, neke od ovih izbeglica otišle su u Zapadnu Evropu i razvile se u Kelte. Neki su otišli u Grčku, a ostali na Apeninsko poluostrvo. Ovi ljudi su bili ovde pre nego što su došli hibridi. To je bilo u međuvremenu, kada je počelo uništenje Atlantide, pa do tog perioda kada su Sumeri otišli na druga mesta i počeli da razvijaju svoju genetsku kulturu, baziranu na njihovom matičnom svetu.
Ove plavokrvne vođe su se takođe infiltrirale i u ljude Istočne Evrope. Svi ovi tuđinci su stvorili različite kulture zasnovane na ideologiji božanstava. Na području Palestine je bila kultura koja se klanjala i žrtvovala ljude vanzemaljcu koga su nazivali Bogom ili Elohimom. Slično je bilo i kad su se Arijevci pomešali sa Dravidima od kojih je nastala Hindu religija, koja je aktivna kopija Reptilske hijerarhije. Kaste su tako direktna kopija nastala delovanjem Reptila.
U isto vreme sve ovo se dešavalo i u ostalim delovima sveta. Kao na primer u Aziji, gde su Rigelijanci kontrolisali i usmeravali u razvoju potomke Lemurijanaca, koji su se ovde naselili. Rigelijanci su bili u početku humanoidna rasa koju su s vremenom Reptili asimilirali i kontrolisali. Ovi Reptilski hibridi su ustanovili Dinastije u Kini i Japanu, koji su se sada razvijali odvojeno od svojih zapadnih rođaka. U svojoj maniji za kontrolom Reptili su koristili različite rase za doniranje DNK, koja je upotrebljavana za originalni ljudski projekat. Oni su studiozno posmatrali različite vrste hibrida i odlučivali koji su najbolji za ovaj proces uspostavljanja kontrole. Svi ovi hibridi su kontrolisani kroz Reptilski mozak, koji je bio povezan sa njihovim osnovnim misaonim procesima, ali opet su neki bili prijemčiviji od drugih.
U Evropi plava krv je u potpunosti ovladala velikom većinom stanovništva, i postala je njihov predstavnik u vidu kraljevskih porodica i vladara. Oni su se ubacili u Arkturijanski eksperiment na Apeninskom poluostrvu i započeli novo globalno carovanje kroz Rimljane. Oni su obustavili eksperimente u Grčkoj i u potpunosti se prebacili na ovaj novi vid globalnog vladanja kroz Rimsko carstvo.
Većina modernih Jevreja nema apsolutno nikakvu genetičku vezu sa Srednjim istokom. Oni su u stvari različiti tipovi Jevreja, skrivajući mnogo rasnih karakteristika. Ovo podržava činjenica da nisu homogena, ali da su religiozna grupa koja se proteže kroz mnogo kultura. Priča o Avramu koji polazi iz grada Ur i dolazi do Kanana, je u stvari priča o Reptilskim hibridima koji napuštaju Sumersku teritoriju i kolonizuju druge delove Centralne Azije i Srednjeg Istoka. Velika većina evropsko-američkih Jevreja može da prati svoj genetički trag sve do Hazara, koji su već pomenuti. Svi oni su prešli na Judaizam oko 800. godine da bi osujetili Katoličku vladavinu Svetog Rimskog Carstva.
Godine 2000. Univerzitet Pavia u Italiji je uradio genetičku studiju o Evropskom čoveku. Pronašli su da 80% ljudi ima direktnu povezanost sa Centralnom Azijom, a drugih 20% sa Srednjim Istokom. Ovo podržava podatak da su Sumerijanci ušli u Centralnu Aziju, a onda imigrirali u Evropu i posle na Srednji Istok. Ovo takođe poništava teoriju da je Afrika mesto postanka ljudske vrste. Nema baš nikakve povezanosti Evrope ili Azije sa Afrikom. Drevni Hebreji nisu imali ništa sa modernim Jevrejima. Kao što je već pomenuto, Hebreji su produkt Sirijaca koji su ih kombinovali sa Sirijanskim i Lirijanskim genetskim materijalom. Ovi ljudi su bili visoki i moćni, i govorili su Sirijskim jezikom, koji je jednak jeziku drevnih Hebreja. Nauka se slaže u tome da se Hebrejski odjednom pojavio na sceni. Drevni ljudi Palestine su govorili Aramejskim, koji je bio maternji jezik Arabljana, Farsa i nekolicine drugih srednje-istočnih dijalekata. Originalno Hebrejski je bio korišćen ekskluzivno od strane svešteničke klase i jednog egipatskog tajnog udruženja. Eventualno nešto kasnije se počeo mešati sa drugim jezicima.
Hebreji su bili plaćeni radnici u Egiptu. Otišli su Kanancima da asimiliraju svoju maternju kulturu za Egipatsko Carstvo. Oni su se izmešali sa rasom Sumerskih hibrida, kombinujući krvne rituale i ljudsko žrtvovanje. Sve ovo je bilo ugrađeno i zbijeno u drevno Egipatsko/Atlansko/Sirijansko verovanje. Eto kako je Judaizam rođen. Priča o tome kako su Jevreji isterani iz Egipta je samo prepričavanje o uništenju ostrva Santorin, koji je uništen u vulkanskoj erupciji.
Srednji Istok je postao centralna tačka za Reptile i Sirijance. Zajedno su ustanovili novu verziju religije i kulture za lakšu globalnu kontrolu i dominaciju. Šta je bolje nego programirati rasu nomadskih naroda da nosi tu religiju širom sveta? Kad god su rezultati eksperimenta krenuli naopako i neprihvatljivo, određene grupe koje su vladale to su i ispravljale. Na primer, svima je poznata priča o Sodomi i Gomori, gde je grupni ljudski eksperiment krenuo naopako i ta populacija je uništena.
Prvo je ubačen virus da putem bolesti eliminiše te ljude. Ali desilo se nešto što kontrolori nisu očekivali: virus se počeo širiti, i oni su morali da pošalju dva agenta da dovrše posao, i postaraju se da niko ne preživi. Zato je opstala legenda o dva Anđela koji su došli da unište grad. Oni su bili plavi i imali su plave oči i veoma lepo oblikovana tela.
Lot i njegova žena primili su ove agente u svoju kuću da bi ih zaštitili, zbog toga što su svi muškarci u gradu hteli da imaju seksualne odnose sa njima. Ubrzo kasnije Sodoma i Gomora su uništene. Do današnjeg dana moguće je detektovati tragove radijacije na ovim mestima. Istopljene stene se vide svuda u kanjonu. Sodoma i Gomora su uništene nuklearnim oružjem. U ranim 1960-im izraelski naučnici su kopajući na mestu gde je nekad bila Sodoma pronašli kosti i telo istopljeno u steni. Pozvali su američke naučnike jer su ovi imali bolju opremu. Ono što su našli u telu bio je uzorak virusa. Oni su ga obnovili i oživeli. Potajno je bio testiran na pacijentima bolnice Sveti Luis godine 1967. i ti ljudi su umrli strašnom smrću. Taj virus je nazvan AIDS zato što je uništavao kompletni imuno-sistem koji je postojao u čoveku. Oni su zaključili da je ovaj hiljade godina star virus napravljen genetički od strane neke civilizacije.
Zver iz Ževodana (franc. La bête du Gévaudan) je životinja ljudožder koja je izvela seriju neočekivanih napada na ljude između 30. juna 1764. i 19. juna 1767. na jugu centralne Francuske. Ovi napadi, od kojih je između 88 i 124 bilo sa smrtnim ishodom, odigrali su se na severu nekadašnje provincije Ževodan (koja je u potpunosti prekrivala današnji departman Lozer i u nešto manjoj meri dva susedna departmana). Zver je pustošila dijecezu Ževodana, koja danas odgovara departmanu Lozer i delovima dva susedna departmana.
https://laporteouvertedotme.files.wordpress.com/2016/01/gevaudan1.jpg?w=645
Ževodan je slabo nastanjena oblast površine, otprilike, 6.500 km².
Okruženje Ževodana čine gusto pošumljene doline i planine. Raštrkana sela udaljena su jedna od drugih po nekoliko kilometara, a nedostatak puteva u to vreme učinio je da kretanje bude teško, dugo i opasno.
Na mestu na kom je zver ubijena, planine su prožete šumama vresova, borova i borovnica, blokovima granita i šumama bukvi na padinama. Planine u to doba nisu bile tako gusto pošumljene kao danas (obavljena su obimna pošumljavanja jelkama) te su stada ovaca mogla da pasu na velikim visinama. Klima je veoma surova zbog čega su hajke zimi bile nemoguće, a konji lovaca su često upadali u brojna tresetišta.
Prva potvrđena žrtva zveri bila je Žana Bule, četrnaestogodišnja devojčica, koja je nastradala 30. juna 1764. u selu Ibak (nadomak Langonja), u parohiji Sent-Etjen-de-Ligdare, u departmanu Vivare. Žrtva je sahranjena „bez verskog obreda“, pošto nije mogla da se pričesti pre smrti. O detaljima njene smrti saznajemo zahvaljujući svešteniku parohije koji napominje da je bila žrtva one krvožedne zveri, što sugeriše da nije bila prva stvarna žrtva, već samo prva potvrđena... Uslediće pokolj koji će terorisati region naredne tri godine.
Pojedinci pretpostavljaju (iako nijedan dokaz ovu tvrdnju ne može da potkrepi) da je neki čovek dresirao jednu ili više životinja, nastalih ukrštanjem pasa i vukova, naučivši ih da se hrane ljudskim mesom. Pojedini tragovi navode na pomisao da je taj čovek, ili ti ljudi, mogao biti seksualno neuravnotežen (prema nezvaničnim svedočenjima, zver je skinula odeću sa nekoliko žrtava). Postoji više izveštaja o leševima koji su pronađeni odrubljenih glava. Među osumnjičenima se nalazi jedna porodica kojoj mnogi u tom kraju nisu bili naklonjeni, Šastelovi. Zatvaranje Šastelovih (na kratak vremenski period, pod optužbom da su vređali predstavnike vlasti koji su došli da love zver) nije, međutim, proizvelo nikakav bitan uticaj na napade.
Druge pretpostavke navode, jednostavno, jednu ili više divljih životinja: vukove, hibride nastale ukrštanjem pasa i vukova, hijene, medvede, lava, majmuna, pobegle iz ruku njihovih vlasnika. Osim ako izvesni kriminalci nisu iskoristili okolnosti kako bi vlastite zločine pripisali životinjama.
Pre nego što je cela stvar dobila na značaju, vlasti su odlučile da apeluju na razne lovce da organizuju hajke, kojima je vremenom pristupalo sve više sveta. Regularna vojska i grupe lovaca su se, dakle, smenjivali kako bi „proganjali zver koja je jela nedužan svet“. Rezultati su bili, najblaže rečeno, razočaravajući uprkos neprekidnim hajkama (na primer, hajka iz 1765. godine brojala je trideset hiljada osoba, najvećim delom seljaka). Tek je 20. septembra 1765. kraljev arkebuzir Fransoa Antoan (često greškom oslovljavan Antoan de Botern) utukao jednog velikog vuka. „Zver“, tj. veliki sivi vuk visok 80 cm, dugačak 1,7 m i težak 60 kg, bila je preparirana i poslata u Versaj i izložena u Kraljevskom kabinetu, budućem Nacionalnom prirodnjačkom muzeju. Za kralja Luja XV i dvorsku svitu, slučaj je bio zaključen. No, napadi su ponovo oživeli decembra 1765. Vlasti su ispoljile nezainteresovanost za te događaje, smatrajući ih koincidencijama. Žitelji Ževodana morali su da nastave da žive sa svojom zveri još bezmalo dve godine; ovoga puta, međutim, bilo je — zvanično — „samo“ šestoro stradalih u 1766. godini i osamnaestoro tokom prve polovine 1767. godine.
Naposletku, 19. juna 1767. tokom lova pod vođstvom markiza D'Apšea u šumi Tenazejr, upravo je Žan Šastel, iz zaseoka Besejr-Sen-Mari, (koji je, kako je napisano, prethodno bio uhapšen) usmrtio životinju koja je ličila na ogromnog vuka. Docnije je u brojnim romanima izneta priča prema kojoj je taj čudan čovek, za koga se sumnjalo da se bavio veštičarenjem, upotrebio sveti metak. Pa ipak, sasvim je izvesno da su napadi prestali počev od tog datuma nadalje.
Osim činjenice da je zver ostavila za sobom velik broj žrtava, i mnoge druge pojedinosti vezane za nju izazivaju znatiželju:
Njena morfološka priroda: izvesno je da je u pitanju životinja iz porodice pasa (Canidae), ali neobičnog izgleda. Možda se radilo o hibridu psa i vuka (up. izveštaj pisara Marena, sastavljen u satima koji su usledili nakon ubistva zveri). Treba, takođe, napomenuti da seljaci, priviknuti na prisustvo vukova u svom selu, nisu u toj životinji prepoznali vuka, već su joj odmah nadenuli naziv bestia, „zver“ na oksitanskom jeziku.
Njena relativna nepovredivost: nedovoljna efikasnost oružja navodi na zaključak da je pokadšto mogla nositi oklop, načinjen, npr. od kože divljeg vepra.
Njena istovremena prisutnost na više mesta: zver je primećena u vrlo kratkom intervalu vremena na dva mesta udaljena više kilometara jedno od drugog. Ove razdaljine — iako znatne u nekim slučajevima — životinja, ipak, može preći.
Njena familijarnost, njena smelost: ona, kanda, nije zazirala od čoveka. Najmanje dvadeset dva puta žrtve su napadnute u prepunom selu i skoro svi napadi odigrali su se danju.
Njena agresivnost: zver nije napadala samo pod naletom gladi, što dokazuje njenu veliku ostrvljenost.
Njena okretnost: izvanredna prema rečima očevidaca.
Ljudska umešanost kod pojedinih ubistava (odeća odložena pored žrtve, prema nekim nepotvrđenim izvorima).
Odrubljivanje glave kod nekih žrtava.
Neki znakovi upućuju na porodicu Šastel. Dvojica sinova Žana Šastela su uputila dva čuvara lovišta u jednu baru u kojoj ove umalo nije stigla smrt, dok su ih braća samo gledala, ne pritrčavši im u pomoć, i čak su im se i rugala.
Žan Šastel je mogao da planira ubistvo zveri: blagoslovio je metke, jednim od njih je i ubio zver 19. juna 1767, pri čemu je životinja ubijena spreda, pod okolnostima koje navode na zaključak da je zver poznavala svog lovca.
Jedna od indicija koja ukazuje na moguću vezu između zveri i njenog gospodara je i činjenica da je izbegla divovsku hajku iz 1765. godine.
Uprkos činjenice da su izvori toga doba bili ponekad pogrešno tumačeni ili nedovoljno verodostojni, naročito kada je reč o mestima i tačnom opisu scena pokolja, ipak se može izvesti nekoliko zaključaka.
Pretpostavka o natprirodnoj pojavi nije uzeta u obzir.
Napadi ne mogu biti svi odreda delo čoveka (oni koji su preživeli napad opisali su životinju u svojim svedočenjima, za koja se zna da su pouzdana).
Izgleda da napadi imaju različito poreklo: klasični napadi vukova, ali i napadi posebne vrste zveri. Očito ne možemo isključiti, ali to nije dokazano, napade jednog ili više kriminalaca koji su iskoristili okolnosti.
Pretpostavka o „nameštaljki“ u slučaju zveri koju je ubio Fransoa Antoan sasvim je moguća sudeći po arhivskoj građi. Nasuprot tome, korišćenje vuka spektakularne veličine (dovedenog iz zoološkog vrta iz Pariza) oslanja se samo na nagađanja koja nemaju snagu dokaza. U stvari, jedan od dva pariska zoo-vrta nastao je povodom kolonijalne izložbe iz 1931. godine, a drugi, pod nazivom Žarden de Plant, ugledao je svetlost dana tek pod Napoleonom Bonapartom.
Zver koju je usmrtio Žan Šastel mogla je, prema pojedinim teorijama, biti ukroćena životinja, naučena da ubija; u svakom slučaju, njen opis je, bez svake sumnje, opis životinje iz porodice pasa (Canidae).
Ne može se naći nijedan dokaz koji tereti lokalno plemstvo da je na taj način prikrivalo svoja nepočinstva.
Korišćenje termina „zver“ (umesto „vuk“) od strane očevidaca, iako je vuk bio dobro poznat u selima toga doba i morao biti lako identifikovan, više je nego problematično. Štaviše, vukovi obično love u čoporu, a stručnjaci ističu da su napadi vukova na ljudska bića veoma retka pojava. Vuk, čak i kad je gladan, zapravo se boji čoveka, pogotovo ako je sam naspram njega.
Činjenica da su sve žrtve koje nisu izbegle napad bile žene i deca, iako u prvi mah navodi na pomisao o sadističkom ubici, objašnjava se, nesumnjivo, prilikama koje su tada vladale: te žrtve – često veoma mlade – same su čuvale stada i stoga predstavljale lakši plen nego muškarci, koji su radili najveći deo vremena u grupama i bili opremljeni alatkama (kose, vile, sekire...) koje su se lako mogle preobraziti u odbrambena oružja.
Bilo kako bilo, Žan Šastel je ubio životinju koju su mnogi svedoci — dakle, oni koji su preživeli napade — prepoznali kao Zver iz Ževodana, u čijem opisu se pominje da je podsećala na vuka, ali da to nije bio vuk, a napadi su od tog trenutka prestali.
Ipak, u brošuri koja se 1819. godine prodavala za jedan franak u zoološkom vrtu Žarden de Plant moglo se pročitati: „Opis značajnih stavki u životu i navikama krvožednih životinja koje su zatočene u zoo vrtu“ na pp. 5 i 6 : „5. Hijena sa Istoka.- ... Ova krvoločna i neukrotiva životinja pripada klasi risova; živi u Egiptu, obilazi grobove da bi izvukla leševe; danju napada muškarce, žene i decu i proždire ih. Na leđima ima grivu poput kraljevskog tigra; ona pripada istoj vrsti kao i primerak koji možemo videti u kabinetu Prirodnjačkog muzeja i koji je proždrao u Ževodanu veliki broj ljudi“. Ova sveščica se i danas može pogledati u Glavnoj biblioteci Nacionalnog prirodnjačkog muzeja, na adresi 38 rue Geoffroy Saint Hilaire Paris 5, gde je zavedena pod brojem: 8° Rés. 48.
Pretpostavka da je reč o hijeni ne vodi nikuda: nad zveri koju je ubio Žan Šastel, a koju su identifikovali oni koji su preživeli napade, obavljena je autopsija. Dakle, prostim čitanjem izveštaja sa autopsije, koje je zabeležio Roš Etjen Maren, u delu koji se odnosi na raspored zuba ubijene životinje, i formalno se može isključiti da se radilo o hijeni.
Bilo kako bilo, Žan Šastel je ubio životinju koju su mnogi svedoci — dakle, oni koji su preživeli napade — prepoznali kao Zver iz Ževodana, u čijem opisu se pominje da je podsećala na vuka, ali da to nije bio vuk, a napadi su od tog trenutka prestali.
Ipak, u brošuri koja se 1819. godine prodavala za jedan franak u zoološkom vrtu Žarden de Plant moglo se pročitati: „Opis značajnih stavki u životu i navikama krvožednih životinja koje su zatočene u zoo vrtu“ na pp. 5 i 6 : „5. Hijena sa Istoka.- ... Ova krvoločna i neukrotiva životinja pripada klasi risova; živi u Egiptu, obilazi grobove da bi izvukla leševe; danju napada muškarce, žene i decu i proždire ih. Na leđima ima grivu poput kraljevskog tigra; ona pripada istoj vrsti kao i primerak koji možemo videti u kabinetu Prirodnjačkog muzeja i koji je proždrao u Ževodanu veliki broj ljudi“. Ova sveščica se i danas može pogledati u Glavnoj biblioteci Nacionalnog prirodnjačkog muzeja, na adresi 38 rue Geoffroy Saint Hilaire Paris 5, gde je zavedena pod brojem: 8° Rés. 48.
Pretpostavka da je reč o hijeni ne vodi nikuda: nad zveri koju je ubio Žan Šastel, a koju su identifikovali oni koji su preživeli napade, obavljena je autopsija. Dakle, prostim čitanjem izveštaja sa autopsije, koje je zabeležio Roš Etjen Maren, u delu koji se odnosi na raspored zuba ubijene životinje, i formalno se može isključiti da se radilo o hijeni.
Kreatori crne rase, reptilska bića sa planete Marduk, poznati kao Annunaki, čiji planetoid Nibiru prolazi kroz ovu orbitu svakih nekoliko hiljada godina, i koji je trebalo da prođe pored Zemlje između 2003. i 2021. godine, proći će najverovatnije 2012. Annunaki vole da proizvode robovske rase da bi im služile za različite svrhe, a praveći ih od nižih bića poput životinja. U slučaju njihove kreacije na Zemlji koristili su majmunsku vrstu da bi stvorili bića koja će im raditi u rudnicima, to je mesto danas poznato kao Afrika. Ova rasa je genetski stvorena da radi i živi u toplim mestima sa minimalnim uslovima za život. Bolesti koje su već u njima napravljene su kao prevencija od strane kreatora, da bi ovi bili zavisni od njih, i da bi se sprečilo odvajanje i razvoj kulture. Eto zašto je genetička memorija i sećanje kod svih ostalih rasa “crnci su robovi”.
Američki i evropski illuminati su odlučili da upotrebe virus AIDS kao oružje da se ukloni crna rasa sa planete. Illuminati su zaključili da ako crne rase više ne bude bilo na planeti da će Ananuki odustati od pokušaja da pronađu uslove za ropstvo i da se neće miešati u illuminatske planove. Zeleni majmuni iz Istočne Afrike su zaraženi AIDS-om putem krvi koja je dopremana sa Haitija. U Africi je AIDS heteroseksualna bolest. Svetska zdravstvena organizacija je takođe korišćena da bi se ubacio virus u populaciju putem vakcina za imunizaciju.
Godine 1971. dijagram za prikaz aktivnosti je ovo objasnio u potpunosti: dizajn, namera i upotreba Specijalnog Virusnog programa od strane U.S. Kao što Dr. Piter Piot, izvršni direktor UNAIDS kaže – “HIV/AIDS virus je rezultat mnogih istraživanja u laboratoriji” - to nije produkt slučajnosti. Taj dokument pod nazivom “Dijagram 1971” je dokaz o pokušaju U.S. vlade da unište pripadnike svog naroda i mnoge druge. Takođe, ova majmunska vrsta je pored svoje uloge u širenju AIDS na teritoriji Afrike odigrala i drugu ulogu kao zaslužni za širenje istog virusa na druge teritorije. Jedan francusko-kanadski pilot-asistent imao je seksualne odnose sa biseksualnom partnerkom iz Afrike, koja je takođe bila zaražena. On je bio homoseksualac, i sam je kasnije bio prenosnik. Ovo je deo koji illuminati verovatno nisu predvideli.
Do 2033. kad se Marduci vrate većina crnaca će biti uništena putem ovog virusa. Oni koji ne budu biće uništeni Ebolom, ratom ili glađu. Većina Karibljana i severno-američkih crnaca ima visok procenat evropskih gena, tako da nisu predviđeni za roblje. Godine 1999. novine su izvještavale da su U.S. astronauti rekli da je velika planeta primećena pored Plutona sa eliptičnim kretanjem, koje je drugačije od kretanja drugih planeta u ovom solarnom sistemu. Oni su rekli da je putanja kretanja ovog objekta prema Zemlji, i da će biti u blizini Zemlje godine 2012. Nijedna reč više nije napisana o tome posle ovog događaja. Ostaci Mardučko-Reptilskog eksperimenta u Centralnoj i Južnoj Africi su u osnovi prepušteni sami sebi. A bića sa Mardukija su nastavila svoje putovanje kroz svemir, napuštajući našu orbitu.
Prva religija na zemlji je bio Reptilski sistem verovanja, donesen od strane kolonista sa Lemurije. Ova religija je ispovedala verovanje u Božji Um koji je sadržan u hijerarhiji, kao naš kastinski sistem. Ovaj sistem je bio ustaljen i polarisan na različite vrste unutar Reptilskog Carstva. Svaka vrsta je imala svoje mesto, funkciju i poštovanje prema ograničenju. Prekršiti ova pravila značilo bi smrt za prekršioca. Reptili deluju kao grupni um, a to znači da nijedan Reptil sam po sebi ne može doneti nikakvu odluku. Samo najviše kaste ili mudraci imaju pravo na takav način delovanja. Oni su bili i oni će biti vođe. Kad je ova religija donešena u Sumer, kastinski sistem je ubačen u društvenu i religijsku hijerarhiju. Setite se da su kolonisti Sumera bili izbeglice sa Lirije/Marsa/Maldeka. Oni su, kao Atlantiđani, uspostavili originalni sistem verovanja zasnovan na Lirijanskoj kulturi. Lirijanci su verovali da su crvenokosi ljudi bili veza sa bogom, i kao takve su ih koristili kao proroke.
Reptilska obožavanju su išla u pravcu obožavanja bića sa astralnih svetova kao njihovih pravih Tvoraca. Ova bića su imala grupnu ili zajedničku dušu. Ona su u osnovi bespolna bića, kako bismo rekli u Zemaljskom žargonu. Kad su Reptili doneli svoju religiju Sumerijancima, morali su opreznim pristupom da je predstave da bi bila prihvaćena. Prvo su stvorili osnovu, za populaciju koja je imala oblik ponašanja koji je bio zasnovan na različitim polovima. Onda su instalirali strah da bi ovladali i kontrolisali umom. Pametno su razdvojili sistem verovanja na bogove i boginje. Muške bogove su nazvali Nimrod, a ženske Semiramis. Oni su bili predstavljeni kao polu-reptili i polu-ljudi. Njihova nastojanja su bila ta da preplaše ljude u podsvesnom. Nimrod i Semiramis su postali Osiris i Izida u Egiptu, i Apolon i Atina u Grčkoj, pored mnogo drugih bogova. Svi su koristili muške i ženske bogove i boginje da bi predstavili kao ljudski oblik verovanja u Adama i Evu.
Budući da su bile muške tendencije u narodu, i prezira prema svojoj dvopolnoj prirodi, Reptili su naglasili da muško bude iznad ženskog. Predstavili su simbol svoje dvopolnosti tako što su na Reptilsko božanstvo Nimroda postavili tri roga. Postoje mnoga objašnjenja za ovo:
1. penis i dva testisa;
2. dve energije ujedinjene da stvore treću;
3. tri nivoa postojanja: hipersvemir, astralno i materijalno;
4. tri nivoa svesti: svest, podsvest i supersvest;
5. podela na muško i žensko.
Pola kontinenta, pa sve do Kine, je zasnovano na muškoj dominaciji nad ženama. Ovde bi muški Imperator uvek imao svoju pratilju Imperatorku. Ljudima je rečeno da su oni deca Boga Sunca. Simbol imperije je bio Zmaj, još jedna Reptilska figura. Ova kraljevska porodica je stvorila dinastiju koja je vladala milenijumima. Ove kinesko-Reptilske religije su se raširile Istočnom Azijom, dok je Sumerska verzija utemeljena kroz Centralnu i Zapadnu Aziju. Širenje ovih religija je bilo pod kontrolom Reptilske populacije, trenutno nastanjene ispod Tibeta. Gledajući mapu sveta, može se videti da je ovo najbolja podzemna lokacija u Aziji, koja doseže sve zone ovog kontinenta. Reptili su bili potpomognuti od strane bića sa Siriusa B koji su kasnije, nezavisno od ovoga, razvili budističku filozofiju, isto kao i grupa otpadnika Lirijanaca koji su pokušavali da reprodukuju Lirijansku civilizaciju pod Reptilskim nadzorom.
U isto vreme u Indiji, Lemurijsko-Reptilske izbeglice su napravile kastinski sistem, koji je bio replika Reptilske hijerarhije, od nižih radnih pa do visokih vladajućih nivoa. Ova Indijsko-Reptilska kultura je utemeljena kroz izgradnju hramova širom zemlje i pisanjem Vedskih spisa. U međuvremenu Egipćani, koji su bili Atlansko/Lirijanske izbeglice, bili su u procesu izgradnje nove civilizacije stvorene na korenima ove dve. Bića sa Sirijusa A su im pomagala. Kako je prethodno utvrđeno, Reptilski bogovi bili su poznati kao Oziris i Izida. Egipatska lepeza bogova je uključivala različite oblike bića, poluljudi, poluživotinja… Ovo su bila sećanja na Atlanske hibridske eksperimente koji su pronašli svoje mesto u Egipatskoj kulturi, a što je bilo pripremano od strane Sirijanaca, koji su pripremali tu kulturu za preuzimanje od strane Reptila.
Atlantiđani su bili toliko utvrđeni u svom verovanju u prvobitni (Lirijanski) oblik vere, da je Reptilima trebalo nekoliko milenijuma da bi preuzeli tu ulogu u njihovoj kulturi. Sad kad su njihovi poslednji ostaci bili rasuti po planeti, i kad više nisu predstavljali opasnost, bilo je veoma lako poslati agente koji će ukloniti tragove tog sistema verovanja, i uputiti ga na reptilski oblik i sistem vere. Ovo počinje predstavljanjem mačke kao fokusne tačke za obožavanje. Na Sirius A zvezdanom sistemu glavni svet se zove Khom. Drevno ime za Egipat je Khem.