
Zamoljen sam da objavim jedan tekst kao temu na forumu, smatram da je nedostojno sprdati se s njim, mada to za vas realno ne znači ništa. Meni znači, zato ga i objavljujem. Unutrašnji demoni su retko savladivi i s njima je borba večna. Autor ne traži sažaljenje, ali oseća potrebu da se u nekom nivou objasni.
Поздрав.
Желио бих да вам кажем шта уствари није у реду са аутором Чика Бољом. Не сумњам да сте доста пута чули тешке ријечи и увреде с моје стране. Ја се искрено извињавам због тога и знајте да ни мени није лако.Ствар је у томе да Боља болује од Опсесивно-компулзивног поремећаја. Нико у мом граду не зна да болујем од истог осим уже породице и психијатра. Засад ни не желим да било ко сазна из разлога што би ме неинформисани људи осуђивали. Људи не би знали да је ријеч о нормалном поремећају којег су и свјетски познати научници имали.
Треба да знате да је дио мојих опсесија (присила) везан за шаљиве, да не кажем погрдне, надимке које су ми одређени људи дали. Кад ме неко назове именом које ми смета у мојој глави се створи погрешна слика која ми говори да сам мање вриједан. Нешто изнутра ми говори да сам кукавица и/или биједник ако не одреагујем на дотична имена. У случају да не кажем ништа особама које ме тако назову, у наредном периоду ћу осјећати тугу и страх.
На примјер, кад ме неко назове „Чика Буља“ у наредном периоду ћу осјећати бијес и немоћ. Ствара се погрешно тумачење изреченог и сваки дио мене ми говори да кажем нешто како бих одбранио своје достојанство, које наравно није угрожено... Те да покажем да једном дијелу мене смета тај надимак.
Негативна осјећања ме држе краћи период (неколико сати, читав дан). Према мом унутрашњем схватању оно што људи говоре уживо је битније од оног што пишу на интернету.
Постоји и други случај, а то је кад ме неко зовне нежељеним именом на улици. У том случају негативна осјећања ме могу држати чак и неколико мјесеци. Због једног надимка сам попустио у школи и имао неки јако лош осјећај скоро цијелу годину. То стање се не може ни описати.
Ја знам да ништа од овога не оправдава моје увреде. Јасно ми је да ме сматрате за лудака и не кривим вас. Сам сам крив што нисам научио боље да се носим са овим срањем. Жао ми је. Ако вам то ишта значи знајте да се кајем због свих оних глупости које сам писао и да ћу се трудити да се то више не понавља, макар то значило трајни бан.
Вјероватно вам нисам добро објаснио сву ову причу, ОКП је најкомпликованији поремећај на свијету. Ни поједини психијатри га не разумију баш најбоље.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98
http://www.zenasamja.me/zdravlje/596/opsesivno-kompulzivni-poremecajZahvaljujem na pažnji, obzirom da temu otvaram samo da je pokrijem svojim autoritetom neću se mnogo osvrtati na postove. To ostavljam vama.

Шалу на страну имам много зајебан прекидач за светло у дневној соби, и годинама ми се развијала чудна потреба да пређем преко њега целим прстом а не само онако једва да палим-гасим, то ме је нервирало, желео сам снажно да притиснем тај прекидач, иначе бих осетио нелагоду као да нисам угасио светло, као да сам обавио неки посао офрље, а то не волим.
Иначе Монк фина серија.
- b
Brus je svojevremeno bio naprednjak.
