Фермијев парадокс
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Ovo sta cu vam ispricati je puna istina, mozete se smejati do ujutru, ali ja znam sta sam video:
Radio sam u Ugandi nekoliko godina, u mojoj fabrici je radio sin lokalnog svestenika, dao mu ja posao i onako zgotivio sam ga, dobar momak. Uglavnom, isprica mi taj dan pricu, generalno nije lazov pa sam ga slusao. Oni jos veruju u te natprirodne pojave i slicno i kaze da njegov matori (pop) ima slucaj neki veceras, hvata zlog duha u neku klopku pa ako hocu da idem da vidim. Tu u njegovoj parohiji, neko seoce pored. zena se budi tri jutra sa spermom na stomaku. Pita muza jel moda drko na nju pijan kad dodje kasno, ovaj nema pojma, i pozale se popu to on kaze ima da sklepa klopku. I sad negde posle ponoci mi se posakrivali u zbunje okolno i gledamo, nema tamo struje ni svetla, neke improvizovane baklje i neka vatra lozena tu pa malo zar osvetljava i cekamo. Kaze pop ma sta da se dogodi niko ne sme da progovori rec i da ce ovaj biti uhvacen. Oko 2 sata ujutru ide silueta coveka do vrata i stade. Svi prilaze, lik stoji ispred vrata i samo oci mu lete levo desno, a ne moze da se pomeri. A ljudi, na licu nema kozu, kao lice bez koze i onako krvavo, ne vidi se dobro, ali dovoljno da vidis, kao da mu je neko skinuo kozu sa lica. Ja se usro ko grlica, a inace sam veoma hrabar covek i neko je nesto sapnuo i progovorio, ovaj pobeze ispred vrata. Taj muz od ove zene kaze da je prepoznao komsiju iako na licu nema koze i kad je svanulo pokupili su ga u krevetu, normalan lik, kaze da nema pojma o tome. Ostali su da mu sude seoski neki plemenski sud, nemam pojma kako je to zavrsilo. Inace sam video mnogo takvih sranja, ali ne volim pricati o tome.
Pazi, ja da sam vanzemaljac i da hoću tako da se ponašam, logično je da bih se maskirao (pa makar i tako traljavo) u prvog komšiju.
Не сањам често, али сам прије типа два мјесеца сањао како се давим у неком језеру или чему већ. Осјетим хладноћу и неки притисак на плућа/прса типа 10ак секунди. Сад то је можда трајало један секунд или 5 минута у реалном времену, није ни битно. И одједном не осјећам ништа. Као да никада нисам ни постојао. У сну сам заборавио ко сам и баш ми је пријао тај неки еквилибријум или шта је већ. Срање ми је било само кад сам се пробудио па сам схватио да морам да идем на посао по киши смрдљивој па после на предавање па опет на посао. Колико год то морбидно звучало, тај сан ми је један од најопуштенијих догађаја у животу.
Uopšte nije morbidno, to ti je znak da si pod stresom i da bi se najradije vratio u majčinu utrobu, što je bila metafora sna.
ау јбт
Inace odgovor na Fermijev paradoks je ekstremno prost, ne postoje nikakve milijarde planeta niti zvezda, zemlja je jedna jedina i kreacija je Boga, projekcije zvezda na kupoli su nista do flasha...
Bombas, hajde u okviru toga, ko je kreirao Boga, i sta je Bog uopšte?
nemam ja odgovor na sva pitanja prijatelju, ja znam sta znam
pa mi smo vanzemaljci
Ja sam u jednom periodu imao često one jezive paralize sna, ali posle nekoliko puta nekako sam ukapirao da sanjam i bukvalno trgnem samog sebe iz sna.
Sećam se da sam jednom sanjao da sam u nekoj rupi između dva zida koja se pomeraju ka meni da me smrskaju, pamtim taj osećaj nemoći kad znaš da si gotov i da ništa ne možeš da uradiš povodom toga.
A za dežavi sam razmišljao da je to neki događaj koji se već dogodio, pa onda neko iz nekog razloga vrati vreme unazad, izbriše svima sećanja, ali ostanu ti fragmenti prošlosti koje pamtimo
Šta serem, odoh da spavam
I ta zakrivljenost zemlje navodna, ne znam ja mnogo oko toga, leteo sam avionom hiljadu puta, nema tamo nikakve krivulje, da se razumemo, sa 12 km visine, horizont bi trebao da ti bude na prekp 350 -400 kilometara, na tu distancu mora malo da krivi da ga jebem bas, ali ravno ko vojvodina da vga jebem sad, razlog sta ovo pricam, 91 Zvezda kad je pobedlia Kolo Kolo, gruva u zoru iz pravca Vukovara sve se cuje slavlje, kako sad zvuk putuje preko krivulje eto, svojim usima slusao eksplozije i pucnjavu, a to ima kilometara do tamo, znaci krivulja mora postojati neka... milion tu nelogicnosti ima
Ja znam da ništa ne znam.
Bog je samo ljudska predstava o uber čoveku, savršenom biću. Ono što bi voleli da jesmo, ili bar tako tvrdimo. Što je u startu pogrešno, jer se dobro i zlo ne može odvojiti, a Bog je onako sasvim dobar. Takav ideal nikada se postići neće, samo može da izaziva osećaj krivice slepim vernicima, tj onim vernicima što ne razmišljaju malo dublje.
Dukka to za paralize u snu, jedno od najjebenijih stanja ljudskih. Meni prvih 5,6 puta, prejezivo, posle već uhvatim štos, ne pokušavam uopšte da se pomerim, sačekam da prođe i onda ok, sem ako nisam bunovan, onda opet jezivo.
Deža vi je enigma isto, kažu da se javlja zbog toga kada mozak ima probleme da kratkoročnu memoriju prebacuje u dugoročnu, ili tako nešto, ne pije mi nešto ta priča vodu.
https://www.youtube.com/watch?v=XkHED57ECCI
Au koliko ovaj nije normalan, hahahahha
Aj vidi pvt
Nisam paralizu sna imao nikad ali meni nije retko to da sam u snu i da provalim da sanjam i tako se probudim neovisno dal sam u tom snu bežao od avetinja ili jebo kejt apton
ja sam 1994. godine sanjao rat u siriji i iraku i rusenje tornjeva u njujorku 2001.god
To se često dešava, makar meni. Snovi su opasna stvar, kaže Jung da tako podsvest komunicira sa nama, kroz simbolizam i slično, da pruža smernice kroz život. Ima teoriju da podsvest nije kloaka svesti, nego samo njena druga strana, koja je značajna kao is svest sama, ako ne i više.
Snovi su po tumacenju teologa obicno smece i prefabrikovani visak nebitnih informacija kojih se mozak oslobadja tokom noci