Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Šta je to što vas u životu čini srećnim? I šta je za vas sreća uošte?
U jebote, zajebano pitanje... Ja stvarno (generalno) nemam pojma sta me to cini srecnim. Vjerovatno su to neke sitnice, otkud znam. Jes da je to otrcana prica, to za sitna zdovoljstva, ali ipak je tako. Npr., trenutno bi me ucinio sretnim jedan opusten izlazak u grad sa nekim ljudima koje volim i koji su dovoljno opusteni da bi se sa njima mogao zajebavati o svemu i svacemu. Odgovor na tvoje pitanje zavisi, dakle, i od toga u kom momentu zivota se postavi nekome. Isto kao i pitanje koju vrstu muzike volis... Zavisi od datog trenutka. Za mene, bar, to je tako.
Kad postignem neki uspeh u bilo kojoj oblasti.
Kada su drugi srećni (iako deluje folirantski).
Kada mogu da odmaram i uživam U TIŠINI.
Kada sam u dobrim odnosima sa svetom, nema ignorisanja, mržnje, teorija zavere...
Kada mi nije dosadno, makar mi bilo i naporno.
Kada mogu da šopingujem koliko mi je volja. :)
...
Istina je... sitnice.
Nesvestan sam koliko mi je u tim momentima lepo.
Npr. kada sa svojom ekipom odem na neki koncert... Brejkersi uvek obećavaju. Ili, kada grlim devojku i kada ona grli mene. Ali baš onako... da me snažno stisne. Zagrljaj me čini mnogo srećnim. Osetim da sam nekome potreban.
Kada sa nekim koga relativno slabo poznajem nađem zajednički jezik. To je znak da počinjem da ga/je upoznajem... npr. otkrijem da i ta osoba sluša RATM... Tri sata bih mogao da pričam. Novo, intimnije poznanstvo me čini srećnim.
Kada su ljudi srećni i kada se smeju, a da sam ja tome doprineo. Kada zabavljam ljude oko sebe na neki način... šalom, postupcima, pričom.
Kada su ljudi koji me okružuju srećni, i ja sam srećan... :)
Lupam dlanom o dlan, udaram nogama o pod i pucketam prstima, najjače, kad kojekakve ludake, budale i pametnjakoviće urazumim (da, urazumim) i na taj način pomognem odnosno omogućim (sebi i/ili) normalnim ljudima da funkcionišu odnosno rade ono za šta imaju šmeka, pameti i talenta.
Izlazak Sunca. I zalazak Sunca. Borba, ne nuzno i pobeda. Deca. Prijatelji. Neprijatelji. Ma zivot...
Кад Звезда да гол, кад чујем неку од омиљених песама, кад насмејем људе...
Kad ostvarim nešto veoma važno i komplikovano. Moje zapinjanje iz petnih žila za taj slučaj nije dovoljno nego je i cela vaseljena zalegla da mi pomogne.
Najveći trenutak sreće je dok se meće.
Evo da i ja odgovorim. Cini me srecnom moj dzukac, koji me celu isprlja uvek kad me vidi. Volim osecaj kada citam poslednju stranici neke dobre knjige (osecaj kao da sam se vratila sa uzbudljivog putovanja). Osecaj kada slucajno cujem neku od svojih omiljenih pesama, npr u samoposluzi ili autobusu. Cini me srecnom to, sto uvek kad idem na fax, znam da me u klubu cekaju Ana,Marko i Kristina, jako dobro raspolozeni. Cini me srecnom iskren kompliment od nekoga do koga mi je stalo...
Ja sam sretan kad mi Jezonja ostavi komentar na definiciju ili poster! :))))