Ko im jebe mater
Незнам стварно.
Pomazes roditeljima koliko mozes, saljes im kintu, a oni nek rade sta hoce. Pedeset evra, pedeset evra, jebiga. A smaracima kazes sta ti padne na pamet (skupljam pare da sredim ovo ili ono ili naprosto sta te boli kurac, ne znam koji si tip od ta dva); ionako ih vidjas otprilike dvaput godisnje maksimalno jer zivis u Nemackoj. Resen problem.
@Uskok
imaš pravo, naravno da nisu bitni, ali mi tetka iz holandije dok sam bio u srbiji na godišnjem daje savete kao kako da štedim da bih u srbiji kuću sredio koju bukvalno vidim 15 dana godišnje. hteo sam je zadaviti, nisam imao odgovor pravi da oladi i da ne smara
Bice ti lakse sto se troskova tice ako ti devojka dodje u Nemacku i krene da radi (manje ce kostati stan i mislim da ima neka fora da vam se onda smanji porez na bruto platu). Ako ti bude potrebno vise para, razmisli da se preselis u neko manje mesto u blizini Nirnberga. Prevoz je manje-vise svuda u Nemackoj dobar ili bar solidan (pretpostavljam da to vec znas), a troskovi stanova su manji.
u pravu si sevastokratore da se tako više uštedi, nego klinika mi je u nirnbergu, tamo jednostavno zbog puta moram i da živim, ali nemam uopšte potrebu da štedim, to je fora, ne želim da se lišavam nečeg da bih ulagao u Srbiju a znam unapred da je to bacanje para.
drugarica koja je došla kad i ja ulaže već dve godine tamo, a živi kao pas, doduše u hamburgu, ali isto je, ona nema mozga. pogotovo jer roditelji su sami u toj kući
a meni je 23 godine tek, što znači da narednih 40 godina ako bog da zdravlja moram da radim, i u penziji sam tek za 40 godina, ima li smisla sada sređivati tamo bilo šta, naravno da ne, plus neću ni u penziji zbog zdravstva da se vraćam verovatno, a i da se vratim, mogu za mesec dana sve da renoviram
problem je više psihičke prirode, takav sam da ne želim da se zamerim nikome, plus što su sada uvredljiviji milion puta jer su ljubomorni, pa mogu svaku moju reč da protumače kao kurčenje, ali mi je već došlo da kažem da prestanu da barataju mojim parama, nego da gledaju svoju kuću
Није родила и издржавала родбина, па ниси дужан никоме од њих да полажеш рачуне и да се правдаш. Без устезања кажи да немаш намеру да се враћаш, да тамо сређујеш стан, да те нико није однео у Немачку и не ради уместо тебе тамо. Само просто реци да ти сређивање куће овде није приоритет па нека те оговарају "како не бринеш о родитељима". И да средиш кућу у Србији, још више би те смарали да им даш неки евро. Гледај да девојку поведеш са собом, а фамилију нећеш никад моћи да угодиш па таман да сваком сипаш евре.
Ja nisam ni spomenuo bilo kakvo ulaganje, vec samo novcano pomaganje roditeljima jer znas i sam kako je fina materijalna situacija ovde. A kad se vidis s tim smaracima, samo klimaj glavom (ako vec ne zelis da se svadjas) i skreci pricu na druge teme. Ako ne prestanu da smaraju i postane ti bas toliko nepodnosljivo (mada mi je to tesko zamislivo, istrpi ta 2-3 puta sto ih vidis), popricaj s tvojima, pa ce oni verovatno to regulisati.
Meni zvuci kao da tetka i ekipa pokusavaju da saznaju da li uopste imas plan da se vracas i u Srbiji formiras porodicu.
+1
Sve ovo što su ti oni rekli je okej, nego mene zanima
1) Kako izdržavaš sa devojkom to na daljinu i kako to da je i njoj bolje kada nije sa tobom?
2) Da li to znači da njoj šalješ novac ili ima neki vid koristi od tebe?
3) Ako je odgovor na drugo pitanje potvrdan, onda kapiram da si poredao prioritete pa kakvi god oni bili
Ps. ako ti ne bude jasno ovo pod 3), reci
Stavi kamene lavove na kapiju i rešen problem
Брате, ако ти је тек 23, онда се зајебавај како доликује... Иди, троши новце на зајебанцију, један дан седи са будућом женом, договорите се и урадите шта мислите да је најбоље, овде добар савет наћи нећеш... Наравно, долази овде и курчи се колико год можеш, као што би свако од нас урадио, лалано...
+1 лол
Hahah boleo bi me kurac da se pravdam TEČI fazon, šta njih zabole na šta trošim pare, nek si jebu mater. Imaš podršku tvojih i šta se cimaš šta će ujna koju vidiš jednom godišnje da kaže.
Rodbina = neprijatelji najveci
Kod mene je slicna situacija samo gora puta tri. Devojka u srbiji nece da zivi u Nemackoj. Moji ulozili 15k evra u sredjivanje kuce, traze od mene da dam makar 5k evra za to. Misle da se u Njemackoj pare beru zdrveta. Ne znam dal da ostanem do proleca pa se vratim da radim neki blejacki posao tipa profesor u srednjoj skoli za 40k dinara ili da odjebem sve i ostanem u Dojclandu. Imam master diplomu sa fona, sad masterirao, ovde radim kao baustelac u srbiji kao poljoprivrednik
Ostani u njemackoj dje je lepsa trava
Da ne bude zabune, nisam otvorio temu da bih pitao kako se opravdati tetkama, nego kako se skinuti tog pritiska. Čak i ta rodbina glupava kad me vidi i pita pred roditeljima da li sam počeo da sređujem kuću, niko od roditelja se ne umeša da me odbrani, nego i oni očekuju šta ću ja reći, pa je tako tata odgovorio jednom pred svima da bi bilo lepo da opravim novu kuću da mogu sa ženom i decom doći da ih vidim da imam gde da prespavam šatro?! Baš mi nekako neprijatno bilo, znam da je investicija u jebeno selo u Srbiji smešna i neozbiljna, ali to su sve ljudi kojima je pojam "nemačka plata" nešto vauuu i mora da se vidi u tom selu nešto materijalno.
Samo sam odgovorio da oni žive u kući koja je s dvorištem i baštom velika da se ne može izmeriti, a ja u stanu od 38 kvadrata.
Ah... jebeni dvostrani život.
Maestro, ostani naravno u Nemačkoj, ja se nikada neću vraćati tamo. Prelepo je naravno među svojima, ali se vidi ko je kakav tek kad uspeš i dokopaš se nečeg za šta si se borio X meseci. Ovo mi je odskočna daska za sve. Napustiću je jedino kad budem morao.
Otvaram temu da sebi olakšam, možda neke savete dobijem, možda mi bude lakše, možda teže, ko će ga znati.
Naime, živim već dve godine u Nirnbergu, preselio sam se prošle godine u februaru, razlog je što za posao medicinskog tehničara u Srbiji baš možeš da zaradiš za račune i štrik za vešanje, a meni štrik ipak još nije preko potreban, pa sam emigrirao. Veliki je razlog bio to što sam želeo imati svoj dinar, da ne tražim od roditelja više, da mi bar pitanje "novac" ne bude neko pitanje od kojeg ću osedeti, a i velikim delom da vratim roditeljima dosta toga što su za mene učinili i koliko toliko njima, a i sebi obezbedim sigurnu budućnost.
E, sada, za ove dve godine nešto posebno mnogo zaradio nisam, dosta putujem po Nemačkoj, hoću da upoznam ostale gradove, kupio sam telefon, laptop, šta znam, dosta ovde i računi koštaju, stan nije jeftin i kad se to sve svede na svoje živi se naravno lepo, ostane novca posle svake plate i super mi je, pogotovo jer sam ovde potpuno sam, devojka mi je još u Srbiji.
Šta je dilema? Kako se izboriti sa konstantnim pitanjima od rodbine, poznanika, svih živih lešinara koji srama nemaju "da li ćeš i kad srediti kuću u Srbiiji, jesi počeo već da sređuješ nešto, jesti promenio stolariju, jesi kupio ovo, ono, uradio novu ćupriju, kapiju... aha, još nisi, aha". To toliko nervira da mi se na godišnji zbog tih provokacija maltene više kući ne ide jer u meni vide tipičnog Nemca koji je pun para i koji može da živi dvostruki život, tamo da ima keša da uživa i u Srbiji da bude bogataš?! Glupi su kao mazge.
Moram iskreno reći, jedino moji roditelji me ne pitaju ništa oko toga inače bih baš flipnuo, ali osećam da bi voleli da uradim nešto, renoviram, da bude tip top, što neće biti moguće u narednih 15 godina dok svoj život prvo u Nemačkoj ne skrasim, ne oženim se, kupim stan, auto, a to sve košta taman da mi ostane na kraju 50 eura od plate, ali bar bih imao sve što mi treba za normalan život i ne bih tražio više. Veliko je pitanje treba li uopšte bilo šta u Srbiji da sređujem, jer mi je tamo kuća sa dvorištem toliko velika, kao hipodrom, trebao bih milio eura da investiram da je sredim, plus nije potrebno uopšte išta da se sređuje tamo, sve izgleda okej. Nikada ne bih dozvolio da kiša pada u sobi, da mi roditelji žive tamo u strahu da se plafon sruši ili šta drugo. I ja ne nameravam da se ikad više vratim u Srbiju, jer automatski otkad sam ovdde, svima je bolje, roditeljima, meni, devojci... Za koga da je tip top renoviram, kad ću je nakon smrti roditelja prodati verovatno jer je pitanje ko će to održavati. To je rupa bez dna, možeš ulagati godinama u tako nešto, a onda bih ovde živeo kao pas štedeći i štedeći da se kasnije kajem što nisam s devojkom putovao negde ili ulagao u nešto bolje.
Fora je što se selim sad u drugi stan koji će me skuplje izaći gde ću morati da kupujem stvari počev od kašike pa nadalje, krevet, stolariju, sve... a u Srbiji je simbol uspeha "vidi, onaj komšijin radi u Nemačkoj, sve je on to opravio, sazidao, svaka mu čast, brine o roditeljima".
Eto, "ukratko", kako se nositi s tim, kapiram da ima još neko ovde koji živi preko.