This guy...
Tema je super.
Praznina je logična posledica neispunjenih i izneverenih očekivanja.
Čoveku je valjda najteže kad se razočara u sebe.
Dobro, ne mora uvek ni baš da se razočara u sebe, može da ispadne neadekvatan u situaciji koja ne pruža šansu za popravku, novi početak ili revanš...
Kad neko mora da popunjava rupe u svom životu koje je nenamerno stvorio sistem (koji nije osposobljen za finese individualnih razlika), taj neko će zapostaviti vlastiti napredak jer će uglavnom voditi računa o kompenzaciji.
Internet je najrazličitije sadržaje učinio dostupnim i besplatnim i zbog toga čovek može donekle da balansira dok preispituje kvalitet postignutog.
Popuni prazninu u džepovima i to ti je to. Za ostale praznine će ti najmanje pomoći kenjanje po internetu o prazninama
A možda radiš ono što te ne ispunjava, jebeš sve ako si postao "šraf u mašineriji" i to pogrešan šraf na pogrešnom mestu. Umesto što se mučiš da se izveštiš pronađi nešto što voliš i što ti ide od ruke gde bi se brzo izveštio a ne da ti posao postaje i opsesija u slobodno vreme. Jebi ga, nisi si osetio "živim" neko vreme, prestao uživati i raditi ono što te je ispunjavalo i davalo ti energiju, kao što si napisao. Eto vrati te neke sitnice u slobodno vreme, što više lepih stvari gledaj da sabiješ u to malo slobodnog vremena ili promeni život iz korena.
Uzjaši motor i na put oko sveta
Kretensko pitanje, al jebiga, a i popio sam malo, pa mi se prašta...
jel osjećate neku prazninu kad ne konzumirate nikakve kulturne proizvode (i ovo je kretenska konstrukcija) - mislim, knjige, filmove, serije, whatever.
Ja sam ušao u takav period u poslednje 2 ipo godine kako sam kreno raditi. I jebi ga, na poslu trka frka, naučio bruku stvari, stres svaki dan... al ne ostane dovoljno energije za nešto drugo.
Odeš na kafu, na pivo, malo izblejiš na netu, i utom prođe dan.
Nerviraš se oko posla, ili kao što je kod mene slučaj gledaš neke još vještine da razviješ, ne bi li nekako napredovao, jer ono gdje si sad, ne vidiš kao neko definitivno rješenje. I ako nastaviš s istim poslom, istom firmom, istom putanjom "karijere", opet ti trebaju neke vještine koje pokušavaš naučiti u ono malo slobodnog vremena što imaš. I time se opterećuješ i ovo i ono, i onda odeš na pivo i skontaš koji si smarač postao.
Nemaš o čemu pametnom da pričaš, sve ti se vrti oko firme, posla, bla, bla, truć.
Nedavno sam kreno opet s čitanjem... kontam da će me koliko toliko oplemeniti i vratiti u neku normalu, al dug je to proces.
Inače mi je ova godina sa koronom se popela na vrh glave. U početku je sve to bilo novo, i na neki morbidan način i interesantno, ali šta sad... đe god oćeš da ideš, da putuješ, šta god oćeš da radiš, ne možeš biti skroz opušten.
I onda mi se ništa posebno i ne radi. Kuća poso, Ekrem stajl, i sad kao čitam. Priznajem ipak je bolje malo nego dok nisam čitao. Lijep je to đir. Al opet kontam, koliko sam toga propustio. Al dobro, bolje ikad nego nikad.
Kako sam zašao u tridesete, sve više se pronalazim u filmu "Jagode u grlu", đe je sve ono lijepo iz mladosti, da izvinete na izrazu, otišlo u kurac.
I kad odem na to pivo, ni moji ortaci nisu ništa bolji od mene... neko ima brak, djecu, neko ne, ali rijetko ko ima strast polet, entuzijazam ka bilo čemu, ili neku želju za isticanjem vlastite individualnosti na bilo koji način. Svi smo postali šarafi u mašineriji.