Što se tiče broja žrtava, daću ponovo svoje logičko razmišljanje. Pre svega ja se iskreno nadam da su brojke koji hrvati priznaju prave brojke, i da te brojke treba i mi da prihvatimo, jer povećavanjem broja žrtava povećavamo samo svoju sramotu i ništa drugo. Takođe se nadam da su mnoge logoraške priče neistinite i mit, jer ako jesu onda smo mi krajiški srbi zaista najbedniji narod planete.

Brojku 700k i milion ne želim da čujem nikad u svom životu. Moj zdrav razum ne poima neke stvari, i zaista se nadam da u svemu ima komunističke propagande, bože molim te da je istina zašpravno nekih 10k ljudi jer je sve preko toga neprihvatljivo.

Uzmimo primer pokolja u Glinskoj crkvi. Priča je toliko banalna da ćete reći da lažem, tako da predlažem da čujete ovu ispovest. https://www.youtube.com/watch?v=KOfDJACFA2k&feature=emb_title&ab_channel=Udru%C5%BEenjeJadovno1941

Priča ide ovako: skupljali su srbe po selima i u kamionima dovozili u pravoslavnu crkvu. tu su ih nabili sve u crkvi i tu su srbi blejali par dana. Prvo su bili izgladnjivani i izžednivani, pa su potom počeli da ih troluju. Pitaju jednog šta zna o četnicima, ako im kaže pustiće ga. On im kaže oni ga zakolju. Javi se drugi, kaže znam ja o četnicima nešto, on ispriča oni ga zakolju. Koliko glup možeš biti? Kažu onda ko se boji nek izadje, pustićemo ga. Par glupih ljudi krene oni ih zakolju. I sad zamislite da su oni to sve videli i nastavili da bleje u crkvi, čekajući kao ovce na klanje. Da niko nije smislio plan napada, otimanja puški, da nisu razvalili vrata i pobegli, da nisu kao stampedo potrčali napolje pa ko živ ko mrtav? Ne, kao dobre ovce na klanju, bez trunke opiranja 2000 ljudi zaklano je u crkvi od strane daleko malobrojnijeg broja ustaša. Pa da si ušao u tor sa 2000 ovaca i krenuo da kolješ ne bi uspeo, pobegle bi, ujele bi, otimale bi se. Nadam se da je ovo urbana legenda neka ili šta već, jer ako nije mi hrvatski srbi smo najinferiorniji narod na planeti i na dnu lanca ishrane.

Dalje, najveći naš Jasenovački junak je čovek koji je umesto da kaže ''živio ante pavelić'' pre svog pogubljenje rekao ''samo ti sine radi svoj posao''. Više izvora tvrdi da je ovo samo urbana legenda i hvala im. Zato što:
po toj priči par ustaša se takmičilo ko će više da zakolje srbe i tipa svaki su imali 500-1000-1500 zaklanih. druže stani, uključi mozak malo. Aj dovedem ja 1000 pilića jebenih, ako zakolješ rukama, nožem 1000 za dan ja te jebem. u jednom danu ima 1440 minuta. da ne spavaš, ne jedeš, ne pišaš, i da imaš nadljudsku snagu i kondiciju, ne možeš ubiti 1500 ljudi pa da si supermen. Druga stvar znate li vi koliko je 1000 ljudi? Celo selo boktejebo. Zamislite sad neko vaše selo, vama najbliže. Ima li teorije ikakve da tipa 20 ljudi dodje i pokolje selo? U ovom selu gde trenutno živim mislim da kad bi došao Ante Pavelić lično sa 50 svojih najvernijih ustaša da kolje narod da ne bi živi izašli iz sela ni jedan, taman pobili pola sela.

Drugo, ja ne mogu da zamislim da su terali ljude da kopaju jame samo da bi ih posle tukli maljem i bacali u te iste jame što su sami sebi kopali. Razmišljaj logički: uzmeš onu lopatu i klepiš najbližeg ustašu i glavu. Ostali moraju da te upucaju u samoodbrani dok nisi došao do oružja. Gains: nisi kopao kao rob sam svoju raku. možda si klepio jednog hrvata. poginuo si od metka a ne od malja. da je tako svako razmišljao, pola bi bilo pobijeno od metka junački, a druga polovina bi uspela da pootima puške pištolje i da oslobode jasenovac. Zar ne bi bila mnogo lepša tako neke legenda a ne da je najveći junak bio čovek što je odbio da vikne ustaški pozdrav? Zar je to sav vrhunac srpskog otpora? Pa popišam se na nas ako nam je to vrhunac, sramimo se.

Kao jedan od svijetlih primera u NDH navodi se slučaj Diane Budisavljević – žene koja je, po riječima njenih poštovalaca, spasila od smrti iz logora 12 000 srpske djece. Diana Budisavljević je posthumno odlikovana od strane SPC (2013.) i Republike Srbije (2013.) za djelo koje je učinila. Ova rođena Austrijanka imala je, po navodima iz njenog dnevnika, čitavu mrežu saradnika, infrastrukturu i višestruku pomoć državnih organa NDH.

Već nam je poznata situacija u NDH i njena politika prema Srbima. Treba naglasiti da je suprug Diane Budisavljević, Julije, po nacionalnosti Srbin, preživio cijeli rat neuznemiravan od strane ustaških vlasti, zadržavši čak, u državi u kojoj su Srbi bili potpuno van zakona, profesorsku katedru i poziciju šefa Kirurške klinike na Medicinskom fakultetu u Zagrebu – što je prilično neuobičajena stvar za jednog Srbina u NDH.

Treba naglasiti da je Julije imao vezu sa naprijed pomenutim nadbiskupom Alojzijem Stepincem, čak se, kod posljeratnih komunističkih vlasti, prijavio da bude svjedok nadbiskupove odbrane na suđenju. Alojzije Stepinac je, iako se njegova uloga u Dianinom poduhvatu djelimično prećutkuje, bio osoba bez čije saglasnosti čitav poduhvat ne bi bio moguć- djeca izvučena iz logora bila su, prije udomljenja u ustaške porodice, smještana po objektima Rimokatoličke crkve.

Saradnici Diane Budisavljević su bili, osim službenika Crvenog krsta, državnih službenika NDH i brojnih istaknutih pojedinaca ove monstrum države, a posebno se, u sklopu priprema za njegovu kanonizaciju u Rimu, u posljednje vreme naglašava uloga Alojzija Stepinca.

Prema tvrdnjama Stepinčevih biografa, on je u cijelu akciju bio uključen od samog početka, dok Diana Budisavljević, u svom dnevniku, naglašava da se Stepinac aktivnije uključio tek od 1943. godine – dakle, nema mesta sumnji u Stepinčevu aktivnu ulogu u cijelom poduhvatu, a ponovićemo pređašnju tvrdnju: Dianin suprug, Julije, Srbin koji je živio u ustaškom Zagrebu, nudio je komunističkim vlastima svjedočenje u nadbiskupovu korist.

Cijeli poduhvat i ne bi mogao biti sproveden bez blagoslova NDH države i rimske crkve – jasno je, i iz svjedočenja Zorke Delić, a i iz zvanično proklamovane politike NDH o „trećini pokrštenih“ da je bilo potrebno sprovoditi aktivnu politiku po pitanju prozelitizma i pokrštavanja pravoslavnih – u selima, nepoklani narod bio je prevođen ognjem i mačem, a ova, sasvim mala, djeca, bila su predviđena da postanu najoštrije trnje rimske otrovne ruže.

Zato su i udomljavana isključivo u vjerujuće, katoličke porodice, koje su mogle i imale zadatak da im pruže najdublju moguću vjersku indoktrinaciju. A do takvih porodica je, organizovano, uz sugestiju da treba da prime djecu naroda koji su najviše mrzili, bilo moguće doći samo preko crkvene organizacije, iste one koja je, na samom početku, organizaciono pomogla formiranje organa vlasti ustaške države.

Mi se, zbog svega naprijed iznesenog, ne možemo oteti utisku da je najnovija euforija kod nas, sa „otkrivanjem zaboravljene heroine“ samo dio kampanje za proglašenje Stepinca rimskim svetiteljem- istorija nas uči da nam se svaka euforija obijala o glavu. Isto tako, ne možemo se oteti utisku da je Diana i njen poduhvat bio samo jedan od državnih projekata NDH, čiji je ona bila eksponent.

Ti nisi pominjao Stepinca, dečko. Jbg, žao mi je što spemujem, ali pošto si jebeni debil, moram.

Imaš li neki dokaz za ovo, u usta te jebem rasklecana?

Imam baki, evo ga:

Kao jedan od svijetlih primera u NDH navodi se slučaj Diane Budisavljević – žene koja je, po riječima njenih poštovalaca, spasila od smrti iz logora 12 000 srpske djece. Diana Budisavljević je posthumno odlikovana od strane SPC (2013.) i Republike Srbije (2013.) za djelo koje je učinila. Ova rođena Austrijanka imala je, po navodima iz njenog dnevnika, čitavu mrežu saradnika, infrastrukturu i višestruku pomoć državnih organa NDH.

Već nam je poznata situacija u NDH i njena politika prema Srbima. Treba naglasiti da je suprug Diane Budisavljević, Julije, po nacionalnosti Srbin, preživio cijeli rat neuznemiravan od strane ustaških vlasti, zadržavši čak, u državi u kojoj su Srbi bili potpuno van zakona, profesorsku katedru i poziciju šefa Kirurške klinike na Medicinskom fakultetu u Zagrebu – što je prilično neuobičajena stvar za jednog Srbina u NDH.

Treba naglasiti da je Julije imao vezu sa naprijed pomenutim nadbiskupom Alojzijem Stepincem, čak se, kod posljeratnih komunističkih vlasti, prijavio da bude svjedok nadbiskupove odbrane na suđenju. Alojzije Stepinac je, iako se njegova uloga u Dianinom poduhvatu djelimično prećutkuje, bio osoba bez čije saglasnosti čitav poduhvat ne bi bio moguć- djeca izvučena iz logora bila su, prije udomljenja u ustaške porodice, smještana po objektima Rimokatoličke crkve.

Saradnici Diane Budisavljević su bili, osim službenika Crvenog krsta, državnih službenika NDH i brojnih istaknutih pojedinaca ove monstrum države, a posebno se, u sklopu priprema za njegovu kanonizaciju u Rimu, u posljednje vreme naglašava uloga Alojzija Stepinca.

Prema tvrdnjama Stepinčevih biografa, on je u cijelu akciju bio uključen od samog početka, dok Diana Budisavljević, u svom dnevniku, naglašava da se Stepinac aktivnije uključio tek od 1943. godine – dakle, nema mesta sumnji u Stepinčevu aktivnu ulogu u cijelom poduhvatu, a ponovićemo pređašnju tvrdnju: Dianin suprug, Julije, Srbin koji je živio u ustaškom Zagrebu, nudio je komunističkim vlastima svjedočenje u nadbiskupovu korist.

Cijeli poduhvat i ne bi mogao biti sproveden bez blagoslova NDH države i rimske crkve – jasno je, i iz svjedočenja Zorke Delić, a i iz zvanično proklamovane politike NDH o „trećini pokrštenih“ da je bilo potrebno sprovoditi aktivnu politiku po pitanju prozelitizma i pokrštavanja pravoslavnih – u selima, nepoklani narod bio je prevođen ognjem i mačem, a ova, sasvim mala, djeca, bila su predviđena da postanu najoštrije trnje rimske otrovne ruže.

Zato su i udomljavana isključivo u vjerujuće, katoličke porodice, koje su mogle i imale zadatak da im pruže najdublju moguću vjersku indoktrinaciju. A do takvih porodica je, organizovano, uz sugestiju da treba da prime djecu naroda koji su najviše mrzili, bilo moguće doći samo preko crkvene organizacije, iste one koja je, na samom početku, organizaciono pomogla formiranje organa vlasti ustaške države.

Mi se, zbog svega naprijed iznesenog, ne možemo oteti utisku da je najnovija euforija kod nas, sa „otkrivanjem zaboravljene heroine“ samo dio kampanje za proglašenje Stepinca rimskim svetiteljem- istorija nas uči da nam se svaka euforija obijala o glavu. Isto tako, ne možemo se oteti utisku da je Diana i njen poduhvat bio samo jedan od državnih projekata NDH, čiji je ona bila eksponent.

Maestro, previse racionalizujes stvari (ovo oko otpora u logorima). Ljudska psihologija je zajebana stvar. To sto si rekao za Srbe u logorima moze da se primeni i na Jevreje u Ausvicu npr. Iako je bilo par pokusaja da se pobegne i pruzi otpor, to je jednostavno bilo nesrazmerno broju ubijenih.

Nemaš. ALi neću više da spemujem ovu temu, na svakoj drugoj sam te jebo u usta žvaljava.

Jure zove, Mister No viče: evo mene poglavniče!

prvi ustaša vukajlije

Shvatam ja tu poziciju da je sramota biti žrtva, ne prihvatam je nužno uvek, u svakom slučaju veća je sramota kao naroda što smo posle jasenovca dozvolili devedesete, nego sam jasenovac.

Lako je iz pozicije zdravog pravog doduše nešto neobičnog kurca lika od 20-30 godina govoriti o otporu; problem je što su mahom ustaše hvatali nejač, i nad njima se “proslavili” iživljavanjem. Zdravi i pravi su kibnuli u brda, partizane i ostale vidove hajdučije. Kada bi ljudi bili hvatani, hvatano je tipa celo selo tako što ovi upadnu i pokupe / pobiju sve na mrtvo ime, znači cele porodice skupa, gde će se ovi stariji mahom nadati da kasniijim dobrim vladanjem sačuvaju ostale ukućane. Suludo, ali shvatljivo.

Da je Jasenovac bio kamp delija i rmpalija ne bi opastao 4 godine, došlo bi do pokolja u jednom ili drugom pravcu, ali verujem da su oni najsposobniji za otpor bili ubijani u spoljnim borbama ili na licu mesta pri zarobljenju - jer je za mirno funkcionisanje logora dovoljno imati polusposobne starce, žene i decu. Upravo ta demografija je po svemu sudeći činila gro logorske populacije.

Jebem li ga ako psihologija ljudska nalaže da prvo kopaš sebi raku, pa povikneš ''živio ante pavelić'' pa onda budeš zaklan ili udaren maljem. Umesto da probaš da pobegneš i pogineš od metka uz manju patnju i psihičko poniženje

Što je naveći fazon delimično se slažem s tobom. I da je to radila iz najhumanijih pobuda, u suštini je išla na ruku toj politici, barem posredno.
ALi ti ne umeš da se zaustaviš i kad imaš solidnu tvrdnju, nego teraš dalje i naklapaš i nagađaš, onda se kurobecaš na druge kako su oni naivni ako ne veruju u tvoje baljezgarije ti tobož mnogo promućuran.
Ista jebena priča ko s onom silovanom, u pravu si bio u početku onda si krenuo da pričaš ko da si virio kroz ključaonicu.
Ne umeš jebeno da staneš, imaš talenat da nateraš čoveka da te mrzi i kada se u načelu slaže s tobom.
Na tvoju veliku žalost, to nije talenat koji možeš da unovčiš.

Zadivljujuće civilizovan spust za vukajliju

odlična zapažanja. ne znam iskreno zašto dolazi često do ovoga. ovo mi je neka vrsta ventila gde iserem sve što mi se vrzma kao teorija u glavi, mada uživo nisam uopšte toliko drčan nametljiv i napadan u stavovima kao ovde. ali ovo je internet, služi za isterivanje svega u nama

Brate, da si tu energiju uložio u to da napraviš neki podcast i kenjaš na jutjubu do sad bi jebao neku frizerku na foru snimam za jutjub.

OK, opušteno, sve je kul.

ko hoće da profitira na meni samo neka mi obezbedi sve uslove da vodim podkast, nek uzme sve pare od sponzora reklama itd, ja ću to iz hobija. samo da mi namontira zvučnike kamere mikrofone i ostalo

Nisam baš bio zadovoljan tačnošću prikaza srbosjeka u ovom filmu. Onaj što je igrao Vrbana zamahuje nekako kontra, kao da udara bekhend, a kad pogledam sliku srbosjeka više smisla mi ima da funkcioniše kao forhend varijanta, uz kontra pokret zgloba. I nisu ni spomenuli Petra Brzicu.

Srbosjek ne postoji, to je poljoprivredna alatka, a ne nož osmišljen za brzo i lako klanje Srba.

Edit: da naglasim opet, i da kažem da ovaj potpis važi za svaki post ovde:

nisam istoričar niti stručnjak, svaka tvrdnja ovde je moja lična pretpostavka, osim činjenica koje citiram uredno uz izvore

Nebitno za šta je osmišljen, ustaše su mu našle novu namenu.

Inače, ovo što je reko Jebač da se prepumpavanjem broja žrtava daje ustašama kredibilitet koji ne zaslužuju je apsolutno tačno, a nije mi palo na pamet ranije.
To je možda argument koji može da prođe kod nekih ostašćenijih glava, jer ako pokušavaš da objasniš da se tom mesarskom logikom ustvari obezvređuju žrtve, daje municija onima koji se stvarno trude da umanje broj žtava i da je ista priča to ko bošnjoci s Srebrenicom ne vredi.
Samo ispadaš grbav.

Ali jebiga, kilo mesa je više od trista grama, i milion je lepa, okrugla i bombastična cifra,

Ma ajde ti da ne kazem