Prvo da zanemarimo solipsizam i ideju da svi mi postojimo samo u tvom mozgu
Evidencija, kontrola i disciplina su tri različite stvari. Ne možeš većinu stvari kontrolirati, ali možeš imati kontrolu nad delom stvari, ili iluziju iste. Čovek jadni naravno proba kontrolirati sve, pogotovo naš Srb čestiti, pa mu opet ćer ispane influenser a sin pandur.
Primer dolaska na posao/u doktora/u zeninih na vreme je samo strah od posledica, nista vise.
Primer vezbanja, citanja itd je nedostatak samokontrole i/ili discipline. Tu ga duvamo svi.
-ЯOVOR-
---OVO---
------V-----
---OVO---
-ЯOVOR-
ЯОЮОR
O
Ю
О
Я
Čekamo još Sok od zove da ovjeri temu :D
КLEN
J ㅤㅤㅤJㅤㅤㅤJ
ㅤoㅤㅤoㅤㅤo
ㅤㅤVㅤVㅤV
ㅤㅤㅤooo
J o V o R o V o J
ㅤㅤㅤooo
ㅤㅤVㅤVㅤV
ㅤoㅤㅤoㅤㅤo
JㅤㅤㅤJㅤㅤㅤJ
Ja idem u teretanu i nije lako. Ako je to teško, a ja ipak idem znači da imam neku kontrolu nad tim valjda. A ako se osjećam bolje (iz bilo kog razloga) kad odem nego kad ne odem to ipak nije nebitno, zar ne?
I tako za svaku stvar.
Kako je to tako nebitna stvar, Jovore?
Dobro, umiremo svi. To je tačno. I dalje nije nebitno.
Jebe mi se da pokusavam da iskontrolisem nesti sto nit sam birao niti imam kontrolu nad njim. Mozes da iskontrolises neke sitne stvari tipa da radis nesto da sutra ne bi umro od gladi ali kako mozes da iskontrolises da te neko ne ubije na ulici kolima nozem kurcem? Ili da ne umres od neke teske bolesti.
Guglaj “Illusion of control”.
Sve je to prividno, da malo smiris savjest da si nesto poduzeo ali sustina ostaje netaknuta.
Jedino sto moras i trebas je da zivis kako osjecas i da radis kako zelis da na kraju ne bi bilo kajanja prevelikog (mada uvijek postoji oportunitetni trosak za svaki izbor).
P.S nisam ti procitao full post, mozda i offtopikujem ali neka stoji.
jovor postavio temu level svesno vs polusvesno biće. Poređenje plankton vs ribica jbg.
90% planete su ljudi koji funkcionišu stihijski, kako bude kako ispadne viša sila sudbina.
Teška manjina ima volju da sprovede cilj koja samoj sebi nametne.
ovo sto je cara rekao o tome se radi.imamo mnogo vecu kontrolu nego sto mislimo, svi moguci izbori su uvek tu.ali ljudi nemaju volje, vere u sebe, istrajnosti i sposobnosti.ljudi menjaju svoije zivote, znaci moguce je.i kakve sve uspoehe postizu.mene vise zanimaju volja i misao kao pokretac, kako to funkcionise.jer nekima polazi za rukom da rade sve i svasta, neki bi hteli nesto-kazu e ovo je dobro to cu da radim-i na kraju sve ispadne sviranje kurcu,.dal coveka prvo privuce neka ideja i odma vidi da je to to, da moze da uspe u tome i onda je samo prati dok ne uspe.
ti recimo neces da ides ujutru na posao, pa ko te tera, nadji posao gde se radi popodne.ali nesto moras da radis
labokv demistifikuje zivot i obesmisljava zivotne probleme, prosvetljuje narod
najlakse je reci ja nemam kontrolu.nauci pet zanata i tri starna jezika pa ces da vidis kakvu ces kontrolu da imas.
tako je, najlakse je kukati, svi kao nemaju para a u 9 ujutru puni kafici
- čitaću više knjiga
- zdravije ću se hraniti
- smršaću
- naći ću bolji posao
- osnovaću svoju firmu
- biću fizički aktivniji itd.
Čekaj brt oćeš naći bolji posao ili osnovati svoju firmu? Ako osnuješ sebi firmu nema ništa ni od knjiga ni od zdrave ishrane, spavanja...A i ako nadješ bolji posao verovatno.
naravno da ima potrebe da se ima kontrola jbt. stvari koje ne zavise od drugih, kao npr ovo sto pricas, citacu knjige, trcacu, naucicu nesto, zdravija ishrana itd, ako ti znaci to, treba se i potruditi, to pomaze i ovako. tu nema nikakvog smisla ovo kao sudbina kurac palac, to nije ni diskusija
e sad, kad se predje preko tog osnovnog i licnog, sto zavisi samo od tebe manje vise, stvari postaju komplikovanije i tu kontrole ima, ali ne moze sve sto zamislis. sto vise ljudi ukljuceno, to manje moze ustvari, i tu covek mora da nauci da se nosi sa nepredvidljivoscu, inertnoscu, slucajnostima itd.
kasnije, kad imas porodicu, ovo sto kazes svoju firmu itd, ovo drugo postane dosta bitno, i moze da sjebe coveka ko je navikao da ima konstantno kontrolu nad svim sto je on, da se pogubi kad krenu da se dogadjaju nepredvidjene stvari i onda da totalno izgubi kontrolu zato sto je pokusavao da kontrolise sve.
onda mora da se prioritizuje uglavnom.
tako da, odgovor je da itekako treba kontrola nad sopstvenim zivotom, ali da se ne mesa, da se ne koriste iste metode sa kontrolom nad tudjim zivotima, jer to malo teze ide.
loooool hotul lvl noob razmisljanje.
Морамо схватити да човек има различите потребе. Најосновније, сушти егзенстицијализам; потреба за храном, пићем, уточиштем, дакле зато идемо на посао. Тачно је да већина људи није просвећена, неће да читају књигу, вежбају, раде на себи јер мисле да им “то неће требати”, а то је духовна храна и ту долазимо до мање насушних потреба, као што су потребе за самоостварењем, успехом, припадању, емотивној вези, знању…
Пада ми на памет и Орвел и 1984, крај дела када објашњава зашто је слобода ропство. Илузија слободе када мислиш да можеш шта хоћеш и предаш се најпростијим импулсима уз губитак самоконтроле и/или самодисциплине.
Oko nove godine, mnogi od nas donose odluke tipa:
- čitaću više knjiga
- zdravije ću se hraniti
- smršaću
- naći ću bolji posao
- osnovaću svoju firmu
- biću fizički aktivniji itd.
Manjina se toga i drži...
S druge strane, niko ne donese odluku tipa:
- ići ću svaki radni dan bez izuzetka na posao, tako da se tamo nacrtam svaki dan u osam sati, i budem do četiri svaki jebeni dan
Pa ipak, ko god radi, to ispoštuje, i bez da je sam to odlučio...
Iz ova dva primjera se vidi, da nemamo, bar ne većina nas, neku posebno značajnu kontrolu nad vlastitim životom, ali da spoljni faktori, itekako imaju...
(e sad, to može biti samo psihološka percepcija - locus of control kod nekih ljudi je interni - imaju osjećaj da oni kontorlišu stvari i da od njih zavisi, a kod nekih eksterni - kao u mom primjeru)
Al ono što mene interesuje (ne ulazeći u filozofske rasprave o slobodi volje, jer sve i da važi apsolutni determinizam, velika je razlika da li su stvari u mom životu predodređene fizičkim zbivanjima prvenstveno u mom mozgu - u kom slučaju bi mogao reći da sam ja taj koji kontroliše svoj život, jer ja sam zapravo isto što i fizika u mom mozgu - ili moj mozak prvenstveno samo reaguje na fizička zbivanje drugdje, u kom slučaju nemam kontrolu) - dakle, ono što me interesuje - koliko u praktičnom smislu zaista imamo kontrole nad svojim životom, i koliko je to na kraju krajeva i bitno?
Da li su glupi pokušaji da se stekne ili povrati ta kontrola? Da li se time samo zavaravamo? Možda je sasvim okej, da se prepustimo prirodnom toku stvari, da ne kažem stihiji...
Ili ipak treba držati sve konce? U smislu ne samo upravljanja svojim životom, već i praćenja... (tipa vođenja raznih vrsta evidencije o tome šta radiš i šta ti se dešava...)