Nije moglo da se linkuje pa sam prekopirao teks o vladarima sveta.

Piše: N.T.O.
Priča počinje na prestižnom univerzitetu Jejl, gde se tri niti američke društvene istorije: špijunaža, krijumčarenje droge i tajna društva, konačno spajaju u jednu. Inicijanti reda Lobanja i Kosti su poznata imena globalne elite. Da li su Lobanja i Kosti američki ogranak Iluminata? Da li se nacionalnim i globalnim događanjima manipuliše u okviru velike hegelijanske jednačine, teze i antiteze koje ostvaruju sintezu Novog Svetskog Poretka? Dokazi i događaji koji okružuju tajanstveni red Lobanja i Kosti će vas šokirati.
Ilaja Jejl je rođen u Bostonu, obrazovan u Londonu. Radio je u britanskoj Istočnoindijskoj kompaniji i bio guverner ostrva Fort Sent Džordž i Madras 1687. godine. Trgovinom je stekao neverovatno bogatstvo i vratio se u Englesku 1699. Jejl je postao poznat kao filantrop, pa kada je dobio molbu za pomoć studentskoj školi u Konektikatu, poslao im je novčanu donaciju i poklon u vidu knjiga. Ostavio im je i poveće zaveštanje, pa je Koton Meter 1718. predložio da škola dobije ime Koledž Jejl.
Na trgu starog kampusa univerziteta Jejl stoji statua Nejtana Hejla. Kopija te iste statue postavljena je i ispred štaba CIA u Lengliju, Virdžinija. Još jedna takva statua stoji ispred Akademije Filips u Andoveru (gde je Džordž Buš stariji išao u školu i pridružio se tajnom društvu kada je imao samo 12 godina).
Nejtan Hejl je, zajedno sa još trojicom nekadašnjih studenata sa Jejla, bio član operacije Kalper Ring koju je pokrenuo Džordž Vašington, jedne od prvih obaveštajnih operacija u Americi koja je imala dosta uspeha tokom američke revolucije. Hejl je bio jedini operativac koga su Britanci uhvatili, pa kada je 1776. održao svoj famozni govor u kome izražava žaljenje, bio je obešen. Od stvaranja republike pa nadalje, odnos između univerziteta Jejl i „obaveštajne zajednice“ je bio i ostao izuzetno čvrst.
Semjuel Rasel je 1823. osnovao kompaniju Rasel koja je nabavljala opijum u Turskoj i švercovala ga u Kinu. Mnogi poznati američki i evropski bogataši su stekli svoje blago zahvaljujući „kineskom“ tržištu opijuma.Jedan od šefova kompanije Rasel u Kantonu bio je Voren Delano Junior, deda budućeg američkog predsednika Frenklina Delano Ruzvelta. Među ostalim Raselovim partnerima koji su učestvovali u švercu opijuma bili su i Džon Kliv Grin (finansirao univerzitet Prinston), Ejbiel Lou (finansirao gradnju univerziteta Kolumbija), Džozef Kulidž i porodice Perkins, Stardžis i Forbs. Kulidžov sin će kasnije osnovati kompaniju Junajted Frut, a njegov unuk, Arčibald Kulidž je koosnivač američkog Saveta za spoljne poslove.
Vilijam Hantigton Rasel, Semjuelov rođak, studirao je od 1831. do 1832. u Nemačkoj. Nemačka je tada bila leglo novih ideja. Na sve forme ljudske delatnosti, Nemci su primenjivali „naučni metod“. Prusija, koja je za poraz u ratu sa Napoelonom krivila sebičnost sopstvenih vojnika koji su usred bitke mislili samo na sebe a ne na pobedu, prihvatila je principe Džona Loka i Žana Rusoa i stvorila novi edukativni sistem. Johan Fihte je u svom Obraćanju nemačkom narodu objavio da će država preuzeti brigu o deci i da će im ona reći šta da misle i kako da misle.
Georg Vilhelm Fridrih Hegel je preuzeo njegovu stolicu na berlinskom univerzitetu 1817. i držao predavanja sve do svoje smrti 1831. Hegel je kulminacija nemačke idealističke filozofske škole Imanuela Kanta. Za Hegela, naš svet je svet razuma. Država je Apsolutni Razum a građanin može postati slobodan jedino ako obožava pokornost državi. Hegel je državu nazvao „Božiji marš po svetu“ i „konačni kraj“. Taj konačni kraj je „vrhunsko pravo protiv pojedinca čija je vrhunska dužnost da bude član države“. I fašizam i komunizam su vukli korene iz hegelijanskih ideja. Hegelijanska filozofija je bila prilično u modi tokom boravka Vilijama Rasela u Nemačkoj. Kada se vratio na Jejl 1832, sa Alfonsom Taftom je osnovao društvo seniora. Prema nekim informacijama iz 1876. godine, „Kosti su ogranak korpusa sa nemačkog univerziteta...Osnivač društva, Vilijem H. Rasel je pre diplomiranja na Jejlu boravio u Nemačkoj i sklopio toplo prijateljstvo sa vodećim članovima nemačkog društva. Od njih je dobio dozvolu da, vrativši se na Jejl, formira ovde novi ogranak.“ I tako je Rasel sa četrnaestoricom kolega studenata završne godine, postao osnivač Reda Lobanja i Kosti.
Tajanstveni red Lobanja i Kosti postoji samo na Jejlu. Svake godine seniori prate 15 juniora koje će inicirari u grupu sledeće godine. Neki pričaju da svaki inicijant dobija 15 000 dolara i starinski sat. Daleko od toga da je kućica za zabavu (a svako bratstvo ili sestrinstvo u okviru studentskog kampusa američkih univerziteta ima svoju kuću gde su smešteni studenti-članovi društva), ova grupa je maksimalno posvećena uspehu svojih članova u realnom svetu u koji će ući posle sticanja fakultetske diplome.

Prezimena članova reda Lobanja i Kosti su ništa drugo do spisak najelitnijih američkih porodica: Lord, Vitni, Taft, Džej, Bandi, Hariman, Vejrhauzer, Pinčot, Rokfeler, Gudjir, Sloun, Stimson, Felps, Pilsberi, Kelog, Vanderbilt, Buš, Lovet...
Vilijam Rasel je postao general i državni zakonodavac u Konektikatu. Alfonso Taft je naimenovan za vrhovnog tužioca SAD, sekretara rata (položaj koji uvek dobija neki član reda Lobanja i Kosti), ambasadora u Austriji, ambasadora u Rusiji (još jedan položaj rezervisan za pripadnike reda Lobanja i Kosti). Njegov sin, Vilijem Hauard Taft je jedini čovek kome je uspelo da bude i predsednik SAD i predsednik Vrhovnog suda SAD.

TAJNA „GROBNICE“
Uprkos povremenim uznemiravanjima i kontroverzama koje su se prepričavale, red je od samog početka bukvalno cvetao. Nekim profesorima se nije dopadala njegova tajanstvenost i ekskluzivnost, a bilo je i primedbi od strane drugih studenata koji su izražavali zabinutost zbog uticaja koje članovi „Kostiju“ imaju na finansije Jejla. A tu je bilo i pitanje favorizovanja „Kostiju“.
U Nju Hejvnu je u oktobru 1873. štampan prvi broj časopisa Ikonoklast. U njemu je objavljen jedan od svega nekoliko ikada objavljenih tekstova o tajanstvenom redu. Ovaj tekst više nigde nije preštampan. Tekst počinje ovako: „Govorimo putem ove nove publikacije, jer je štampa koledža zatvorila vrata onima koji otvoreno pominju „Kosti“. Lobanja i Kosti uzimaju svoje članove iz svakog razreda. Zatim odlaze u svet i postaju, u mnogim aspektima, predvodnici društva. Stekli su kontrolu nad Jejlom. Upravljaju njegovim poslovanjem. Novac koji se uplaćuje koledžu prolazi kroz njihove ruke i raspoređuje se po njihovoj volji. Nema sumnje da među njima ima dostojnih ljudi, ali mnogi na koje su „Kosti“ sa visine gledali tokom boravka na koledžu, ne mogu da oproste što su baš njima morali da daju novac za svoje školovanje. Ljudi sa Vol Strita se žale da se koledž obraća direktno njima za pomoć, umesto da od svakog diplomiranog studenta traži njegov deo. Razlog se može videti u primedbi bivšeg studenta Jejla i jednog od prvih ljudi Amerike: ’Malo je onih koji će dati - a to nisu „Kosti“, jer oni brinu daleko više za svoje društvo nego što brinu za svoj koledž...’ Godinu za godinom, to smrtonosno zlo raste. Ovo drštvo nije nikada bilo toliko mrsko koledžu koliko je danas i upravo taj osećaj gađenja utiče da oni koji nisu članovi zatvore svoje džepove. Nikada ranije nisu oni pokazivali takvu aroganciju i samoproglašenu superiornost. Zgrabili su novine koledža i upravljaju njima. Nije im bitno da li su sposobni za to, već samo da se u tišini i svesni krivice dočepaju vlasti.
Ispričati šta je sve dobro Jejl postigao je gotovo nemoguće. Ispričati šta bi dobrog tek mogao da postigne, još je teže. Pitanje se, tako, svodi na ovo – na jednoj strani leži izvor neopisive dobrote, a na drugoj društvo čija krivica seže duboko i neopisiv kriminal. Trenutak kada koledž Jejl stoji protiv Lobanje i Kosti! Pitamo sve ljude, ko ima pravo da živi?“
U početku su sastanci društva održavani u zaklonjenim holovima. Onda je 1856. podignuta „grobnica“ – zgrada od braon kamena, bez prozora, prekrivena vinovom lozom, u kojoj sve do dana današnjeg „Kosti“ održavaju svoje čudne, okultne rituale inicijacije i gde se sastaju četvrtkom i nedeljom.
A onda je, 29. septembra 1876, grupa koja sebe naziva Red Dosije i Kandža provalila u najsvetije svetilište Lobanje i Kostiju - u „grobnicu“. Opisali su je kao lovačku kolibu na dva sprata. Donja prostorija je bila loža 324, sva u crnom baršunu, pa su čak i zidovi bili prekriveni platnom. Na spratu je bila loža 322, ’sanctum sanctorium’, hram optočen crvenim baršunom, sa pentagramom iscrtanim na zidu. Hodnik su krasile slike osnivača Kostiju sa Jejla i slike članova društva iz Nemačke iz vremena kada je 1832. osnovan američki ogranak. Provalnici su pronašli još nešto zanimljivo u gostinskoj sobi pored sobe 322.
„Na zapadnom zidu, među drugim slikama, isticala se stara gravura na kojoj je prikazana otvorena grobnica a u njoj, na kamenoj ploči leže četiri ljudske lobanje, grupisane oko kape dvorske lude, zvona, otvorene knjige, nekoliko matematičkih instrumenata, prosjačkog čanka i kraljevske krune. Na zasvođenom delu iznad grobnice su rimskim slovima ispisane reči 'We War Der Thor, Wer Weiser, Wer Bettler Oder, Kaiser?' Ispod grobnice je nemačkim karakterima ispisana rečenica: 'Ob Arm, Ob Beich, im Tode gleich.' Ispod gravure je pločica na kojoj piše: “Od nemačkog ogranka. Darovao D.K.Gilman iz D.50.”
Danijel Kojt Gilman (generacija iz 1852.) je, zajedno sa još dvojicom članova „Kostiju“ oformio trojku koja još uvek utiče na život Amerike. Ubrzo nakon inicijacije u Lobanju i Kosti, Danijel Gilman, Timoti Dvajt i Endrju Dikinson Vajt su odlučili da studiraju filozofiju na univerzitetu u Berlinu. Gilman je, po povratku iz Evrope, 1856. inkorporiorao Lobanju i Kosti u Rasel Trast i postavio sebe za blagajnika a Vilijema H. Rasela za predsednika ovog akcionarskog društva. Sledećih 14 godina je proveo u Nju Hejvnu, učvršćujući moć reda.
Gilman je naimenovan za glavnog bibliotekara na Jejlu 1858. Zakulisanim političkim manevrima je uspeo da obezbedi novac za naučne katedre univerziteta (Naučna škola Šefild), a uspeo je i da se dočepa Morilove donacije koju je dodeljivao Kongres i koju je konačno potpisao predsednik Linkoln. Ta donacija je značila dodeljivanje javnog zemljišta Državnom koledžu za poljoprivredu i nauku. Jejl je postao prva škola u Americi koja se besplatno dočepala državne zemlje i veoma brzo prigrabio sve što se moglo uzeti u to vreme u oblasti Konektikata. Beskrajno zadovoljan upravni odbor Jejla je postavio Gilmana za profesora fizičke geografije.
Gilman je bio i prvi predsednik univerziteta Kalifornije, jedan od osnivača i prvi predsednik čuvene Džons Hopkins univerzitetske klinike, prvi predsednik Instituta Karnegi i jedan od osnivača Fondacije Pibodi, Slejter i Rasel Sejdž.
Njegov prijatelj Endrju D. Vajt je bio prvi predsednik univerziteta Kornel (koji se dočepao njujurškog dela državnog zemljišta), američki ministar za Rusiju, američki ambasador u Berlinu, prvi predsednik Američkog istorijskog društva i predsednik američke delegacije na prvoj konferenciji u Hagu 1899, kojom je uspostavljeno međunarodno pravosuđe.
Timoti Dvajt, profesor na bogoslovskoj katedri Jejla, postao je 1886. predsednik Jejla. Od tada do danas su svi predsednici ovog univerziteta ili članovi Lobanje i Kostiju ili su direktno povezani sa redom i njegovim interesima.
Trio Gilman/Vajt/Dvajt je osnovao takođe i Američku ekonomsku asocijaciju, Američko društvo hemičara i Američku asocijaciju psihologa. Zahvaljujući snažnom uplivu koji su imali na Džina Djuija i Horasa Mana, ovaj trio i danas ima neverovatan uticaj na američki obrazovni sistem.

MREŽE MOĆI
U knjizi Tajni establišment Amerike, Entoni Saton ("America's Secret Establishment," Antony Sutton) ističe sposobnost reda Lobanja i Kosti da uspostavi vertikalne i horizontalne lance uticaja i obezbede sebi kontinuitet i dostojni konspirativni nivo. Veza Vitni/Stimson/Bandi prestavlja vertikalni lanac.
V.S.Vitni, oženjen Florom Pejn (iz porodice Pejn koja poseduje naftnu kompaniju Standard Ojl), bio je ministar mornarice. Njegov advokat je bio čovek po imenu Ilaja Rut. Rut je zaposlio Henrija Stimsona pravo sa koledža Jejl. Godine 1911. Stimson je od Ruta preuzeo mesto sekretara rata, a kasnije je bio Kulidžov guverner Filipina, Huverov državni sekretar i sekretar rata za vreme Ruzveltove i kasnije Trumanove administracije.
Holister Bandi je bio Stimsonov specijalni asistent i izasanik u Pentagonu tokom projekta Menhetn (atomska bomba). Njegova dva sina, takođe članovi reda Lobanja i Kosti, bili su Vilijem Bandi i Mekdžordž Bandi, obojica izuizetno aktivni kada su u pitanju državni poslovi i osnivački rad.
Dva brata su, sa svojih pozicija u CIA, Ministarstvu odbrane i Stejt dipartmentu i kao specijalni pomoćnici dva predsednika – Kenedija i Džonsona, neopisvo uticali na protok informacija i obaveštajnih podataka tokom vijetnamskog rata.
Vilijem Bandi je postao urednik časopisa Spoljni Poslovi, veoma uticajnog magazina državnog Saveta za spoljne poslove. Mekdžordž Bandi je postao predsednik Fondacije Ford.
Još jedan zanimljivi dvojac „Kostiju“ predstavljaju porodice Hariman i Buš. Averel Hariman, stariji državnik demokratske partije i njegov brat Roland Hariman, bili su veoma aktivni članovi reda. Zapravo, četvorica Rolandovih kolega „Kostiju“ iz klase 1917. su postali direktori firme Braun Braders, Hariman – a među njima je i Preskot Buš, otac Džordža Buša starijeg i deda Džordža Buša mlađeg koji je baš nedavno napustio Belu Kuću.
Na smeni vekova, dve firme investicionih bankara – Garantli Trast i Braun Braders, Hariman – bile su među vodećim članovima reda Lobanja i Kosti. Te dve firme su bile do grla umešane u finansiranje i komunizma i Hitlerovog režima.
Lobanja i Kosti dele afinitet za hegelijanske ideje istorijske dijalektike, koje diktiraju korišćenje kontrolisanih konflikata – tezama nasuprot antiteza – da bi stvorili predeterminisane sinteze. Sinteza u njihovoj kreaciji i dizajnu - gde je država apsolut a pojedincima se slobode daju zavisno od njihove poslušnosti državi – jeste Novi Svetski Poredak.
Novcem i političkim manevrima jednog dela „Kostiju“ i njihovih saveznika, boljševici su pobedili u Rusiji. Uprkos federalnim zakonima, ovo tajno društvo je finasiralo industriju, uspostavilo banke i razvilo istraživanje nafte i minerala u novostvorenoj državi SSSR.
Kasnije je Averel Hariman, prevezao čitave fabrike u Rusiju. Neki istraživači tvrde i da postoje dokazi da je Hariman nadgledao transfer nuklearnih tajni u SSSR, plutonijuma i matrica za štampanje dolara.
Korporacija Junion Banking iz Njujorka je 1932. navela četiri direktora iz ove ćelije i dva nacistička bankara koji su bili u vezi sa Fricom Tisenom, čovekom koji je od 1924. finansirao Hitlera.
U knjizi Džordž Buš: neautorizovana biografija ("George Bush: The Unauthorized Biography":), piše: „Nadstojnik Službe za imovinu stranaca predsednika Ruzvelta, Leo T. Krouli, potpisao je naređenje Vesting broj 248 Š11/17/42Ć, kojim se konfiskuje imovina Preskota Buša na osnovu akta o trgovini sa neprijateljem. Naređenje je objavljeno u opskurnoj državnoj knjizi i čuvano dalje od očiju javnosti, posebno štampe. U belešci broj 4 se objašnjava da nema ničeg u vezi sa nacistima, već samo da je korporacija Junion Banking radila za porodicu Tisen iz Nemačke i /ili mađarske nacionaliste ….iz imenovane neprijateljske zemlje. Osudom da su Preskot Buš i drugi direktori korporacije Junion Banking legalno predstavljali naciste, vlada je izbegla daleko važnije istorijsko pitanje: na koji način su njujorška i londonska klika - čiji je izvršni direktor bio Preskot Buš – angažovali, naoružali i instruirali Hitlerove naciste?
U Njujork Tajmsu od 16. decembra 1944. objavljen je na 25. strani tekst od pet pasusa o akcijama njujorškog odseka državnih banaka. Samo se poslednja rečenica odnosi na nacističke banke i kaže: ‘Korporacija Junion Banking iz Njujorka, ulica Brodvej broj 39, dobila je odobrenje da promeni svoje sedište i premesti se na adresu Brodvej broj 120.’ Tajms nije objavio činjenicu da je vlada zaplenila imovinu koropracije zbog saradnje sa neprijateljem, niti činjenicu da se na adresi Brodvej broj 120 nalazila državna Služba za imovinu stranaca.”
Posle rata, Preskot Buš je napredovao i postao je senator Konektikata i omiljeni golf partner predsednika Ajzenhauera. Preskot je u politiku uvukao Niksona i lično ga progurao kao protivkandidata Ajzenhaueru 1952.

SPISAK IMENA TAJNOG ESTABLIŠMENTA
U američkoj obaveštajnoj agenciji OSS, osnovanoj tokom II svetskog rata, bilo je toliko mnogo bivših studenata sa Jejla, da je pesma ovog univerziteta postala nezvanična himna OSS. Mnogi članovi OSS bili su “Kosti” ili su pripadali drugim senorskim društvima sa Jejla.
Robert Lovet, Harimanov drug iz detinjstva, postao je član Lobanje i Kostiju i to ćelije Preskota Buša, a kasnije i direktor firme Braun Braders, Hariman.
U knjizi Džordž Buš: neautorizovana biografija, piše: „Sekretar rata Robert Peterson je 22. oktobra 1945. osnovao Lovetov komitet, kojim je predsedavao Robert A. Lovet. Komitet je trebalo da savetuje vladu oko organizacije obaveštajnih aktivnosti SAD posle II svetskog rata. Nova agencija bi se konsultovala sa oružanim snagama, ali bi morala biti jedina agencija koja prikuplja podatke na polju inostrane špijunaže i kontrašpijunaže. Nova agencija mora imati nezavisan budžet koji bi bez javne rasprave odobrio Kongres. Lovet se pojavio pred sekretarima države, rata i mornarice 14. novembra 1945......obelodanivši virtuelni nastavak ratnog OSS. Nova agencija, CIA, uspostavljena je 1947, prema savetu Roberta Lovela.“
Gedis Smit, profesor istorije na Jejlu kaže: „Jejl je uticao na Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) više nego bilo koji drugi univerzitet, obezbedivši tako atmosferu ponovnog okupljanja drugova iz klase. A „Kosti“ su činile većinu među špijunima CIA.“
F. Trabi Dejvison je bio direktor personala CIA tih ranih godina. Na spisku „Kostiju“ povezanih sa CIA su bili i:

Sloan Kofin, junior
V.Van Dajn
Džejms Bakli
Bil Bakli
Hju Kaningam
Hju Vilson
Ruben Holden
Čarls R. Voker
Robert D. Frenč, nezvanični sekretar rata Jejla
Arčibald Mekliš
Dino Pionzo, zamenik šefa stanice CIA tokom svrgavanja Aljendea
Vilijam i Mekdžordž Bandi
Senator Dejvid Boren
Senator Džon Keri
....i naravno, Džordž Herbert Voker Buš (Buš stariji)

Na spisku prestižnih čalnova reda Lobanja i Kosti ističu se:

Henri Lus – Tajm Lajf
Džon Tomas Denijels - osnivač Arčer Denijes Midlenda
Giford Pinčot – glavni šumar predsednika Teodora Ruzvelta
Frederik I. Vejerhauzer
Harold Stenli – osnivač investicone banke Morgan Stenli
Alfred Kauls – Kauls Komjunikejšn
Henri P. Dejvison – stariji partner Morgan Garanti Trasta
Tomas Kokran – partner u Morgan Garanti Trastu
Senator Džon Hajnc
Pjer Džej – prvi predsednik njujorške banke Federalne rezerve
Džordž Herbert Voker Junior – finansijer i koosnivač Njujork Metsa
Artemis Gejts – predsednik kompanija Njujork Trast, Junion Pacifik, TIME, Boing
Vilijam Drejper III – ministarstvo odbrane SAD, UN i Import-Eksport banka
Din Viter – investicioni bankar
Senator Džonatan Bingam
Poter Stjuart – sudija Vrhovnog suda SAD
Senator Džon Čefi
Hari PejnVitni – muž Gertrude Vanderbilt, investicioni bankar
Rasel V. Devenport – urednik magazina Forčun
Evan Dž. Galbrajt – ambasador u Francuskoj i izvršni direktor Morgan Stenlija
Ričard Gau – predsednikk kompanije Zapata Oil
Ejmori Haui Bredford – muž Karol Varburg Rotšild i generalni direktor Njujork Tajmsa
S.I. Lord – državni revizor
Vinston Lord – predsednik CFR, ambasador u Kini i pomoćnik državnog sekretara u vreme Klintonove administracije

Još otkako je Nikson obnovio političke veze Amerike sa Kinom mnogi američki ambasadori u ovoj zemlji su bili članovi reda Lobanja i Kosti, a među njima i Džordž Buš stariji, prvi američki oficir za vezu sa Narodnom Republikom Kinom.

KINA I OPIJUMSKI RATOVI
Otkud toliki interes za Kinu? Otud što je ova zemlja u 19. veku bila, između ostalog, jedan od najvećih proizvođača i korisnika opijata u svetu. Jedno kratko vreme kliperi iz Konektikata i Masačusetsa su bili najbrži brodovi na okeanu. Brzina je bila od presudne važnosti za opijumsko tržište – ko prvi stigne u Tursku, Indiju, Makao, Hong Kong, Šangaj, grabi najveći zalogaj prebogatog kolača.
Tokom opijumskih ratova Amerikanci su odabrali da se drže po strani i da navijaju za Engleze i Francuze, svesni da će ugovor sa njima doneti dobit i SAD. Kompanija Rasel je u to vreme bila jedina trgovačka kuća koja je operisala u Kantonu i iskoristila je priliku da razvije snažne komercijalne veze i stekne priličan profit.
Iza trgovine drogom su se skrivali moćni nacionalni interesi. Američkim trgovcima je bilo preko potrebno da prodaju bilo šta Kinezima, jer su u to vreme gotovo potpuno bile istrebljene foke. Da Kinezi nisu kupovali opijum od Amerikanaca, SAD bi morale da svilu, porculan i čaj plaćaju novcem, sa kojim su u to vreme bile više nego kratke. Kada je 1843. otvorena luka Šangaj, kompanija Rasel je bila jedna od prvih trgovačkih kuća koje su se tu smestile.
Bogoslovska katedra sa Jejla je 1903. pokrenula program osnivanja škola i bolnica u Kini. Mao Cetung je bio među njihovim osobljem. Tokom perioda spletkarenja po Kini 30-tih i 40-tih godina 20. veka, američka obaveštajna mreža je koristila resurse „Jejla u Kini“, posebno Rubena Holdena, rođaka Džordža Buša i njegovog kolege iz reda Lobanja i Kosti.
Posle ograničenja koja mu je nametnuo položaj ambasadora UN i predsedavajućeg republikanskog komiteta koji je istraživao Ričarda Niksona, Džordž Buš stariji je poslat da se pobrine za „kinesko tržište“. Porodica Buš još uvek je veoma umešana u ekonomske aktivnosti vezane za Kinu.
Mnogi istraživači tvrde da je Džordž Buš stariji došao u CIA još početkom 50-tih godina i da je jedan od njegovih zadataka bio da konsoliduje i koordinira svetsku industriju narkotika, najveću i najprofitabilniju industriju na planeti. Neki smatraju i da je jedan od razloga za učešće u vijetnamskom ratu bila namera da se konsoliduje takozvani Zlatni Trougao – svetsko središte proizvodnje opijuma.

(U narednom broju – kako je politički vrh Amerike ogrezao u trgovini drogom)

O globalnom zagrevanju i još ponešto.
Piše:Spomenka Milić
Verovatno već i vrapci znaju (ili misle da znaju...) da je globalno zagrevanje izazvao čovek – izduvnim gasovima, dezodoransima, industrijom, grejanjem domaćinstava... Čini se da se malo ko pita da li je ono što se servira kao jedina i nepobitna istina – baš tako. Pritom se zaboravlja jedna sitnica: da je, otkad je Zemlje, ona prolazila kroz različite klimatske promene, koje nikako nisu mogle imati veze sa čovekovim delovanjem. Različite su teorije o uzrocima nastanka ledenih doba (od kojih se većina dešavala pre nego što je stvoren Homo sapiens) i otopljavanja koja su sledila, ali nijedna od njih nije još stopostotno dokazana. Međutim, nijedna od tih teorija nije povezana sa čovekovom aktivnošću jer, jednostavno – čovek tada nije ni postojao... Poslednje ledeno doba počelo je pre oko dva miliona godina, a njegov kraj označilo je povećanje temperature, povlačenje glečera i ledenih kapa (ovo se desilo pre oko 10.000 godina p.ne). Dakle, klimatske promene postojale su „otkad je sveta i veka“....
Činjenica je da globalno zagrevanje postoji. Ali – šta mu je uzrok? Sve više priznatih naučnika zagovara tezu da je krivac za to Sunce. U prilog tome govori činjenica da sudbinu Zemlje dele još neke planete našeg sistema. Recimo – Pluton, jer astronomska posmatranja sugerišu da se i on zagreva, i da se to već dešavalo u njegovoj istoriji. Maja 2006. izveštavalo se o velikoj oluji koja je zadesila Jupiter, i koja je najverovatnije uzrokovana klimatskim promenama (temperatura na ovom džinu po nekim prognozama porašće za desetak stepeni). National Geographic News piše da simultani rast temperature na Marsu i Zemlji „sugeriše da su klimatske promene zaista prirodna pojava“. A poznato je da se ledeni pokrivač na južnom polu Marsa topi i da je svake godine tanji za oko tri metra. Zvuči poznato? Iz ruskih opservatorija zaključuju da su “podaci sa Marsa dokazi da je trenutno globalno zagrevanje na Zemlji uzrokovano promenama na Suncu”. NASA je posmatrala i velike oluje na Saturnu (koje znače da su i tu u toku klimatske promene), kao i dešavanja na Neptunovom najvećem satelitu, Tritonu (čija je površina je bila načinjena od smrznutog azota, koji se, međutim, sve više pretvara u gas). Sateliti „zaduženi“ za merenje temperature registrovali su i povećanje temperature Sunca što bi, logično, značilo da se i ono samo zagreva. Po nekim izveštajima, Sunce je toplije nego što ikada bilo u poslednjih 1000 godina. Opet, zdrava logika dovela bi do zaključka da rastuće Sunčevo zračenje jednostavno MORA rezultirati klimatskim promenama na okolnim planetama, pa i na Zemlji.

PITANJA
Francuski geolog Klod Alegre, član Francuske i Američke akedemije nauka, svojevremeno veliki zagovornik teorije da je zagrevanje izazvao čovek, danas veruje da “rastući dokazi indiciraju da veći deo zagrevanja dolazi od prirodnih fenomena”. I tvrdi: “Razlog klimatskih promena nije jasan. Serviranje katastrofične predstave je motivisano novcem, a ekologija je postala veoma unosan posao za neke ljude”.... A evo kako predsednik Češke Vaclav Klaus komentariše Međuvladin panel o klimatskim promenama UN (UN Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC): “Globalno zagrevanje je lažni mit i svaka ozbiljna osoba ili naučnik tako misli“. On naglašava da IPPC nije naučna institucija, već političko telo, vrsta nevladine organizacije zelenih: „Ovi ljudi su politizovani naučnici sa jednostranim mišljenjem“. Nadžel Kalder, bivši urednik uglednog magazina New Scientist, tvrdi u jednom svom članku za britanski Sunday Times da priča o razlozima globalnog zagrevanja pokazuje „žalosno neznanje o tome kako nauka funkcioniše” i dodaje: “Pre 20 godina klimatska istraživanja postala su politizovana u korist jedne izdvojene hipoteze”. Kalder tvrdi i da je, nažalost, uvreženo mišljenje da svako ko sumnja u važeću hipotezu o uzrocima globalnog zagrevanja „mora biti plaćen od neke naftne kompanije”. Nastavlja: “Entuzijazam za zastrašivanje globalnim zagrevanjem još i osigurava da talasi vrućine budu među udarnim naslovima u štampi, dok suprotni „simptomi“, kao što je gubitak od milijardu dolara u kalifornijskim žitnim poljima zbog neuobičajenoeg mraza - osvanu na biznis stranama”.

AL GOR I PRIJATELJI
Pre dve godine, dokumentarac „Neprijatna istina“ Dejvida Gugenhajma, u kojem je glavna zvezda bio bivši američki potpredsednik Al Gor, nagrađen je Oskarom. Poznat kao veliki borac u sferi ekologije, inače dobitnik Nobelove nagrade za mir 2007, ovaj političar je ubedljivo izložio tezu o zagrevanju kao posledici čovekove aktivnosti, odnosno efekta staklene bašte, izazvanog sve većom emisijom ugljen-dioksida.
Dokazi koje izvodi narator utemeljeni su na istraživanju „večitog leda“ na Anktartiku. Međutim, pobunila se grupa naučnika, koja ostaje pri tome da “topliji periodi istorije Zemlje počinju oko 800 godina pre rasta nivoa ugljen-dioksida”. Odnosno – da je porast nivoa ugljen-dioksida zapravo posledica, a ne uzrok rasta temperature. Timoti Bel, jedan od prvih kanadskih doktora klimatologije, zagovornik je gledišta da globalno zagrevanje NIJE posledica čovekove aktivnosti: “Verovali ili ne, globalno zagrevanje nije nastalo zbog ljudskog doprinosa rastu nivoa ugljen-dioksida. To je, u stvari, najveća obmana u istoriji nauke. Mi gubimo vreme, energiju i milijarde dolara kreirajući nepotreban strah zbog problema koji nema naučno opravdanje”. Bel podseća i na činjenicu da se „pre 30 godina govorilo o globalnom zahlađenju“ i tvrdi da su klimatske promene – rezultat promena u temperaturi Sunca: „Već živimo u onome što je poznato kao malo ledeno doba, a to je u istoriji Zemlje povezano sa promenama u klimi”. Bel kritikuje i naučne ustanove, a posebno univerzitete, koji su, po njemu, „najdogmatičnija mesta u našem društvu“: „Ovo postaje progresivno sve gore, jer primaju sve više i više donacija od vlada - da zastupaju određeno gledište”.
Ostvarenje u kojem je „glumio“ Al Gor bilo je i razlog komentara dr Borisa Vinterhaltera, profesora marinske geologije iz Finske. Posebno se osvrće na deo dokumentarca u kojem je prikazano lomljenje glečera: „Istorija kaže da se glečeri pomeraju, najzad - to je ono što je pomoglo da se obrazuju današnje doline i planine, pri kraju poslednjeg ledenog doba. Možda moja memorija nije dobra, ali ne mislim da su ljudi vozili terenska vozila pre 10.000 godina“. Komentare je izazvala i patetična slika (iz istog filma) gde je polarni medved „nasukan“ na parče ledene sante, a ideja je bila da se dokaže da su bele mede pred izumiranjem – zbog globalnog zagrevanja. Iako su polarni medvedi 2006. proglašeni za ugroženu vrstu, njihov broj je, zapravo, od sedamdesetih do 2007. porastao sa pet hiljada na – 25 hiljada! Još jedna stvar u vezi sa ovim tužnim kadrom jeste ideja da je medved uopšte “nasukan”. Svaki biolog zna da su bele mede odlični plivači, i da mogu boraviti u vodi po nekoliko sati, a viđani čak su i stotinak kilometara od kopna.

CILJ
Da bi se došlo do uzroka kreiranja lažne slike o globalnom zagrevanju, možda je najvaženije podsetiti šta se preduzima u cilju da se naša planeta sačuva... Recimo, tu je preporuka UN da se nametne “globalni porez na emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte”. Na prvi pogled, sasvim logičan potez. To bi se sprovelo kroz poreze na benzin, a u planu je i dalje povećavanje ovih nameta (na dizel gorivo oko 20 posto u narednih nekoliko godina). Ali, neke vlade nisu se tu zaustavile. Pre nekoliko godina u Engleskoj je planirano (kako je pisao Guardian) da „motorizovani“ ubuduće plaćaju 1,30 funti po milji koju pređu na britanskim najprometnijim putevima. Predlagan je i drugi koncept – da svako vozilo ima svoju „crnu kutiju“, koja bi bila svedok koliko je ko kilometara prešao. O ovome se govorilo pre dve-tri godine, a onda je nastalo zatišje po pitanju crnih kutija. Međutim, pre nekoliko nedelja, ideja je ponovo aktivirana, ovoga puta pod okriljem brige za sigurnost u saobraćaju „Crna kutija će snimati svaku milju, učiniće kamere nepotrebnim!“ – piše britanska štampa. Ovaj projekat Evropske unije, koji košta pedesetak miliona evra, delom će finansirati i vlada Velike Britanije, a značajni činioci biće i proizvođači automobila i industrija telekomunikacija. Sistem u kolima konstantno će emitovati podatke koji otkrivaju lokaciju, brzinu i pravac kretanja. Zvaničnici objašnjavaju da će tehnologija smanjiti broj saobraćajnih nesreća, zakrčenja i - emisiju ugljen-dioksida. Naravno, mnogi su se pobunili, tvrdeći da se radi o ugrožavanju privatnosti i da će ovakva tehnologija ostvariti scenario iz Orvelove “1984”, ali....Evropska komisija već zatražila od vlada da rezervišu radio frekvencu za ovaj sistem. Prve crne kutije, najavljuje se, biće instalirane u sve nove automobile već 2013....
I – eto do čega se došlo pod plaštom brige za planetu. Novi nameti (dakle - novac) i – sve manje ljudskih sloboda i prava izbora. I pored naučnih podataka koji jasno indiciraju da je globalnom zagrevanju uzrok Sunce, i da čovek nikako nije mogao izazvati klimatske promene na Marsu, Jupiteru, Saturnu, Plutonu, Neptunu i Tritonu, kao i činjenice da je porast emisije ugljen-dioksida posledica, a ne uzrok rasta temperature, nekome odgovara da i dalje zagovara važeću teoriju i na osnovu nje donosi zakone. Da li je moguće da održavanje mita o tome da je čovek izazvao globalno otopljavanje služi da bi čovečanstvo bilo držano u strahu i krivici, ne bi li se odustalo od ideje o slobodi, što bi, naravno, lepo poslužilo Novom svetskom poretku? Ukratko – uspostavljanje kontrole i otimanje novca.
Da naglasimo, sve ovo NIKAKO ne znači da treba bacati smeće i najlon kese gde kome padne na pamet, da je lekovito udisati smog ili jesti povrće tretirano pesticidima. Ili - hraniti se švercovanom američkom piletinom “bogatom” antibioticima i hormonima...

OTROVNI “ŠTEDIŠA”
Jedna od mera zaštite okoline jeste i predstojeća zamena običnih sijalica onim „štedljivim“. Evropska komisija, izvršni organ Evropske unije, definitivno je zabranila klasične sijalice, čije bi povlačenje sa tržišta trebalo da počne već ove godine, a da se njihova zamena ekološkim i štedljivim sijalicama obavi do kraja 2012. Objašnjeno je da su fluorescentne sijalice (Compact Fluorescent Light Bulb – CFL), iako 15 do 20 puta skuplje od običnih, vrlo isplative, jer višestruko štede struju, mnogo su bolje po čovekovu okolinu i vek trajanja im je dug – pet godina. Ali ispostavilo se nije sve baš tako.
Svetlost koju emituju je hladna, a “štediša” postiže punu jačinu svetlosti tek nakon nekog vremena (do 3 minuta). Zatim, emisija infracrvenih signala od strana CFL može ometati aparate za daljinsko upravljanje i mobilne telefone. Mnogima nije prijatno ni brujanje koje emituje štedljiva sijalica. Zanimljivo je da CFL vremenom sve slabije svetle, tako da, prema nekim proračunima, pred kraj svog veka emituju samo 70-80 procenata početne količine svetlosti, a traju znatno kraće ako se uključuju na samo nekoliko minuta. Na primer, ako su periodi uključivanja i isključivanja dužine pet minuta, vek sijalice može biti kraći i do 85 procenata... Inače, pri njihovoj proizvodnji troši se neuporedivo više energije nego kada se radi o običnim sijalicama (otud i cena).
A sada ono najvažnije: “ekološke” sijalice sadrže živu, oko 5 miligrama po komadu. Jedna od preporuka šta učiniti ako vam slučajno ova sijalica pukne, a vi se baš zatekli u toj prostoji, svodi se na sledeće: zaustaviti disanje i izaći iz sobe; malo kasnije ponovo zaustaviti disanje, vratiti se u prostoriju i otvoriti sve prozore; posle dan-dva možete ponovo ući u sobu...
Odlaganje upotrebljenih sijalica poseban je problem, da ne bi došlo do kontaminacije okoline. Jedna studija iz 2008. upozorila je da su plastične kese najgore rešenje, jer iz njih živina para nastavlja da “curi”. Preporučuju se hermetički zatvorene staklene tegle, kao najbolje rešenje za “smeštaj” štedljive sijalice koja je odslužila svoje. A reciklaža košta “k'o svetog Petra kajgana”... Baš neka ekološka sijalica?

CRNO PLEMSTVO, ILUMINATI

Red Iluminata osnovao je Adam Weishaupt, rođen 6. februara 1748. u Ingolštatu u tada nezavisnoj državi Bavarskoj. Vodi poreklo iz jevrejske familije koja je prihvatila hrišćanstvo. Bio je profesor na Katedri za prirodni i kanonski zakon univerziteta u Ingolštatu. Oko 1768. godine, Adam Weishaupt je počeo sakupljati velike količine spisa pomoću kojih je nameravao osnovati vlastitu akademiju za učene ljude. Posebno se zanimao za okultizam i bio je fasciniran piramidom u Gizi, koja će postati kasnije osnova poznate piramide moći, simbolom njegovog Reda. Veruje se da ga je već tada vrlo uticajna familija Rotšild privolila da joj pomogne u planovima vladanja svijetom.
Weishaupt je od tog trenutka počeo sa planovima 'transformacije' ljudske rase i kreiranju novog svetskog poretka.Tako je 1.aprila 1776. osnovao red Iluminata. Ime Iluminati je preuzeo od prevedenog naziva starog španskog kulta ' alumbrados'.Članovi ovog kulta verovali su da primaju znanje sa onog sveta.Iluminatus znači 'prosvetljeni', onaj koji vlada pomoću razuma, oslobođen od mraka u kojem ljude drži organizirana religija. Wieshaupt je u početku oko sebe okupio oko dve hiljade plaćenih sledbenika kojima je obećao svjetsku moć. To su bili pripadnici tadašnje intelektualne elite, iz sveta književnosti, nauke, ekonomije. Weishaupt je uložio mnogo truda kako bi se na fakultetima odgajali budući članovi Iluminata, koji su bili pogodni za njegove ciljeve. Stoga bi odabrani i talentirani učenici dobili stipendije za takvu obuku. Glavni cilj Iluminata je bio ukidanje monarhije, privatnog vlasništva, patriotizma, institucije braka i svih religija. Svima koji rade ka tom cilju bila su dozvoljena sva sredstva na korišćenje, a regrutovanje novih članova bio je lak posao. Ubrzo nakon osnivanja, Weishaupt je shvatio kako je najbolji put za sprovođenje svojih planova infiltracija članova Iluminata u masonske lože. Masoni su u to vreme bili polutajno društvo sa dosta uticaja na tadašnja dešavanja i u svoje redove je takođe okupljalo elitno društvo.Infiltracija u masonske lože imala je za iluminate dve prednosti: pošto su tada za društvo masona svi znali a njihovi obredi su bili tajni, Weishaupt je računao na to da će njegovi planovi biti obavijeni velom tajnosti, ali javnost na njih neće obraćati pažnju jer je znala i navikla na masone. Drugo, pošto su mnogi masoni bili vrlo uticajni ljudi, oni bi se lako mogli iskoristiti za iluminatske ciljeve. Tako je Adam Weishaupt zajedno sa svojim drugom masonom Knigeom, regrutovao brojne iluminate iz najviših redova masona.
I društvo Iluminata Weishaupt je organizovao hijerarhijski po klasama. Postojale su tri klase Iluminata: Nursery, koja se sastojala od Pripravnika, Početnika, Minervala i Iluminatusa minora. Druga, Masonska klasa, je sadržavala stepene Iluminatus major i Iluminatus dirigens. Treća klasa zvana Misteriji je bila podeljena u Niže (Prezbiter i Regent) i više misterije (Magus i Rex). U najnižoj klasi napredovanje se postizalo pisanjem naučne disertacije, napredovanje u srednjoj klasi je bilo slično kao i kod masona i obavljalo se određenim ritualima inicijacije, dok je za najviše klase obavijeno velom tajnosti.
Iluminati svom cilju planetarne vlasti pristupaju tajno. Njihova metoda dolaska na svetsku vlast nije vojnim putem ni javnom pobunom, već delovanjem iza kulisa. Iluminati nikada ne istupaju javno, oni rade tajno, infiltriraju svoje članove u visoke položaje vlada moćnih država, koriste se podmićivanjem i ucenama visokih dužnosnika kako bi oni provodili njihovu volju. To je vladavina nevidljive ruke. Članovima iluminata nije cilj ostvariti svjetsku vladu za vreme njihovog života, već postupno obavljati pripreme i voditi svetsku politiku ka centralizaciji, sa Ujedinjenim narodima kao centrom svih operacija.
Manipulacija medijima ovdje ima glavnu ulogu, kao i postavljanje ključnih ljudi na čelo važnih organizacija. Jedna metoda postizanja njihovih ciljeva je u teoriji zavjere poznata kao Problem-Reakcija-Rešenje.To na primeru Ujedinjenih Naroda znači sledeće, nakon 2.svetskog rata osnovan je UN kao organizacija koja će osigurati mir u svetu kroz internacionalnu politiku i "svetsku policiju". Veruje se da su iluminati bili ti koji su potaknuli svetske ratove (Problem). Svetska populacija je reagirala na te ratove (Reakcija) težnjom da se osnuje institucija koja će regulirati ratove. Stoga su iluminati kreirali Rešenje, to jest UN. Teoretičari zavera smatraju Ujedinjene narode institucijom koja će ostvariti novi svetski poredak. Već poznata činjenica da je David Rokefeler donirao zemljište za Zgradu UN-a daje povoda raznim nagađanjima. Ujedinjeni narodi su organizacija sa svetskim uticajem. Europska unija ima istu svrhu kao i UN: ujediniti evropske države pod zajednički Ustav i valutu. Time svaka država ima manje moći koja se tako sve više sakuplja u rukama elite. Kao prvi veliki uspeh iluminata u stvaranju novog svetskog poretka smatra se Francuska Revolucija. Tada su agenti iluminata navodno naveli ljude na pobunu i inspirisali jakobince i prosvetitelje svojim idejama.Skoro nakon Napoleonovih ratova, iluminati su uvideli da je Evropa toliko pogođena ratnim stradanjima da će prihvatiti svaku političku soluciju koja će je izvući iz krize. Veruje se da je obitelj Rotšild ta koja je organizovala Bečki kongres 1814. godine kako bi pokušala skrojiti političku kartu Evrope po svojoj viziji Novog svetskog poretka. Nakon prvog svetskog rata, osnovana je Liga naroda kao prvi pokušaj političkog ujedinjenja sveta. Tada je navodno ruski car prozreo njihove planove i bojkotirao Ligu. Međutim Liga naroda je propala a jedan od razloga za to smatra se što nije imala stvoren način kojim bi se kažnjavale države koje su prekršile međunarodne zakone. Danas je to malo drugačije.Sud u Hagu je danas njihovo sredstvo kažnjavanja neposlušnih naroda i pojedinaca.Ujedinjeni narodi se smatraju nastavkom Lige naroda i njenih planova.
Kao jedan od velikih svetskih vođa, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove ličnosti ispletu teorije zavere koje su povezane sa iluminatima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, Rotšildovi uočili njegovu karizmu i talent. Kad je završio u zatvoru, napisana je knjiga "Mein Kampf" u njegovo ime i dana mu je puna financijska i politička podrška kako bi došao na mesto nemačkog kancelara. Neki čak i tvrde da je Hitler bio izdanak obitelji Rotšild, a progon jevreja imao je svrhu da se skrene pažnja sa ljudi koji zapravo stoje iza svega.
Takođe smatra se da postoji veza između iluminata i Karla Marksa.Po toj teoriji Karlu Marksu je pristupila grupa koja se nazivala "Društvom pravednih ljudi" i ona ga je navodno nagovorila da napiše "Komunistički manifest".Ta knjiga je trebala u stvari da posluži kao mamac koji će siromašno stanovništvo lako progutati.

Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovića ciljevi iluminata su sledeći:
Rimokatolicizam jezuitskog tipa jete predhodio redu, ali više nije neophodna veroispovest iluminata.
Unapređenje odnosa poverenja, te tolerancija između pripadnika različitih kofesija i na taj način se obezbeđuje preduslov za nastanak jedne svetske religije.
Građanska i socijalna jednakost.
Pravilna raspodela materijalnih dobara.
Ravnomernije vrednovanje ljudskog rada.Racionalnije korišćenje prirodnih resusra.
Očuvanje životne sredine.
Oslobađanje ljudskih intelektualnih moći radi opšte dobrobiti.
Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata učlanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su:
Ukidanje privatne svojine.
Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti.
Stvaranje svetske vladajuće elite.
Borba protiv judeo-hrišćanskog teizma.
Običan svet verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i građansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo su oni u najvišim redovima znali kolika se bogastva zgrću i koliko brzo se osvaja politička moć. Oni tako postaju među prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo).
Njima su pripadali komunistički šefovi – Lenjin, Trocki, Zinovjev a i Tito...

Službeni simbol iluminata je piramida moći, koja je inače preuzeta od masona. Taj simbol predstavlja piramidu na čijem vrhu se nalazi oko okruženo svetlosnim zracima.Piramida je staroegipatski okultni simbol koji predstavlja konvergenciju prema vrhuncu prosvetljenja. U ovom slučaju taj vrhunac je "oko koje sve vidi", a zovu ga još i "trinacria". Iluminati su verovali da če najinteligentniji čovek zauzeti mesto oka i vladati pomoću apsolutne moći i razuma. Može se zaključiti kako je celokupni simbol prosvetljenja odabran zbog illuminatskih ciljeva da rasprše mit religije i dovedu svetlo uma i znanosti. Iako je prvi i najvažniji cilj iluminata bio svetska dominacija, oni su imali i druge aspiracije. To su bile transcendentalna iluminacija (oslobađanje uma od svih ovozemaljskih okova), besmrtnost, te apsolutno znanje i moć. Da bi to postigli, intenzivno su proučavali stare magijske spise i bavili se metodama astralne projekcije.Američki dolar je čisti primer kako se iluminati služe simbolima i magijom u svojim namerama ka uspostavljanja apsolutne planetarne moći.

Američki dolar je simbol farisejsko-lihvarske internacionale i praktično sredstvo kojim planeri Novog svtskog poretka uspostavljaju planetarnu vlast.Novčanica od jednog dolara je ugaoni kamen u piramidi svetske monetarne vlasti.Stvorena je po zamisli teozofa Sergeja Makronovskog, a naručena od potpredsednika SAD, masona Henrija Valasa.Simbolička osnova zelene novčanice preuzeta je od Iluminata koje je osnovao Adam Vajshaupt.njegove ideje rado su prihvatili i širom sveta razvili farisejski bankari i masoni.Centralni simbol na desnoj polovini novčanice je 'američki' orao (velika slika dole) koji nosi štit sa trinaest pruga.U desnoj kandži orao drži maslinovu ili po nekima bagramovu grančicu sa trinaest listova i trinaest pupoljaka.Bagrem je sveto drvo na grobu Hirama, graditelja Solomonovog hrama i navodnog osnivača masonerije.Simboliše trajnost masonske tradicije i posedovanje moćnih tajnih znanja.U levoj kandži orao nosi trinaest strela.One simbolišu snagu kroćenja, porobljavanja ili uništavanja nepokornih naroda ili pobunjenih podanika.Svaka od trinaest strela preti jednom od trinaest nizova cigala u piramidi pokorenog čovečanstva.Piramida je predstavljena na levoj polovini novčanice.Orao u kljunu drži traku sa latinskim izrazom od trinaest slova, E Pluribus Unum - Iz Mnoštva Jedno.Ovo predstavlja osnovno masonsko geslo.Naime, da bi se vlast lakše ostvarila neophodno je jednoobrazno suziti raznoliko bogatstvo mnogih naroda.Na svim tačkama sveta pije se koka kola i jede fast food, reklamama nametnuto običnom svetu.Svuda haraju američki filmovi i njihove fabrikovane vesti.Smućeni ljudi batrgaju se uhvaćeni u farisejsku mrežu.Lihvarski bankari ih zadužuju zelenim novčanicama bez pokrića, a nadnacionalne kompanije pljačkaju.Zatupljivanjem svetskih razmera (KONTROLA UMA I Ljudi, je sledeća tema) proizvodi se bezoblična masa poslušnika u kojima se brišu bogolika svojstva čoveka. Iznad glave orla lebdi kruna - Davidova zvezda sastavljena od trinaest masonskih petokraka,One simbolišu magijsko pomirenje suprotnosti, Kako je gore, tako je i dole.Pitate se zbog čega se simbolika na dolarskoj novčanici oslanja na Judin i farisejski broj trinaest? U širem smislu on označava nesklad i nepotpunost ovoga sveta i naroda koji ga nastanjuju.I tu se sada farisejski masoni javljaju kao 'spasioci'.Oni proturaju ideju da se jedino pod njihovom svetskom nadvladom mogu izbeći opasnosti na koje ukazuje Judin broj.

Na levoj polovini novčanice simbolički je prikaz 'novog svetskog poretka'. Dat je u obliku zaravljene piramide nad kojom, u bleštavoj svetlosti, vlada izdvojeni trouglasti vrh sa svevidećim okom masonskog božanstva - Velikog Arhitekte Univerzuma.Time je jasno naglašeno na kog boga se odnosi geslo sa središta zelene novčanice, In God We Trust (Mi verujemo u Boga). To nije vera u živoga Boga, nego u mrtvi kosmički princip.
Zaravljena masonska piramida sastavljena je od trinaest nizova cigala.Svaka cigla označava pojedini narod ili državu sa njenom monetom.Iznad piramide je trouglasto oko, a nad njim stoji latinski natpis od trinaest slova, Annuit coeptis - koji ističe da je 'izabrana klasa' predodređena da vlada svetom.Era farisejske vlasti data je još jednim izrazom koji je upisan ispod piramide, 'Novus ordo seclorum' - Novi svetski poredak.Težnju za svevlašćem potvrđuje i engleski natpis pri dnu novčanice, The Great Seal - Veliki Pečat.On simboliše gospodarstvo koje imaju posednici pečata nad bogatstvima, uslugama i radnom snagom celog sveta.

Lendov_X_chief:
VITEZOVI MALTE

Vitezovi Malte osnovani su u XI veku i iza sebe imaju hiljadugodišnju tradiciju vojnog i političkog uticaja širom sveta. Podružnice raširene preko celog sveta učestvuju u akcijama humanitarnog karaktera, dok njihovi lideri pripadaju vodećim elitama koje vladaju svetom.Ova organizacija ima veliki značaj za Rimokatoličku crkvu a najbolji pokazatelj tome je taj što Velikog Majstora koji stoji na čelu Vitezova Malte bira isto telo kardinala koje bira i samog papu.Članovi reda u pogledu ranga, privilegija i protokola imaju isti status kao i kardinali. Zvanična titula Velikog Majstora glasi: "Dei gratia Sacrae Domus Hospitalis Saneti Johannis Hierosolumitani et Militaris Ordinis Saneti Sepulchre Dominici Magister hummilis pauperumljue Jesu Christi Gusos".
Veliki majstor upravlja redom uz pomoć suverenog saveta viteškog reda Malte. Broj članova danas je dostigao 8.000 članova koji su razvrstani u tri klase. Prijem novih članova u članstvo vrši se uz specijalni ritual koji je star hiljadu godina i liturgijsku tradiciju u svečanim odeždama, koje su stilska mešavina crkvenih i viteških odeždi. Vitezovi nose insignije, zavisno od ranga kojem pripadaju. Vitezove od Malte kao suvereno međunarodno telo priznaje danas 38 država, sa kojima ova organizacija ima uspostavljene stalne diplomatske odnose. Mnoge značajne ličnosti iz svetskog političkog života bili su članovi ovog reda, između ostalih i predsednik SAD Kenedi, nemački kanselar Adenauer, bivši direktor CIA-e Kejsi, Aldo Moro i drugi. Danas su članovi ovog reda vodeće ličnosti NATO i Evropske unije. Vitezovi od Malte svake godine izdaju svoj Godišnjak i prema njemu oni imaju svoje nacionalne grupe i angažovani su na humanitarnom planu, o čemu postoje brojne studije. Na primer, jedna takva grupa, nemački ogranak Maltezer Hilfsdienst imao je svoj tim od 45 medicinskih radnika koji su bili u Vijetnamu za vreme rata, od septembra 1966. do marta 1970. Vrlo snažne i uticajne svoje ogranke Vitezovi Malte imaju danas u Irskoj, SAD i Holandiji. U Velikoj Britaniji ovaj red formiran je tek 1960. Humanitarna delatnost Vitezova od Malte je samo vidljivi deo njihove delatnosti dok ipak samu suštinu čine političke akcije koje se izvode prikriveno. Na terenu nekadašnje Jugoslavije postoji nekoliko individualnih članova.Tri simbola elite su plamena baklja, crvena ruža i golubica (simbol Semiramide). Simboli tri glavne političke partije u Velikoj Britaniji su: plamena baklja (Konzervativna partija), crvena ruža (Laburistička partija) i golubica (Liberalni demokrati). Njihova tri lidera početkom XXI stoljeća su: Tony Blair (Bilderberg Grupa), William Haig (Bilderberg Grupa) i Pedi Ašdaun (Bilderberg Grupa). Da li je ovo puka koincidencija!? Naravno ...

Uostalom, evo cele stranice, vredi pročitati.

http://www.lendovisanje.com/forum/index.php?topic=830.5;wap2