Najgori mogući način za početak telefonske konverzacije. Nekada je to bilo nešto kao "Dobar dan, ovde taj i taj, treba mi taj i taj", "pogrešan broj", "Izvinite, doviđenja...".
Danas, ovakvim početkom razgovora, kao da ti Osoba Sa Druge Strane Žice (OSDSŽ) odmah kaže "Nisam-siguran-da-li-je-pravi-broj", ili "Izvin'te-malo-sam-retardiran", ili "Ja-sam-ljakse" itd.
Divan način da vam počne jedan od nervoznih dana, naročito ako vas je poziv probudio oko sedam ujutru. Većina ljudi ce popizdeti, opsovati masno, zalupiti slušalicu, prekinuti vezu na mobilnom, ali ima i onih koji će u ovakvim pozivima uživati.
Fiksni telefon zvoni. Sima podiže slušalicu.
Sima: - Halo?
OSDSŽ: - Halo, ko je tamo?
Sima: - Ja sam (u sebi: "Nisi ti, to je sigurno").
OSDSŽ: - Pa, što ne kažeš odma', Marko, kućo stara!
Sima: - Šta ima?
OSDSŽ: - Stigla je ona roba. Zato te i zovem. Ponesi deset soma evra, i vidimo se na dogovorenom mestu u tri popodne.
Sima: - Važi!
OSDSŽ: - Ćao!
Klik.
Sima (sa osmehom na licu, mrmlja sebi u bradu): - Mamicu ti nepismenu....
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.