Praksa sintisajzer-meko š-košulja&farmerke-kraljeva splavova, bez obzira na to jesu li sa ekavskog područja ili iz manje aktivnih krajeva. Bilo na radnom mestu, bilo u gostima kod Lee Kiš ili Sanje Marinković, svaka Tozovčeva/Milančetova/Miroslavljeva/Topalkova/etc. pesma mora dobiti ono "(i)je" jer tako zvuči bolje i emotivnije, skoro k'o Halid Bešlić, bez obzira na to ima li pevač ikakvih laičkih znanja o gramatici, a kamoli o dijalektologiji. Paradoskalno, dešava se i obrnuto: da se ijekavska pesma ekavizira.
I ajmooooooooooooo:
Ma ljepa je kou saaaaaaaaaaaeeen
Ime jouj nej znaaaaaaaaaum
Ne mougu bjez njeeeeeeee
Bjez neznanke teeeeeeeee...."Čim me u'vati emocija, odma' pređem na ijekavski!" Radovan III
Istine, primer veštački forsirane ijekavice vidimo i kod onog majmuna Čole. On to radi i u govoru, pa često greši gde treba ubaciti koje slove, a gde ne
"To je LEP primjer"
pa i oni što žive u americi pričaju mnogo čudan srpski. a najsmješnije mi je kada srbijanci pokušaju da pišu ijekavicom pa ispadne kao ovo što reče trltrl
prijesmijesno! ++++