Рећи ћу сад, више ме се ништа не дотиче нити презам од било чега.
Јебено, моје JA је одавно престало да постоји. Изгубљено у сумраку самопотискивања бунтовног карактера, нестало је, испарило, изгубило се у мимоходу страхова. Ко сам био, а ко сам сад? Јесам ли икада вриједио више од малог мрава кога сам управо згазио?
Покушавао сам да не доживим постојање као плејаду слика које промичу без икаквог трага у потонулој души. Покушавао сам да се дам у свему што радим, да одистински доживим сваки тренутак. Да свако јутро доживим као нови почетак. КАРПЕ ДИЕМ, говорио сам себи. КАРПЕ ДИЕМ, губило се негдје у дубинама понора који је растао у мени.
Али, изгубио сам се у животу, као у непрегледном лавиринту, ударајући, измучен, о дебеле зидове. Зидове који су МОЖДА други изградили. Кажем можда, јер више нисам сигуран ни шта су моја а шта туђа достигнућа, шта моји а шта туђи падови. Знате онај осјећај када вам се чини да једноставно нема излаза? Сваки пут када кривицу за то свалите на друге, откине се једна децимала ваше душе, која почиње све мање да вриједи и све мање да служи својој сврси - јебеном расуђивању шта је добро а шта лоше, шта нас чини срећнима а шта не.
Чекајте, ово је последњи трзај моје душе...
Треба хитро искочити из колосијека који води директно на дно. И ви сигурно осјетите да вас води тамо. Тако нешто се мора осјетити, дубоко, добоко у унутрашњости себе.
Треба прећи онај замишљени праг који преставља границу котлина и висина. Знате, са сваким треном одлагања праг се подиже, ви старите и ваши мишићи слабе. Погледати се у огледалу и речи себи - јел због овога живим?
Ја то могу, само да дигнем ролетне и смакнем завјесе.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Поплава се специјализовао за ове психолошко-мотивационе дефиниције. митке апрувз. +++
plus, poplava. ali razmisli o tome da promijeniš naslov, ne vidim nikakvu inflaciju u tekstu.
Koi si ti Dostojevski, čoeče...
+++
Овдје би требало да буде објашњење наслова.
Одма сам провалио да си ти :)
+++