Menadžer u privatizovanoj firmi

Virtual 2010-09-11 19:07:34 +0000

Lik koji se pojavi u bivšoj državnoj firmi kao da je pao sa neba, preplanuo kao Australijanac, u beloj košulji kratkih rukava i crnom kravatom. Obavezno nosi tajnstvenu (verovatno praznu) fasciklu u ruci. Uvek se smeje kako bi pokazao bele zube. Mislim da je to jedini razlog zbog čega se stalno smeju jer u tranzicionoj firmi i ne postoji drugi razlog za smeh. Bije ga glas da se uopšte nije rodio već da je nastao nekim sintetičkim putem u nekoj od tih menadžerskih škola gde profesori bukvalno dunu u nos studentu, uruče mu diplomu, čestitaju i puste ga da se šeta u beloj košulji i crnoj kravati.

Jednom je jedan takav upao u prostoriju jedne firme punu ljudi (zapošljenih) i pošto oni nisu mogli da mu objasne šta rade i koji je njihov posao i kada su zadnji put nešto uradili sve ih je otpustio, osim jednog srećnika koji je baš tada bio u kladionici. Uradio je to a da nije ni otvorio svoju fasciklu. I to je odprilike sve što menadžeri znaju da urade i za šta su se školovali. U sledećoj fazi njihovog života odu u neku drugu privatizovanu firmu da tamo nose fasciklu i pokazuju bele zube, i tako do penzije.

Preostali zapošljeni u firmi u kojoj je ovaj menadžer “sređivao stvari” i dan danas ništa ne rade kao i njihova firma.

0
37 : 19

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.

Deutsche Welle · 29. April 2011.