Najčešća profesija u Srbiji. U cilju motivisanja radnika, a u nemogućnosti motivacije prikladnom platom, vlasnici malih preduzeća (u očima dotičnih vlasnika to su konglomerati u najmanju ruku, a ne preduzeća) dodeljuju radnicima razne menadžerske titule, kako bi ovi stekli utisak da su bitniji nego što zaista jesu. Takođe, titule vole da dodeljuju i sami sebi. Nečesto imaju i po par titula, čime radnicima dokazuju kako su svestrani i sposobni da obavljaju široki dijapazon upravljačko-izrabljivačko-naređivačkih poslova u isto vreme.
Titule se obično dodeljuju uz klasičnu frazu: Ti ćeš mi biti menadžer za to i to, u početku ne mogu da ti dam veću platu, pošto je kriza, do guše sam u kreditima, bio cunami u Japanu, Milan Tarot mi rekao da neću imati uspešnu godinu, a i ne daje mi se više od minimalca, ali će ti vremenom plata rasti kako se posao bude razvijao.
Do ovog porasta plate naravno dođe par momenata posle prve berbe grožđa sa vrbe.
Menadžer prodaje - radnik u trafici, kasirka,
Menadžer nabavke - vozač dostavnog kombija,
Menadžer dostave - vozač dostavnog kombija,
Finansijski menadžer - vlasnikova žena koja vodi sve knjige i malo se nešto razume u knjigovodstvo,
Human Resources menadžer - radnik koji vlasnicima druka sve ostale radnike u slučaju da se pobune u vezi nečega (ranije se ova titula zvala poltron),
Logistics menadžer - vlasnikov otac, popravlja sve kvarove (od struje, do vode preko auto popravki i precizne mehanike - u sve se razume),
Top menadžment - gazda, gazdarica i njihova deca, kao i snajke, zetovi, roditelji, šuraci i šurnjaje, pašenozi, kumovi kao i njihovi kučići i mačići,
P.R. menadžer - vlasnikov mali koji je u paintu nažvrljao skrnavi logo preduzeća, i koji se pred svim svojim ortacima hvališe o tome da je sin tog i tog koji drži tu i tu uspešnu firmu,
IT menadžer - vlasnikov zet, koji je xy puta uspeo da instalira Windows (xy puta nije uspeo doduše), i koji se u kompjutere razume kao Marica u Ivicinu krivu tulumbicu, ali ima dobru priču
