Lokal-patriotski žargon za legendarno beogradsko naselje, inače prijavljeno mesto pod Suncem takvih veličina kao što su i.o. Džoni Kurajber, Buksnetina, Ollanik, Turgenjev, Penzioner i Lepa Brena, mesto na kojem je svoje detinjstvo proživeo i u njemu uživao i pisac ovih redova, to brdovito parče Raja na Zemlji do kojeg vas jedva izvuče prosečna 75-ica a posle nikada više ne poželite da odete, taj grad u gradu u kojem kupujete nameštaj i sahranjujete svoje bližnje, gde odrasli uživaju u gastronomskim čarolijama u famoznom restoranu "Ž" a najmlađi u onim zimskim na padini kod SC "11.April", gde onaj čuveni ANLAVE kombi sa Marakane odlazi u garažu pošto se završi tekma i gde beogradski piljari "gaje" svoju robu na Kvantaškoj Pijaci - jednom rečju...odnosno dve - Bežanijska Kosa.
Ponekad ćete čuti i nešto kao Rio Bežaniero, ali to su cigani istripovali svoj latinoamerički san...
U 90% slucajeva previse lenj covek da bi bilo sta radio, klosari po ceo dan, uglavnom dobar glumac-glumi invalida na nekom zgodnom coskicu u hladu i trazi svima neke pare ("posao" mu je slican zelenasenju), pa na kraju dana taj "invalid", otrci(!) kuci da izbroji koliko je para uzeo dobrim ljudima ili onima kojima je prodavacica upravo dala kusur umesto zvake, pa ih nervira zveckanje po dzepu i kaju se sto nisu uzeli zvaku! ...10% su stvarno invalidi, 100% su cigani i nerviraju sve ljude u svojoj okolini svojom kuknjavom, opojnim mirisom i nekim, dobro poznatim i izlizanim izrazima kojima pokusavaju da te rastuze da bi im dao tih 7 dinara (nesto kao 7. na Loto-u za njega)!
-Kume, daj neki dinar za 'leba!
-Ne dam! Jedi bez 'leba!
Analogna pretpostavki nevinosti u pravosuđu, ovo je prva misao koja roditelju prođe kroz glavu dok gleda mladog mu potomka koji se pobedonosno vraća sa ratnim plenom, nađenim na ulici.
Svaki nepoznat predmet je prljav dok se ne dokaže suprotno.
-NEEEETObacitoPRLJAVO! Fuj, Božo, sine, cigani su pišali po tome.
Odjeb na "Bato, primamo mi i evre!" vođi ciganskog orkestra, nakon što su ti bukvalno oteli crvenu iz novčanika, a usput snimili da posjeduješ i novčanice druge valute.
Prvo nepozvani dođu ispred mladoženjine kuće, pa samo vrte "Đurđevdan" i "Mesečinu" (i to loše), opkole tebe koji si tu totalno nebitan, a još nisi stigao ni da se napiješ, i sviraju ti sve dok ne izvadiš novčanik i ne tutneš nešto u trubu. Oni bi onda, normalno, još. E tu treba da im daš do znanja da je vrijeme da razgule.
Naravno, ovo ćeš reći samo dok su im instrumenti u rukama, Cigani su vazda znali dobro da boksaju, a posle ćeš već da se napiješ pa će te biti svejedno i ako dobiješ po njonjari.
Termin nastao na fudbalskim terenima naše pve lige gde za loptom trči mnoštvo sjajnih fudbalera koji odigraju jednu dobru utakmicu u Šipovu, zapute se u Zvezdu il Partizan, a tu pokažu svoje (ne)znanje. U neka srećnija vremena ovi igrači su odlazili u neke Azerbejdžane, Makedonije, Tihuane, ali danas, kako ne postoji liga gora od naše, njih niko neće da uzme, čak ni da priložiš 100 evra uz njih, jok.
Opaska koja se koristi i van sportskih igrališta za sve što je toliko govno da ga ni umotanog u 100 evra ne bi uzeli cigani čergari.
-E matori jel radi onaj tvoj juger?
-Pa ono, malo mu je sjeban motor i šasija oronula, al mogo bi da ga voziš koji metar...
-Pa jel bi prodavao ti to?
-Bih, kad bi imo neko dovoljno lud da kupi. Pre neki dan sam ga nudio nekim ciganima, nisu hteli da uzmu, ja im davo 100 evra pride za uslugu recikliranja, nisu hteli ni da čuju...--------
-Jes čuo da Kasalica odlazi
-Ne seri da smo sakupili 100 evra da ga prodamo...sad smo jači za dvojicu. E ako smo, faljen bio Džaja.
-Zvezda mi je sve, amin, život je.
Fraza za besomučno ceđenje reklame za domaće pivo. Koristi se u svakoj prigodnoj prilici, sa namjerom da se bude "kul" u datom momentu.
Odavno se izlizala od upotrebe.
- Vidi ga, neće piće da plati, a sad kupio belu mečku...
- Jebi ga, brate, cigani znaju zašto...
Dobro, ne vole svi. Ali svi su gledali...i svakome nešto drugo zapadne za oko.
Momci: Brate, ova Kejt Vinslet kad se skine da je onaj derpe kao slika....ono...nije losa da ti kazem.
Cure: Kaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaakooo je samo sladak. Osecajan. Umetnik. Zrtvuje se za nju. Plavook.
Gej populacija: Mrzimo film. ALi volimo Celine Dion.
Babe: Jel' ce se UZNU na kraj? Kakve lepe 'aljine. A ona je ista ja ko pred okupaciju.
Dede: Ovo je brod. Ovako se nekad gradilo, ne sad igraju tenis na vrh jahte.
Policajci: A onaj telohranitelj Bilija Zejna...kolega je stvarno profesionalac. Mada mi ne smestamo dijamante u dzep. Samo gudru.
Lopovi: Ma pusti tu razmazenu kretenku. Sine, uzimaj taj dijamant i sakrij se u camac za spasavanje.
Bau-Bau lovci: Ne znam da li ste primetili, ali vidi se usisivac u jednoj sceni. Steta sto BK vise ne postoji. Odmah bih im slao dokaz.
Studenti medicine: Ma daaaj...hipotermija nastaje mnogo brze...Onaj Di kaprio se brcka tu satima.
Studenti geografije: Eh ledeni bregovi...jedna desetina iznad vode, ostatak ispod. Divno.
'Teorija zavere' likovi: Ma daaaaaaj! Kakav ledeni breg...Nemci su tad kontrolisali ceo Atlantik!
Cigani: Moj deda Dzafer se tamo udavio kad bio poso u Ameriku da radi....cimeri bili u kabinu s Leonarda di Choka Moka.
Borci za ljudska prava: Zasto nema nijednog crnca u filmu?
Skinhedsi: (Vidi gore)
Porno glumci: Ja kad jebem...ne znojim se ovoliko, majku mu.
Porno reziseri: Naravno ja bih u onoj ljubavnoj sceni ubacio i Kapetana. Imam 2 slova za tebe....DP!
Kladionicari: Alo majstore..idi na teletekst pa 556...Cekam Livorno.
Ovo je nadimak koji nose stanovnici grada Paraćina.
Jagodina je kao deo Beogradskog pašaluka oslobođena od Turaka,
pre Paraćina koji se nalazio u Niškom pašaluku.
Inače od centra Jagodine do centra Paraćina, drumom ima 20,75 kilometara.
Po oslobođenju od Turaka Knjaz Miloš je želeo da poseti Paraćin.
Pošto je to bila prva zvanična poseta neke tako ugledne ličnosti Paraćinu,
Paraćinci nisu imali nikakvih iskustava u organizovanju dočeka.
Zato su se obratili svojim komšijama iz Jagodine za savet.
Jagodinci su kao i svaki dobar komšija "iskreno" posavetovali Paraćince,
da Knjaza dočekaju sa džigericom u hladu topola, jer on to mnogo voli.
U to vreme iznutrice su jeli samo cigani, ali Paraćinci su ipak poslušali Jagodince.
Dočekali su knjaza sa džigericom napolju, u hladu topola.
Prašina i mace koje su letele od topola su upotpunile očajan utisak koji je na knjaza ostavila džigerica tako da je Knjaz navodno izgovorio čuvene reči:
- Džigerice i ti li si meso, Paraćinci i vi li ste ljudi?
Posle toga je Knjaz ljut otišao ne popivši ni čašu hladne vode u Paraćinu.
Od te sramote sa Knjazom, Paraćincima je ostao nadimak džigerani.
Paraćinci se više ne stide svog nadimka, već se ponose njime.
Kada se klinci od 10 godina raspravljaju na facebooku o Zvezdi i Partizanu, a nisu videli ni "s" od stadiona.
Milos (12 god.) : 'Alo cigani, tisina!!!
Jovan (13 god.) : Koga bre ti ucutkujes majmune mali?! Nemoj da te isprangijam!
U našem narodu su uvek postojali neki obredi kako postati muškarac. Glavno je bilo opaliti nešto ali se kasnije javila potreba za nečim težim. Jahati konja naprimer. Danas konje više niko ne jaše sem kerova i cigana ali zato postoje kola. Tako da je jedan od načina postati muško položiti vožnju. A vrhunac vožnje je Slavija.
Trg Dimitrija Tucovića iliti Slavija, svetsko čudo koje zainteresuje svakog stranca, džungla u gradu. Tako da vožnjom preko Slavije ne postaješ muško nego muškarčina, junak nad junacima, otac Miloša Obilića i Marka Kraljevića. Taj prvi put je presudan, posle se navikneš.
-Matori, položio sam vožnju juče.
-Pa?
-Šta pa? Sad sam bre čovek, nisam više dete. Za razliku od tebe...
-Izeš kurac, Svetislave, ja možda nisam položio ali sam vozio čičinog Juga preko Slavije tako da možeš samo da mi se sagneš.
Suprotnost politički korektnom. Čovek koji otvoreno govori ono što misli, ne brinući šta će drugi reći na to.
-Zabole me baš za Kosovo.
-Koji će nam ta Evropska unija?
-Pederi.
-Cigani.
-Male su ti sise.
-Sranje ti je definicija.
Smorna bica, koja cim vide nekog aktiviraju mehanizam:
...Jel imas dinar?..."Hajde molim te da jedem nesto...""...Ajde bog ti sve dao..."
Posle vidis iste sa kutijom cigara i pivom...deo parazitarne organizacije "Cigani" (ne mislim na ROME- drugo je to...oni rade..)
novi vid turizma za ljude sa malo vremena, malo duha i solidnim budjelarom (mada nije neophodno). Vodanje od grada do grada (budimpesta, bec, prag, minhen, salcburg npr) sa zadrzavanjem od sat do 2 u svakom. Rok za povratak 2-3 dana. Dobija se instant poznavanje kulture i demografije posecenih drzava> u sto su extra mocart kugle, a tek gulas u onoj zemlji...madjarska bese?, u pragu nema ljudi uopste, u becu sve sama ciganija, u spaniji je bas ladno i more nije za kurac... Postaje konkurencija krstarenjima karibima tokom kojih mozete sve vreme sedeti u bioskopu i gledati najvece hitove, zatim klizati u ledenoj dvorani i kupovati u brodskom trznom centru, i ne smarati se glupostima kao sto su more (ima ajkula), sunce (dobijes rak koze), lokalno stanovnistvo (crnci i cigani smrde).
Osoba najčešće najomraženija tokom slušanja muzike u društvu,jer mu je sluh za muziku ko kriv kurac,reči ne razume dobro,pa ih često menja u druge,i tako peva potpuno druge reči,pesma gubi smisao,postaje nebulozna,dok se svima u društvu odredjena pesma zgadi,a gospodin koji je sve upropastio počinje da se smeje.
Koje su meni zgadjene:
-Lete mi lete,trideset dve...
-...Ajzaklija,stomaklija,mentolmen,svraka,daćemo im glas kada umrete od raka!
-Vreme leči sve,možda simu i tumore,al nju nikad ne!
-Ako te odvedu,cigani cigani...
-Lupam glavom posred zida,život nije,čigra-igra!
-Na usnama mi žar-(vokali)čmar!Pusti neku sporu stvar!
-Bum-bum-bum-prci guz-tuc-tuc,eja!
-Sumnjaju neki da vozim na pogrešan tok,jer slušamo ploče i sviramo,dok u nama teče bitaka plam,i kažem vam šta dobro znam,računajte na nas!
-Anonimna kožu ima,meku kao svila,pored mene stlatko peva,ko andjeo himna!
Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.
Kabinet predsednika Srbije.
Boris Tadić: Razumem gospodine Joris. Odmah ćemo videti sa našim ljudima da se ta parada organizuje. Znam da ne možemo u Evropsku Uniju bez toga. Naravno, mi smo zemlja koja iznad svega poštuje ljudska prava. Da, da, dobro gospodine Joris. Znate koliko vas poštujemo ovde. Pa čak nam se i imena rimuju Boris i Joris hehehe.....ne gospodine, znam da nije smešno. Doviđenja gospodine Joris. Iviceeeee, dolazi ovamo.
Ivica Dačić: Ej Šefe, šta se događa jel opet zemljotres u Kraljevu, da spremim pare da ih operemo?
Boris Tadić: Ne Ivice, samo na pare misliš. Zvao je Joris van der Faare, specijalni izaslanik zamenika zamenikovog sekretara za pitanja nacionalnih manjina na teritoriji Balkana i tražio je od nas kao bitan uslov za članstvo u Evropskoj Uniji, da organizujemo Paradu Romulanaca kako bi svetu pokazali našu tolreantnost prema manjinama.
Ivica Dačić: Paradu čega?
Boris Tadić: Paradu Romulanaca. To ti je novi politički korektan izraz za kalafonce, propisan od strane Evropske Unije.
Ivica Dačić: Šefe a da oni nas malo ne zajebavaju. Zahtevi su im sve čudniji i čudniji.
Boris Tadić: Sram te bilo, tako da pričaš za naše prijatelje koji krvare za demokratiju. Odmah pozovi Kebu neka nađe neku žrtvu da predvodi paradu i spremi pandure ako dođu huligani da prekinu paradu, jer oni uvek hoće nešto da prekinu.
Ivica Dačić: Razumem Šefe. Odmah se bacam na organizaciju.
Boris Tadić: I pitaj ga gde peva. hoću Žuću i Šutketa da vodim na živu muziku.5 minuta kasnije u nekom džiberskom kafiću.
Dragan Kojiće Keba: Razumem. Naravno gospon Daćke. Sve ćemo organizovati. Evo i Đej je tu. Naravno. Evo odmah se bacamo na to. Pevam u Ševeningenu večeras. Dođite. Ostav'ćemo vam separe. Doviđenja gospon Daćke i ništa ne brinite. Odmah to rešavamo.
Đejka imamo problem.
Džej: Kakav problem Kebo? Nije valjda ona tvoja ćerka opet abortirala?
Dragan Kojić Keba PU! Jezik pregriz'o, nije to. Zvao me Daćke. Moramo da organizujemo neku paradu nas Cigana, isto k'o oni gejovi il' nas 'apsi.
Džej: Pa šta je problem? Organizovaćemo kada ne budemo imali neki nastup.
Dragan Kojić Keba Nema problema! Nema problema! Au bre Đejka pa jes' ti lud? Pa hoćeš da nas samelju oni skinseri i huligani. Moramo da nađemo žrtveno jagnje. Samo ne znam koga.
Džej: A što ne zoveš muža od one što je non stop spavaš kada god ideš da sipaš benzin na pumpi kod njene favele? Onog što voli naućnu fantastiku.
Dragan Kojić Keba Enver. Bravo Đejka pametan si ti. Njemu ćemo da uvalimo pušku.5 minuta kasnije favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Enver: OOOO Kebo. Da. Da. Parada Romulanaca. Bio bih počastvoavan. Svakako. Pa to je ostvarenje mog sna. Hvala gospon Kebo. Neću vas razočarati.
Pismo glava kako kome svako radi kako zna.
Šansa da je žena isključivo svetica ili kurva jednaka je šansi da novčić ima oba pisma ili obe glave. Znači nikakva. Znači možda i postoji, ali uvek cigani prvi pokupe takve novčiće, a posebno takve žene.
Tebi, naravno, ostaju ove obične.
I ako joj vidiš samo pismo, a na reč poveruješ da je i sa druge strane isto stvarno si zaslužio da je jebu komšija i njegov mali dok joj ti zalivaš papriku.
A ako joj vidiš samo glavu, a poveruješ da je svakom ćelijom kurva zaslužuješ da nežno sanja o pravičnom, brkatom poštaru dok joj ti zogerom lomiš rebra.
Takve su žene; pismo iz glave neće, kao ni sveta Petka i Lisa En iz tvoje ujne.
pisano za takmicenje
Mić koji na brzaka preko reda udahne jedan od članova duvačkog orkestra prilikom primopredaje džoksa.
- Alo bre bratanac! Znaš didemo oduvek u suprotnom smeru od kazaljke na satu, mojne si toliko zapeo.
:Fffffffffffp:
- Drumarina br'te, i mi cigani imamo dušu...
Melanholija koja obuzme čoveka kad u svojim zrelim godinama pronađe očev stari sako u onom propalom garderoberu što ga je spustio sa ostalim drtavim nameštajem iz socijalističkog perioda našeg društva u podrum pun nepotrebnih stvari, pokuša da ga obuče i ustanovi da mu je premalen.
Nije to prosta tuga zbog neupotrebljivosti komada garderobe koji je ionako demodiran do nivoa da ga Cigani neće ni na poklon. Nije ni prosta tuga za davno otputovalim roditeljem, svi putujemo, neki pre, neki kasnije. Ne, to je ona tuga koja na lice istera gorak osmeh i u srcu podigne ponos. To je ona tuga koja nastaje shvatanjem da ti otac nije bio baš toliko titanskog rasta i ogromnih mogućnosti.
To je ona melanholija koja te obuzme kad shvatiš da ispred tebe nema nikog da ti zaklanja vidike i da ti pogled prilično jasno puca na široku poljanu budućnosti. I nije ti krivo.
Video sam da postoji definicija za Srebrenicu, pa ko velim, da stavim i ovo. Jasenovac je bio koncentracioni logor u okolini istoimenog gradica u tadasnjoj Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj. Formiran je 1941. u avgustu, a unisten 1945. godine. Ovaj sistem koncentracionih logora dizajnirao je Vjekoslav Maks Luburic. Prvi upravnik logora bio je bivski svestenik Miroslav Majstorovic, a kasnije Dinko Sakic.
Najveci logor(iz sestema logora) bio je logor Ciglana( Jasenovac III) gde se nalatio i krematorijum. Logor za decu bio je u Sisku, a za zene u Donjoj Gradiski, mada su se i zene i deca nalazili i u drugim delovima.
Broj zrtava nikada nije konacno utvrdjen. Komisija SFRJ je utvrdila je da je bilo izmedju 500 000-600 000 zrtava, mada se kasnije spominju i vece cifre, izmedju 700 000 i 750 000. Zrtve logora bili su gotovo iskljucivo Srbi, Jevreji, Cigani, ali je bilo i Hrvata.
Logor nije bio samo mesto smrti, vec i mesto za strahovita mucenja, o cemu svedoce retki preziveli, ali i sami nacisti, koji su Jasenovac poredili sa Danteovim paklom. Konacna svrha logora bila je genocid nad Srbima, Jevrejima i Ciganima u NDH.
