Za mene je to način života. Neko se pipa kroz džep na Kristijana, neko se pred spavanje pomoli za Đovakovo zdravlje, ja? Ja volim da jebem ale. Da glavić metaforično predstavim kao glavu onog malog zeca što ga zovu kunić. Izvodim zgubizgojle dok ga ne pomazi. Najmlađi sam od braće Grim, volim pojest i popit i na strašnom mestu postojati, polagao sam ustav i pravo građana za tri različite države. Nema ni mesec dana kako sam pustio brkove. Kiriju plaćam unazad, jer sam kadar to učiniti. Devojke me vole jer sam sve što one žele. Možda jesam glup, debeo i ružan ali zgubizgojla ili dve i već je lečim od suvog kašlja bolje nego sirup od jagorčevine.

Teško mjerljivo ili pojmljivo u odnosu na globalne, a naročito naše, standarde.
Ukratko, ogromno ili ako govorimo o cijenama, kako je to obično slučaj, priuštivo po cijenu gladovanja (prim. aut: u najboljem slučaju).

Jedno od najromanticnijih nacina pristupa zenama na obali crnogorskog primorja. Sednes joj za astal lupis neku seljacku foru ( na maternjem , podrazumeva se! ili se Maternji pise velikim slovom,jebem li ga ) , bacis na astal najnoviju Nokiju, oko vrata ti visi pola zlatare i izvadis najromanticnije oruzje, kljuceve sa BMW/ ovim logom, na ceni su i Mercedes, Audi ... ( ali moraju da budu oni sa skakavcom!!! ) . Pozeljno je da vam IQ bude ekvivalentan sobnoj temperaturi ali nije neophodno.

Naziv za seosku prodavnicu, koja, kao i svaka seoska prodavnica, više zaradi od prodaje piva i ostalih alkoholnih pića, nego od svih ostalih artikala zajedno. Obično se ispred zeme nalazi par stolova, sa po 4 stolice, na kojima uvijek neko sjedi i pijucka pivo koje se nalazi u gajbama koje okružuju cijeli objekat. Karakteristčno za zemu je nekoliko (čitaj: 2-3) radnika, po struci bilo šta, osim trgovca, koji žive u kući u neposrednoj blizini radnje, odakle naveče nadgledaju objekat (čitaj: gazda naredio da se igraju noćnih čuvara, ali ih je strah danima neotriježnjenih mušterija, koje piju ispred zeme, satima nakon zatvaranja). Interesantan je ritual čašćenja, koji nikako ne može da završi na čašćenju nekoliko mušterija (čitaj: gostiju kafane, iako još nije službeno proglašena kafanom), već na čašćenju sviju u radijusu od 10 metara, uključujući i radnike, što obično onaj koji čast ne uspije da plati, ali čemu služi poznata teka (čitaj: Sveska A4 formata), nego za zapisivanje dugova? Iskusne mušterije će izbjeći plaćanje tako što će napiti trgovca (čitaj: konobara) i tako ga natjerati da zaboravi na dugove, što uzrokuje odbijanje od već minorne plate, koja se u dekadnom brojnom sistemu, po srednjoj vrijednosti konvertibilne marke, zapisuje sa 2 cifre. Opijanje trgovca, kako se završava skoro svaki radni dan, završi nabijanjem dugova trgovca prema gazdi zeme u kojoj radi, toliko da isti ne može isplatiti za života. Nakon što malo dođe sebi, časti sve u vidokrugu, zaključava kafanu i odlazi kući, gdje ga čeka supruga, iako to često zaboravi.

Poslednja godina studija kad živiš sa ribom.

Nalaziš se samo par koraka pred još jednom životnom raskrsnicom. Poslednjom velikom, možda i najvažnijom. Danas - sutra treba se uozbiljiti i postati čovek. Pronaći posao, osnovati porodicu. Davno prošlo vreme lap top žurki, sad si u ozbiljnoj vezi već četiri godine, pa i ako si siguran da je to žena tvog života (ima velike sise) i da ste već svašta prošli zajedno, jedno niste - zajednički život. Do sad si živeo sam ili sa cimerima a sobu čistio samo kad ona dolazi.
Nije sve ovo tvoja ideja, njena je, ali pristaješ jer moraš a i shvataš da je to skroz razumna ideja i normalan splet okolnosti.

Tokom prvog meseca zajedničkog života, dok traje euforija (njena) sve je lepo i interesantno. Igrate se muža i žene. Ona je srećna što ti kuva i čisti za tobom, ti si srećan što ti ona kuva i čisti za tobom. Ubrzo ta igra dosadi kao i sve ostale. Odjednom se osetiš ne izživljenim, setiš svih propuštenih trsnih prilika, mislima odlutaš četri dekade u budućnost i zamisliš sebe oronulog ispred avlije kako čekaš poštara sa penzijom.
Ortaci te odavno ne smatraju stalnim članom ekipe. Tu si samo za praznike ko tetka iz Kelna.

Avaj, kasno je za neke promene. Na vreme uviđaš sve prednosti tvog načina života. Vremenom romantika nestaje i sve prelazi u rutinu.
Čestitamo ! Uspešno ste završili kurs. Spremni ste za brak.

Odgovor na nečije neprestano napinjanje da se isprsiš nekim pivom, ili da kuvaš kafu.

Naredba pičeta da joj se zakopča grudnjak posle heftanja. Završni ispit tvoje muževnosti, ujedno i najkomplikovaniji test na kome se jednom pada i nema popravnog. Što su dojke veće to je poso teži.- Pa čik uzmi da karaš silikonjerku. Nije da diskriminišem žene sa plastikom u sebi, ali majku mu, biceps mi podivlja dok ne zakopčam.

Najviše se zajebu početnici, posebno ako ih nestašni strikan odvede u kupleraj da ih "časti" za uspešno položenu malu maturu. Nije problem, plaćenica je to, navikla je na samozakopčavanje. Ali to što se mlađano čeljade smori, kada ga ova na podjeb pita da joj zakuje brus, zaslužuje tojagu po leđima. Opet diskriminišem ali to je isto kao da je on nju pitao koliko je 2x5-10. Komplikovano, priznaćete.

Sine, kada je dobro izjebeš, tražiće ti da joj zakopčaš grudnjak. Tu nikada ne smeš da padneš! Pazario sam jedan u Merkatoru da ti pokažem kako se to radi.- Sigurno vam je ovo ćale rekao kada ste ulazili u pubertet. Naravno da nije. Ali bi bilo bolje da jeste. Svakako bolje i primenljivije od bilo kakvog dranja i saveta koji "život znače". Važno je dimaš na umu da sve ovo i ne mere da bude Sizifov posao ako si obdaren za šivenje i imaš tu umetničku crtu u sebi, ali može dosta da se uznapreduje svakodnevnom vežbom.- Mada malo je danas ženki koje bi dopustile da na njima uvežbavaš svoje grudno- zakivačke sposobnosti.

Rezime: jeben pos'o vukajlijaški druže!

Zamjena za izraz "muke Isusove" u periodu komunističkog režima.
Cijenim da ne zahtijeva dodatna pojašnjenja ali eto, za svaki slučaj, služi kako bi se opisala duboka jama sa govnima u kojima se nalazimo a koja se neprekidno puni.
Preljeva što bi se reklo, jelte.

Rastegljivost ove sintagme direktno je srazmerna udaljenosti od rodne grude.

Nekada ponos i dika nase zemlje, koja su, neretko jos pre naseg rodjenja, zaposljavala desetine ili stotine radnika, kada je sve vrvilo od ljudi i vozila koja su non-stop pristizala, dok je samo funkcionisanje preduzeca bilo tajna, jer se sve odvijalo iza zatvorene kapije koju su pomno motrili strogi cuvari iz svoje strazare. Danas kada vam neko kaze da je ta firma zaista nekada funkcionisala, tesko je u to poverovati, ali to je susta istina.
Medjutim, decenijama kasnije, vec u vreme u koje nase secanje doseze, kako se raspadala drzava raspadala se i firma. Kamioni i autobusi koji su nekada bili uvozeni u prostorije preduzeca na generalku, sada su sve cesce parkirani na poljancetu tu u blizini, gde su na brzinu vrsene i osnovne popravke, a glavni majstor je sve cesce dolazio da mu, ako imate, pozajmite srafciger, cekic ili burgiju. Nekada mrki strazar je sve cesce izbivao iz svoje kabine i svracao na kafu po komsiluku, jer vise nije mogao da trpi zuljanje soferskog sedista koje prinudno mora da koristi posto su njegovu stolicu, gle ironije, ukrali. Broj radnika je drasticno smanjen, od desetina sveo se na desetak, a i pristup je time postao otvoren, ako je neko zaludan pa zeli da vidi kako funkcionise firma pred bankrotom. Vremenom se stvaraju anegdote, koje su nazalost cesto istinite, o tome kako su radnici poceli da maznjavaju i ono malo inventara sto je preostalo, pa skidaju i nose kuci cak i prekidace i brave. Da bi se tome stalo na put, nocu su poceli da stavljaju katanac na vrata, ali avaj, spretni ljudi su se snasli i odneli vrata sa sve katancem. Tako da, kada je dosla vest da se preduzece konacno zatvara, niko nije bio iznenadjen, najmanje radnici koji su davno i prestali da dolaze jer niti su primali platu, niti je sta ostalo da se odnese. Obicno se za zatvorena preduzeca kaze da su ih zakatancili, ali ovde to nije bio slucaj, jer su shvatili da jednostavno nema svrhe. Strazar je po navici jos neko vreme obilazio svoju staru rutu, ali je vremenom i on prestao da svraca jer je shvatio da tu vise nema sta da trazi.

Ortak iz detinjstva u odnosu na kog ti uvek stagniraš, stojiš u mestu, ma kolko bolji od njega bio. On je ujeb, uštva ovog društva i persona non grata gde god se nalazio, ali sa druge strane, začin C, kompleks iz mladiosti koji te je uvek ubijao u pojam, svuda ga je bilo, ujebo te je hiljadu puta, to je pseudonim koji je od tebe dobio i šta god kasnije uradio, to će mu biti i ime i prezime, i nadimak i samo po ujebima ćeš ga poznavati.

Ukenjalo ga je kad se rodio, to ga predstavlja boljim od tebe, izlomio bi mu tu buržujsku facu, al niko ti u porodici nije đavolov advokat, pa se retko kad odlučiš da ga peglaš. Dok si ti, radničko dete, vozio poniku, on je cepao brzinku, kad si uštekao pare da kupiš brzinku, ujebo te je, tata mu je kupio skuter. Ti i dalje guraš bajs, on u BMW-u vozi devojku u koju si zaljubljen od trećeg osnovne. Pogled koji ti uputi trezni ko voda iz Nila, voliš ga manje nego navijači Lacija crnca, poslao bi mu inkvizitore u stilu Hitlera, na sudije koje nisu volele Šalke četrdesetih. Nikad nije učio, on te je ujebao i ipak imao bolje ocene od tebe, na faksu je fatnom, priviđa se profesoru na fakultetu, uvek ima dojajne ocene, a ako ga ne umlatiš na vreme, kao Novicki Lejkerse, sutra će tvom detetu na TV-u da sere o časti i poštenju. Eutanazija je jedino što ćeš moću da mu prirediš i konačno pobediš ujeba ako ne želiš da za njega radiš za 15 evra dnevno, a mlaćenje i lemanje istog je milije nego jutro koje nisi u školi, već sa svim ortacima iz odeljenja u kafani. Masnica na faci, koju dobije od tebe je toliko ispuni da ti nije žao kad te Ujeb sa 20 ortaka sačeka ispred kluba.

Neuspešan lov na divlje svinje.

Karakterna osobina ljudi koji su jednostavno nespremni za samostalan život, te im je jednostavnije da, pogodjeni nepravdom sveta i vremena u kom žive, obitavaju u ćaletovoj kući na majčinoj sisi i u tridesetim godinama.
Nemaju želudac da progutaju nepravdu, a nisu sposobni da je isprave. Jadikovke im podsećaju na gorko sećanje komunista po potrebi koji se žale jer više ne može dva meseca da se živi od jedne plate.

Svojevrsni omaž majke prirode švalerima. Nemogućnost prenošenja švalerski determinisanog hromozoma, usled nedostatka muškog potomka.

Dodatak na temu 'svi su oni isti'. Desilo se opasno razočaranje u muški rod, i oni više nisu srca, mice, duše već smradovi, kreteni, idioti. Odjednom, ko god da pomene bilo kog muškaraca, razočarana počne da sikće, i da baca drvlje i kamenje po njemu.

Izraz skinut sa PES-a kada se tim bira na kocku, ili ti na engleskom "random". Koristi se u situacijama kad nešto ne može da se objasni zdravom logikom, već kao skup slučajnih događaja.

Rečenica kojom domaćin sokoli svoga gosta da prekine sa lickanjem po tanjiru i počne jesti kao čo'ek.

Folirati se, prenemagati. Praviti se da se nešto desilo da bi se našao u centru pažnje, ili nekom naneo štetu.

Učiniti nešto krajnje funjarski, uglavnom zarad hranjenja sopstvenog ega.

Ustaljena rečenica za ''srećan put'' prilikom odlaska u kafić ili neku žurku, izgovorena iz grla večito zabrinute keve ili nezainteresovanog ćaleta, na koju si ti već oguglao još pre desetak i kusur godina. A govoriće ti i još desetak narednih godina, samo što će se uigranom roditeljskom tandemu pridružiti i tvoja žena, čineći tako nenadjebiv tabor kojeg ti, naravno, nećeš da šašoljiš ni dva posto.
Fora je u tome što se za proteklu deceniju ''momačkog'' života nikad nisi ni makljao sa kojekakvim šabanima, osim ako nisi bio baš izazvan, što je bilo retko, ali bože moj, nikada oni ne znaju kad ćeš da flipneš pa da nekom iz čista mira zabiješ šuriken u čelo ili pak odvališ nogar nekog stola u nekoj kafančugi bogu iza nogu da bi glavnom bilmezu birtije objasniJo neke stvari po kratkom postupku.
A, objasni ti to sad njima...mada, ruku na srce, kad malo bolje razmisliš, isplatilo se to njihovo teranje uz kurac, višegodišnje tovarenje i subliminalne poruke, taj njihov prikriven lament...ali, dokle bre više! AMAN!