"Čujemo/Vidimo se obavezno!" je uobičajna metoda za završetak dosadnog, napornog razgovora u srpskom jeziku. Koristi se u situacijama kada (najčešće sasvim slučajno - u gradskom prevozu, u samoposluzi) nabasate na nekoga ko vam je nekad davno bio poznanik, poludrugar ili ste ga vidjeli ukupno 3 puta u životu. Moguće je da je pukušavao da vas muva ako ste različitog pola. Prednost ove metode je ta što se dosadan razgovor prekida velikom lakoćom , a pri tome zadržavate prijateljski i nasmijan stav.
Osoba A (dosadna strašno): Hej, Dačo brate, pa đe si ti, nijesam te vidio 100 godina!
Osoba B (ja, neopisivo zanimljiv): (neprijatna tišina dok pokušavam da se sjetim imena osobe A) - O pa đe si, šta se radi! (lažni osmjeh prijateljstva)
Osoba A: Ma ništa, znaš kako ide, malo se gura fakultet, malo se izlazi, ništa posebno. Kako si ti, kako su tvoji?
Osoba B: Dobro su svi, ja sam dobro, smaram se uglavnom, evo baš krenuo do drugara da gledam neki fudbal. Reci mi jesi tu? Jesi još uvijek na onom broju?
Osoba A: Jesam, jesam, 06....
Osoba B: E super, ajde baš da se čujemo i da popijemo neko pivo i da se ispričamo! (lazni drugarski osmjeh na 120%)
Osoba A: Važi brate!
Osoba B: Ajde, čujemo se i gledamo obavezno!
Halid Beslic-Hej zoro
Ciga : Halo, jel' to radio stan'ca?
Voditelj : Da, izvolite.
Ciga : Moze ona pesma o Zoro-u?
Voditelj : Ne znamo o kojoj pesmi je rec, znate li tekst pesme?
Ciga : Znam, znam, ide ovako: hej zoro, hej zoro, hej zoroooooo
Izraz kojim označavate nepotrebnost daljeg slušanja nečije zabrinute, pesimistične priče.
Ljeposava, đe ćeš sama kroz šumu? Ima vukova, a i možda te siluje neko!
Nema problema, vukovi se ne bojim, a da se 'ebem znam!
Standardna istraživačka procedura pri čemu se temeljnom istragom svih raspoloživih tragova i metodom njihove eliminacije vrši sužavanje prostora djelovanja elementima koji su od interesa za istragu.
Na taj način uporni istraživač može direktno pronaći traženi element, ili ga usmjeriti na željeno mjesto, prividan izlaz iz bezizlazne situacije.
Smanjenje prostora ujedno znači i smanjenje izbora, a to je situacija kada manje oprezni mnogo lakše naprave kobnu grešku.
- Ne steži me više, znam đe treba, uguši me, ej!
- Ups, šta je to kvrcnulo? Dragi... DRAGI!
- Pukli su mi cvikeri... Rekao sam ti da ne stežeš toliko.
Kad određenoj osobi (govnaru ili sisaču kurca) tako iskusno odbrusite da više ne može ništa da kaže na to. Često se gašenje dešava posle duge priče, ali može se desiti i posle kraće konverzacije.
M: Ajde da idemo, ovdje je tako dosadno, neću više o'đe da sjedim.
Z: Niko te ni ne ćera.
M: (bez riječi)
Prebiti se usled korišćenja svakojakih supstanci. Spojiti se sa zemljom u veoma kratkom vremenskom periodu. Biti toliko izdobijan da stvarno ne možeš da izbrojiš koliko prstiju imaš na ruci.
Jednostavno, otkinuti se kao bulja.
- Đe je Srka?
- Ma okle znam, verovatno spava, sinoć se ugazio haos!
- Pa da, ne zna on kad je dosta...
Veliki i jaki zvučnici, često ozvučenje po šatorskim slavljima. Kad udari bas, čini ti se da ti diktira srčani ritam, a to što ogluviš, to i nije bitno nakon par čašica žestine.
- Braćala, kako bi na svadbi kod Mileta, a?
- Ništa me ne pitaj, još drhtim od onog pejsmejkera, jebo mater i đe me smjesti kraj zvučnika.
Stanje koje nastupa nakon dugog procesa razjebavanja levog tastera miša, kada on počne reagovati na tek svaki drugi ili treći klik.
-Nešto si mi slab danas brate, skor ti je očajan!?(CS online)
-Ma igrao sam ovih dana neki hack&slash, tj bolje reći poljevao, stradao sam i kažiprst i miš, ne radi više ni jedno ni drugo kako treba. Hendikepiran sam čoveče!!! Al neka sve sam ih potamanio, kolko ih je bilo mamu im pokvarenu...
Plaknuti se dolje.
- Odoh ja, dragi, do toaleta da se malo osvježim, čekaj me u spavaćoj sobi.
- A đe ću se ja osvježiti? Mogu li u sudoperu?
Prvi komšija u domu. Docimer.
Dođoš 1: Đe si doci, ajd na pivu?
Dođoš 2: Ne mogu, moram se zakolokvijat sutra.
Gradski dasa: ?????
'Ladna pica, suva za sve pare. Tol'ko suva da se brašno ne bi u'vatilo ni tri dana da ga bacaš. Ni jedna jedina suzica tu ne krene, reda radi. Samo stoji, samo mami, al' radosti ne daje.
Gile: "Šomi tebra, čujem da si savato malu Džinu - š'o se ne fališ, što si mida?"
Šomi: "Ma, pusti me ćoveće - bolje da sam uplatio net za ovaj mesec i gledao njavu k'o čovek, nego što sam puk'o kinte za izlazak i pakovanje Durexa!"
Šomi: "Zato tebra, što je riba 'ladna kao Ksendža, mir neka joj je večni. Zato što je življi bio Ksendžin poster iz "Super Tin-a" na koji sam ga bacao u osnovnoj. Zato što sam kunilungisao kao nezdrav, a ona je jedini zvuk zadovoljstva ispustila tek kada se počešala iza uveta."
Gile: "Jebi ga, brate - loše ližeš."
Šomi: "More, da se teraš ti u tri lepe malo, zn'š!"
Meso... mesište. Nešto konkretno i mesnato.
- Đe ćemo na ručak?
- Ajmo u Vrbas!
- Nemoj tamo, tamo je samo mrljina neka...
- Pa šta oćeš?!
Jako neprijatan doček gostiju.
A: E, kako je bilo kod Mareta?
B: Ma super....Đe se nadasmo medu jesti, imadoše nas psi izjesti, samo što nas nije naglavačke izbacio!
Ne u rodnom mjestu, najbližem gradu ili državi. Udaljiti se najmanje toliko koliko je potrebno da se ne putuje svako veče kući. Tako je moguće studirati "na strani", raditi "na strani", a, bogami, i još ponešto, ako me razumijete.
- Jesi li čuo kako su one cure zavele pa opljačkale one Italijane?
- Čudi me đe ih nađoše. Oni su obično "na strani", ako me razumiješ...
Najnovija razonoda od kada su nove registracije izašle u promet. Kada se isključe tri broja u sredini kreće zajebancija (i davanje šabanskih komentara u sebi).
PR *** DI Znači kola ne idu na gorivo, nego na gas...
PR *** CA Prcao bih ja ovu suvozačicu baš...
PI *** ŠA A pišu tražiš? Odi deder ovamo srećice.
ĐA *** NA Ove bi išle odlično u kombinaciji sa onim KI *** TA koje videh malopre...
Takođe je zanimljivo i pišanje po kolima čije se registracije završavaju sa WC
itd.
Zalazak u zonu tuđe odgovornosti. Prilika da se vidi dalje od sopstvenog ognjišta ali i igrarija na veoma tankoj žici. Počev od „sam sam se rodio, sam ću i umrijeti“, preko „naša ulica, naša pravila“, pa sve do „ovaj akt agresije neće proći bez odmazde“, miješanje u unutrašnje stvari je uvijek bio uvod u sukobe širokih razmjera.
- Komšinice, a đe Vam je muž? Ne gledam ga već mjesec dana.
- Jedite govna, komšinice. Bojim se da Vas ništa nijesam pitala.
Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.
Ima i varanja. Na primjer dvojica ortaka se unapred dogovore u stilu: "E kad na tebe dođe red da me pitaš istina ili izazov, ja ću reći "izazov", a ti onda reci da opalim žvaku Kristini, a kad ja tebe budem pito, onda ću isto reći da poljubiš Slađu, znam da ti se ona sviđa"
Sada postoji i online verzija ove igre na www.getdare.com
Izraz koji se koristi za ogromno ispaljivanje koje se graniči sa ponižavanjem. Ekstremno neispunjavanje datih obećanja, posprdavanje sa tvojim likom i djelom.
Naime, Robert Džordan je neki tamo pisac epske fantastike, tvorac Točka vremena, knjige sa jedanaest dijelova i hiljade strana. Čovjek je odlučio da svoje fanove počasti ogromnim uživanjem, pa im je namijenio dvanaest knjiga. Napisao je prvih jedanaest, do zla boga zapleo radnju, razradio priču, doveo do samog raspleta.
Ali avaj, sve bi to bilo dobro da nije umro prije nego što je stigao da napiše poslednju knjigu, od neke bolesti sa zapetljanim imenom i tako ostavio svoje fanove ogorčene, kivne i nadasve tužne.
Jebiga brate, mogao si sačekati sa umiranjem bar dok ne napišeš i tu poslednju...
Širom ove naše Planete na koju imamo čast da smo osuđeni, odomaćeni naziv za antidepresive. Opšteprihvaćen i pomalo duhovit eufemizam za vrstu lekova čija svrha, doduše, nije nimalo duhovita ali je zato urnebesno uzaludna. Uglavnom, ono što apoteke u Srbiji najčešće NEMAJU a kafane rado ZAMENJUJU.
Jebiga. Razboli se čoveku duša, ispuva se k'o paradajz iz staklenika kad ga bocneš viljuškom i ne možeš je više napumpati u prethodan oblik pa da ga jebeš. Uplaši se, šta li, pokunji i sakrije u najmračnije kute ljudskog tela i neće odatle da izađe ma šta god joj radili. A čovek, šta će, pokunji se i on i pobegne sa reflektora Života, gorko žaleći što je tu ulogu uopšte i prihvatio da igra. I desi se ono najgore - ostane, siroma', sâm sa sobom. A nema ničeg goreg, dragi moji, nego kad čovek ostane sâm sa sobom. Jednostavno, nije za to stvoren i gotovo. Bolje bi mu bilo i da je u zatvoru, okružen najgorim otpadnicima od društva, neg' tu gde je sada, okružen samim sobom. Zaokupi mozak svim nijansama crnih misli i "ode u kurac" - što bi rek'o naš narod - odakle povratka nema redovnom autobuskom linijom ili crvenim cipelicama Doroti Gejl.
Elem, zabrinu se majka, otac, baba, muž/žena, prijatelji, uža rodbina ( jer neće da šire )...Naposletku i komšije počinju da primećuju promenu u, inače, "tako razdraganom držanju". Sumnja se u početku kolektivno na promenu vremena, pokvaren stomak, ljubavne jade ili na neku od kombinacija istih, tumače se simptomi i ovako i onako, pljušte saveti sa svih strana, svi bi da pomognu kako znaju i umeju. Onda se seti neko pametan da zovnu doktora. "Ma, šta oni znaju?!" - dovikuje rendom osoba sa dobronamernim izrazom lica - "Još će da nam našeg/našu...proglase ludim/ludom, pa kako ćemo onda od stida na ulicu?!". Ipak, u najvećoj tajnosti i sa kvalitetno osmišljenom pričom za ljubopitive interesente, mučenika ili mučenicu odvode kod "lekara za glavu", razbijajući tako stari porodični tabu o nekakvim padovima sa šljive čukundede Gvozdena od pre skoro jednog veka.
To cenjenog drmr-a, međutim, nimalo nije interesovalo. Susrevši se sa "bolesnikom" i revnosno pribeleživši njegove reakcije i sopstvene konstatacije na neko blokče, on nakon par minuta dolazi do jedinog mogućeg rešenja koje je u korelaciji sa količinom znanja stečenog nakon 15 godina studiranja Medicine i još toliko radnog iskustva sa "najgorim slučajevima" - TABLETE...
- Dobar dan...
- Dobar dan, izvolite...
- Ovaj, molim Vas jednu kutiju cipraleksa...
- Imate li recept?
- Da, ovaj, naravno...
- Hm...Ovo je u redu ali, znate, nemamo trenutno. Nestalo nam. Navratite sutra, baš nam stiže pošiljka iz Bukureš...
- Neka hvala, ubiću se već večeras...Doviđenja.
