Mnogo namćorast i zadrt tip ljudi.Ljiga od čoveka.Kao što gore pomenut naziv kaže u svemu moraju biti prvi.Svako selo ima svog PRVČU.Prvča se koristi kao osobina nekog čoveka koji mora biti prvi u svakom segmentu života i biti ispred svih,bez obzira bilo to korisno ili ne.On mora prvi da seje kukuruz,mora prvi da sadi krompir,mora prvi da bere višnje,prvi uvede telefon.

Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.

Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.

Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.

Noćna mora svakog školarca. Cele školske godine planira šta će sve raditi za vreme letnjeg raspusta, a kad isti dođe desi se neki maler zbog koga svi planovi padaju u vodu.

Situacija u razređenom srpskom selu. Neasfaltiran put. Selo se dogovori da uloži nešto novca kako bi izgradili put i time spasli svoje automobile i traktore od konstantnog truckanja. Najčešće se obavlja na nagovor supružnica, koje iz svoje kuće jedino izlaze na Svetog Nikolu, Đurđevdan ili neku drugu slavu kada treba da idu u goste , a ukoliko pada kiša ili sneg-ne žele da se isprljaju. Kažemo da se onda popločava put do slave.

Grupa koju svoju slavu pored neospornog kvaliteta, između ostalog duguje i sljedećim činjenicama:

1. Logo Iron Maiden prepoznatljiv je kao logo za Nike ili Adidas, jer ne postoji ni jedan grad, selo, zaselak, a da negdje neko nije ižvrljo Iron maiden.
2. Svaka mjesna zajednica ima barem jednog stanovnika koji posjeduje majicu Iron Maiden i rado je nosi.
3. Teški folkeri, žestoki ljubitelji južnog vetra, Šemse, Sinana & Co u želji da postanu urbani najčešće su posezali za majicama Iron Maiden te se predstavljali kao najveći fanovi metal muzike i borci protiv pošasti zvane narodnjaci!!!

Kako sam ja čuo,to je čest oblik zabave u urbanim sredinama (kako to oni vole da kažu),odnosno gradovima.Oni se tako skupe u grupe od po nekoliko njih i onda tako,tamo puše drogu.

Žena izuzetnih oblika, velikog srca i tople duše.

Inventar domaćinstva bez koga bi svaka kafa bila sikteruša, svaki pasulj presoljen, gibanica nemasna, a gostoprimstvo strana reč verovatno švapskog porekla koju oni gastaNbajteri donesoše u selo.

Iako je pregazila već šestu banku dobro se drži, dugogodišnji staž je napunio potrebnim iskustvom, i već decenijama oko nje se tiskaju deca baš kao oko vrelog šporeta u zimskim danima. Ma ne bi je menjao za najnoviji model pa da jebe miša.

Pojava česta među populacijom 50-70 godina. Elem, to su ljudi koji uporno pokušavaju da nam predoče sve lepote njegovog rodnog kraja koji je davno napustio. Hiperbolama dočarava superiornost njegovog rodnog kraja, kako u odnosu na šugavu betonsku košnicu, tako i u odnosu na rodne njive i livade drugih ljudi. Međutim, sve bi to bilo u redu da sama činjenica nije da mučeni čovek selo posećuje samo u izuzetnim prilikama i sa istog beži kao oprljen.

mnogo dosadna zemlja, sve selo do sela, svuda po pašnjacima pasu lila krave marke Milka, stanovništvo samo rabota i gleda na sat, ne troše na život, već gomilaju pare u bankama( sindrom hrčka), hrane se nezdravo( isključivo krkaju masne sireve i čokolade) a u slobodno vreme ne lelemudaju, već izaberu neki uz nos uspon, pa se pentraju po Alpima; ne znaju da uživaju u životu, da se raduju: dvomesečnom stabilnom kursu nacionalne valute, dolasku struje nakon višesatne restrikcije, uvođenju kanalizacije, kad komšiji crkne krava boje lila etc................tuga! sačuvaj nas, Bože života u takvoj zemlji

na engleskom-kaseta narodne muzike

Najveci lokal patriote grada Beograda. Mama im je obicno iz Donjeg Brijanja, a cale iz neke Gornje Vukojebine (citaj: sisao sa planine); ali zato znaju da gundjaju vazda kako se doselilo Boga oca sveta iz provincije da ruzi Beograd, i kako je Beograd postao jedno veliko selo. Cast izuzecima naravno, ne trpam sve u isti kos, ali nisam cula nikoga ciji koreni i jesu u Beogradu i ko bi sebe mogao nazvati pravim Beogradjaninom da mi kaze da ruzim isti svojom provincijalskom pojavom.

Likovi koji su do svoje 13te živjeli u selu udaljenom tri kilometra od kraja svijeta pa se presele u grad.U rekordnom roku oni postaju jedni od najzajebanih klošara počinju da slušaju rep i glume beogradske kriminalca 90ih.Bacaju kolekcije svih narodnjaka koje su do tada skupljali i pljuju sve što je vezano za selo uz što naravno idu i njihovi do jučerašnji prijatelji ali ovakve likove obično zajebe izlazak i nakon par pivica počinju da pokazuju svoje znanje o narodnjacima.

Seoska zabava je slavlje koje organizuje selo ili neko ko pokusava da "ozivi" selo. Obicno se ta "zurka na otvorenom" odrzava na dan seoske Slave. I tako na toj proslavi razlikujemo par tipova muskaraca koji na svoj jedinstveni nacin slave.

1) Denser - Baja koji pravi naajludje moguce poteze, kome se svi smeju i on misli da je tako zabavan i da je u fulu in.
2) Smorisa - to je onaj lik kojeg svaka pesma smara, cuo je on i za bolje (na nekoj gradskoj zabavi na kojoj je samo on bio...) i njega takvi amateri smaraju a i ljudi ne znaju da se zabave.
3) Smeksi - pokusaj smekera. obucen u stilu air max, trenerka, koznjak i obavezno neke opasne naocare ili njegov stajling gubi smisao. obicno se namrste i pokazuju ko je glavni u selu. ponekad cak i ne gledaju u pravcu bine vec gledaju suprotno ali ne mozes i jare i pare, i dobru orjentaciju i da budes smeksi.
4) Smekercic - obicno je sa par seljancica i prija mu njihovo drustvo, ali jadnicak je sam. svi drugari su ga lubomorno ostavili.
5) Jao lik - covek koga svaka pesma pogadja. reci pesme nisu bitne. bitan je ritam i jako su vazni koraci tj pomeranje kukova dok se gega sa noge na nogu.
6) Trac legenda - nesretnik koji zeli da se napije sto vise i da se sto vise usvinji jer zna da ce se o njemu pricati.

Muškarac koji voli da tračari. Ne mora da bude gej, niti metroseksualac pa čak ni feminiziran ili tip muške drugarice. Jednostavno nalazi zadovoljstvo u ogovaranju, bilo da se nađe u muškom ili ženskom društvu. Jako je čest u manjim sredinama tipa selo/mali grad. Omiljena zanimacija mu je da vazda sedi u kafiću na lokalnom korzu ili krstari lagano kolima ili motorom i gleda ko je kad prošao, ko se kako obukao, ko je s kim sad u šemi.

Sin Radoša Bajića,idejnog tvorca serije "Selo gori...",elem, u toj seriji Nedeljko i pored vidljivog glumackog anti-talenta glumi jednu od glavnih uloga,on je jedan od najuglednijih ,najsposobnijih domaćinskih sinova jer kako će otac sinu loš scenario da napiše,zaboga? To je jedinstvena prilika da otac sinu namesti da se krvlja sa Anom Sakić i Marijom Petronijević sve pod okriljem umetnosti jer u realnom životu ovaj bi mogao sam da ih gleda na nekoj duplerici.

Toj jutro mi majka isprži ribanjke, beše vu greota da baca bajat 'leb od pre neki dan. Dok mi se maz, što se cedio iz nji, slivao niz bradu, nešto me podseti na moju prvu ljubav.

Beosmo mladi i ona i ja. Živela je u Gornju Lakošnicu a ja u Donju. Blizo. Na petnaes' minuta vožnju s kultivator, ako mu je prazna prikolica. Često sam gu viđao kako okopava paprike jer ni njive beoše blizo, takoreći na pljucometar. Voleo sam da gu gledam kako se razmahuje s motiku i kako vu se cvrste grudi lepiv za znojnu bluzu. Svi su po selo znali da je iz poštenu kuću devojka, vredna i krotka a i ja sam video da poštuje i tatka i majku, nikad gi nije pred nas poslala u pičku materinu. Mnogo sam korena paprike tako, zamajen s tu lepotu, iseko s motiku.

-Devojče Miro, ide li kopanje?

Zbra ja hrabros’ jedan dan, pa gu pita.

-Da l’ si ćorav, vidiš da kopam. Ne zamajuj me, pusti me da rabotim.

Ako sam gu do tad simpatisao, sad sam znao da oću da gu ženim. Uvek sam voleo devojke što drživ do sebe.

Tip koji jednostavno voli da ima glavnu reč. Svuda se trpa i uvek je na čelu ekipe.
U gradu i okolini veoma poznata ličnost, ne u smislu zvezde već samo kao poznanik na ''ćao ćao''.
Gotivan jedan lik. Dobroćudan, dobronameran i rodoljubiv.
Ako je u pitanju neki skup ili navijanje za svoje selo (grad), on je uvek tu. Najglasniji i najživahniji.
Želi da je u centru pažnje, pa makar upao u problem zbog toga.
Poznat i, može se reć' uokviren u muriji.

Ovo je vreme dobrog marketinga i lepih pakovanja. Ne moraš da imaš ni dve čuke ni da budeš neki baja, dovoljno je samo da zaradiš nešto malo keša i na prvom ćošku kupiš ''licemerje za poneti'' paket. Za poneti, dabome. Jer ''licemerje koje može da se ponese'' bi već iziskivalo izvesni trud. Instant gospodin čovek.

Kupiš u apoteci one suplemente i pičke materine što ti napumpaju mišićnu masu očas posla, pa si baja iako se danima razvlačiš po krevetu i tripuješ da se razvijaš igrajući counter strike i puneći pepeljaru dok mož' da stane. Uzmeš odelce sa instant kravatom, onom što ne mož se obesiš pošto se ič ne vrzuje neg samo ima zakačaljku, poradiš malo na tom seljačkom dijalektu da te ne podjebavaju kvazi-obrazovane feministkinje kako si ti iz selo izaš'o, al' selo iz tebe neće. I, naravno, kupiš žvake, što da pereš zube kad će orbit sve da reši? I, obavezno, ali obavezno, onaj antiperspirant sa petodnevnim dejstvom, krećeš u potragu ze dobrom pičetinom i nema vremena da se banjaš. Pošto ona tvoja koja pravi vratolomije u krevetu i kuva najslađi ručak i nije baš za pokazivanje, moraš da nađeš neku lepu, finu, zgodnu, skockanu da možeš da je pokazuješ i vodiš po ljudi.

Tako možete lepo da šetate i ćutite ko na pisti, svi da se dzveru vašim divnim linijama, dok se ona hrani zdravo pijući koka kolu ziro i jedući plastično povrće u Mc-u, a ti ''bilduješ'' ispred kompa.Sve instant, bato. Spolja gladac, a za iznutra ionako davno nikog ne boli kurac! Niko ne zna kako se tako promeni odjednom! Još i mozgove da krenu da pakuju sa mašnicom i na konju smo!

Najčešće kada se mlada i lepa sponzoruša uda za matorog, debelog, ružnog, (stavite po želji)..,ali bogatog čoveka. Naravno jeste neugodno biti sa matorcem, ali pare su pare.

Mož biti i kad naš čo'ek, pošten seljak, koji ne može da prehrani porodicu ode u Švabiju da čisti kolzete ili radi slične rabote da bi zaradio i poslao njegovim u Srbiju...Naravno još više je ''koristi'' kad dođe u BMW na kredit kupljenom u selo, a komšije da crknu od muke.

Još jedan od opisa velike vukojebine.