Osoba, zbog koje, kada ista prolazi kroz neko manje mjesto, selo ili zaseok, staje vrijeme, trepet lista i mace na povjetarcu i jari, povijanje klasja, sazrijevanje voća, pletenje paučine u vazduhu koja se nesmotrenom prolazniku upliće u kosu, poj pjetlova na bunjištu, lavež pasa, živkanje vrabaca, klanje svinja oko palog žira, roj muva oko govečeta, igra mačke i miša, žubor potoka, zvuk motorke u lugu, kiseljenje mlijeka u teglama od pet litara ispod stola u hladu špajiza, razvijanje pite na stolu, rumenjenje hljeba u peći razgovor na tarabama, dah u grudima, lanac na biciklu, IMT 533, kosa u visokoj travi....život.
Ovaj događaj traje svega nekoliko trenutaka, a djeluje kao vječnost, kao paralelni univerzum.

"Poznato" selo u blizini Prijepolja, sa čitavih 133 stanovnika, toliko što se tiče geografije. Što se tiče slenga, može da posluži kao savršena, kulturna zamena za: Pičkovac, pripizdinu, vukojebinu, ili što bi učeni ljudi rekli, đe bog ide da piša.

Po nama, u nasem drustvu rade isti posao, odnosno to je ZA NAS isti covek. Samo neko ga zove psiholog a neko psihijatar. Zamisljamo ga kao omatorelog strebera sa ogromnim cvikama i stoljnjak kosluljom koji je procitao buljuk knjiga i zna bolje od doktora jer ovaj ti ne daje nikakve lekove ! Nego ti nesto kao kenja kako treba da radis,sto bi nas coek rekao gleda dal su ti sve ovce na broju il ti pobeglo par njih.
Kod nas ides samo pod velom tajne , tj da niko ne zna , jer de da ti sazna prvi komsija pa celo selo bi pricalo da si lujka.

Rečenica koju izgovara svaka starija osoba kad se upozna sa blagodetima interneta.
Pokazujem komšiji na Google Earth-u selo gde je rođen, a odnekud iskače njegova lepša polovina :"Miloradeee..." Šta se dereš u tuđoj kući, nego dođi da vidiš šta mi pokazuje mali Mića." Mući pomiluje po glavi i nastavi :"Pa vi deco sve znate. Moraš i mene naučiti nešto oko tog čuda, zimus kad budem imao malo vremena, a ja ću tebi da dam Yuga da provozaš."
Jel vidiš Milojka u kaku sam lepotu rođen? Čekaj sine jel to mogu sad svi da vide?"
"Da,da."
"Pa nije ni čudo, pa mora ova planeta propasti, kad nas Amerikanci ozgo gledaju."

Starka iz klase osamdesetih, nafurana svojim drugacijim stavovima, jebe se njoj sta joj selo prica i misli ona se jebe sa automehanicarima,taksistima, ova vrsta zena zauzima dobar dio nasih prostora...Ober kurve obicno imaju i porodice, vaspitavaju svoje kcerkice da uzivaju u zivotu...majke ih ne podnose jer su vazda imale kompleks od njihovog trendualnog oblacenja u selu...A i ocevi bace neki kritik na njih,poput fangle maltera ia podsvijesti zele se zalijepiti sa svojim maljavim i znojavim grudima o njih...I ja sam kao mali osluskujuci sopstveni prdez pod jorganom,pravio oscilatorno kretanje po svom ahil misicu, zamisljajuci jelu, zivanu,veru,cecu...

Nas narod je uvek umeo iz razlicitih razloga da se zahvaljuje i najljucim neprijateljima i diktatorima, i da ih voli iz sveg srca.
Ovaj izraz je nastao iz zahvalnosti Klintonu, serijskom ubici.
Naime, pod pretnjom bombi i unistenja, mnoga deca iz gradova su bezala iz grada i po prvi put isla u rodna sela njihovih roditelja i predaka, kod babe i dede. Srpsko selo je dozivelo preporod, popravila se starosna struktura na selu, a dedama i babama je bilo puno srce zbog prisustva unuka koji se po ceo dan igraju po livadama, pa i pomognu ponekad oko zivine, stoke ili baste.
Zbog toga su se babe i dede iz sveg srca zahvaljivale Klintonu.

Creep je engleski (il` americki - `bem ga?) izraz koji oznacava nekoga koga se ostali gnusaju, ili plase. Ovaj izraz najcesce cujemo u tinejdzerskim horor filmovima, gde je radnja od prilike sledeca. Grupica studenata dolazi na selo (gde nema nikoga osim radnika benziske pumpe, koji izgleda strasno, ali kasnije najebe), postara i jednog pandura. Sve u svemu u tom selu, se desavaju razna sranja i svi izginu (kao i najbolja riba, za koju se vi non stop molite da prezivi), naravno osim glavnog lika koji na kraju izlazi iz uklete kuce ili sela sav izgreban ali citav. Cesto mu drustvo pravi i jos jedna prezivela riba (mada retko).

Naučnofantastična sapunica, poslednji i ključni atak na preostalu inteligenciju konzumenata španskih serija.
Rađena prema knjizi Mir-Jam, gvozdene device i moralne gromade, a u slobodno vreme spisateljice, Vesna Radusinovic poučnih dela na polzu međuratnih devojaka. Reditelj je Zdravko Šotra, čuven po nepopuštanju ukusu svetine, kao i po tome da svoja ostvarenja radi iz čiste ljubavi prema filmske umetnosti, bez producenata i sponzora, kao nezavisnu produkciju. Glume uglavnom Šotrini puleni, darovita Sloboda Mićalović i njen muž Vojin Ćetković, velemajstor u "skidanju akcenta" za potrebe uloge tako da ni oni čiji dijalekat oponaša ne mogu da ga razumeju.
Zaplet se svodi na izneveravanje muževljevih očekivanja u pogledu žene kao Virgo intacta pre braka. Tu je i tetka-usedelica koja pazi na svoje čedo, svoju ljubimicu, sa posebnim osvrtom na njeno poštenje a koja je zajednički motiv ove i španskih serija. Nesumnjivo će se u daljem toku serije naći i žena-zmija (¡Maldita!), ona koja gleda da srećno-nesrećan par rastavi na neodređeno, prisvoji njega, a njoj napakosti. Nesumnjiva je, takođe, i obimna revizija porodičnog stabla glavnih likova sa spektakularnim obrtima.

Sve do skora sam mislio da je tezak i surov zivot na selu, ali sam igrajuci Farmville dosao do zakljucka da je sve to propaganda pokvarenih zemljoradnika i da uopste nije tesko baviti se poljoprivredom.
Paz ovako:
- Sve sto zasadim nikne mi za dva, tri dana.
- Banane i tropsko voce, rastu zajedno sa jabukama.
- Odmah kes.
- Vesele komsije mi svakog dana daju neku zivuljku ili drvo.
- Vesele komsinice mi nadjubre njivu, a pritom ne zvocaju i ne traze dnevnicu.
- Za deset dana sam kupio traktor, a sutra kupujem i kombajn.

A ceo zivot slusam od "jadnih" seljaka kako im sve nesto fali: susa, poplava, zima...te skup veterinar, te skupi insekticidi, te "komsija uzoro moju njivu'', "hoce komsija da mi crkne krava"....
Pa jbt, ja im verovao, i da mi nije FBa ziveo bih ceo zivot u zabludi. Zato sam, prijatelji moji, cvrsto resio da napustim ovaj tezak gradski zivot, sve rasprodam i odem na selo.

Kardinalna greška ili čak smrtna kazna. Zabranjen potez za sudiju, ma koliko god držao do svoje profesionalnost. Iskusni sudija beton lige neće suditi, iako vidi kada golman domaćih u skoku uhvati protivničkog napadača za testise ili ako štoper polomi nogu krilu (sistem lopta može da prođe,ali igrač ne), poučen batinjanjem koja je doživeo kada su ga paori iz Kovačevca prebili na mrtvo ime ili kada ga je štoper Šucin našamarao na sred utakmice u Selevcu. Mladi i neiskusni sudija će, držeći se svoje "profesionalnosti" pokazati na belu tačku i pored dnevnice zaraditi i polomnjenu ruku ili nogu, staklo zabodeno u list ili crveni podliv na leđima od udaraca lopatama, a u to selo više neće moći da zađe.

To je onaj lik koga svi zajebavaju ispred prodavnice,prave šale na njegov račun,pozajmljuju od njega alatke i retko ih vraćaju,a on se na sve to samo dobroćudno smeška.

Neke drastične stvari svi primećuju i izbegavaju ali neke sitne stvari su mačiji kašalj dok ih ne doživite "na svojoj koži".

Prototip seoske srpske devojke. Gipke građe. Sitnotrepćućih očiju. Tamne kose, gustih obrva, sa dva ornamentno raspuštena pramena dok ostatak dalje seže u pletenicu.
Mirna.
Nikad neće opsovati. Nikad neće podići ton. Neće reći ''Ne mogu'', al' neće reći ni ''Neću''. Jbg. Lepo vaspitana.
Uvek po strani. Ne ulazi u priču, ne ulazi u konflikte, ne busa se, ne buni i uglavnom je svi vole. Voli i ona njih. I sve to ćutke.

A onda padne mrak. Nju sve nešto svrbi. Nju svrbi a češe se celo selo. I sve tako, ćutke.

Ne prođe puno, studen izvor utrobu ne mije. Napupila ruža u dnu pupka. Svi su cvet mirisali, sad plod niko da ubere.

Primena rekurzije u narodnoj književnosti.

Bandoglava upornost bez obzira na posledice.

Izraz kojim vojvođanski doseljenici sa juga Srbije označavaju osobu koja po ceo dan provodi van kuće, bez neke stvarne obaveze. Skitara.

Čajo je čovjek koji dobro poznaje običaje i kako se vrši obred svadbe, umije da zbija šale i ima snažan glas. Obično svako selo na Majevici ima svoga čovjeka koji je sposoban za ovu ulogu i poznaje dobro običaje sela. Kad treba da izađe mlada iz kuće, obično lupa čekićom i doziva domaćina (na youtube: Čajo u Rogatici.3gp).
Ukoliko je svadba noćna, tad se ide pravo od nevjestine kuće do mladoženjine i svadbom rukovodi čajo. Kad svatove vodi čajo, oni se kite, a on bude najkićeniji i zovu se kićeni, ili perjani svatovi - perjanici. Kada poziva i uzvikuje kaže se da "eče".

Polazimo kićeni svatovi, naprijed perjanici.

Ispunjava se kosmička pravda. U dečjim sobama spavaju sve do podneva čudni dečaci-biljke, sinovi uticajnih i moćnih ljudi, koji su celog života stajali s obe noge čvrsto na zemlji. Klinci beže u san. Ta odsutna, bledolika lica paperjastih brada i dugih kosica, s izgledom ranih hrišćanskih mučenika, preziru konformizam svojih očeva. Hoće da budu umetnici! Gradeći drugima srećnu budućnost, očevi su zbog prevelike zauzetosti, izgleda, zaboravili na budućnost sopstvene dece. Poput mesečara, oni prolaze kroz salone u kojima sede gosti: bosi i zaneti a da nikome ne kažu ni dobar dan. Oni su iznad toga. Mada su im plakari puni skupe odeće, odevaju se u namerno odrpani i zakrpljeni džins. Preziru sve, pre no što su išta sami napravili. Ne pada im na pamet da odu na selo i sahrane rođenu babu. Čitaju Tibetansku knjigu mrtvih. Bliži su im davni tibetanski mrtvaci od rođene babe.

Vrhovno božanstvo među tračarama, usavršena smart-tačskrin verzija radio Mileve. Nešto za šta ona nije čula zapravo se nije ni dogodilo. Poseduje zastrašujuću moć memorisanja svih mogućih informacija u radijusu od boktepita kol'ko kilometara. Naravno, ukoliko je informacija više blamirajuća i ponižavajuća, utoliko je brzina protoka iste veća. Svaka sredina (selo, manji grad, stambeni blok...) ima po jednu ovakvu sveznalicu. Prema nepotvrđenim glasinama, upravo od ovakvih persona Aca Informacija saznaje koji je fudbaler do četrnaeste godine šorao u krevetu i čija se keva taslačila sa komšijom dok je ćale bio u zatvoru zbog nelegalne preprodaje žabljih bataka.

U sela kad deca krenu u prvi razred, pod obavezno ima neko devojče koje zadeva drugi devojčiki, čupa gi za kosu, baca gi olovke, švrlja po sveske i pravi pakos. U selo se sve zna ali roditelji ne znav kuj je tatko na ovo dete i počnev da se žalu na učiteljicu. Učiteljica gi kaže na roditeljski da gu je tatko u Nemačku i da je dete malo usamljeno i neusocijalizovano, jebem li ga šta znači. Od tad se kaže-tatko gu u nemačku. Toj se rešava tako što:

-ona odustane i smiri se, al teško

-trpu gu do osmi razred

-neko drugo dete gu naduje nos i ona se smiri ili odev za Nemačku