To je ono cuveno pitanje koje se postavlja iskusnim pecarosima, kada ih vidite na biciklu, sa gomilom stapova umotanim u satorsko krilo, i preko kormana okacenom kantom od jupola. Staro je verovanje, da kada pecarosu postavite ovo pitanje, taj dan moze da uvati samo kurac, da izbije oci.
Omanje Sremacko selo, dva iskusna vuka na svojim ponikama idu pravcem Mandjeloskog jezera, sa gore napomenutom aparaturom. Stojim pored kuce, gledam, i cim sam ih spazio, sjajna ideja je sinula!
Ja: Ej...gde ste to krenuli??
Iskusni vuk 1: idemo da ti jebemo mater, 'os sa nama??
Ja: ?!?!
Onaj kojemu bičarke pri njegovoj pojavi u uskoj crnoj majici, dok im prilazi igrajući džepni bilijar, tonom pojačanim k'o na crno-bijelom EI Niš televizoru govore: "Oplodi me!"
Svoj status porno ikone stekao je još kao vojnik, kada je na povratku kući u svoje rodno selo znao da ispoštuje žensku žgadiju što mu je skakala u naručje k'o Jelena Isinbajeva preko motke. Kasnije, kada je već postao iskusan seoski jebač, na pladanj su mu dolazile i bolje, 'oćnije ribe u čijim očima se vatra rasplamsavala k'o po grčkim gorama za vrijeme ljetnje sezone.
Svi dijelovi mozga, osim hipotalamusa u kojem raste adrenalin i želja za jebanjem kada vidi sagnutu komšinicu dok pere svog Fiat Punta, rade na veoma jednostavan način i imaju težnju ka širenju pivskog stomaka koje puni u lokalnim diskotekama, te povećani protok krvi prema stožini u cilju povećanja iste, što će reći da je sklon alkoholu i pandanskom arčenju guščurdi koje mu se nađu na putu.
On je plodilica!
Gastarbajterska svetinja. To je daleko više od vozila, svakako više od statusnog simbola ili čak muškog ponosa. To je životna filozofija - generali to zovu "Umetnost ratovanja", lekari "Hipokratova zakletva", pesnici "Ilijada", a gastosi jednostavno, njegova neprejebivost - auto. Kada doveze auto u rodnu grudu, on mora da izazove efekat da je dotični prešao igricu.
Da bi u tome usepo potrebno mu je sledeće:
1. 2000-4000€ da bi iznajmio prikladan auto na mesec dana.
2. Vozilo mora biti mlađe od godinu dana. To takođe znači da ako dolazi jednom godišnje u selo, mora svaki put imati novi auto.
3. Isključivo Nemački auto. Gastosima u Italiji je dozvoljen takođe i Alfa Romeo - ali oni su druga priča.
4. Poštovati pravilo kontrasta - crni auto - bela koža, beli auto - crna koža, crveni auto - žuta koža (samo za pripadnike određenih nacionalnih manjina).
5. Pravilo "Tri K": Koža klima ksenon - je imperativ.
6. Zatamnjena stakla se više ne upotrebljavaju jer je vozač nevidljiv, i dešavalo se da ga pomešaju sa Djokinim sinom dok prolazi kroz selo.
7. Auto se nikada, ali nikada ne parkira u garažu kada su kod kuće u selu. Ako je to moguće parkira se NA kapiji - tako da komšije kada dolaze na kafu moraju da se provuku između auta i stuba od kapije.
Nači letnji raspust mi e bio kul skroz. Ono, fazon, prvo smo većina moi ortaci i ja prošli drugu dinu srednje ono...zadovoljni, hehe, i onda raspust došo konačno jebemtisve.
Moji me smarali tu okolo, u fazonu, šta raiš s životom, de ideš i te fore, al za nekog ko je odraso na ulicu ko ja nije problem nikad da ne sluša šta mu matorci kenjaju. Onda me odvuču na selo, jebote, pa ko još u dvaesprvi vek ide u selo, a tamo sve neke babe sparušene, smorio sam se ko susam na kiflice, hehe. I još ova moja keva debil, ponela pola stan u selo i mnogo odeću, ko da sam nedajbože jedan od onih pederčina. I konačno se vratim nazad u ovu rupu šapana i seljačina koju zovu Zaječar, nači ovde se ništa bukvalno ne dešava, stvarno neznam šta je to s državu bemimsve, pa to sve lopovi neradnički koji kradu samo pare.
Ondak je bila ona bre...kako se zvaše, Rokerijada, nešto, sve neke čupave nakaze napunile moj grad, sve bi ja to poklao. Što ne organizuju neki rep il tehno događaj ada nije Pena parti, pa da lepo nadenem trešu, obujem maksice i budem u svom elementu. Al zato odem ja u Belu il Pedeščetvorku i u neki od ta dva kluba, ne mogsesetim baš sad, vidim jednu ribu, nači vrh, ono sve u fulu. Stoj tu ispred nju neki pičkasti tip, vidi se da ne mož ni dvaes skleka da uradi, priđem ja tu, on kenja neka romantična govna, oteram ja sve to u pičku materinu, pripetim mu da ću dizvadim utoku, on lik samo što se nije usrao, lolololo. Enivej, smuvam ja tu malu, i posle se ispostavi da je likuša moje godište ej, jasam utripovao da je 99. Ekstra mi ispala ta šema, al ona mi mnogo štreber, ono neda mi da gađam golubovi kad idemo negde i ide u gimnaziju. Ipak, s obzirom na obzir, hehe, da mi je ovo prvi put da sam smuvao neku takvu što ide u četvorogodišnju, mislim da je to uspeh.
Ispao mi smor kad je moja nova riba, koja inače ima mnogo dobro dupe, odlučila da oće da idem s nju na Parni valjak, bemihudupe, celu noć slušam one gej pesme, i ko da pola Zajčar došlo na koncert, kolko li bi tek bilo na rep događaju ne mogu ni da zamislim.
Jes da me moja devojka s odlično dupe smorila ko ništa kad je bila ta Rokerijada, ona sluša i te neke sto imaju akjustiku i ta govna, znaš, al ono, mislim da sam baš počeo da se zaljubljujem u nju. Dolazio sam kod nju da gledamo filmovi. I gledali smo filmovi. Jedan je bio crno-beli jebemtisve, pa nismo u hiljadu osamsto pedesetu, što bi reko moj idol Pujo jebemtiženomaiku!!! Al ipak, ona je mnogo dobra riba, kakvo dupe ima jeboteee, al i ovako je dobra i pametna, kaže nezna šta će posle gimnaziju, al dobro, šta ima veze, će odluči valjda. Zaljubio sam se u nju, a to je bilo pre nego što mi rekla da ću budem ćale njenom detetu. Zabole me, nek nosi kopilana kad je muralna i neće da se abortira.
Ovo je bila moja priča kako je jedna devojka promenila moj život za relativno kratak period koji je poznat kao letnji raspust, kapiraš.
PERN D PLATAPUS 9.9.2013.
Rečenica koju uglavnom koriste voditelji i koju izgovaraju na kraju emisija, ali ukoliko je izgovorite na pogrešnom mestu možete najebati.
Lokalni zajebant prolazi pored kanala koji kopaju radnici zbog uvođenja novog optičkog kabla kroz selo. Zastaje pored radnika i pita:
''Kako ide, jeste se umorili?''
Radnik: ''Ne pitaj, prži sunce, 40 stepeni, ali mora se''
Zajebant: ''Ne menjajte kanal, na pravom ste mestu''
Vunenjare. Čarape koje rado nosimo tokom zimskih dana, mada verujem da ima izuzetaka, pa neko nosi i leti, jel jelte, zimi greju, leti 'lade. Ovakve čarape su proizvod babe koja brine da ne nazebemo i najebemo. Ipak, mnoge bolesti su počinjale od hladnoće, od prehlada, pa sve do rakova.
- Auu matori, što ti lepe čarapkice!
- Ma daj, to baba mi dala da ne nazebem, pošto je Milorad iz njeno selo dobio rak kostiju zato što hodao bos po pločicama.
- Pa dobro, ali ne mora sa tvojim imenom da budu!
- Alo, žali se njoj!
Rečenica koju klinac sa novom loptom izgovara kao poslednju liniju odbrane od naloženog društva. Tek ju je kupio, pa mu krivo da iznosi, a opet ne može da se odupre pritisku društva koje želi da igra fudbal.
- Mićo, ajmo napolje da igramo fudbal! I ponesi novu loptu
- Ne mogu, moram u selo...
- Ajde makar daj loptu!
- Ne mogu, nova je, rekla mi mama da ne smem da je iznosim na beton...
Roditelji su je s ponosom poslali u metropolu na studije. Upisala je svijetsku književnost i za vrijeme svojih studija sanjala o životu u Parizu, Londonu, Rimu, Moskvi i drugim za nju magičnim gradovima.
Gradske mangupe nikad nije voljela jer je znala da ju oni ne mogu odvesti tamo gdje želi.
Poslije završenih studija vratila se u svoje selo. Zgrožena seoskim barabama dane provodi u samoći maštajući o glamuroznijoj budućnosti.
Jednog dana joj mati ulijeće u sobu prekidajući ju u maženju djevojčice na Betovenovu Mjesečevu sonatu: ''Vad ruku iz gaća i dolaz' na verandu, imamo goste!''
Gosti su izgledali kao da su upravo sišli sa scene Granda. Roditelji su joj sa ponosom predstavili svoje nove komšije, gasterbajtere iz Beča i njihovog sina Milivoja. Pogledala je Milivojevu rumenu retardiranu facu sa savršeno počupanim obrvama: ''Iz Beča kažete?'', ''Da, da. Iz ViJene ili ti BUeča.''
U glavi su joj zapjevali Bečki dječaci, došlo joj je da zapleše valcer i već se vidjela kako po mondenskim Bečkim restoranima jede Bečke šnicle. Nasmijala se, diskretno otkopčala dva dugmeta na košulji suptilno pokazujući bujne dojke
i krenula u pohod osvajanja Milivojevog srca.
- Jao slušaj kakvu sam poruku dobila od Milivoja: MALA UPRAVO SAM POJO DORČAK PA SAM POŠO NA POSO. UBER JE VRUĆO DANAS, AL NE SMETA MI JER SAM MLOGO ZALJUBIT PA MI SVE FINO. VOLEM TE MALA, I NEMOG DOČKAT DA TE DOVEDEM OĐE KOD SEBE U VIJENU.
- Pa ono, fina je poruka, al' malo ti je nepismen taj tvoj Milivoje.
- Ma nije to problem, opismen' ću ja njega, nego šta da radim sa tim imenom Milivoje? Ih, Miki, Mišel... nešto ću već smisliti.
To su oni sto se brzo "pogospode". Sidju sa planine (nemam nista protiv silaska, sidjoh i ja), i, ispustajuci iste neartikulisane zvuke pocinju zivot na visokoj nozi, izmisle razne kodove ponasanja i oblacenja, govna prestanu da im smrde i opasno se razumeju u cuda moderne tehnologije, odjednom se ne secaju nicega iz minulog zivota...
"Jaoj, pa ti nemas bide u kupatilu!"
"Nemam...vi li ste ugradili u selo u poljski wc?""Nema sanse da se vozim gradskim, zovi taksi!"
"A...golema grdjanka...pa jes u traktor mnogo komfornije."za kraj, to su i oni sa farme sto su tu negde iz Prekopcelicu ili Jasunju, al' se ne secaju da su u zivotu videli kravu
(a nama su krave tamo bas velike)
Rečenica kojom su nas roditelji zastrašivali kad smo bili klinci i nismo hteli da učimo.
Keva (ćale) :
- Idi uči matematiku.
- Mrzi me.
- Imač test sutra, a ako dobijes jos jednog uspravnog obr'o si bostan, šaljem te kod babe u selo da čuvaš ovce i ostalu živinu.
- Polazim.
Sutra :
- Dobio sam keca.
- Ma dobro, popravićeš, a ako ne ukrašće te cigani.
Sposobnost da učinite da se gosti osete kao kod svoje kuće, čak i kada stvarno želite da su tamo!
-Milutine, popiše i pojedoše nam sve, ukenjali su i tepih i stolnjak, izgrebali parket i slupali prozor! Pola me njih do sad dograbilo za guzicu! Ovo nisu ljudi, ovo su goveda na LSD-u!!!
-Ćuti Stamenka i smeškaj se, 'oćeš da posle celo selo priča kako smo loši domaćini!?!
Rečenica koja se često koristi. Jednostavno, ljudi ne pomažu nekome da bi mu pomogli već da bi ga zadužili, sutra nabijali na nos da vam je nekad valjao i bio potreban a sad kad mu treba kontra-usluga, a vi ne možete da mu pomognete to nije lepo, jer ste ga iskoristili.
-E, ajde da mi daš auto za sutra! Treba mi neku žensku da privodim.
-Ne mogu, brate. Moram da vodim u selo dedu i babu.
-A? A je l sam ja tebi dao kad ti je trebao pre mesec dana? Tad sam ti bio dobar?
Splet okolnosti nastao uticajem zlih jezika, a u cilju nanošenja materijalne štete, telesnog ili duševnog bola.
-Uuu brate, al te neko namontirao. Pogle se našta ličiš.
-Sinoć me zaskočila trojica sa letvama, kacam se pijan vraćao kući. Dobro sam i prošao.
-Jel znaš ko je? I zašto?
-Sumnjam da mi je Paja namestio igranku. Čuo je da mu povremeno obilazim ženu.
-Jeste Paja kitu lastinu. Pa trebao bi onda za celo selo praviti igranku.
Definitivno najneiskorišćenija stvar ove ciljne grupe. Jednom kupljen, posle kratkog vremena, dižemo ruke, jer nije ekonomično kupovati ketridže.
ćale- Sine, idi do grada, odštampaj to. ( nešto se misli "ja, puca mi kurac da mu dajem sedam 'iljada za te boje, bolje da kupim sve sezone 'Selo gori a baba se češlja ', na dvd-u, i da mi ostane za onaj alnaser")
Zajeb za vrlo matorog profesora istorije ili geografije (ne mislim na matore profesore "šmekere", nego one smarače, drtine)...
Profesor istorije: Kaži ti meni, omladinac (pokazujući na određenog učenika), kako se zvalo malo selo na planini Cer kod kojeg je naša vojska odnela herojsku pobedu nad austrougarskom vojskom u Velikom ratu...
Učenik: Paaaa, ne znam to sad, ali to niste ni predavali!
Profesor: Pa ti proveri knjigu. Ja sam siguran da je to napisano, jer to se mora znati, a tebi evo 1... A inače, ja ću da ti kažem gde je to bilo...
Vidiš ovako (znojeći se), to je bilo ovako, vojvoda Stepa Stepanović je mislio da će austrougari napasti preko Save, a tu je bio jedan major, zvao se Kursula i on je mislio da će oni napasti preko Drine i sad...
Učenik (već iznerviran): Dobro, a gde je to bilo?
Profesor: Pa bilo je..... Dobro, ne mogu sad da se setim tačno koje je selo, ali ti to moraš da znaš...
Učenik: Pa dobro, profesore, nema veze, davno je to bilo... Možda vaša četa baš nije učestvovala u toj bici!
Vrhunac kreativnog i stolarskog umeća seoskog domaćina. Po predanju, nastalo kada je romantična duša, tokom obavljanje nužde okružena cvrkutom ptica, mirisom trave i blagim povetarcem, rešila da rupu na vratima hipsterski promeni u srce, kako bi ga čak i u trenucima opuštanja podsećalo na voljenu ljubu.
- Ah, tužnog li života!
- Što, sinko?
- Moje nejake ruke nisu sposobne tegliti volove, moje oči nisu navikle na buđenje pre zore, moje srce nije naviklo na život bez ljubavi...
- A ja se čudila ko je napravio srce na vratima wc-a, celo selo nam se smeje.
Pojava jako slična onoj gde kladioničari stiču vrhunsko znanje geografije igrajući uglavnom niže lige, pa znaju u kojoj zemlji se koje selo nalazi. Makar u Evropi.
Ipak ova pojava se razlikuje u nekim sitnim detaljima, jer znanje se u principu stiče kući gledanjem dnevnika, čitanjem novina ili kada se okupi ekipa za pretresanje globalnih problema Srbije, što opet varira od grupe promoterki ispred radnje, preko penzosa u redu za penziju, pa sve do ekipe sa ćoška koja diluje džidžu.
Naravno, nije samo Evropa u pitanju, već se poznavanje širi na ceo svet i mada su u pitanju uglavnom glavni gradovi država ili same države koje nas bombarduju, lupaju nam sankcije, otimaju Kosovo ili skrivaju naše odbegle kriminalce, ovo znanje ipak nekako deluje korisno, jer za razliku od američke dece koja ne znaju ni koji je glavni grad njihove države, mi znamo glavni grad i njihove i naše i još najmanje stopedesetšes’ država na planeti.
Dobro, na devesepet posto tih gradova i država mi pljunemo pri samom njihovom pomenu, jer nema ko nam nije nešto zgrešio u poslednjih dvaes godina, ali opet mi volimo da se dičimo našim poznavanjem geografije i smatramo da smo i pored svih negativnih posledica njihovog napada na naš nebeski status, opet izvukli i nešto dobro iz toga. Znanje bato.
- Jesi popravio više tu geografiju konju jedan?
- Nisam ćale, opet sam dobio abera.
- Opet! Pa kako bre majku mu jebem, jesi ti normalan?
- Ma ćale bre, pitala me neke gluposti, namerno mi dala keca.
- Kakve gluposti?
- Ma svašta ćale. Postavi mi pitanje o proizvodnji nečega, ko zna čega i kao samo treba da navedem to mesto u Holandiji, a ja nisam znao. Neko malo mesto, ko to zna bre.
- Koje mesto u Holandiji?
- Neki Še...Še....Ševa....tako nešto, nemam pojma.
- PU majku ti glupu, neobrazovanu. Ševeningen u Holandiji. To ne znaš! E Srbine moj, pa to je mesto najvećeg stradanja u modernoj istoriji Srba. Mršte u sobu da te ne vidim.
--------------------------------------------------------------------------------------
- Koja ti je država na M?
- Mali.
- Ozbiljno te pitam.
- Mali brate. Tako se zove zemlja.
- A jeeeste Mali. Naš’o si mene da ložiš. Pali bre.
- Vidi ga čovek, juče priznali Kosovo, gled’o sam na B92.
- Mamu im jebem žutu, cunami ih potopio sve dabogda.
- U Africi su oni brate.
- Jebote i crnci počeli da nas zajebavaju, a do juče nisu sijalicu videli.
---------------------------------------------------------------------------------
- Oćemo još po dva lava da zveknemo, baš mi se dizna otvorila.
- Jašta bre. Ajde ti mali po pivo u radnju.
- Nego jesi vid’o što su Ameri počeli da prete Iranu? Ima da ih zgaze.
- Ma kurac će da ih zgaze. Juče bili Čavez i Kim Džong Un u Tehranu kod Ahmadinedžada I dogovorili oni svoj raketni štit da naprave iznad Tehrana, Pjongjanga I Karakasa. Još kada se Peking I Moskva umešaju, ima Ameri podvijenog repa da se I iz Bagdada vrate kuće. Videćeš.
- Tako je bre! Živeli!
- Živeli!!Srbija!
Izreka koja ukazuje na činjenicu da se neki ljudi jednostavno ne mogu privići na novotarije, nebitno da li zbog straha, nezainteresovanosti, užeglosti mozga ili nečeg četvrtog.
- Baba, oca ti senilnog, što mi razbi kompjuter????!!!!!
- Pa dobro, sinko, što me jebavaš k'o sansku kozu, jesi lepo rek'o da ovo čudo ima neki virus? Samo nam još fali da se svi porazboljevamo!
- Ćale, šalji bakutu nazad u selo dok te nisam načinio siročetom!
Peh, što bi rekli neki, tog nema koja nevolja nije pogodila. Ali nijedna ga nije uspjela oboriti, nego ga je samo ojačala. Svi se sjećaju kad mu je onaj vo majku zaganjo na koridi, pa ga je on nokautiro na licu mjesta. Mlađu sestru je vodio po gradu sve do njene dvadeset druge, i samo hrabri su se usuđivali da joj priđu. Ali eto, jeba ga život dobro. Ljetos pade sa one komšijine trešnje, i dobi potres mozga. Doktori rekoše da će se ponašati na početku veoma čudno, ali da će se oporaviti nakon petnaest dana. Tri mjeseca prođe od tad, od njega ništa. Rekoše da je odselio u drugo selo i da ga možeš vidjeti u kafani. Zapustio bradu, vonja na rakiju, bez prebijene. Kažu plaćaju mu piće, a on izvodi, zabija čakiju među prste. Svakog dana sve brže i brže. Profuli nekad, pa udari po prstu. No, to njega ne boli, navikao je on na bol. Njega život boli. Nekad bio najjači, bacao kamen sa ramena i po dvadeset metara. A vidi ga sad, izvodi gluposti, da mu se smiju deset puta gore osobe od njega. Da mu se smiju propalice koje odvajaju od dječijih usta da bi imali sebi više za rakiju.
Daleko od civilizacije. Zapizdina do koje ni strujni vodovi ne dolaze. U drugoj vremenskoj zoni. Vukojebina je najbliža urbana sredina a do nje ima sedam dana jahanja. Tamo komuniciraju rikanjem sa brda na brdo, a oni sofisticiraniji koriste dimne signale. Love zmajeve, mole se Perunu, a vile im noću ruše građevine sve dok ne žrtvuju neku djevicu u čast boga Svaroga!
Koze su glavna valuta, međedi su glavni gosti u kafani a ispred zadruge još uvjek spaljuju vještice na lomači. Još drhte na sam pomen Omer-Paše Latasa.
-Vodila me ona moja kod nje u selo. Jebote ja ne vjerujem da ljudi tamo žive. Bogu iza leđa pa još tri stanice odatle. Mislim da imaju i poglavicu plemena, a učinilo mi se da sam vidio i neki totem u jednom ćošku. Kontam da se tamo još od Turaka kriju.
