Kad pitanje je posla,
tu sam vrlo postan,
biram samo najbolje,
jer nikada ga ne bude.

Štekam se na kauču,
furam jednu papuču,
nadrkan k'o Pikaču,
jer pukao sam kladžu.

Ja sam lord, ja nisam paor,
Sisam čaj i gutam meze,
gledam Srem i mrtvi Javor,
jer ukinuše nam Engleze.

Trebao sam fudbal drati,
al' mi nije dala mati,
sad stičem radne navike,
na poljima paprike.

Znam da ne bi trebalo,
da skirmišujem verbalno,
al' promili čine čuda,
jer naleveluju muda.

Jer ja sam Vatevrmen,
superheroj raspad klase,
vat ju kent du, aj vil en aj ken,
da prdnem u busu, ukradem ti prase.

Ja sam Vatevrmen,
smrdim jer odbijam pederske kreme,
ja sam Tupak, Ipče i Šejn!
I bole me djole za vaše probleme.

Devojku nemam jer me ne zanima,
umesto toga, sapunjam ga satima,
odbijam grad zbog fensera i smradina,
sisajte tuki, bre, ja budžim paladina.

TV mi jednu radost daje,
koju radim pritajen.
U skupštinske sate,
posmatram primate.

Došlo je vreme,
da uvažim probleme,
da su deo mene,
i akcija da krene.

Posao da nadjem,
i meso malo mladje,
da ne sprdam kondome,
praveći balone.

Stiže signal mi od svesti,
propustio sam čitanku,
zemlja Srpska će me stresti,
k'o ciganče napolitanku.

Jer ja sam Vatevrmen,
loš za saradnju, priglup za šverc,
vat aj dont vont tu, aj em kaz aj'm lejm,
ambicija u brzini level: rikverc.

- Kraven Roud 7, London, sedište Dilana Doga, istraživača noćnih mora -

Dilan: Gručo, pa što ne kažeš da imamo klijenta. Klijentkinju tačnije... :merka uplašenu žensku:
Klijentkinja: Ja, ovaj...
Gručo: Znam šefe, al' meni je u opisu posla da ti dobacim pištolj kad okolnosti to nalažu, a s obzirom da nismo imali takvu vrstu posla nedeljama, dajem sebi za shodno da proćaskam sa ovom lepotinjom...
Dilan: Hoćeš li ućutati više? Elem, gde smo stali? Ja sam Dilan, ne obraćajte pažnju na ovu budal...
Gručo: Kad smo kod budala, kako zovete budalu koja u ruci drži mitraljez? Gospodine! :Povlači dim iz tompusa:
Dilan: Gručo, a da odeš da nam skuvaš čaj malo, a? Uđite, raskomotite se...
O čemu je reč?
Klijentkinja: Pa znate, imam te noćne more koje se ponavljaju...
Gručo: I ja ih imam, kad god mi žena dođe kući s posla... :šeretski kez:
Dilan: AMAN ZAMAN, ČO'EČE BOŽJI, IZVALJUJEŠ GLUPOSTI K'O NELSON PO FRANCUZIMA! U SVAKOM STRIPU ISTO! BEŽ' MI SOČIJU, ZOMBIJI TE IZELI!

Lik svraća u kladionicu, uzima listu dok usput priča sa nekim na telefon.

-Evo me u Mocartu. Kako misliš šta radim tamo? Hoću da uzmem neki dinar. Da. Znam da nikad nisam uzeo pare na kladionici ali osećam da je danas taj dan. Nemoj da brineš, kad platim stanarinu od tih para, kupiću ti one čizmice koje ti se sviđaju a za resto možemo da skoknemo do Mauricijusa na čaj od divlje trešnje. Buci, buci. I ja tebe volim. Ćao.

Celu situaciju posmatra vremešni čilac, pije espreso jer po ceo dan provodi u kladionici pa se radnica sažali na njega, a onaj lik mrmlja nešto sebi u bradu.

-Hm, na 20 kinti da uzmem milionče?! Zašto da ne? Aj da stavim ove Peruance što se igra na neutralnom terenu. Nadmorska visina tri 'iljade metara. Ma to je to. :uključuje se čilac:
-Dečko! Zajebi te Peruance. Domaći igraju bez centarfora koji je zadobio opekotine trećeg stepena kada mu je bojler spao dok se tuširao pa ga spržio k'o licnu od kamionske sajle. A i jebeš fudbal. Pare se uzimaju na basketu.
-Pa šta mi preporučujete?
-Da mi daš 100 kinti da odigram nešto.
-Ma, bre, za basket pitam.
-A to. Najveći fiks kola ti je ovaj Jenisej. Jes' da mu gostuje Barselona, ali znaš ti šta je minus pedeset, leptejebo. Mrzne ti se Eustahijeva tuba a kamoli šake. Umlatiće ih Jenisej kao majka ludo dete.
-Deda?
-A?
-Koja, bre, zima, kad igraju u dvorani? Tamo toplije nego u mojoj sobi, koji kurac!

treba mi stan... prostor...da od njega sebi napravim dom....treba mi sobica i kupatilce i kuhinjica...sve je namerni deminutiv...da se ne moram baviti brojkama...zamislila sam da je moj dom u sklopu stare kuće ili zgrade...sa nekoliko stepenika koji vode do ulaza...volim stare kapije koje su obrasle puzavicom...i sve što sam zamislila prilično je rustično, ali moj dom..srce mog doma je potpuno drugačije...volim boje....volim da izmišljam koješta...da spajam nespojivo i u tome pronalazim sebe...volela bih da nekim starim stvarima posvetim pažnju...mislim na komade nameštaja..da sama obojim zidove...mada znam da nisam rođeni moler, volim da prođem "molerovom ulicom"...da se okružim svim svojim sitnicama ...da pesme, meni dragih bića...pesme "mojih" pesnika ispisane mojom rukom stavim na zid..pored kreveta, baš u visini očiju i tako ih iščitavam po ko zna koji put..dok ležim...volela bih da kroz prozor mogu da vidim nebo i da sunce ponekad proviri u moju sobu...ali su mi dragi i oni tmurni..kišni dani...stvoreni za dokolicu...leškarenje...poželim dom pun prijatelja..kojima je prijatno kada su kod mene...koji sami sebi kuvaju kafu..čaj ću ja pripremiti i dodaću mu malo ruma..čisto da podgrejemo dan, jer tako volim...ali obično takvim danima budem sama

volela bih da me moji prijatelji iznenade..dođu nenajavljeni...da pripremamo neka nova jela od svega zatečenog u frižideru...da pijemo vino...da bude radost...

volela bih...rekoh

Lep dan u Beogradu danas, meteorološki gledano. Oterali smo još jednu zimu. April, polen u vazduhu, žagor dole na ulici. Deca na poslu, unuci u školi... Sedim na balkonu, hladan čaj na stolu, neprelistane novine do šolje. Čitao sam juče, dosta za ovaj život.

Star sam toliko da sam sa sobom na Vi. Sve češće vežbam sklopljenih očiju. Dok me misli golicaju, svodim neke račune, prebiram po sećanju, čeprkam... Lepo me je služilo, sve ove dane. Setih se kratkih nogu, očevih ramena, majčinih ruku. Kako toplo, kako jako! Kroz tamu sklopljenih kapaka promiču slike, zvuci detinjstva. Nisu čula ta koja me šalju tamo. Sećam se ljubavi, mirisa kože. Očiju tužnih. Nakon šezdeset aprila, sve je i dalje tu. Taj datum što sam ga učinio posebnim, dajući mu neodoljivu gorčinu. Taj dan. Jedan jedini, od svog vremena. Setih se plača, sitnih koraka, velikih boginja. Straha i slabašnog pogleda sićušne glave iz dubine kreveta. O, kako sam srećan što sam bio tu! Setih se nekog zagrljaja i para reči, staračkih, snenih. Spremnosti za tugu, pomiren i sa osmehom. Setih se odlaska na odmor, čvrstog stiska ruke i prećutnog poštovanja. Setih se samoće, prazne čaše pa mi srce postade hladno, samo na tren, do naziranja osećaja nove pripadnosti, vraćanja starog duga...

Setih se da nisam povukao vodu, a sad će deca do dodju, bruka, pod stare dane.

I pričaju neki, da nije bitno kad ne traje, a i to što traje prodje za čas... Ali ono što vredi, nastavlja da teče, kroz nas, kroz sećanje. Jedino tako je moglo i da postoji.

"To je dobro. Treba da se sjećaš. Nema ništa bez sjećanja".

definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...

-Alo, alo jesam li dobio Ugaru? Zdravku Ugaru?
-Momenat, gospodine. Ljubavi, neki gospodin te treba na liniji 3.
-Daj ga u eter, ajde.
-Alo, đe si Ugara krv ti jebem. Momčilo Đubre ovdje.
-Ooo, Đubre kućo stara, pa otkud ti da zoveš.
-Treba mi usluga jedna, možeš li kako progurat' par kamiona pilića. Eno ih jebem im djecu zaustavili ih na Rači.
-Ja mislio neko bolestan. Dobro je, ma ne'aš brige Đubre, sve ćemo riješit.
-Pa kako?
-Ma ništa ne brini, otvori sebi pivo, upali Mančester, i uživaj. Imam ljude koji znaju ljude, hehe.
- Hvala Ugara, neću ti ovo zaboravit'.
-Samo opušteno, možda dođe dan kad ja od tebe budem treb'o uslugu. Do sljedećeg puta dragi moj Đubre.
-Hvala, kume moj.
-Jovanka, daj ovo debelom Mitru.
-----------------------------------------------------------
Semipalatinsk, Rusija, 1854

-Dobro veče, da li ste vi Oljga Nilovna?
-Jesam, a što se to vas tiče?
-Ovdje, visoki činovnik iz poreske uprave Jegor Mazin.
-Ta, ta odista se izvinjavam. Ah, zapričala sam se, uđite slobodno. Da ja pristavim samovar, mora da ste promrzli.
-Nije nužno.
-Andrjuša, marš pristavljaj čaj. Da mene gospodin Mazin namlati na ovom otomanu, mora malo cirkulacija da radi, hehe. Andrjuša deder naajnjcaj tu vatru.
-Nema potrebe za šegačenjem, znate vi zašto sam ja ovdje.
-Vaše blagorodstvo ja sam priprosta i po svojoj gluposti propala duša, ali moj Andrjuša.. Ne, ne, nemojte me sakatiti.
-Nije život konj pa da ga kamdžijom možete otresti. No dobro, nisam ja bezdušnih očiju, namlatite Borivoja malo, da se dobro utroši i očvrsne. Voli Borivoje poskočit, a računi će se platiti.
-Kako moj dragi Jegore?
-Čujte ne mogu o tome pričati, ali imam ljude koji znaju ljude. Što li se čeka, neće se redengot sam otkopčati..

-Za ovaj ispit sam se naoružo ko nato, ima da položim i eto uslova onda ćemo da se tražimo po novinama.
-Što jesi li to napokon skonto da te profesor neće pustit na lijepe oči pa si naučio.
-Zar ti ja ličim na nekog štrebera, brate ponio sam đonove, bubicu, hemijsku sa kamerom, tri genija u stanu, antibloker bubice da ne mogu ko prošli put da mi sjebu frekfenciju, pa mi je cijeli ispit zujalo u ušima, mislio sam da mi je iza uha roj pčela.

-Sjedim ti ja juče u vozu u kupeu sa nekim likom, vidi mu se na faci da vari sigurno, priupitam ga imal slučajno rizlu, imo ja sa sobom jedan hed osto mi od sinoć.
-A ispostavilo se da je murijak, jesi li ga najebo ko švabe u Staljingradu.
-Ma kakvi, lik nauružan ko nato, sve ima. Mrvilicu, travu, flokove, rizlu, cigare za smjesu iako ne puši. Poslije kad smo izduvali ovo moje lik urola jo 3 đoje, navario sam se ko majka, kad sam izašao iz voza nisam znao jesam li došo il pošo na stanicu.

-Brate ajmo na pivo, završio sam sa onom svojom za večeras.
-Haha, zar tako brzo jebeš, ja sam mislio da ćeš cijelu noč da je odvaljuješ od kurca kolko si se hvalio.
-Nije to. Ja sve spremio, vino, večeru, ruže, svijeće, a kurva nije rekla da je dobila. Nije htjela čak ni da da učešće kaže da je nezvozna i da je jedva došla. Šta ja imam sa njom da palamudim da pričamo budučnosti Persija ne ide, reko ajd ti dijete kući, skuhaj sebi ćaj od žalfije.

- VELIKA BRITANIJA

Tip mržnje koji osećamo prema čuvenoj kraljevini "s onu stranu" Lamanša nikako se ne može svrstati u red onih svakodnevnih, uobičajenih, klasičnih hejtova. Pre svega, on je relativno skorije prirode, odnosno datira iz vremena naše inficiranosti komunizmom i čuvenog slogana "Amerika i Engleska biće zemlja proleterska". Doduše, nije pomoglo ni to što je tadašnja srpska kraljevska porodica iz ratom zahvaćene zemlje i sa koferima punim zlata zapalila upravo na teritoriju gorepomenute monarhije. I uopšte ta čitava stvar sa monarsima ( NE sortom leptira; prim.prev.)...Koji su, bre, oni kurac pa da ih ja slušam i pokoravam im se?! Uostalom, neka im njihovi dabldekeri, zagušljivi pabovi, Bitlsi, fudbal sa sve Dejvidom jebenim Bekamom, prokleti čaj šurnaest puta dnevno i kraljica koja nikada ništa teže od šešira nije podigla! Mi smo, bre, ruska gubernija!...pardon, REPUBLIKANCI. Za sada, barem...

- FRANCUSKA

Francuski pederčići. I muslimani. I crnci. I modni kreatori. I francuska kujna. I Asterix&Obelix. I Žak Širak, krv mu nepristrasnu jebem! I David Guetta. I fudbalska selekcija čamuga. I Ajfelova kula. I "vidi Pariz i umri". I smrdljivi sirevi. I Toni Parker smuvao jebenu Evu Longoriju! I "La vie en rose". I lepe žene...pardon, NAJRUŽNIJE ŽENE NA SVETU. I slovo "R" kad pričaju. I profesorka francuskog iz osnovne, kurva raspala! I "Impresionisti". Et enfin, c'est fini.

- IRSKA

Zeleno, zeleno, zeleno, zel...a, da. Celt je već objasnio neke stvari...

- ŠPANIJA

Pre nego bilo šta kažem - ustanite. Jer treba ustati i odati priznanje tako moćnoj i staroj zemlji koja je i pored svojih unutrašnjih problema odvojila vreme da stane i na stranu nas sirotana ne priznavši samostalnu državu Kosovo! E, Španci, stvarno ste SRBENDE! Imate do jaja muziku, igrate najbolji fudbal na svetu, pičke vam uopšte nisu loše ( kada bi vam računali i one "kolonizovane" preko Atlantika, zajebali biste i našu ženskadiju! ), paelja je baš hranjlivo jelo a i pinjata - jer zvuči k'o da je vaša - nije loš trip! Oprostili smo vam i to što ste kraljevina i to što ste zagriženi katolici i to što je Barselona pukla i to što nas redovno prangijate na sketu. Po pitanju bikova smo, pak, i dalje neodlučni. Jebiga - jebu nas ove iz Orke. Uglavnom - Te Quiero, Espana!

Femi: Savremena upotreba muškarca se može svesti na sledeći zaključak: "Više nam ne trebate ni za cepanje drva". Ženski pokret "Jebemo se same" napravio je revolucionarnog "Robota sa kurcem" - surogat za muškarca. Samo mu treba sjebati onaj program uz pomoć koga izgovara komplikovane izraze i pita "Gazdarice, kako ste mi danas?" i napuniti mu malo sperme u rezervoar.
Šovi: Pa eto, to potvrđuje da vama samo kurac i treba, i ništa više. Da ne biste možda da vodimo umne razgovore uz čaj i kolačiće? Evolucija je ostavila ženu na stepeniku niže u poređenju sa muškarcem, tako da, ako i budem hteo da filozofiram, na tvoja vrata pokucati neću.
Femi: "Kolega", upravo se radi o tome. Današnji muškarac je preplašen mogućnošću ženine dominacije. Vi uporno pokušavate da je svedete na kurac, tj. na želju za kurcem, jer ste ubeđeni da ćete tako moći da je kontrolišete. Problem je u tome, što taj kurac u 80% slučajeva ne radi. Moždana prepotencija rezultira genitalnom impotencijom. Zašto? - Jer vas je strah od podređenosti i neuspeha.
Šovi: Šta ti meni „kolega“, bre? Nisam ja s tobom pikao fucu na Dorćolu, seko. I ostavi te pretenzije i genitalnih intencije nekom ko se u to razume, blago meni, a ti da ideš da u’vatiš ovaj popust u Delti, čujem da je opšta pogibija.
Femi: U Delta city-ju je ipak najveći popust na budale poput Vas, "kolega". Jedino što Vi imate da ponudite je 20 cm iz novčanika.
Šovi: Ma ja bih tebe tako slatko izdevetao sa svojih 20 cm pendreka, da bi u istom Delta Citiju morala da radiš manikir stojeći, jer ne bi mogla da sedneš, kašljaro!
Femi: Sanjaj, robe! Jedino što ti meni možeš da uteraš je 3 džaka krompira u podrum!
Šovi: Ma ne bi' ti uterivao ništa, kuravelo jedna, nek ti utera taj tvoj robot , jer za njega i ne moraš da pokosiš taj Amazon u kome ti se izgubila pička, pa je sad uzaludno tražiš u mom mozgu!
Femi: Zbog takvih kao što si ti ću i da pređem na žene. One su bića puna razumevanja, poštovanja i osećaja za druge. To što je vama logično, nama neće biti nikad!
Šovi: A ume li ta tvoja žena da da headshot kalašom u CS-u? A da drmne celo pivo iz cuga? A da prdne i podrigne istovremeno?
Femi: Da, da, vrlo bitne stvari... Ok, poenta je da je muškarac remek delo evolucije i da bi ti i tebi slični sigurno drkali na njega samo da vas to ne čini pederima.

Kao detence, ponovo...već na tome, zahvalan sam. Mogao bih početi da nižem njeno ime niz papir, naprosto. I to je interakcija, u svojim okvirima... A pomislim tako, uz čaj, i mačku pod rukom, kako se ponešto naučiti i da. Ne ja.

Sve svoje korake - izmislio sam; mrzelo me je da učim. Iz sebe, materijalom koji sam savesno, kataloški imenovao, definišući sebe sâm, učio sam. Koračao onuda, kuda će "sutra" nicati. I evo, sutra je, ima tome već... I nedostaju mi, mom ustrojstvu sopstvenom, fale učenja tuđa. Progone me stepenici, preskočio sam ih.

Zove se tako. Tako se stalno zove, gotovo naporno postaje... Jer nastavlja. Ali menja se kontekst, naraštaj se uzbuđuje. I želim je, kao što sam da letim želeo. Pamtim, cikličnu pobudu, to nije nešto što ovekovečiš u rezimeu, to se meškolji, i guta te u naletima nesvesnog širenja sopstva. Zaista ti je potrebno da letiš. I onda moraš, nema ti druge. A žrtva je pero koje prevagne u beskorist skoka. Ona nosi lentu, po njoj se sezona zove, i možda...možda ovom svečanošću zaista i upriličimo da...da, želim; da saberem smrtnost svoju u periferno pregledan privid, da je ne puštam da sivi, osvetljena danima čoveka. Da nju držim i padnem... Neka joj je radost, ako se radost uokviriti ume.

Prema nezaobilaznoj podeli, ili si od onih koji radije adresiraju bol na sebe, ili si radiji naneti ga. Problem je međuprostor. Moram da trpim da bih brojao. Da bih osetio vreme. Tiho ubija, vreme kada ćuti. Ne znaš da si se rodio. Vilinog konjica mišlju obuhvatiti...sroditi se. Najsnažnije što možeš, o Veličanstvo Tebe. Snažno mi daj da uronim u tvoja mesa. Nejač moja integrirana sa slabinama tebe. A onda odgledajmo film, na laptopu. Pretvarajmo se da ga ja razumem dublje. Neka lađarim neopipljivošću tvojih slabosti. Tek zabave radi... Ha. Ha.

Zar ne?

Dobar bio film. Nisam sproveo ljubav nad tobom. Ne umem... Moraću se praviti da si ti kriva, uskratiti mi jedno razumevanje. I odskakutati po lokvanjima, ustanovljenim. Naći različitije udove, mirisati ih kao da sam ih takvim zamišljao. Čekati dok ne počne da boli, ponovo. Pa ako ne epifonija, zaustaviće me već starost. Želeo sam da me papir spase, a guta me, vapim za interakcijom... Za nasušnim ograničenjem, rekvizitima; za scenariom. U kakvom bi ti razumela...pa ma kako ti to odgonetala.

Neka boli, bre, ženo! Ali od tebe neka boli, iz tvog bića neka boli, ne iz sindroma. A ja ću se već sviknuti na tvoj lik; okoriću ga iscrpljivanjem, noćima ću ga piti. Dok iz pehara ne sklizne gorko tvoje jezgro. I onda ću ti se ophoditi. I do kraja te već više neću ni mrzeti, a ti ćeš u drugačije verovati...

Zato ti sada obećavam, da bismo se isprečili odustajanju od skoka - tebe sam izabrao.

Verujem ti, da ti mene ne posmatraš tako.

Majka: Ovaj moj je stvarno neverovatan, ne mogu da živim od njega, svako veče u tri ujutru dolazi kući, lupa, ne mogu da spavam, budi me svaki čas

Prijateljica: U potpunosti te razumem Ljiljo, ovaj moj mamlaz isto tako, svako veče u 5 ujutru, i još plus mi dovodi neke ko zna kakve koje je pokupio na ulici. Ja ne razumem kakve su to devojke

Majka: eeeh, kakvo je vreme došlo, mi smo bre na igranke išle i morale već do 8 da budemo kući. Ne daj Bože da je mene moj otac video da sam pored muškarca a kamo li da me uhvati za ruku, morala bi njivu da orem ceo dan za kaznu

Prijateljica: da, da i još kad ti kaže da ideš pa da izabereš prut, a ti po šifonjeru tražiš koji ćeš zimski skafander da obučes, da te manje boli... Ja sam bre sa 14 godina išla u Grocku šljive da berem da zaradim nešto para, da pomognem ocu i majci. Koje je to poštovanje bilo. Ne mogu više da gledam ovog parazita, obesio mi se na kičmu, vuklja se ceo dan po kući, rasteže, ne zna šta će sa sobom.

Majka: ma sve mu daš, platiš fakultet, platiš garderobu, kuvaš ručak, radiš, vrtiš se oko njega. Pi džukela jedna, da te bar malo poštuje, ma ništa, ne bi se on zajebo da uzme da očisti nešto, ma ne mora ništa da čisti samo da mi ne ostavlja prljave čarape po celoj kući. Lenština! Probisvet! Nikada on čovek neće postati

Prijateljuca: eh Ljiljo, Ljiljo, teška ti je naša sudbina, čitav život se mučimo za njih, a ko će nas u starosti čuvati. Ovaj moj ni čaj neće umeti da mi skuva, a kamo li jaje na oko

Majka: Ma ćuti, neću iše da se nerviram, od danas će sam sebi da sprema hranu i pere veš. Ja od sada uživam, neću nikome da budem služavka

Prijateljica: E vala u pravu si, daj da prikurimo još po jednu pa malo u šetnju

DVE GODINE
-Keva: Idemo Dragana na svadbu u subotu, Nidžu ćemo da ostavimo kod mojih.
-Nidža: ( Opet baba Stamena... Da l' će ta žena nekad da shvati kol'ko smara ona pesma "Nuni nuni nuške" i jebale je te kruške više, šta znači to "nuške" k'o neka slina i kako uvek uspem da se istripujem i zaspim na tu pesmu. I ceo dan nema mamine sise, kad bi mi samo dala baba Stamena njenu, ona je nekako duža. Šta im fali da me vode na svadbu, neću da se userem k'o prošli put kod Stanoja na slavi...a baš je bilo kul kad su svi krenuli da se njuše a meni kliznulo govance niz pelenu!haahhaha.Koj' sam car!) Gu gu, ga gi ga ga !
PET GODINA
Ćale: Idemo ženo kod Stanoja na slavu, zvao nas čovek nismo bili od kad je Nidža im'o dve. Ostavićemo kurajbera kod mojih. Babi je ionako dosadno, umrla bi da nema Šeherezade.
Nidža: (Pu jebem ti život ovaj mučenički, nisam ni poč'o da živim već sam se za razočar'o u roditelje. Pa ako sam se usr'o na sred slave, pre tri godine kad sam bio slinav ne znači da ću opet. Dobro. Baba Stamena će da se zagleda u Šeferezijadu pa ću ja da odem da joj umačem četkicu u vece šolju. A voleo bih da me povedu na slavi, mogo bih da se zavučem ispod stola i gledam nekoj teti ispod suknje, pi'...) kmeeee! 'oću mlekce!
DESETA GODINA
Majka: Sine mi idemo u grad večeras sa nekim prijateljima ti ostani ovde, a može i baka Sta...
Nidža: Neka, neka... Znam sve. Da zgrejem mleko, stavim da jedem, gledaću Jogašija Nakarikatiraru boriće se večeras protiv Jošimija Suzamanutoa na turn...
Majka: U redu je Nikola. Razumeli smo se znači.
Nikola: Da, da (Super, sad mogu da gledam tatin disk koji sam naš'o ispod dušeka, "Vesele devojke", sa zvukom!)
PETNAEST GODINA
Ćale: Konjino, idemo ja i tvoja draga majka, sutra kod rođaka. Neću da te pitam da li hoćeš s' nama, znam da nećeš. Nemoj da mi dovodiš ovde one tvoje debile, da mi čure zidove s' dimom i da mi nalivaju tepih s' pivom, uši ću da ti počupam kunem se!
Nidža: Ma kakvi! Imam da učim sutra, stegla ova iz biologije. ( Kul! Zvaću Bokija i Mirka. Sutra Pesomanija! Pušimo cigare, pijemo vops! A onda ću tako ošamućene da ih deljem u pesu. Već vidim rezultat Napoli-Barcelona 6:0 i i Bokijevu "Usralo te" facu!)
OSAMNAEST GODINA
Keva: Odosmo na jezero, nismo tu sutra i prekosutra. Hranu imaš, daće ti Dragan pare, nećeš da umreš za dva dana nisi mali!
Dragan: Slušaj neradniče, nemoj da mi ovde dovodiš one tvoju kurveštije i da mi od kuće praviš jebarnik. Ja sve mogu da tolerišem ali ono što ti radiš, to je strašno. Znaš šta sam sve zatek'o prošlog puta, znaš kako se majka zabezeknula kad je videla onu trakicu od gaća i one kurtone iza kreveta!
Nidža: Dobro je ćale neću. To je bilo samo jedno. ( Uuuuu do-jaj-no! Ovo čekam već mesec dana. Anicu ne mogu da pozovem kući zato što ovi već mesec dana ne vade dupe iz kuće. Slušaćemo kevine i ćaletove ploče, pićemo vino, ja ću biti duhovit, opušten, nasmejan, kul i pašće taj jebeni seks!)
TRIDESET I PET GODINA
Žena: Idem Nikola kod drugarice večeras. Nemoj da zoveš Bokija i Mirka. Prošlog puta ste mi sranje od kuće napravili.
Nidža: Ma kakav Boki, posvađali smo se. Pokid'o mi lastiž. ( Večeras Srbija-Portugal, bez zvocanja ovog stvorenja. Samo ja, vops, TV i zvaću ona dva morona da se ne smaram sam i da skinem Bokija sa one jadne njegove žene, i šesto će da dobije pa će od mene da traži pare da ga izdržava.)
ŠEZDESET I PET GODINA
Ona: Nikola idem večeras da se vidim sa Slavicom, znaš Slavicu, muž joj bio..
Nikola: Dobro bre ženo, tries' pet godina smo zajedno, znam ti svaku prijateljicu, i tu Slavicu pamtim (Od onda kad me je uhvatila za kurac u parku, kako je napaljena bila!uf!). Idi.
Ona: Dobro Nikola, samo nemoj opet da staviš čaj pa da zaboraviš da isključiš ringlu. Zapalićeš se čoveče!
Nikola: Neću, neću. ( Falim te Bože. Jedno mirno veče. Mogu da ukrštavam reči, gledam Slagalicu, a da ova moja žena ne lupa svašta na "Ko zna zna", a i Anica se preselila u ulicu, ne izgleda loše za svoje godine...Mada sigurno još pamti onda kad sam svršio za dvadeset i pet sekundi...To su bili dani...Sad mogu da je peglam do ujutru...eh..)

... ''Roda'', oko podneva, red između kafa i slatkiša...

Labud: E super. Uzimam, ovo, ovo ajd i za babu ovo. Doobro, kafa. E još i toalet papir i didem kući.
Promoterka: Dobar daaaaaan. kako steee?
Labud: Ooo, ćero moja. Eo dobro sam. Ti?
Promoterka: Evo radim. Danas imam never...
Labud: Eo sad će mi dođu unuci, zetovi, ćere pa da kupim neki poslaci. Hvala tebi dete.
Promoterka: Molim Vas deko, saslušajte me. Vi znate da ja Vas jako cenim i ...
Labud: U ljubi je deda, ae kaži.
Promoterka: Kako ste vi dobri:cmok u lice sirotog dekana:
Labud: Uojsa, hehe. Slušam.
Promoterka: E vidite, izašao je intimni gel za negu za muškarce:pokazuje mu: Pogledajte, i kažite zar niste oduševljeni?
Labud: Ne.
Promoterka: Nemojte da Vas je sramota, ne. Vi znate da žene vole čiste i uredne muškarce. Znate koliki je procenat žena izjavilo koliko im se, s oproštenjem, sex poboljšao nakon samo prve primene? Je l' znate koliki?
Labud: Koliki?
Promoterka: Ha, koliki!? 83%, eee Labude.
Labud: A one 17?
Promoterke: Nažalost, udovice. Slučajan uzorak. Dakle, samo za 619,99 din i samo danas možete imati svoj gel za negu intime: trep, trep: Verujte mi, osećaj čistote i povetarca u intimnoj regiji je prosto neprikosnoven. Molim Vas, kupite. Ako ne prodam danas bar pet izgubiću posao:suze:sve.
Labud: A našta miriše?
Promoterka: Otprilike na nanu. Ne brinite, proizvod je biljnog porekla i nije testiran na...
Labud: Dobro, ajd uzimam jedan.
Promoterka: Hvala, mwa. E, da, kad izađete sa kase imate štand NIVEA i tamo preuzmite poklon.
Labud: E jebemliti babu. Ćao.

Labud: Dobar dan, ono devojče tamo mi reklo...
Promoterka2: Aha, vidimo. Mada je malo glupo da stavite to u kesu gde Vam je hleb i paradajz.
Labud: Dete, nemoj da me zajebavaš nego daj taj poklon pa didem kući, dolaze mi...
Promoterka2: Znam, znam, izvolite.

Lolica: Eee, labudiću moj... komšija, eheeeej. Što si stao na ulaz?
Labud: Eo otvaram neki poklon što sam dobio.
Lolica: I? Iju, šta je to?
Labud: Ček, ček, ne vidim bez cvikera. :približava, čita: Pro tasse gernešpe, nicht mehr... Ću da čitam kući, ne mogu sad. E, žurim, vidimo se.

Labud: Babooo, ajm houuum. Haniii...
Mirka: Ćuti ne deri se, samo što sam uspavala Janka, ćuti bre. Šta se keziš? Šta ćeš odma' u wece? Ti ladno nisi kupio toalet papir!?
Labud: Odoh da se okupam.Nego, jesi li za jedan čaj?
Mirka: A?
Labud: Da li je nana po volji, pfhahahahahahahaa.

Ulaziš u ambulantu, kad za divno čudo nema nikog, pomisliš da ovaj put imaš sreće i da si za 5 minuta slobodan čovek, kad eto kurve doktorke zatvorila se u kancelariju i ne proziva. Dolazi žena i pita jel može preko reda, samo da pita nešto, jer nije povela dete. Pomisliš zašto da ne, puštaš je, ulazi. Gledaš na sat, prošli je već 15 minuta, i dalje sediš i čekaš sam u ambulanti, brava se nikako ne pomera, što znači da još nisu ni blizu rastanka. Kad za divno čudo, posle čitavih 26 minuta izlazi, pomisliš sad će da te prozove, kad ono mućak, dolazi nova pacijentkinja, ima temperaturu 40 i kao hitan slučaj ide preko reda. Pomisliš da nema veze, dešava se, nisi ti kriv. Izlazi devojka, kad eto, vraća se ona žena od malopre sa detetom i ulazi, pitaš se škk, ali nastavljaš da čekaš. Tada se vraća u ambulantu i ona devojka od malopre i shvataš da će ona opet da uđe pre tebe jer je hitan slučaj. Smiruješ se polako, misliš kako je dobro što bar nisi bolestan, proći će to. Gledaš poruke u telefonu, gledaš vreme, trudiš se da što brže prođe uključuješ neku igricu koju nisi igrao odavno. Izlazi ona žena sa detetom, ulazi ova hitna pacijentkinja. Protežeš se nekako narednih sedam minuta i vidiš da dolazi još pacijenata. Primenjujući sistem čekanja da sakupi što više zdravstvenih knjižica odjednom, sestra tek tad kreće da traži zdravstvene kartone i osmeli se da ih odnese doktorki. Izlazi i ova hitna pacijentkinja i konačno imaš osećaj da si pobedio, onaj osećaj da si ti na redu, otvaraju se vrata i čuješ glas : Marinko Becić. WTF! To nije moje ime, i onda shvatiš da je prokleta sestra okrenula kartone na pogrešnu stranu i da je doktorka krenula od nazad sa prozivkom. Umireš. Nema te. Pomisliš koji moj si se uopšte i setio da dolaziš po opravdanje, u kurac i ovakav zdravstveni sistem i škola koja te naterala da dođeš, ne dao Bog da se ponovi. Nekako se suzdržavaš i tih 56 minuta. Konačno te proziva. Znaš da ne smeš da se zajebavaš, ipak ti treba opravdanje za zadnjih 25 časova, inače kraj. Trudiš se da budeš ok.
Doktorka: I reci, šta te muči?
Ti: Khm, mislim da me boli grlo i da mi je nos zapušen.
Doktorka: Pij čaj. Jel ti treba opravdanje?

1. Rani početci:

- Sa teranjem uz kurac potrebno je krenuti od najranijeg doba, kada se tvoja ličnost gradi i kada ulaziš u svet na velika vrata. Dakle, prvo teraj uz kurac roditeljima, babi i dedi, i učiteljici u školi. Nemoj da jedeš boraniju, svinjsko pečenje, pihtije i sve ono što ti ne prija - batine su neizbežne, ali one će samo ojačati tvoju volju i karakter. Ne odustaj u početku, ovo je tek prva prepreka. Ako svi budu trenirali fudbal, ti nadji neki neoičan sport za sebe. U školi se obavezno protivi matematičkom stavu da je 1+1=2 i nadji neko objašnjenje za taj stav od kog nećeš odstupati. Budi obešenjak ali nemoj sedeti u zadnjj klupi, i idi u ćošak u svakoj prilici.

2. Pubertet:

- U pubertetu nemoj da propušiš kao vršnjaci, jer i njima treba da teraš uz kurac i da ih nazivaš šabanima. Kada dodje red na alkohol, svi će se baciti na svetlo pivo, vinjak, pelinkovac i vodku. Ti se baci na tamno pivo i rum. Rakiju nemoj da razblažuješ sa vodom, i izlazi na mesta gde tvoji vršnjaci neće da idu jer nisu popularna. Kada nadješ prvu devojku, teraj joj uz kurac dokle god bude imala živaca da te trpi, i budi prava teška debelokožna muška gnjida.

3. Srednja škola i odrastanje:

- Nikako nemoj da upišeš srednju školu koju ti preporučuju roditelji (na kraju ćeš verovatno ispasti pametan zbog te odluke). Kasni na čas, ali ne na prvi nego na drugi, pošto na prvi svi kasne. Teraj uz kurac nastavnicima tako što ćeš bežati sa časova, a obešenjacima tako što na nastavi nećeš praviti sranja. Čitaj knjige, pošto danas niko ne čita iako se svako hvata za par naslova o kojima nema veze, ali mu zvuče kul. Ako ćeš da sviraš u bendu, sviraj bas-gitaru i loži se na Sida Višiza, i pljuj po ostatku vršnjaka koji se loži na Sleša, Kleptona, Santanu i Pejdža. Ako nose majice sa aplikacijom benda koji gotive, ti nosi košulju i šešir.

4. Kasniji adolescentski period:

- Uvek budi za one koji su manjina, dok ne postanu većina. Otvoreno iskazuj stavove kako su gej brakovi na mestu, kako Kosovo nije srce Srbije, pišaj po Djokoviću i samom tenisu, i hejtuj sve moguće aktuelne uspehe naših reprezentacija u ekipnim sportovima, na koje se ljudi brzo nalože jer nemaju puno radosti u životu. Nemoj da pljuješ crkvu, jer sad svi pljuju crkvu ubedjeni da je to kul. Slušaj ska jer većine slušaju nešto drugo. Odaberi neki fakultet koji nije ekonomija, turizam, sport, geografija i struja, i na svoje veliko zadovoljstvo piči dalje. Padni godinu, ali ne prvu nego drugu.

5. Za vukajlijaše i ostale:

- Zvanično veličaj Surovog i Blek Hola kad god si u prilici, jer njih najviše autora pljuje, a raspali po nekima koji su kul. Kada na definiciju daš plus ili minus, obavzno ostavi suprotan komentar. Veličaj postere jer svi pišaju po njim, i pišaj po bezveznim temama na forumu koje izazivaju dosta pažnje i koje sakati autori otvaraju jer nemaju čim drugim u životu da se zanimaju (a ovakvih tema ima mnogo). Korišćenje fejsbuka svedi na minimum i na tom polju teraj uz kurac negativnim komentarima na slike i statuse. Televiziju nemoj uopšte da gledaš. Ako te zovu u rat nemoj da ideš. Oblači se kao klošar i bez fazona jer svi se trude da imaju neki svoj fazon. Budi nekul jer svi nastoje da budu kul. Pij čaj a ne kafu.

6. Kanalisanje:

Od p.n.e. pa sve do danas, brojni terači uz kurac su ostavili dubok trag u istoriji i svoje ime u njoj upisali zlatnim slovima - počevši od Sokrata i Diogena, preko Marka Kraljevića, Malog Radojice, Starog Vujadina i Jovanke Orleanke, pa do Pikasa, Dalija, Džejmsa Dina, Morisona, Pistolsa..Baci se dakle na neku umetnost, pravi svojevrsne skandale kada ih niko ne pravi, i pljuj po jeftinim domaćim i mtv kurvama koje ih prave jer nemaju šta drugo da prodaju. Ako budeš istrajan, uporan i uneseš neku novinu i kvalitet u to čime se budeš bavio, zgrnućeš pare, postati popularan i više nećeš biti terač uz kurac, čudak, papak..Već faca, inteligencija u malom, bićeš zvezda, kul..E onda teraj svima uz kurac, daj sve što imaš u dobrotvorne svrhe i zaputi se u neku planinu da čuvaš ovce i pišeš poeziju.

7. Srećno.

Sedim tako kući, lepim sličice, Sverir Ignason izvučen po petnaesti put, no big deal, gledam svoja posla, planiram da stavim onaj čaj sa osamnaest biljaka, puštena kompilacija white noise od osam sati, tražim neki svoj zen posle dugog dana, i evo je:

Kao strela, prođe kroz glavu ta užasna misao. I dobar deo nje ostane u lobanji zariven, na duži period.

Neko se bre sada jebenda. Ne, precrtaj to. Svi se u ovom trenutku jebendaju. Precrtaj. Ne mogu svi, ovi ljudi na ulici koju gledam kroz prozor (a moraš panično da pogledaš kroz prozor kada dođu ovi momenti da vidiš da li je svet još uvek tu) se očito ne jebu. Ali su na putu kući, gde će to da rade. Komšija zaštitar iznad mene sada prca. Upravo sada prca onu njegovu dupatu. Skinuo je neku retardiranu seriju sa njom, tipa neki Kvantiko jebeni i na pola epizode je rešio: ''Hej, zašto ne bih ovu guzičaru malo trpao''. Likuša sa trafike gde kupujem papirne klonove Sverira Ignasona je upravo zatvorila i otišla kući, ne da kuva ručak za sutra, ne da briše prašinu, nego da se neotesano, napatvoreno, neobuzdano kara, da joj neki sasvim prosečni kurac glupavo ulazi u pičku, kilometar kurca po odnosu, dobro, ne kilometar, ali svakako daljina koju sam pešačio od škole do kuće kao klinac, a nisam blizu živeo.

Kako pada noć, misao je sve intenzivnija. Jer noć je, tradicionalno, doba za kresanje. Apsolutno sve ribe sa kojima sam bio, koje sam muvao neuspešno, koje sam želeo, upravo u sebi imaju meso, solidni komadi mesa u svim njihovim šupljinama, a to nije moje meso. Pre samo par godina sam im slao sms-ove gde ih zovem na piće, epilog: Ovog trenutka stenju pod težinom nekog drugog čoveka, šta to radiš čoveče, pa dosta si ti to radio, daj sad malo ja. Ne daje. Ni ne obraća pažnju na mene dok ne svrši. Posle me samo onako pogleda podrugljivo, kao što pogledaš nekog kada mu zalepiš najbrutalniju bandžu na basketu, a previše si velika faca da bi vikao ''BANANAAAAA, OBRIŠI SEEE'' kao orangutan.

I ne samo one, žene. Svi moji drugari sa posla, iz škole, likovi sa vukajlije upravo imaju žestoke seksove. Autor Debilko i Moronko ima seks sada. Sverir Ignason, taj vikinški nadčovek razbija svoja čelična muda o neko dupe.

Krene mi krv u glavu, vrućica neka, lice mi ima milion stepeni, odem da se umijem. Skucam par bromazepama. Jedan sažvaćem i progutam. Drugi se otopi pod jezikom. Pustim osmočasovno zujanje fena na jućubari. Ošamarim se konsekutivno jedanaest puta, jer to je moj srećan broj.

Pogledam kroz prozor. Svet je i dalje tu. I ljudi su tu. Sada izgledaju malo manje pohotno. Kriza je prošla.

Do sledećeg puta.

- Brate dođi odmah. Došli neki likovi ispred picerije. Požuri.
- Evo me, da ponesem nešto.
- Ma jok, šištavci ali ih je mnogo.
- Stižem! Da zovem još nekog usput?
- Dođi sam.
.
.
.
- Ej brate pa nema nikoga ispred.
- Ma znam nego gore su neki lik i dve ribe, pa ih nešto ložimo. Samo da te uputim na brzaka. Završavali su džidžu kod nekih momaka na Zvezdari. I tu im oni uvalili čaj. Onda kada su izvalili i vratili se nazad, likovi sve troje prebili i još im uzeli telefone. Nemam pojma kako su ovde završili, a dole su negde iz Bloka.
- Pa šta ih ložimo uopšte?
- Za sada ne znam, videćemo u kom pravcu će da ode. Smišljaj usput.
- Ok.
.
.
.
- Ovo je taj moj drugar Urke o kom sam vam pričao. On će da vidi i to da reguliše.
- Ćao, ja sam Urke.
- Ćao ja sam Goran, ovo je Maja, a ovo Slavica.
- Ispričao mi je drugar sada šta je bilo. Kakvi seljaci, nevera. Jedino možemo, ako se slažete da ih izujemo iz đonova i pouzimamo im sve što imaju tog trenutka kod sebe.
- Pa može to.
- Ali moramo da vidimo sa Šefom prvo. Ne smemo da akcijamo bez njegovog pristanka. Dođite vas troje večeras ovde, pa ćemo da mu izložimo situaciju. Ako kaže da može, stupamo u akciju.
- Joj, ja se bojim. Nemojte, nema veze.
- Ma čega se bojiš Majo? Jel Maja ono beše?
- Da.
- Šef je kul lik. Onako pravi mangup. Ne brini. Aj sada idite i vidimo se uveče.
- Idemo, hvala ljudi.
- Ništa, ništa.
.
.
.
- Što si im rekao da dođu uveče? I ko je jebeni šef? I šta ćemo da ih ložimo?
- Pa pazi. Ne znam još sve, ali Šef će biti Miladin matori alkos, a pristaće za vinjak jer on sve radi za vinjak. Moramo da ga nateramo da se okupa, da mu obučemo neke fensi stvari i na šišanje da ga vodimo. Dalje ćemo da vidimo. Kao on sedi sam u separeu. Pored njega će da stoji Đole jer je ogroman i ćelav. Pa videćemo šta ćemo da ih ložimo.
- Hoćemo da izjebemo one dve.
- Ma jok. Deluju ok, onako kurvinski, ali tripujem da su novopečene navučene pajdomanke.
- Možda bi mogao Miladin da ih jebe?
- E to ti je već dobra ideja. Taman kod Saleta gajbi. Kuća mu je vrh, a matorci na moru.
- A dal će dati Sale gajbu?
- Ma naravno da hoće. Za to zezanje da Miladin opali dve guske, daće sto posto. Pa sa ovim potezom ulazimo u legendu.
- Ajde. Vidimo se uveče.
.
.
.
- Đole, zovi Saleta i još par njih, dođite u piceriju pa da podelimo uloge.
- Kakve uloge, učim čoveče ispit mi je za dva dana?
- Nećeš verovati kada ti kažem.
- Dobro, evo me.
.
.
.
- Ćao Majo, ćao Slavice. Gde vam je onaj momak?
- Nije mogao da dođe. Znate, mislile smo same da svratimo.
- Odlično. Ono tamo u ćošku je Šef. Zapamtite, kada vas pozove morate da iskažete poštovanje i obraćate mu se sa Vi. Onaj krupni momak pored njega Đole Kasapin. On priča umesto njega. Znači Šef mu šapne, on ispriča šta je Šef šapnuo, pa nemojte da vas iznenadi to.
- Dobro. A jel moramo i mi prsten da mu ljubimo kao vi?
- To ne. To samo pripadnici familije rade. Dovoljno je da on vidi da ste pune poštovanja.
- Dobro, razumele smo.
- Idem ja sada do njega da ga pitam. Da garantujem za vas.
.
.
.
- Miladine kakav si mi lep k’o slika tako. Hoćeš da jebeš one pičoke tamo?
- Čuj ’oću jebat’. Pa naravno da ’oću. Još mlada piletina, dvaes godina. Pičić k’o kolačić. Znaš kako kod nas na Romaniji kažu....
- Dobro, dobro, dobro. Samo s vremena na vreme šapni Đoletu nešto kao na uvo, a on će da odradi ostalo. Đole, ti si i kao vozač, odvezi ih posle kod Saleta na gajbu nek ih Miladin oplodi.
- Hoću matori. Koji si ti bolesnik nevera. Al vrh je fora. Vidi kako tripuju da će da budu konkubine mafijaškog bosa hehehehe
- Ma pajdomanke ko ih jebe hehehe
.
.
.
- Tebra vidi kako ih Đole obrađuje.
- Aha. Vidi kako se smeškaju. A vidi ga Miladin kralj podzemlja ehehehehe
- Surovo. Au ja ne verujem. Još će ih stvarno opaliti. Posle ću morati gajbu da dezinfikujem, ali ova priča će nas nadživeti.
- Stvarno. Ultimejt loženje. To je to. Nema dalje.
- Evo ih ustaju. Priđi Miladinu da ti šapne na uvo kao da idemo na Zvezdaru u akciju, a ti onda pokaži na nas par rukama da krenemo sa tobom. Mi izlazimo, Miladin ih privodi i to je to.
- Krećem.
.
.
.
- E brate jesi čuo da je Miladin pazario triper od one dve hahahaha
- Au kakvo finale. Nisam mogao bolje da očekujem. Jel ljut na nas?
- Ma jok. On je starog kova. Kaže da ko nije imao u životu triper, nije ni jeb’o. A još plus, Đole kako kaže, izuo ih je matori iz đonova. Onaj cijalis je isto bio dobra ideja.
- Ja i dalje ne verujem da smo namestili Miladinu da jebe one dve guske i to na kakvu priču samo. Shvataš da nam je ovo vrhunac ložačke karijere, da smo ušli u legendu. Već se pojavio grafit u kraju "Miladin je jeb'o i to jeb'o k'o gazda"
- Da, već se zna. Odlazimo u istoriju kao najbolji.
- Najbolji.

-Zakon veće želje: što je više želis ona tebe manje želi. Jbg. Obrnuto proporcionalno. Ono 1 kroz pa to dole.

-Nezasitost u pažnji: što joj više pažnje posvećujes i jurcas za njom to njeni apetiti teže beskonačnosti. Možda i jebeš na kraju ali ćes se osećati kao govno beliv mi.

-Protok atoma kroz usnu duplju ima maksimalnu vrednost: ne slušaj sta priča jebo te dan ludi. Pa kad bi slušao sve sto priča podilkanio bi, em što menja mišljenja svakih 15 sekundi em što ni sama ne zna šta hoće.

-Ti si konstanta, ona gowno: radiš šta ti se radi i kada ti se radi. Ovaj zakon se nadovezuje na gornji koji nema efekat bez ovog. Kada pričaš, kucaš, pišeš ženskoj osobi i ona "nema vremena" za da se vidite ne slušas već gledaš(ako je lajv) ili osećaš u ostalim vidovima. Planiraj ti to već u glavi jer hoće ona samo joj ti to još nisi objasnio.

-Početna tačka u koordinatnom sistemu vektora: kako se postaviš postavio si se, vektor ne može da se okrene na drugu stranu. Ako joj na prvu staviš do znanja da će biti jebana biće tvoja futrola za kurčinelu a ako kreneš sa poklonima bićes njena dobra vila(znam da vila ima pičku ok)

-Fejdov zakon: slobodno traži de je gola. Neće se naljutiti brt, jasno joj stavljaš do znanja da ti je privlaćna i da bi je jebo. Mnogo bolje od zvanja na kafu haha pa jel stvarno nemaš s kim da piješ kafu?

-Broj &: broj pominjanja dečka od strane tebe. Ok ima dečka, skapirali smo. Ipak sedi sa tobom, piše ti ili sta već nebitno kontakt je tu. Ako ga ona ne pominje nemoj ni ti. Ako ga ona pominje ti OPET nemoj. Nemoj si glup što ga vise pominjete zaboraviće da joj je razvalio šiške sinoć(razlog što će se večeras jebati sa tobom) i setiće se kako je onomad odveo u Čanj preko sindikata i ode da ga zove.

-Iskrivljena gravitacija: izbaci je iz njenog prirodnog okruženja. Nemoj ići na splavove/muzeje/sajmove knjiga/bioskop ako im nisi fan. Šta ces na klizanju majmune? Idi gde si svoj na svome.

-Iskrivljena gravitacija vol2: ako je ovo gore imposibl(numeš jbg) onda makar njen svet prilagodi sebi. Zapela za klizanje jebalo je klizanje? Ok, ponesi flašu smirnofa i red bula malo-stucite to pre, bolje ćes se od nje snaći pijan pogotovo na ledu pa ima samo da te stišće. Ili sedi na led dole i deri se na klizače, nije bitno kako bitno da prilagodiš.

-Ne obećavaj nikakvo obavezivanje dok joj ne vidiš sestru. Ovo ne treba da se objašnjava.

nastavak posle doručka gladan sam jako

evo me ćao ćao

-Suprotna konvertibilnost: ne slaži se sa njom. Takvih oko sebe ima pun kurac...ima drugarice i drugove koji razmišljaju slično kao i ona i slažu se sa njom koji ćeš joj ti onda kurac? Kontriraj joj, imaj suprotno mišljenje, uđi u raspravu. Ako ne možeš da je nateraš da se zapita da li je Nataša Bekvalac kurva kako ćes je ubediti da je sperma zdrava za bore?

-Atmosferski uticaji: flertuj joj sa drugaricama i sestrama. Najbitnije je da li se sviđas njenim drugaricama jer one zasednu pa razglabaju o svemu pa ako te naruže ne čupa te niko živ. A ženama ne možeš da se svidis ako ne flertujes sa njima jer imaju to kurvanjsko u sebi. Zato flertuj sa celom njenom ženskom okolinom(ali ne preteruj jbg sjebaćeš se) da bi te gotivili i da bi njoj drobili kako si do jaja.

-Neću pravilo: povremeno joj odgovori samo sa "neću". Ovo je aksiom i ne dokazuje se jer ne postoji objašnjenje ali čuda im neka pravi u glavi i promena načina na koji te gleda je momentalna i jasno vidljiva.

-Nemoj nikad da me lažes pravilo: najveća zabluda. Laži bre brate jebote. Laži uvek, laži masno, laži i kad nema potrebe. Kaži joj ono što želi da čuje i ako zna da lažes. Njihova podsvest je jaka i čak i kad je svesna da lažes podsvest se poigrava sa njom i stvara joj sliku koju si joj servirao i ide do toga da te vidi pred oltarom.

-Maniri kao nepoznata: nemoj uvek biti kulturan. Pa zna ona da nisi sa bečkog dvora i ne očekuje to... Povremeno budi stoka, ubaci ono seljačko sto čuči u svakom od nas. Pa nećes valjda da pomisli da ćete se pre jebanja mazati antibakterijskim sredstvom i da ćes dok je držis za kosu izbaciti mali prstić ko da piješ čaj sa Elizabetom?

-Svetlost brža od zvuka: samo je gledaj. Rekli smo već da slušanja nema, samo je gledaj. Gledaj ponašanje, reakcije, gledaj gde gleda, gledaj kako hoda i kako te gleda i sve će ti biti jasno.

Eto dosta jbg, dodatne savete naplaćujem.

Ponedeljak:
- ustajanje;
- pukla cev u kupatilu, poplavljeno pola kuće;
- zaglavljen lift;
- kasnite na posao;
- šef kenja;
- sekretarica koja vas mrzi jer niste hteli da je opalite vam baca neku pakosnu opasku, toliko tiho da je čuje pola firme;
- čujete da kasni plata;
- ostajete duže na poslu;
- ne radi lift;
- stigli računi i opemene;
- isključena kablovska i net;
- tuži vas Tijanić;
- nemate apetit;
- došao majstor za cev i odrao vas;
- sređujete stan da liči na iole civilizovano obitavalište;
- skrhani ležete u krevet;
- ne možete da spavate jer se vaša komšika dere kao pornićarka dok je njen dragi spava;
- vi pizdite jer vas vaša draga ignoriše već nedelju dana;
- zaspite par sati posle ponoći;

Utorak:
- ustajete;
- jurite da se tušnete i pored toga što možete da zakasnite;
- nema vode, zaboravili ste da su najavili neke radove za danas i da vode neće biti do 10 uveče;
- polivate se afteršejvom po celom telu da ne biste vonjali kao vepar;
- idete stepenicama;
- sele se komšije, pa se malo (mnogo) sporije ide na dole;
- bus vam beži ispred nosa;
- kasnite na posao;
- šef nije tu, ali sekretarica to ažurno beleži;
- čujete da kasni plata;
- opet ostajete duže, jer ima posla;
- još novih računa kod kuće;
- jedete pasulj iz konzerve, onako 'ladan i bez 'leba;
- bacate se u krevet;
- ustajete oko 2 ujutru da se istuširate;
- nema tople vode jer niste uključili bojler;
- na brzinu se operete;
- vraćate se u krevet, ali vam se ne spava;
- komšinica se opet dere, ali malo tiše jer je ipak noć;
- i dalje nema glasa od vaše drage;
- blejite u TV iako je isključen;

Sreda:
- idete na posao;
- poranili ste skoro sat vremena;
- hvata vas pljusak iako su najavili dan bez padavina;
- mokri kao miš odlazite u toalet da iscedite deo garderobe;
- uzimate neku poluraspalu košnu stolicu samo da ovu tapaciranu ne biste sjebali;
- radite svoj posao, ali osećate neki pritisak iznutra;
- biće danas plata, kako kažu;
- sekretarica konstatuje vaše stanje veoma probranim rečima;
- idete do banke posle posla, sa kog ste kibnuli pola sata ranije;
- opet samo osnovica, prekovremeni rad ništa;
- idete do kuće da se presvučete i istuširate;
- uzimate račune i jurite da poplaćate sve;
- ostaje vam nešto kinte za salamu podrigušu i krmaču i 'lebac "Sava", pa palite doma da se počastite;
- nema struje, prčka EPS nešto;
- puštate poruku dragoj, a ona ni u narednih sat vremena ništa ne odgovara;
- za vreme jedete, ubijate pivo koje je vruće kao mokraća, te vam stomak daje čudne zvuke;
- jurite u toalet i na WC šolji ostajete još sat vremena jer stomačni demoni žele da polako i sa stilom napuste vaš želudac;
- iznureni odlazite u sobu i bacate se na kauč;
- spavate do jutra;

Četvrtak:
- osećate se kao govno;
- pipate čelo i shvatate da imate temperaturu;
- opet jurite u toalet jer vas je ponovo priteralo;
- shvatate da ste se prehladili na kiši i da vas je sjebala kombinacija vrućeg piva i jebene (verovatno pokvarene) salame podriguše;
- nekako se skupite u jednu celinu, pa palite na posao (da vam ne bi i to odbili od plate);
- kasnite 2 minuta, ali sekretarica to upisuje u ćitap;
- šef je dobrog raspoloženja pa ništa ne sere;
- radite posao brzinom puža na koktelu od sedativa i pilula za spavanje;
- krajem smene šef vidi da ste dobro sjebani i predlaže vam da sutra ne dolazite na posao ako vam bude još gore;
- odlazite kući;
- uključili kablovsku i net, ali vi nemate volje ni za jedno ni za drugo;
- tuširate se pretoplom vodom;
- malo osveženi kuvate vodu za čaj;
- zvoni fiksni, zove ona - vaša draga i kaže da dolazi za pola sata;
- po dolasku, sa vrata vidite šta se sprema - kraj, di end, konjec;
- skuplja ono što je bilo njeno i odlazi;
- 5 godina prođoše za desetak minuta;
- šutirate sto i sjebavate palac;
- stavljate led u krpu i zavijate nogu;
- iznureni od svega se bacate na krevet i ulazite u carstvo snova ispunjeno košmarima;

Petak:
- usatajete;
- palac boli ludački;
- kontate da je slomljen;
- javljate kolegi da obaveti nadređene na poslu da ne dolazite;
- cimanje po domu zdravlja radi uputa;
- posle 3 sata jurcanja konačno dolazite kod ortopeda;
- nežan je kao Ivan Drago, ali odrađuje posao;
- gips vam stoji kao saliven i odlično se uklapa u vaše sveukupno sjenamo stanje;
- dolazite kući;
- sedate u fotelju i uključujete TV;
- komšika se opet dere a vama neki pritisak ide od želudca ka grlu;
- jauk besa i očaja traži svoje mesto u svetu ludila, tranzicije i vrućeg piva;
- teši vas da je sutra vikend i da imate dva dana za odmor;
- optimizam brzo nestaje, jer znate da ste sjebani i psihiki i fizički, da vam je muka od svega i da biste mzeli sebe kada bi vas još neko video takvog;
- isključujete i fiksni i mobilni i ostajete sami;
- uveče gledate tekmu: reprezentacija protiv neke bivše SSSR republike;
- naši indijanci gube sa 3:1;
- U KURAC!