Дивна одлика драге нам медиокритетске касте, која у недостатку сопственог идентитета и квалитетних карактерних црта, мора, и то не индивидуално, него колективно (гле парадокса!), да надограђује свој покушај личности присвајајући дела других индивидуа као нешто за шта су и они јако заслужни...

Други случај произилази из првог жгадијског погледа на свет и самим тим је и гори: наиме, присвајајући неприсвојиво, они одбацују то исто, осуђујући поступак или дело које беспоговорно хируршким потезом одстрањују као шкарт и срамоту.

У највећем броју случајева су то карактеристике жгадије и средњака, чији интелектуални ниво сведочи о њиховом јако окрњеном и гњилом погледу на свет.

Oni koji svakoga oslovljavaju sa Vi.
Neiskusni, zbunjeni, temeljni - došli na internet da sklope nova prijateljstva.
Nesvesni mlade žgadije koja obitava po forumima i portalima, upuštaju se u smislenu diskusiju. Nema uspeha.

Old skul kaubojsko kobejnovanje. Odlikuje se munjevitim nestankom nakon odrađenog posla, bez naslađivanja i prikupljanja lovorika. Dok se žgadija začuđava i komentariše, junak je već daleko na konju, jašući ka zalazećem suncu, u novu avanturu.

Ratna bojišnica. Mjesto na kome su se borili i Kurta i Murta.
Po nekom kodeksu nju ne posjećuju imućniji i dobro stojeći članovi naše zajednice već obična žgadija.
Mjesto koje se smatra kao najzalužniji faktor u pravljenju ratne djece.

Лик који још није сазрео и постао сасвим свој човек па нажалост мора редовно да трпи разноразна просеравања и омалаважавајуће подјебавања оних који су ,,све то прошли" и који имају сво животно искуство у малом прсту (стричеви, искусни ортаци, ћале, локални самозвани јебачи и остала жгадија).

Šefovski sleng. Gazdinski.

Iako klasični glagolski pridjev, vremenom se ovaj izraz ustalio u rečniku samo najvećih mudovišta našeg doba. Kad se žgadija okupi i raspreda o problemima, gazda dodje, čakčkajući vrškom ključa BMW - a ušni kanal, i odsečnim, dubokim i tihim glasom otkine: "sredjeno.", sa akcentom na tački.

Iza sebe, ostavlja tišinu...

Vrlo korisna stvar koja se podjednako koristi i napolju, kada je hladno (kako bi se ruke u nedostatku rukavica u rukavima bolje zagrejale ) ili unutra pri otvaranju vrata sumnjivog klozeta, kako bi se goli prsti zaštitili od kojekakvih žgadija koje obitavaju na kvaci.

Dečko koji vraća pijane ortake iz grada kući. Kako je uloga sejfti kara u formuli 1 veoma značajna tako je i sejfti kar u društvu neizostavan. Uvek je trezan. On brine da se pijana žgadija bezbedno vrati kući, da ne napravi velike ekcese po gradu, da se ne blamira više nego što je neizbežno.

Чепити се, улизивати, чмарити се. Увући се некоме у рч и лизати га, док га не олижете уздуж и попреко.
Шлихтају се љигавци, бескичмењаци, жгадија која нема своје ја, па покушавају да приђу јачима од себе методом лизања њихових гузица.

Jos jedan biser na ionako vec raspaloj muzickoj sceni devedesetih. Pinkovci, klinchurija i ostala zgadija obozavaju da njegovom "umetnickom" imenu daju vrlo duboko znacenje kao Be Free(ili Budi slobodan) iako se 3 ne cita kao Free nego Three, sa sve jezikom koji se turi medj zube. Dakle, koliko god pileci mozgici naprezali svoje poslednje izumiruce neurone to B3 ne znaci nista drugo do Treci Brat od njih cetvorice (ostali su pogadjate Dzole Dzogani, Funky G i naravno Trik FX). Uspeva da padne u zaborav, i nadamo se da ce tamo i ostati...

Stanija, nećeš mi vjerovati, nije o tebi.

Profesori, intelektualci, državnici, umjetnici - elita.
Ma, koja elita!?

Gomila beskičmenjaka koji se povijaju kako vjetar duva dozvoljavajući da mjesto društvenog etalona zauzme najgora žgadija. Čvrst princip i nezavisan stav nestali su u izmaglici valutnih isparenja svrstavajući ovu nazovi višu klasu u isti rang sa ravom koja šipuje za 50 jevreja.

Nemaština?!? Nije im ni bolje ni gore od ostalih koji krpe kraj sa krajem i to ne može biti uzrok prostituisanja mišljenja i samoporicanja onoga što bi elita trebala biti.
Neke stvari se ne mogu kupiti novcem. Bar ne bi trebalo.

Podla penetracija u zdrav mozak od strane neinventivnih, gramzivih, a često i lenjih filmadžijskih kružoka iz komercijalnog taloga sedme umetnosti. Prevara afirmisana kao efektivan recept kojim se kamuflira prazna priča. Narodski rečeno - obrt na ludilo, gde je titular tog ludila sam protagonista.

U to ruho se odeva svakojako pretenciozno smeće od filma, na radost duše samozvanih filmofila, štovatelja velikog platna i ostalih kurtončića. U pitanju je klasična mamipara dizajnirana po kalupu prosečnosti i krojena po meri potrošačke mase averidža. Onih koji će se, zavarani iluzijom kakve umetničke dubine, samozadovoljno brčkati u plićaku.

Odjeb, koji se upućuje osobama, čija inteligencija pravi konkurenciju znamenitim ličnostima kao što su Vladimir Petrović - Pižon, Majk Tajson, domaća ovca i Bil Klinton. Može da se primeni i na osobama sa zdravijim umom, ako lupaju neke nebuloze, što bi mogla biti posledica prekomerne konzumacije bunike. Obično se primenjuje u raspravama o televizijskim emisijama, filmovima, serijama i svim drugim pojavama na teveu, tako da u naslovu umesto Farme može da se nađe npr. Grand, neke tursko-španske serije, Eksploziv, Jelena Karleuša (u tom slučaju "Idi slušaj Jelenu Karleušu) i sve ostalo što prati žgadija.

Popularni fenomen u sveopštoj frtutmi privatizacije koja se odigrala u proteklih dvadesetak godina. Pored toga što je postalo moguće da titulu privatnika (može se čitati i kao gazde) stekne apsolutno bilo ko, odgovarajuća grupa istih postarala se i na Titovom grobu zaklela da će do kraja satirati kako radnu etiku, tako i radnike. Jedna od tehnika kojom se to postiže je i kupljenje trešanja što je sinonim za obavljanje privatnih gazdinih poslova, poput kopanja njive, pranja auta, posluživanja na ispraćaju gazdine ćerke jedinice, pravljenja kolača za svadbe/oproštajne/rođendane uže familije. Naravno, lista radinosti koje žgadija revnosna da se bori za koru hljeba izvršava u toku i izvan radnog vremena može da se proširi nadaleko i naširoko.

Još jedan u nizu tradicionalnih smaračkih atributa skovan od najpoznatije legalne mafije. Alat iz porodice svih tih bogougodnih, bože 'prosti i bože me sakloni mantričnih mehanizama anesteziranja mozga i ispravljanja vijuga strahom od večnog guranja zagrejanog Luciferovog trozupca u rčminu i podmazivanja iste ključalim prerađenim uljem kad grešan otegneš papke i odeš na onaj svet, jer pobogu, popravka senzora na ajnšpric pumpi nove popine bembare i popadijina lisica neće same da se otplate, a strah je oduvek bio najefikasnija uzda u kljovama žgadije. Dalje je istorija...

Normalan svet iz ugla dronfulja koje opcrtavaju usta oko nosa. Neosnovan pogled s gađenjem upućen ljudima koji su se drznuli da naruše njen lični prostor i priđu joj na manje od 50m, njoj i njenoj drugarici sa ekstenzijama za kosu i operisanim usnama koje još nisu dosegle željeni volumen, ali biće i toga ako su dovoljno velika govna.

Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.

Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.

Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.

Прича којом започињеш мување рендом, непознате раве која ти је неким, чудним путем (сисе) запала за око, а ти залетван. Први утисак, први, онај од којег све зависи. Рупа у којој тренутно обитаваш, ментални склоп или расклоп, физички изглед, интелектуална способност или неспособност, шарм, мочуга, количина шушкe у џепу (често најнеопходнији артефакт), сви могући и немогући фактори, зависе од тога да ли ћеш јебати методом курцем у пичку или курцем у шаку. Уколико ти не пише на челу да си нејебач, специјалац (има људи), најчешће и највероватније је да ће ти способност блендирања у датој средини дати могућност трсења рава од Мојмилова до Будимпеште. Не буди свој, буди паметан, схвати ситуацију у којој се налазиш, адекватно процени понашање осталих, буди део масе медиокритета, део жгадијe, јер свако одударање од увреженог понашања може резултовати бесплатним максофацијалним захватима, стога...

Zaostati u kaskanju.

Spletom okolnosti i mogućnosti primarno si se našao u Zauberu, Erouzu, Jaguaru... mantra De la Rosa, Frencen. Glavni likovi su u startu korak-dva ispred, jači, namuđeniji, furaju Ferari, Meklaren, beže, a i oće ih pritom. Al' si ti od tvrdog materijala, pa kapiraš... rad, upornost i te munje. Kaskaćeš ok, konkurencija će se zamoriti a i pritom očekuješ da neko sve gleda, pa će biti konačne ravnoteže. I juriš! Ček samo veću lopatu duzmem.

Ali... malo po malo, leđa se gube iz vidokruga. Heh, leđa, shvatiš ironiju... pa da je samo malo drugačije, uživao bi u lepoti dogija, ili pujdao tajkune s vrha, te uzimao njihova mesta a ne bio prvak začelja. Al' ubrzo više ni njih ne vidiš, eto ti sad kljuna bolida u retrovizoru... a najgore što je žgadija zaštićena vrsta, pa je moraš i propustiti. Da. Pravila nalažu propuštanje protivnika u slučaju kruga zaostatka. Do kurca! Izgleda da si izgubio priključak druže! Vozdra!

Bivši krilni centar Novog Zelanda. Težak 120 kila, ali je imao dosta dobar šut iz daljine. Ostao je upamćen komentar spikera "Meka ruka Pere Kameruna", na utakmici protiv nas u polufinalu svetskog prvensta 2002 u Indijanapolisu. Od te utakmice Pero Kamerun je bio svaki lik koji bi došao na teren da igra basket a ima dosta veliku kilažu. Mada su i ostali često izgovarali tu čuvenu rečenicu prilikom pogotka sa distance.