Kresati se može ono što je zapaljivo i posledica kresanja je vatra.
Dakle kresati se mogu suva drva i ostali prirodni materijali, ali i žena.
Ipak postoji jedna velika razlika.
Kada kresneš suva drva, ona izgore i ostane pepeo, a kada kresneš ženu ostanu uspomene. Ukoliko se ne pazi ta uspomena posle 9 meseci dobije i ime.

Sve ono čega nema na tv reklamama a iziskuje malo znanja iz hemije.

Lepa, a frigidna ženska osoba.

Ponekad, u trenucima kada smo umorni ili se o nečemu zamislimo desi nam se da se prisjetimo kao kroz maglu nečega što se nikako ne uklapa u naš sadašnji život. Tada se zapitomo da li se to uopšte desilo ili smo to možda sanjali. Nekad ta sjećanja mogu da budu i živa, ali je njihovo porijeklo uvijek misteriozno. Ne moraju uvijek da se odnose na neki konkretan događaj, mogu i da oslikaju neku našu raniju naviku ili način na koji smo nešto radili. Začudo, ta nam se druga realnost skoro uvijek učini prijatnija i zanimljivija od ove naše u kojoj se nalazimo. Tako je, iako to uopšte ne mora biti istina, ali nama se ipak ta druga realnost čini primamljivijom. Onda pokušamo da se prisjetimo još nekih detalja, ali se vrlo često desi da baš tad, svo naše sjećanje nestane kao raspukli balon od sapunice.

Parče stakla u kom živi T-1000.

Najjeftinije pice u kafani/restoranu koje narucujemo samo da bismo mogli tu da sednemo.

Biser je, u stvari, strano telo zanemarljivih dimenzija koje je slucajno (ili namerno) svoj put našlo do unutrašnjosti školjke i izuzetno je nervira. Ona ga tada, iz osvete, obavija sedefom. Plod njihove svađe koriste mahom naše (čovečje) žene oko vratova i ruku, ali i njihovi muškarci u svojim privatnim kolekcijama.
Takodje, to je necija apsolutno idiotska odvala, koja je izazvana iritacijom mozdanih celija doticne osobe nasla put do spoljnog sveta. Neprocenjivo!

Mezimica i ponos svog tate. Ako, kao klinka opsuje, ponosnom ocu je to simpatično. (Gledaj je samo, pljunuti ćale)
Ili se potuče u osnovnoj ili ispred zgrade sa nekim, opet nije, ni to loše.
( Ovde je bog pogrešio, trebala je biti muško...Nedaj se ćero, pravo među rogove!!! Neće tebe niko zajebavati!)
Pa jednog dana dođe kući i kaže da je trudna. I to će se nekako preživeti.
(Šta je ćero, omaklo se? Eeeee... trebalo je da malo ranije misliš tom glavom, ali šta je,tu je.... Oće da bude musko ili žensko???)
Razvede se. Nje bitno ko je krivac, samo nek je ona živa i zdrava kod svog ćaleta.
(Ko mu jebe mater, nek crkne kad nije znao da te ceni. Nek si se ti nama vratila...)
Ima tu jos brdo gluposti koje ce skoro svaki ćale da oprosti. Nije ni svestan da nekada pravi veliku grešku, ali kako da ne popusti pred tužnim licem, uplakanim očima i maznim glasom svoje mezimice, koliko god da je ona zgrešila.

Nenadjebiv materijal za zvučnu izolaciju.

Nešto kao zdrava ishrana i trening, samo u svetu ljubimaca. Svi će jedva dočekati da vam popuju satima o tome, ali malo ko to stvarno i praktikuje. Uvek će vam debeli gmaz sa pivčugom u ruci i cigarom u zubima govoriti ”moraš zdravo da se hraniš prike, da treniraš nešto”, i uvek će vam vlasnici skupocenih mačaka od 500 evra pričati kako treba da udomljavate.

Nesretnik...Nikako da dobije sina!
Prvi put mu je bilo skoro svejedno." Samo nek je živa i zdrava,tatina princeza" - tešio je sebe.
Drugi put je rešio „ e ima da bude muško.Ženo dolazi vamo!“
„Čestitam dobili ste divnu devojčicu“- saopšti mu sestra 9 meseci kasnije...
Džabe je zamišljao kako će jednog dana,svog sina,svog naslednika učiti stvarima svojstvenim muškarcima.Pivo,fudbal,žene,tuča,psovanje...Umesto toga -šminkanje,nepsovanje,barbike i ko zna još koje stvari.Nije želeo da zna.
Nije mu se to nikako svidelo.
Primanja im nisu neka i obaveze oko deteta jesu velike,ali… „Ženo dolazi vamo i ovaj put se skoncentriši“! (Ovaj put mora biti muško!)
Tog puta radili su njih dvoje zaista sa kocentracijom i razumevanjem kao nikad pre.
I možda čak i previše …
Treći put ponovo ćerka.
“Ne vredi“…Nije se više usuđivao dalje da pokušava.
„Ma samo nek su žive i zdrave,tatine princeze“….

Rečenica kojom se na selu žena zamoljava za seksualni odnos tokom ljetnog perioda.

Divna sprava izmišljena da se ne bi stajalo u redu u nekom trgovinsko poslovnom objektu zvani maksi ili aman. Mali robotić-kasa gde sam otkucaš šta ti treba, platiš i pičiš dalje. I ovo funkcioniše. Stvarno ti ne treba kasir. Ne jedan već 3 jer mrtvo smeće UVEK ali uvek crkne na ovaj ili onaj način.
Taj proces izgleda negde ovako:
Red. Gužva. Svi se usmrdeli. Jad. Ali evo nje, obučene samo u osmeh kako te nežno gleda iz blago zamračenog ćoška. To je ona, self checkout kasa.
Pošten čovek koji žuri kući da nahrani 3 deteta pa da on i žena gledaju seriju, prilazi nepoznatoj mu tehnologiji.
'A KAKO SAD?'-Grubim, neukim glasom upita jednu od kasirki, koja turpija nokte da bi skrenula misli sa želje o samoubistvu i da ne bi progutala još tablu bromazepana.
Srećom, tu se našao radnik obezbeđenja koji je bio spreman da pritrči sugrađaninu u pomoć.
Bezuspešno, sa blagim besom koji sve više raste, pokušavaju da zajedničkim snagama otkucaju ovsene pahuljice velnes.
Nakon nebrojenih neuspeha, radnik obezbeđenja doziva kasirku i tužnjikavo je gleda.
Ona se teškim, umornim koracima približava svom kolegi i zbunjenom kupcu.
Ali, nju sprečava druga kasirka: 'Beži ne znaš kurca juče si došla debela, JA znam' , Reče joj odvažno, i dotrčava to glavnih aktera.
Nažalost, hrabra, mudra kasirka ne uspeva da demonstrira svoju tehnološku pismenost i stručnost, u ovom teškom trenutku.
Odlučuje da pozove stariju koleginicu( te ih je oko gorepomenute mašine već četvoro).
Ona naravno ustaje i udaljava se od kase, sa umirujućim rečima 'Ma saću ja sekund' kojim se obratila polovini grada Beograda koji su za njenom kasom čekali.
Situacija postaje sve napetija iz sekunde u sekund.
Portir već počinje da razmišlja o napuštanju radnog mesta, ujedinjeni ljudi iz novonastale nacije Kasa 2 mrko i ljutito gledaju u našeg glavnog junaka. Kupca, koga je život naučio da nikad ne odustaje. Šta je ovaj svet i ovo ograničeno postojanje, ako se krijemo kao miševi, zar ne. On ne skida pogled sa svoje kese, dok 4 para ruku, naizmenično prenose ovsene pahuljice preko senzora.
I evo ga. Kao grom iz vedra neba, kao znak od bogova lično,čulo se to sudbonosno BIIP.
Narod se osmehuje, kupac paniči pun radosti, ruke mu se nekontrolisano, neizmerljivim brzinama kreću...kesa se prazni, on već oseća miris svoje drage mu žene i čuje glas nekog turskog glumca koji dopire iz starog televizora.
Radnici se već spremaju da se vrate na prvobitne položaje, okupljeni narod izdiše u znak olakšanja....
Kupac prinosi karticu...i posle samo nekoliko sekundi...on je znojav, gubi svest, puls mu se ne oseća, svet mu polako postaje crnilo pred očima....
Zadnja stvar koju je čuo bila je :'Aj zovi onu malu s delikatesa ovo opet jede govna' ...

Ovo je u stvari ista priča o borbi autoriteta, kao i u staroj i nad popom ima pop.

Ipak, definicija se uzima sa rezervom, jer može da dođe i do udruživanja oba autoriteta.

Pobednik u društvenoj igri popij korpu.

Rečenica koja se izgovara zajedno sa čestitkom ocu tek rodjene ćerke

Jedna od najrasprostranjenijih vrsta na Balkanu koja ide za idejama "pjevača/ica" sa mentalnim poremećajima. Obično njihov IQ iznosi koliko i Bosna ima šansi da se do 2020. nađe u EU. Dakle, veoma mali. To iz razloga što im je teško zapamtiti pjesmu napamet, ili još gore, prepoznati ideju neke pjesme. Stoga se obično iz njihovih grla odašilju riječi koje veoma lahko ulaze u mozak, a popratne reakcije su u vidu opijanja do zore, masovnog ludila među pratiocima ili pak plakanja po cijeli dan uz novokomponovane pjesme koje nam GRAND svakodnevno servira.

1.'Kontroverzni biznismen', ološ, krimos, bolid sa tarzankom u šaniranom odelu.
2.Za sponzorušu - princ na belom konju.

Preduslov za rešavanje naizgled nerešivog i dug život.

Torta koja je najčešće zastupljena na svadbama i ispraćajima. Sastoji se od nekoliko margarina i kupovnih kora. Boja fila dođe kao ekstrakt, ukus je svaki isti.