U prevodu smaraš me i to mnogo. Najbolji način da se oslobodite osobe koja vas gnjavi. Odoh nešto da završim, ustvari odoh da se objesim koliko si me smorio/la. Obično se koristi za osobe sa kojima se dopisuješ, pa nakon svakog tvoga smajlića za ‚‚pozdrav'' ta osoba nastavlja da te gnjavi sa ‚‚I tako...''; ,,Ti šta još radiš?'' i pitanjima koja ti je 30 puta postavila u toku dana.
Nakon 3 sata dopisivanja:
Marija: ‚‚Hehehe.. ''
Marko: :*
Marija: ‚‚Hehe, tako ti je to.. Šta još ima?''
Marko: ‚‚Dosada živa, aj' odoh nešto da završim, eto me brzo'' (Nikad više!)
Zar šibica, taj tako običan i funkcionalan predmet, moze imati filozofiju i istoriju? Često nam se događa da nismo svesni da je naše razmišljanje, poimanje sveta i delovanje, uključujući i ono mehaničko, u stvari plod lagane evolucije. Izlizanost svakodnevne upotrebe oduzela je našim radnjama njihov prvobitni filozofski, istorijski i kulturni smisao. Tako je i sa paljenjem šibica. Taj komadić drveta, čija se glava zapali trenjem, potiče iz vrlo davnih vremena. Naime, istorija i filozofija šibica se međusobno prozimaju a vezane su za tezak, spor i stalan napor čoveka da ovlada vatrom i stavi je u svoju sluzbu. Dakle, filozofija opstanka i filozofija vatre (simbol večnog kretanja) se prozimaju sa filozofijom trenja.
Dokumentarni filmovi koji prikazuju primitivne narode kako danas, u 21. veku, energično taru vrhove drveta da bi proizveli iskre i zapalili vatru (npr bušilica s lukom), morali bi nas podsetiti na to da su i naši preci prošli kroz isto i da je nevolja tog napora tj. teskobe i straha od neuspeha, podstakla čoveka da trazi nova i sigurnija rešenja. Dakle, to je filozofija invencije po kojoj je nuzda majka invencije.
Da budem jasniji, izum šibica nije donio konačno rešenje problema ovladavanja vatrom ali bio je to značajan pomak i napredak koji je omogućio kontrolu nad jednim elementom koji ima neobično veliki značaj.
Otkriće vatre otvorilo je primitivnom čoveku ogromne mogućnosti poboljšanja njegove egzistencije i vladanja prirodom. S jedne strane, dozvolivši mu da materijalno poveća rezerve hrane (bilja, na primer, koje je kuhanjem postajalo ukusnije i probavljivije) i s druge strane, olakšavajući tipično ljudska ponašanja, kao što je osećaj pripadnosti jednoj grupi (plemenu ili klanu), koji se iskazivao okupljanjima oko vatre. Čitav ljudski napor, koji je trajao milenijumima, sastojao se u pronalazenju načina da si svakodnevno što lakše obezbedi vatru. Iznošenjem istorije tog istrazivanja otišao bih isuviše daleko. Podsetimo se samo da je za paljenje vatre, osim trenja dva komada suhog i lako zapaljivog drveta, postojao i postoji i danas, jedan vrlo rasprostranjen način: udaranje dva kremena. Inke iz Juzne Amerike smislili su jedan od najingenioznijih sistema: upotrebljavali su dva velika ogledala, pomoću kojih su usmeravali sunčeve zrake i koncentrisali ih na zapaljiv materijal (sunce je izvor zivota). Kod starih Grka, svetu vatru ,simbol grada (polisa) stalno odrzavanu u hramu gde su bili bogovi zaštitnici grada, lozile su i podhranjivale device: te buduće majke simbolizovale su u stvari trajanje i opstanak grada. U antičkom Rimu, tu ulogu imale su vestalke. Uprkos realizovanom napretku potraga za jednostavnim, brzim i sigurnim načinom dobijanja vatre nije prestala ni u narednim vekovima.
Kasnije, rešenje tog starog problema potpomogla su otkrića iz hemije u vreme industrijske revolucije (kraj XIII i početak XIX veka) da bi šibice poprimile svoj konačan oblik: običan štapić impregniran na jednom kraju crvenim neotrovnim fosforom ( videti definiciju Devojčica sa šibicama http://vukajlija.com/recnik/Devojcica%20sa%20sibicama/24267) sposobnim da se zapali prilikom trenja o tvrdu površinu a plamen se dalje odrzava drvetom...
Filozofija šibica se,na kraju, moze definisati i kao filozofija prozimanja umetnosti i instrumenata kojima se čovek sluzio za rešavanje praktičnih problema ali koje je potom znao pretvoriti u instrumente imaginacije. To dokazuje čovekov napor da reši materijalne probleme uz neodoljivu potrebu da predmetima od praktične koristi, naizgled običnim, da ludičko značenje (postoji naročita filozofija konceptualne umetnosti i umetnici koji pomenutim predmetima daju potpuno nove dimenzije i značenja uobličene kroz čudesno lepe instalacije).To je,dakle, svojevrsna umetnička filozofija invencije u upotrebi šibica koja nam omogućuje i da se s njima igramo. Takođe, kako kaze Witold Gombrowicz u svom Dnevniku, "usredsređujući našu paznju na tri šibice mozemo u njima otkriti misteriju kosmosa jer one su ipak njegov deo, a zna se, u kapi vode ogleda se svemir a one su ni manje ni više no stvar u čitavom svom veličanstvu jer se i u njihovom ponašanju izrazavaju zakoni prirode a gledajući ove šibice sa odgovarajućim usredsređenjem mi obavljamo svečani čin, konfrontiramo svest sa materijom".
Genijalne stvari su jednostavne stvari poput mnogih genijalnih otkrića i izuma. Upravo ih jednostavnost čini ingenioznim.
"Svet ovaj, isti za sve, nije stvorio nijedan bog i nijedan čovek, nego je uvek bio, jest i biće vatra večna ziva, što se s merom pali i s merom gasi".
Heraklit
Tenis je prvenstverno sport. Potom je sve ostalo, mašinerija za pranje novca i kako sam skoro saznala poligon za mučenje tenisera. U tenisu ima četiri igrača, po dva sa svake strane mreže koja ima svoju svrhu. Jedan par igrača stoji na ivicama terena i naoružana je reketima. A drugi par čuči tik do mreže i nema ništa od rekvizita. Ivičnim igračima je zadatak da ne pogode mrežu ili da izbace lopticu van one najveće kućice. Kućica je nacrtana obično belom linijom na crvenoj podlozi koja se pravi tako sto se opeka (za nemače pojma:opeka= cigla) ili izmrvi ili samelje(ovo mi nikad neće zatrebati u životu, a ako mi zatreba pročitacu negde ili ako budem na teniskom terenu istestiracu to onako kako američki detektivi gledaju da li je beli prah u kesicama kriminalaca soda bikarbona ili heroin. Uzmes malo na prstić liznes i ako ne napravis nikakvu facu onda je to heroin koji je ekvivalent mlevenoj opeki). Uglavnom od nekakve opeke se pravi. Znači, dvojica maltretiraju lopticu a ona druga dvojica hvataju onesvešćene loptice i reanimiraju ih. Tenis ne mora da se igra na opeki, koju stučnjaci za tenis zovu zemlja, moze i na travi i ostalim ravnim površinama, sa nekim drugim habajucim slojem. Mada nisam videla nikad da igraju na makadamu, ali ne sumnjam da ako loptica nesto grdno zgreši, a nema bolje podloge, neće se libiti ni tu da zaigraju. Brojanje poena ide veoma logičnim rasporedom i broji se 15, 30, 40, x. Pa onda neki gemovi i setovi. Kad neki teniser osvoji turnir dobija lonče ili tanjir koji moze da okaci na zid bez bojazni da ga prozivaju, kao sto prozivamo naše bake koje na zidove kače tanjire iz posećenih turističkih destinacija.
o- = ovako izgleda reket.
o = ovako izgleda loptica.
o+< = ovako izgleda teniser.
Stari izraz za žensko čeljade. U početku se praktikovao u ruralnim sredinama, mada su tada sve takve i bile. Izraz opisuje jedno ustaljeno mišljenje da je bez sina, naslednika, život suvišan. Ćerke će se udati, otići će od kuće, a neće biti nikoga da nastavi lozu, i održi domaćinstvo. Ljudi u gradu ovo vešto poriču, jer hoće da izbegnu malograđansku filozofiju. Ali njihovo delanje je suprotno od priče! Ako kojim slučajem dobiju ćerku, pa još jednu ćerku, neće stati, praviće decu sve dok ne dobiju muškog naslednika.
- Pa Srki, nek ti je ćera živa i zdrava! Koja ovo beše po redu? Četvrta!
- (ko pokiso) Hvala ti! Da četvrta! Ma šta bre hvala, krenulo me sa popišuljama, ima Dragica da rađa dok ne dobijem sina!
Pitanje koje sa nevericom postavljamo osobi koja lupeta neke gluposti, a pouzdano znamo da je odavno batalila i vutru i alkohol, pa se brinemo da ne koristi neke jače, nama strane droge.
- E, brate, znaš li ti šta je to GH?
- Nemam pojma.
- To ti je "važi". Znaš ono: hemijski simbol za živu je hg, pa šatrovački hg-gh, živa-važi, kontaš?
- Auuu rođače, al' si ti puk'o. Da nisi prešao na nešto ozbiljnije?
Odraditi neki posao na zavidnom nivou, obraćajući pažnju i na najsitnije detalje, osvetlati obraz pred sobom i pred drugima, briljirati.
#1: "Matori, kako ti bi sinoć sa onom malom posle žuraje? Je li pao neki seks?"
#2: "Uh, riba je živa vatra. Izjebali smo se životinjski da se čovek ne postidi."
Dobro ugojen primerak ljudske vrste.
k: U da znas sto je Simketa spopadala riba sinoc...
N: Ne seri.Pricaj Simke, kaka je ?
simke: Kakva je , ko kanibalski posek, napunila bi dva zamrzivaca.
K: Kenjas i ti devojka je vatra ziva !
To su jako mršave, uglavnom visoke, osobe koje kad vidiš, prije bi ih upitao šta će pojesti nego šta će popiti.
Živa istina u primeru mog venčanog kuma i brata mu blizanca.
Na putu prema odredištu na moru svrate u jedan lokal, sednu za šank, a šanker ih pita - izvolte momci, šta ćete pojesti.
Obojica zajedno nemaju 50 kila. I to sve sa krevetom.
Neostvaren, onaj koji je ceo život pokušavao da se istrgne iz živog blata misleći da će uspeti, onaj koji je stalno imao visoko mišljenje o sebi iako je jedini fudbal koji je igrao bio na betonu.
Bio je uporan, imao je sve predispozicije pa čak i poveći talenat, ali njemu jednostavno nije bilo suđeno u ovom nazovi surovom svetu gde će jedan Pantelić i Koroman zaigrati za jedne od jačih klubova Evrope i Kine.
- Pogledaj onu desetku, mislim da se Jovanović preziva? Odličan je.
- Jeste da..čuo sam da igra u Milanovcu već dobre 4 godine..
- Aha, nije sve tako lepo kao što na prvi pogled izgleda..
- Živa istina.
Čuveni američki režiser romulanskog porekla, poznat po dramsko-hororičnom uređenju filma koji dobija nagli komični zaokret. Ljudi ga često brkaju sa jednim drugim režiserom, Manoj Nelliyattu Š., ali to mu je samo natmureni brat blizanac. Postoji zapravo legenda, kad se njihova majka, Mirjana, inače vođa Šalamala-Klana, porađala, prvi je bio Manoj koji je rođen, a onda je doktor rekao Mirjani da je drugo dete najverovatnije umrelo od nezapiranja đane. Mirjana je tada isukala nunčake i zapretila doktoru, koji je kada je shvatio da je vrag odneo šalu, izjavio: "Šalamala, gospodžo!"
- Matori, vido sam ti babu Danicu sinoć kad smo se vraćali iz grada. Šta jadna žena radi tako kasno naveče sama na putu?
- Braćala, je l' ti to mene malo zajebavaš?! Znaš da je bakuta mrtva već, pa eto, mi stavljali sto za četeresnicu. Ima, dakle, više od mesec dana kako bakutaner nije sa nama.
- Koj' ti je kurac Miodraže, znam šta sam vidio! Živa žena, nazvala mi Pomoz'bog!
- Jesi li ti to kraj groblja prolazio?
- Da, to je bilo odmah tu, malo ispred.
- Nisu to bila čista posla, druže!
.
.
.
- Ma jebem te malo, živa baba, nego dementna, pa tako ide šeta selom naveče. Šalamala-rama-ding-dong!
- Idi u kurac, Miodraže, da se jebeš ti i baba Danica!
Kresnuti, ogrebati se za snošaj, upirati, ploditi. Još jedan izraz za najvažniju, nikako sporednu, najljepšu stvar na svijetu.
A: Ej, što si tako veseo, da ti nije kašika u med upala sinoć?
B: He, he, ti znaš da sam ja džentlmen, a oni se nikada ne hvale uspjesima.
A: Dobro, de đentlmenu... Nego, kako se klepće?
B: Živa vatra.
Lajka je prvi putnik u svemir. Dana kada su je lansirali, ceo svet je znao za jednog malog, nevinog psa, neki su plakali, neki joj i zavideli, a Lajka je hrabro hitala, prkoseći gravitaciji, pokoravajući vasionu, da udje u istoriju iz koje je nikada neće izbrisati..Naučnici su objavili izveštaj da je "Putnik preživeo poletanje, i da je ostala živa u kosmosu još nekoliko dana" , i zvanično potvrdili da je eksperiment uspeo..
Lajka je jedan ljupki i zaista nevini pas, koji nije imao tu sreću da je iz prihvatilišta, neko radosno dete uzme u naručje i odnese kući koju bi ona čuvala, kojoj bi pripadala, sa porodicom kojoj bi se svaki dan radovala. Lajka nikada nije htela da udje u istoriju, nikada nije zelela da bude slavna i poznata. Nakon raznih testova i ispitivanja, postala je deo eksperimenta, kako bi pomogla napredak ljudi i civilizacije. 2002. godine je zvanično objavljeno da je Lajka uginula u mukama, od pregrevanja, nakon 2-3 sata od poletanja, okrutno osudjena na ovu odvratnu smrt. Lajka nije želela da vidi svemir. Želela je što i svako drugo biće - da živi, i da bude voljena.
Najveća spona prijateljstva na fakultetu, ono što se pamti ceo život. Keva poslala par komada da se nađe kad, ti kreten, daš sve na cirku i kurve pa onda sa najboljom ortakinjom deliš poslednji lim iz ormara. Ona ostaje za ceo život, ona je veliki brat. Ne cimaš je za sex, čuvaš je, vodiš je na pivo i gledaš fudbal sa njom.
Posle par godina od svršetka studija, ona ima posao, ti rokaš sa bendom, čujete se tu i tamo, i uvek se setite tih 5 sati ujutru i te poslednje konzerve i smejete se svemu kao da je bilo juče.
Onda prođe dvadesetak godina, ona izgradila karijeru, ti se oženio, jbg naterala te rodbina, bilo ti je "vreme", i opet se čujete dvaput godišnje, smejete se svemu, ćaskate o Pirovim pobedama, sve se nekako dogovarate da se vidite ali nikako da nađete vremena jedno za drugo, ali vas naravno i dalje vezuje nostalgija prema bezbrižnim danima studiranja i cilindričnom parčetu lima koje će da vas proganja dok ste živi.
Onda posle jedno 30 godina, pakuješ sopstvenog klinca za fax, naviru ti uspomene i negde iskopaš broj telefona pa je pozoveš. Posle cela dva zvona čuješ ushićeni ženski glas pun entuzijazma:
"Šta ima seko, je l' si živa?"
"Evo kotrljam, ti?"
"Ma evo pakujem ovog mog seronju za fax pa se setih one ratne konzerve, i tako..."
"Slušaj KONJINO!!! DA SE NOSITE I TI I KONZERVA I PLATON U TRI LEPE PIČKE MATERINE !!! ČEKAM TE CEO ŽIVOT DA SE SMISLIŠ I SAD IMAM 15 MAČAKA, PRIBOR ZA HEKLANJE I JEBENI ARTRITIS. JEBI SE BRE MAJMUNE, JEBALA TE KONZERVA!!!...... tu tu tu tu tu tu tu tu......"
Naravučenije - kupujte paštete u crevu, em su jeftinije, em ne simbolišu radni vek od milion godina koji na kraju samo zarđa.
Ne baš - apsolutno ne!
Baća: Mićo oćeš didemo noćas u Time Out, ima neka živa svirka?!(a no kakva će biti)
Mića: Pa, ne baš!
Baća: Pa 'oćeš il' nećeš?
Mića: Neću!
Vrijeme početka prvog časa za đake koji žive daleko od škole,obično su sa sela i svakodnevno moraju da putuju,veoma često to iskorištavaju ne dolazeći na časove prije,gore navedenog vremena.
Autobus mi je kasnio !
-Opravdano.
Autobus se pokvario !
-Opravdano.
Ispao vozač iz autobusa !
-Ma opravdano !
Izgorio nam autobus,sve se pušilo,svi su izginuli,ja jedina živa ostala...
-A duuša moja,opravdano !
Osoba čija je kosa u svađi sa estetikom i gravitacijom, te svaka dlak svoju politiku vodi i nema gela koji bi to ukrotio duže od pet minuta.
Treba mi onaj strong gel, idem sutra da se slikam za ličnu kartu pa da makar na slici ličim na čoveka.
Da, brate razumem te, muka je to živa.
Izraz koji se koristi za ku*rac, karađorđevu ili ogroman punjeni ćevap.
Jednom mi se jedna kolegenica naljutila i ogovarala me da sam perverzan, jer sam pravio takve ćevape na jednom kolegijalnom druženju. - PA ONA JE POŽURILA DA PRVA UZME NAJVEĆI. Što je bila živa istina.
Nešto zbog čega svi stari ljudi kažu da je bolje umreti mlad.
Živa istina:
- Zdravo, deda! Kako si?
- Ma nikako, ne pitaj me!
- Pa šta je?
- Pa ostareo sam! Ne valja kad čovek ostari, bolje da si umre mlad!
Moja jedinica mere dnevne inflacije iz vremena Zone sumraka koju smo prživeli (zato smo i ovako ćaknuti).
Ulični diler koga znam je na pazarni dan počinjao svoju delatnost sa 100 DM napravio nekoliko puta obrt svojih sredstava sačuvao 100 DM i kući odneo 2 praseta (živa). Prasići su bili oko 20 kg. pojedinačno.
Po recima sujevernih baka, mama, tetki ako izgovorite rec rak odmah cete i da dobijete tu bolest. Naime, one veruju da se rak prenosi recima, i zato nikad, ali nikad, ne smete da izgovorite tu rec u funkciji bolesti!
Mama: Sine, da si ti meni ziva i zdrava, umrla baba Marija.
Radojka: Jao, strasno! Pa od cega je umrla?
Mama: Od one, najgore bolesti.
Radojka: Mislis raka?
Mama: Pu, pu, ne spominji tu rec!
