Odreći se vekovnog porodičnog bogatstva. I pored razumnih argumenata za tako nešto, čovek se teško odlučuje na ovaj čin. Prodati očevinu, bilo da su to jalovih par ari, bilo brda i doline, plodne njive i vinogradi, svakako će okolina osuditi svakog nesrećnika koji počini ovo skrnavljenje rodoslova, mukom stečenog, znojem obasipanog i brižno negovanog kroz generacije. Najveći greh odmah posle prodaje kućnog praga. Koliko samo očajan neko treba da bude da bi se odrekao ove duhovne svojine zarad šake novca.

Imenovanje u južnomoravskim selima.

Iritantna pojava koja preplavljuje medije širom sveta . Japansku tugu i bol dele Engleska,Amerika, Srbija i svi redom. Lažna skromnost zapadnjačkih trulih kapitalista je svima poznata ali koj kurac Srbija žali i saoseća? Umesto da gledamo u svoje dvorište, očekuje nas talas poskupljenja, 50% stanovništva na ivici egzistencije, nacija izumire, država će još malo d apromeni ime iz "Srbija" u "cirkus" a mi žalimo japance. Boli me bre kurac za japance.

Postoje razni : iz jednog komada, pantljičarski (nekoliko delova najčešće tri).

Posmatrač/posetioc ga može uzeti kao pomoćno dijagnostičko sredstvo za ocenu domaćina.Ukazuje (čak i nepažljivom posmatraču) da izbor teme , vrste kalendara ili način kačenja na zid nije slučajan. Pa, tako postoje razni tipovi korisnika zidnih kalendara :

-emotivno stabilan tip-ako je kalendar od pre 5-6 godina (a ne za tekuću godinu) i uredno visi na zidu/kamionskoj kabini, ali sa požutelih listova za juli mesec su se nadvile velike grudi (petica);

-lopina ili tradicionalista : verski detalji u vidu svetaca, crvenih slova za neradne dane

-internacionalna lopina ili tolerantan tradicionalista : sve isto kao i kod prethodnog tipa, ali uz dodatak u vezi muslimanskih, katoličkih i jevrejskih praznika;

-razvejan tip : kači šta stigne, auto delove, vodovodne cevi i flahove, gole žene-nije važno-samo nek on vidi mesec i datum;

-pritajeni nudista ili landscape fan : priroda, usporena, smorena, jedva živa priroda;

-zajebani i mutavi tipovi : mrtva priroda (činije, vaze, vrčevi...);

-vrlo zainteresovan tip koji će vas odmah startovati: najveći format kalendara, najbolja izrada, najlepši modeli i stalno zapitkuje (od decembra do kraja januara) : "Ej, imaš li kalendar za mene?!";

-"selo moje lepše od Pariza" tipovi : etno detalji sa kućicama, crvenim crepovima, tarabama i sl.

-cicije : sve što se daje za "dž" u dnevnoj štampi

Naziv za morsku ribu široko rasprostranjenu u ishrani Dalmatinaca i Istrijana. Riba karakteristična po tome što umire u najgorim mukama, mukama kakve joj zajedno ne bi priredili raspomamljeni jakuza kome je puko net usred gledanja hentaija i Ves Krejven posle pušenja lošeg kreka. Ova riba se živa baca u so i potom zatvara u metalnu burad u kojoj stoji mesecima. Nije preporučljivo pojesti više od tri, četiri komada na dan. Način jedenja je takodje specifičan. Glavu je potrebno zabaciti što više unazad, uhvatiti ribicu za rep i pustiti da sklizne u grlo. Hard kor Dalmatinci jedu ovu ribu uveče, ne bi li nadoknadili izgubljenu energiju od sledećeg rada:

-od ujutro do večeri igraju balote, sve vreme urlajući AEE! (akcenat na e)
-uveče kartaju briškule, psuju svu rodbinu i žderu bevandu (vino i voda),
-pojedu ribicu, dve, sa limunom i crnim lukom, nastave da žderu i legnu da spavaju.

Paklen tempo, mora se priznati...

Njihov ogranak u Srbiji uglavnom dobija ovu ribu od nekog strica iz Istre. Srpski ogranak se razlikuje po tome što redje jedu ovu deliciju, više preferiraju konkretnu mesinu, vise po kafanama sa kilom pršuta, balonom vina i čačkalicom u ustima i pevaju pesme teško pamtljivog teksta u kome dominiraju „ooooooo“ i „aaaaaaa“.

Za srdelu kažu i da predstavlja svojevrstan afrodizijak. Nema ništa više seksi od čoveka sa osmehom na kojem se može pronaći krljušt ili parče riblje kičme.

Pitanje koje postavljaju rođaci kada žele saznati da li je vaša beba - muško ili žensko, da bi znali da li da uvaljuju pištolje i lopte ili lutkice.

Izraz korišten pretežno kod starijih ljudi, a znači "Ne moraš ali budi siguran da ni ja tebi neću pomoći kad ti najviše bude potrebno" .

Fraza kojom fudbalski stručnjaci odgovaraju novinarima na pitanje ko će pobediti u nekoj utakmici. Tom frazom demantuju svoju stručnost, ali zato na kraju uvek ispadaju "mudri".

Kontrast izrazu tražiti ruku. Ovo je uslovno posledična reakcija predhodno navedene radnje koja dovodi do tedencije ženskog subjekta za muškim polnim objektom, iliti u prevodu hoće kurca.

Pretrpeti neki teži period i doći do mnogo lakše situacije u nekom aspektu života. Laganica. Nadmoćno, polako se kretati dok gledate ostale sa visine i uz udobno ljuljuškanje i mali smešak na uglu usana ići napred.

Izraz koji se koristi ako se neko izdvaja iz mase. Previse! Evo mog sastava na tu temu. Inače, sastav je dobio 5 na pismenom.
Što su sredine manje,to su raylike primetljivije. Tako su više primetljive razlike u oblačenju, u muzici, materijalnom stanju itd.
U našem gradu se te razlike prilično primećuju.Uvek postoje 'crne ovce' koje su drugačije jer drugačije razmišljaju i ne idu kao muve bez glave za masom.Te crne ovce su odbačene zbog muzike koju slusaju, a to jerok, metal i pank.I je pripadam tim crnim ovcama.Obicno nas masa naziva sektašima, sotonjarama, darkerima, nevernicima, djavoljim sinovima... Sve te predrasude koje imaju su zbog načina oblačenja. Niko ne shvata da i mi imamo dušu, da smo i mi živa bića, i da ne živimo u svojim malim svetovima i zaostalom svetu. Neki cak misle da smo narkomani, pijandure, beskućnici i da nikad ne peremo kosu. Meni je jako ne prijatno kad u grad idem u full crnini (martinke,crne farke, majca na bend, narukvica na bodlje...) i onda u mene upiru prstom. Ljudi misle: 'To kod nas ne može da bude, da nam kvari sredinu, da i naša deca budu takvi bljakeri...'
Nije bitno ko šta sluša, bitno je ko je kakav u duši.

Posle ovog sastava, bila sam još više odbačena od strane mog razreda.

Lik koji je u svemu najbolji, dečko za primer kojim mame pokušavaju da svojoj deci stave do znanja kako uvek može više i kako, šta god da uradite u životu, niste dovoljno dobri. Vi naravno poznajete tu osobu, znate da nije uopšte savršena kao što se priča i vremenom je zamrzite zbog konstantnog davanja primera i pominjanja njenog imena u njima.

Veoma loša supa koja ne samo da nije jestiva, nego smrdi kao da si limun sisao pa ispustio tihomira.

Oni postoje. Među nama su. I to niko drugi nego – studenti!

Ali… Radi se o posebnoj vrsti studenata. O studentima „korisnicima“ čitaonica. Konkretno, to su oni koji dođu u čitaonicu, ostave svoje stvari – i odu. I jednostavno ih više nema. I tu sada niko drugi ne može da sedne. Na stolu su uredno postavljene knjige, sveske i pribor za pisanje, ali njih nema. Samo zvrlji prazno mesto na kojem se savršeno može zamisliti živa i učeća osoba. Ali nje nema… Tu je samo praznina. Duh. Duh koji sedi i čita. Dok njegovo telo tamo negde ispija kafu i bezbrižno toroče o koječemu, on sedi i čuva mu mesto. A ti, otelotvoren i živ, stojiš tu i gledaš, i nemaš gde da sedneš.

Duha ne možeš da zamoliš da se pomeri, jer ga nema, ne možeš da sedneš na to mesto, jer ipak su tu te knjige koje kao da neko čita. Ostaje ti da se smoriš, da se nerviraš, da popizdiš. Možeš da počneš da se svađaš sa njima, ali uzalud… Samo će da ćute.

I na kraju, kada te slomi paradoksalnost cele situacije, i ti ćeš, iznemogao, da ostaviš svoje stvari na jedinom slobodnom mestu u čitaonici (sa stolicom s tri noge) koje si upravo primetio, i polako ćeš izaći napolje… na pljugu, da se smiriš… A ironija će doći po svoje, jer će konačno, i iza tebe da ostane – samo duh.

Braća bluz, prohujalo bez ičega, dva drugara, dobra, stara, pristojni nejebači, neprimetni zatvarači za tegle, tri za dinar, prišaptavači, utišivači, štipaljke izgrebane izbledele šerpa plave boje bez jednog kraka mada feder se drži, još navoj života oće, živa duša još da štipne za vetrovitih dana, vugneš tim zapinjačem vrata još zime šesetpete dole, dole, tiše, tiše, u podrumu dečki spavaju kao sivi hrčki koje niko ne vidi osim oka žutog, maslačkovog, samoće, gumeni dio na vrhu pritiskača postojan, ćutljiv, ddr njemačka a radi li poso, radi, il ne radi, svejedno, niko to ne ceni.

Tandem sredine ili neprepoznatog kvaliteta, ko će to znati,
nikada nećemo znati vredelo li je nešto u zoranu i goranu i milanu koji je dolazio četvrtkom na hrastovom stablu da donese večernje novosti da stavi pod dupe gledajući večiti duel Sušica - Arsenal i da gricne životuljak umotan u smotuljak još jednog dana svetiljke već gore.

Zdravi jesu i dobri i sve al ne vrijedi deco moja takva smo zemlja uništiše ovaj narod svako se sad vata za korijander, đumbir, kurkumu sa onim frizurama ćubastim pederskim i bradurinama a ti peršune nosi karirane košulje preširoke i ti celere farmerke koje nisu plitke: rod devedestreća, rumuni donosili u vršac, a prolazi život i bele rade, cvetaju lepi čoveci i zumbuli al u tu baštu nema cvet koji se Gvozden zove.

Lokalna kafana, u kojoj je cuga najjeftinija, dok iz pozadine neki polupijani ciga na harmonici ili na nekoj dotrajaloj kvaijaturi, svira poslednje hitove Saleta Popovica i grand parade,a prati ga pevaljka koja u isto vreme peva, sluzi goste i riba sank i podove pa se vrlo cesto moze, umesto stihova pesme, cuti narudzbina tipa "Stizu cetiri piva za Stevu".

Duhavit način opisivanja situacije, događaja ili nekog kulturnog proizvoda (film, knjiga, album...) koji bi trebali imati nekog smisla, ali nam se čini da ili nemaju ama baš nikakvog smisla, ili smo mi "glupi da to shvatimo". Koristi se uglavnom na ijekavskom području, Republika Srpska i Crna Gora.

Živi život praznim plućima. Nema poroke. Spava, radi, jede, sere i piša. Čak se ni ne drogira. Potrošio baterije.
A bio je mangup, švaler.
Ne priča o prošlosti i ne kurči se sjećanjima pred klincima.
Ostale su mu samo osnovne funkcije.
Ko ga nije lično kao takvog doživio, nikad neće povjerovati da je ikada bio faca.
Kao današnji tinejdžer što ne vjeruje da je Nokia 3310 najbolji fon.

Obavezan deo nameštaja na svakoj žurci, rođendanu ili u sličnim prilikama. Grupa mladića - paćenika karakterističnih po tome što stoje sa strane - obično uz neki slobodan zid - ćutke cirkaju svoje piće i bledo posmatraju ostale prisutne koji, za razliku od njih, te večeri ŽELE, HOĆE i MOGU da (se) JEBU. Čak i kada se dovoljno napiju da skupe hrabrost da urade nešto zdravo za sebe i svoje telo, ovi specifični kibiceri života su se već previše navikli na gorepomenuti zid pa ostaju uz njega dok ih neko ( najčešće jadni domaćin ) sa istog ne sastruže.

Gost na slavi/žurci tokom pandemije.