Uglavnom započeta rečenica,na slavi,od strane vegetarijanca koji ne veruje sopstvenim očima kojom se brzinom tamane šnicle,roštilj i ostale životinjke.
Vegetarijanac:Kako možete to da jedete,pa to su nekada bila živa bića,a vidite kako je meso odvratne boje,fuj!
Gost:Ma ćuti bre.Umesto što tu sediš i gledas kako mi jedemo,idi i skockaj nam neku salatu,mada svi znamo da naša hrana sere po tvojoj hrani.
Dobro se pokazati, posebno posle nekakve sramote.
I odemo ti mi tako na more. Sve kul, ali nejebica živa. Čak su nas i pijane Engleskinje odjebavale na keca. Ama niko ništa. A onda je Mika sedmog dana našao nekog debelog morža, lokalna pička, jes da nije nikakva, al' bar nam obeli obraz, nije red da se vratimo ko nejebači.
Praticemo jedan atom azota kao primer. Taj atom se prvo nalazi u prirodi. Onda ga neka bakterija pokupi. Bakterija kasnije umre, raspadne se, a obliznja travka ga pokupi. Travka raste, raste, sve dok je neka zivotinja ne odgrize. Zatim ga ta zivotinja lepo svari, i nosi ga kao deo svog organizma. Onda ona umre, a razne druge zivotinje se goste njenim lesem. I onda neka zivotinja bas zagrabi taj deo gde je nas atom. Zatim ga ona lepo provede kroz svoj sistem za varenje i izbaci ga na nekoj poljani. Tu ga zemlja ponovo upije, a zatim ga pokupi zito koje raste. I tako se on smesti u zitu. Zito je kasnije pokoseno, i vozano unaokolo, iz magacina u magacin. Na kraju je nekako bas taj deo zavrsio na farmi svinja. i neka svinja odgrize bas taj deo. I tako se atom nalazio u svinji neko vreme. Onda, jednog dana, svinju odvedose na put u jednu prostoriju. Vise se nije vracala. Barem ne ziva. Uglavnom njen les su rasparcali, a taj deo sa tim atomom je stigao do lokalne prodavnice. Kupljen je i stigao u kucu. Pa, zamolio bih te, pre nego sto pocnes da krljas, da pomislis na taj mali atom, i kuda je sve on prosao, da bi dosao do tebe (razmisli kakva je to mukica od atoma...).
Prijatno.
Prigovor nezadovoljnog gosta restorana da je meso koje mu je servirano nedovoljno termički obrađeno.
- Kelner! (uz pucketanje prstima)
- Izvolite?
- Ova riba nije dobro pečena!
- Nemoguće gospodine.
- A što mi je upravo namignula, to ništa a?
- Hoćete da kažete da je još živa?
- Pa ne znam, ali da je sad ovde neki veterinar treb'o bi mu nepun minut da je oživi.
- Najljubaznije vas molim za izvinjenje gospodine, odmah stiže druga.
Najefektnije merilo kvaliteta pogodno za određivanje profesionalne orijentacije među nezaposlenim ženskim svetom. Godine nisu presudne. Kvalifikacije različite. Od ćoškarenja po hodnicima i kuvanja kafa po kabinetima do čak visokog položaja tipa ''sekretarice organa sa vrha'' ...
- Jasna radi?
- Uuu, da si živa i zdrava... Već tri nedelje i već su je unapredili.
- Uuu pa kako to odjednom? Ona nije bila tako napredna, mislim, znanje joj i nije neko, jedva je završila i onaj kurs za šnajderaj...
- Skrati i ti suknju, pa možda i saznaš kako!
Bosanksohercogavčki minobacač. Od oca Hašima Kučuka Hokija i od majke Satrurnalije. Baba Žalfija, Totiženska. Prvo bio fudbaler, Divigavojo, išo u Daliborsiti pa onda u Pičku Materinu, Šipu Ajmokac. Onda počo Usran Rat, Jugoslovenski politačar sa sedam glava, Hoki se prokocko i propio, i pobego u inostranstvo Auk Urac. Varao rusku mafiju a to Ič Nevalja, čileanski matador. Pa ga Lav Geršman pretvorio u ribu, ne u pičku u ribu bre oslić. I on Tebra Žemka u severna mora otplovio duvajgavajo da se tamo mresti Uvalim Tisestri, Trezegeov sestrić. Propio se na dnu mora Ananas Nije Mislio. I priženio ruskinju neku Jaroslavu Pičku i jedan dan ona kaže sine brate donesi teglu iz podruma, kad tamo Samojeje Dnamama indijski duhovnik. Kaže mu on brate divnigonoreja ja sam indijski duovnik - prota Maksim civilno ime - ispunići tu jednu želju, samo Žika Žedru Moj. I Hoki tebra uželeo se Dnero Degru i opali ko iz Topa Tebra vrati me u Be i Ha, Kakoz Našiumeš, portugalska pornićarka. I Maksim kaže može, naša milkica je zlato, srećan put nazad te vraćam, al ne mož ko oslić jer živa bića ne mogu da putuju kroz portale jel si gledo terminatora jebiga mora te vratim ko minobacač. Sajsi galoma izvini sad nije ni to loše.
(kasnije, u Bosni)
- Hoki brate ajda da muvamo nešto vidi pičke kakve jao da jebemo nešto brate kobaja divigavaja šta si se uspavaja be!
- Brate TahariHarima pričaš s minobacačem, daliSuadsiti?. Deder Brkni mi u cev flaša votke ostala, i Dajje Ovamo Divigavo Dispijemo, makedonska ždrakalica.
Gospođe koje će iskoristiti svaku prigodu (obična svaki put kad zinu) da natuknu kako one svoju slavu spremaju tokom cele dodine.
Uredno se preslišavaju o redosledu dolaska gostiju, dovlačenju stolica iz komšiluka, rasporedu savijanja i krčkanja oko142-168 sarmi, redosledu mešenja sitnih kolača, receptima krupnih predjela i slično.
Sagovornik obično klima glavom i traži spas.
"I ove godine pravim kolače od urmi. Jesu sitni i zamorni, ali moji gosti ih rado jedu. Svi mi traže recept i ja im odmah prepišem. Niko to posle neće da mesi...."
"Živa se jedem zbog kupusa. Stavili smo ga kasno. Šta ću ako se ne ukiseli do slave?!"
Odreći se vekovnog porodičnog bogatstva. I pored razumnih argumenata za tako nešto, čovek se teško odlučuje na ovaj čin. Prodati očevinu, bilo da su to jalovih par ari, bilo brda i doline, plodne njive i vinogradi, svakako će okolina osuditi svakog nesrećnika koji počini ovo skrnavljenje rodoslova, mukom stečenog, znojem obasipanog i brižno negovanog kroz generacije. Najveći greh odmah posle prodaje kućnog praga. Koliko samo očajan neko treba da bude da bi se odrekao ove duhovne svojine zarad šake novca.
- ... Neki kažu žive bolje, neki malo lošije...
- Paa, neko loše, imamo mi s tim veće.. ALI: kuća neokrečena, drva nije spremio, brašno... ništa-ništa-ništa... Kako će se ostane živa - videćemo. Lepo zemlju da prodam i d'uzmem konopac da s' obesim. Nemoj ništa da me pitaš!
Imenovanje u južnomoravskim selima.
Ja znam da Marica Živina, sam' u ovo naše selo ima tri švalera. I dva što nisu iz naše selo. I jednog u njeno selo kad ide kod majke. I sve mogu da gi imentujem, ako treba. I Živa je isto tu, ako se i on računa.
Iritantna pojava koja preplavljuje medije širom sveta . Japansku tugu i bol dele Engleska,Amerika, Srbija i svi redom. Lažna skromnost zapadnjačkih trulih kapitalista je svima poznata ali koj kurac Srbija žali i saoseća? Umesto da gledamo u svoje dvorište, očekuje nas talas poskupljenja, 50% stanovništva na ivici egzistencije, nacija izumire, država će još malo d apromeni ime iz "Srbija" u "cirkus" a mi žalimo japance. Boli me bre kurac za japance.
- Komšo, gledaš li šta se radi u Japan? Žalos' živa!!
- Ne gledam tv i ne čitam novine komšo!
- Komšo, daj 50 dindži da pustim jedan tiket i cigaru ako imaš?
- Imam1
-Komšo, e si znao da Gadafi drži 12% Juventusa?
-- Idi traži pos'o tutubane, zajebi da bistriš politiku!!!1
Postoje razni : iz jednog komada, pantljičarski (nekoliko delova najčešće tri).
Posmatrač/posetioc ga može uzeti kao pomoćno dijagnostičko sredstvo za ocenu domaćina.Ukazuje (čak i nepažljivom posmatraču) da izbor teme , vrste kalendara ili način kačenja na zid nije slučajan. Pa, tako postoje razni tipovi korisnika zidnih kalendara :
-emotivno stabilan tip-ako je kalendar od pre 5-6 godina (a ne za tekuću godinu) i uredno visi na zidu/kamionskoj kabini, ali sa požutelih listova za juli mesec su se nadvile velike grudi (petica);
-lopina ili tradicionalista : verski detalji u vidu svetaca, crvenih slova za neradne dane
-internacionalna lopina ili tolerantan tradicionalista : sve isto kao i kod prethodnog tipa, ali uz dodatak u vezi muslimanskih, katoličkih i jevrejskih praznika;
-razvejan tip : kači šta stigne, auto delove, vodovodne cevi i flahove, gole žene-nije važno-samo nek on vidi mesec i datum;
-pritajeni nudista ili landscape fan : priroda, usporena, smorena, jedva živa priroda;
-zajebani i mutavi tipovi : mrtva priroda (činije, vaze, vrčevi...);
-vrlo zainteresovan tip koji će vas odmah startovati: najveći format kalendara, najbolja izrada, najlepši modeli i stalno zapitkuje (od decembra do kraja januara) : "Ej, imaš li kalendar za mene?!";
-"selo moje lepše od Pariza" tipovi : etno detalji sa kućicama, crvenim crepovima, tarabama i sl.
-cicije : sve što se daje za "dž" u dnevnoj štampi
Naziv za morsku ribu široko rasprostranjenu u ishrani Dalmatinaca i Istrijana. Riba karakteristična po tome što umire u najgorim mukama, mukama kakve joj zajedno ne bi priredili raspomamljeni jakuza kome je puko net usred gledanja hentaija i Ves Krejven posle pušenja lošeg kreka. Ova riba se živa baca u so i potom zatvara u metalnu burad u kojoj stoji mesecima. Nije preporučljivo pojesti više od tri, četiri komada na dan. Način jedenja je takodje specifičan. Glavu je potrebno zabaciti što više unazad, uhvatiti ribicu za rep i pustiti da sklizne u grlo. Hard kor Dalmatinci jedu ovu ribu uveče, ne bi li nadoknadili izgubljenu energiju od sledećeg rada:
-od ujutro do večeri igraju balote, sve vreme urlajući AEE! (akcenat na e)
-uveče kartaju briškule, psuju svu rodbinu i žderu bevandu (vino i voda),
-pojedu ribicu, dve, sa limunom i crnim lukom, nastave da žderu i legnu da spavaju.
Paklen tempo, mora se priznati...
Njihov ogranak u Srbiji uglavnom dobija ovu ribu od nekog strica iz Istre. Srpski ogranak se razlikuje po tome što redje jedu ovu deliciju, više preferiraju konkretnu mesinu, vise po kafanama sa kilom pršuta, balonom vina i čačkalicom u ustima i pevaju pesme teško pamtljivog teksta u kome dominiraju „ooooooo“ i „aaaaaaa“.
Za srdelu kažu i da predstavlja svojevrstan afrodizijak. Nema ništa više seksi od čoveka sa osmehom na kojem se može pronaći krljušt ili parče riblje kičme.
-Mmm, dodji maco, da se malo poigramo...
-Fuj, jebote! Smrdiš ko dve kuge! Jeste opet jeli one riblje crkotine?
-Da, i veoma sam raspoložen za neko maženje...
-Mrš u kupatilo i mazi tu septičku jamu četkicom dok ja provetrim sobu. Jebale te i balote i srdele i kud sam i se i udala za tebe!
-AE!
Pitanje koje postavljaju rođaci kada žele saznati da li je vaša beba - muško ili žensko, da bi znali da li da uvaljuju pištolje i lopte ili lutkice.
muž ženi: "Aj zovi Đorđeviće da čestitaš bebče, pa da idemo sutra da ispoštujemo."
...
- Haloo! Čestitamo rođenje bebice, pa nek je živa i zdrava sto godina, sto godina! A kako se zove bebica?
- Hvala, hvala! Zove se - Vanja!
...
muž: "Vojnik il pevaljka?"
žena: "Vanja se zove, da me jebeš! Daćemo im pare!"
Izraz korišten pretežno kod starijih ljudi, a znači "Ne moraš ali budi siguran da ni ja tebi neću pomoći kad ti najviše bude potrebno" .
Bosa : Milunka , ajde živa bila pomozi mi da pripnem kravu , otiš'o onaj moj kod Brke u kafanu ko zna kad će se vrne .
Milunka: Nemerem sad nikako, kava mi prokuvala.
Bosa : Ki neš ! ! !
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Milunka: Bosoooo , pomagajjjj utekoše mi sve kokoške . . . Kukuuuuuuuuuuu . . .Bosa: Milunka , iskuliraj ! !
Fraza kojom fudbalski stručnjaci odgovaraju novinarima na pitanje ko će pobediti u nekoj utakmici. Tom frazom demantuju svoju stručnost, ali zato na kraju uvek ispadaju "mudri".
Novinar: Gospodine Živadinoviću, koja je Vaša prognoza za derbi kola Donje Vojlovce - Gornje Brijanje?
Živa: Pa, znate kako, fudbal je jedna lepa i nadasve zanimljiva igra. Ja volim da kažem da u fudbalu svi pobeđuju, znate. Kada pričamo o Vojlovcu moramo znati da je to jedna ekipa koja u svom sastavu ima čak 3 igrača koja konkurišu za reprezentaciju 6. zonske lige, a to nije mala stvar, znate. Što se tiče Brijanaca oni su uvek bili ekipa koja igra čvrst i nadasve kvalitetan fudbal. Ekipa koja daje malo golova, ali malo i prima. (10 minuta kasnije) Ono u šta sam gotovo siguran je da će publika uživati u meču jer se radi o dve zaista temperamentne ekipe. Ako pričamo o vremenskim uslovima...
Novinar: Gospodine Živadinoviću u škripcu smo sa vremenom, koja je vaša prognoza, ko pobeđuje?
Živa: Nadam se da će pobediti fudbal.
Pretrpeti neki teži period i doći do mnogo lakše situacije u nekom aspektu života. Laganica. Nadmoćno, polako se kretati dok gledate ostale sa visine i uz udobno ljuljuškanje i mali smešak na uglu usana ići napred.
- Uh, jebote, ti si se, izgleda, još nagojio. Ne ide ovako, zajebi misionarku dok sam još živa i menjaj!
- Dobro, kako bi ti sad?
- Leži na leđa, a ja da te lepo uzjašem odozgo... E, tako je već bolje! Sad sam na konju.
- Hvala, ženo.
- Molim i drugi put.
- U ovim okolnostima, slobodno.
Kontrast izrazu tražiti ruku. Ovo je uslovno posledična reakcija predhodno navedene radnje koja dovodi do tedencije ženskog subjekta za muškim polnim objektom, iliti u prevodu hoće kurca.
-Iako je u početku nevoljna, vrlo brzo postaje oćna i kako živa u termometru sve više raste, a vala i higrometar kaže da je vlažnost u porastu tako ta nevoljnost polako prelazi u odlučnost da se ne skida sa batine sve do jutra.
Izraz koji se koristi ako se neko izdvaja iz mase. Previse! Evo mog sastava na tu temu. Inače, sastav je dobio 5 na pismenom.
Što su sredine manje,to su raylike primetljivije. Tako su više primetljive razlike u oblačenju, u muzici, materijalnom stanju itd.
U našem gradu se te razlike prilično primećuju.Uvek postoje 'crne ovce' koje su drugačije jer drugačije razmišljaju i ne idu kao muve bez glave za masom.Te crne ovce su odbačene zbog muzike koju slusaju, a to jerok, metal i pank.I je pripadam tim crnim ovcama.Obicno nas masa naziva sektašima, sotonjarama, darkerima, nevernicima, djavoljim sinovima... Sve te predrasude koje imaju su zbog načina oblačenja. Niko ne shvata da i mi imamo dušu, da smo i mi živa bića, i da ne živimo u svojim malim svetovima i zaostalom svetu. Neki cak misle da smo narkomani, pijandure, beskućnici i da nikad ne peremo kosu. Meni je jako ne prijatno kad u grad idem u full crnini (martinke,crne farke, majca na bend, narukvica na bodlje...) i onda u mene upiru prstom. Ljudi misle: 'To kod nas ne može da bude, da nam kvari sredinu, da i naša deca budu takvi bljakeri...'
Nije bitno ko šta sluša, bitno je ko je kakav u duši.
Posle ovog sastava, bila sam još više odbačena od strane mog razreda.
Lik koji je u svemu najbolji, dečko za primer kojim mame pokušavaju da svojoj deci stave do znanja kako uvek može više i kako, šta god da uradite u životu, niste dovoljno dobri. Vi naravno poznajete tu osobu, znate da nije uopšte savršena kao što se priča i vremenom je zamrzite zbog konstantnog davanja primera i pominjanja njenog imena u njima.
- Ćao, mama, dobio sam četvorku iz geografije danas!
- Četvorku, kako onaj Smiljkin mali može da ima peticu?- Kako je fin onaj Smiljkin mali, uvek se javi, otvori vrata, kultura živa...
- Kako je srećna ona Smiljka s onim njenim malim, ma dete za poželeti...
Veoma loša supa koja ne samo da nije jestiva, nego smrdi kao da si limun sisao pa ispustio tihomira.
Večera na stolu:
-Mmm, večeras si se baš potrudila. Puno toga si napravila.
-Hvala, dragi. To sam spremila s puno ljubavi.:Podiže poklopac od šerpe u kojoj je supa:
-(blago zelenjenje lica) Šta j'vo? Ho'š d'umrem?
-Dragi...
-Ovdje k'o da su kokoši perutane. S ljubavlju, a? E pa, nemoj toliko da me voliš, živa bila.
