
Обично што ће вам баба рећи кад вам понуди паре а ви ''не желите да узмете'' .
ја: (седим код бабе, дошао на сок) Јао идем у град за сат времена немам пребијене паре!
баба: Ево ти пиле бабино, узми ( даје ми 500 дин.)
ја: Ма нека баба не треба снаћићу се. -а у себи кажем ''јао фала баба спас'ла си ме!''
баба: Ма ајде синко узми сад кад имамо!
ја: Ајд' кад си навалила... Фала!
Особа која ти се увек нађе на путу да ти изиграва сметало кад треба да јебеш. У тренутку кад нема више ни капија ни врата, кад знаш да ће да дође до обљубе, појави се ОН да ти сјебе концепцију. Има две врсте китоблокатора - они који то раде намерно (знају да ћеш јебати, а то им се не свиђа јер они не јебу, па им сине ''Е, вала нећеш јебати!'') и они који то раде ненамерно и ујебу те сасвим случајно. За једне и друге је заједничко то да имају тај механизам у мозгу који детектује блудне мисли, а све да би се нашли на правом месту у (за тебе) погрешно време. Или обрнуто. Глагол у инфинитиву гласи китоблокирати.
- Еј, брате, шта има?
- Ништа, синоћ ми била риба први пут на гајби.
- Био секс?
- Не.
- Што, бре?
- Таман кад је кренуло да се захуктава, упао ми у собу чика Шоне са спандекс маском на глави, нашрафљеним стреп-он дилдом и кићанкама на брадавицама. Промашио врата, мислио је да улази у купатило, хтео човек да се запере.
- Не сеееери? А она?
- Ништа, требало ми је три сата да јој објасним да то није ради ње, те да је Шоне у ствари ћалетов рутави дечко.
- Китоблокирао те за медаљу.
- Тај рад. Као газда.
Увертира у остварење сигурног секса.
Ниво сигурности секса зависи од финансијске ситуације изговарача отварајућих речи.
-Брате смара ме ова моја , у вези смо чак две недеље а она се и даље фемка и снебива!Морам да јебем нешто......
-Ћеш на неки сигуран секс вечерас?
-Е то ти је добра идеја!Ош ти са мном?
-Брате немам лове ни за социјала тикет а ти ме то питаш...
-Ма и ја имам само за увертиру , ал боље ишта него ништа...
Био једном један краљ кокаина.
Био, па га нема...
Јал` су ли га јатагани скрили,
јал` је грдан, преко "гране" стргн`о...
Погађате, реч је о пљеваљском нарко-босу Шарићу, који се негде обестрвио. А иза себе оставио вишемилионску имовину у некретнинама, на милост и немилост оних који га прогоне.
Али то овде није тема. Нек се њиме баве истражни органи. Акценат је на његовој нематеријалној оставштини, његовом убогом легату што је оставио локалном становништву у аманет, који у њему не виде ништа друго до добротвора.
Доброчинитеља.
Идола.
Забачена варошица на северу Црне Горе, у којој сиромаштина брикља из сваке поре, је можда идеално место да се организује шверц наркотика.
Родно место гос`н нарко-боса је душу дало за камуфлажу послова, који баш и не трпе дневног светла. Јесам ли поменуо убиства прекривена велом "виших интереса" нарко-картела?
Сваки муфљуз који се бави мутним радњама зна да нема имовине стечене криминалом без подршке власти, политичких странака, тужилаштва и полиције.
"Подмажи кола да не шкрипе" је неопходна ставка у животу сваког коцкастоглавог сатрапа, ако жели да остане и опстане на површини.
Готово сви они мисле да је то сасвим довољно.
А заборављају, од своје похлепе, на најважнију ствар.
На омиљеност међу мештанима. А она се добија васколиким спонзорством оним људима којима је помоћ заиста потребна.
И то се види у овој ситуацији. Иако гос`н Шарића нема ни од корова, његов дух се осећа у Пљевљима, где важи за добротвора и угледног грађанина, а млади у њега гледају као у Бога.
Страхопоштовање усађено у костима упредено са захвалношћу што многи од њих имају кору хлеба. Јер ако падне он, пашће у воду преко хиљаду радних места.
Обезбеђивао гласове режиму, улагао у град и запошљавао људе, а заузврат му се нико није мешао у послове. До одређеног тренутка.
Јер тиква кад презрене, она пукне.
Није тешко самој тикви објаснити да је пукла, и да више ништа не може бити као што је некад било, али како то објаснити људима који су је чували и гајили?
Како објаснити мајци болесног детета, којем је горепоменути финансирао хируршку операцију у иностранству, да му је живот спашен прљавим парама?
Како објаснити становништву да је болница у којој се лече обновљена новцем од крваве работе?
Како објаснити младим и амбициозним фудбалерима "Рудара" да њихов газда има и мрачније лице од оног са којим се представља да је поборник спорта и здравог живота?
Како објаснити родитељима чија су деца наркомани, да је за њихово лечење, који је, гле ироније, омогућио дотични, финансирано управо новцем који су исти ти зависници од њега куповали дрогу?
Стокхолмски синдром у свеопштем издању. Јатака на све стране, спремних чак и живот да дају за њега. Јер се доброчинитељ не заборавља, па макар био и сам ђаво.
Да, био је за ближње душеван,... да, имао је слуха за туђу несрећу,...
али да ли га то оправдава?
И кад све буде готово, и када се сруши та грађевина саграђена на трулом темељу, становницима не остаје ништа друго него да се плаше немилосрдне судбине да их поново не опточи у убоги сиротињски град.
А сви знамо каква је судбина курва...
Дозволити особи која је у свађи са сопственом егзистенцијом, у народу познатијој као случај, да уради нешто, на њено инсистирање, уместо вас.
-Пуковниче, па шта радите то, не ради се то тако?
-Али, председниче Труман.
-Немој ти мени председниче, јави овом ветропиру, да следи ове координате.
-Којем, има их више?
-Ма 'ајде одби, ко је овде председник, ја или ти?
(сутрадан у новинама)
Американци искористили атомску бомбу. Шушка се да је само један град био у плану.
Легендарни женски часопис старе Југославије, из доба другачије перцепције синтагме ”ручни рад”. Куповала га је малтене свака суграђанка која је држала до себе и до свог домаћинства. За разлику од већине данашњих издања намењених лепшем полу, у којима кључна места заузимају туторијали типа "У пет корака до савршено тримоване стиднице", "Девет знакова да вам треба нова шик торбица" или "111 начина да му дођете до картице", интервју Исидоре Бјелице "Ја имам нос за добар секс", те прегледи садржаја најновијих епизода серије "Истанбулска тесна кожа: Све љубави несунећеног јаничара", Жена је обиловала водичима за уређење дома, рецептима за зимницу и саветима за васпитање подмлатка. Угао прве стране обавезно је красила духовита Кораксова карикатура.
Можда најмистериознији део био је додатак - шема за шивење, штампан на посебном папиру, испресавијан и смештен у средину магазина. Препун црних и црвених линија, подсећао је на мапу пекиншког јавног превоза, али наше драге мајке/тетке/баке су на основу те ујдурме успешно стварале шустикле, блузе и столњаке.
Жена се чувала. Њена издања су уредно слагана у наткасни гостинске собе или на орману у трпезарији, тик поред реденика сувих паприка и тегли са слатким од шљива, са колутићима лимуна у густом шербету. Она се читала поново, позајмљивала комшилуку и опет враћала, шеме су се копирале и поново слагале у утробу часописа. Жена се волела.
- Кево, шта ти је ово, који ђаво? Неке пожутеле новинчине!
- То је Практична жена. Имам све бројеве! Прелистај, има занимљивих ствари!
- Хе, кево, јеси ти чула за еманципацију? Не читам ја то шовинистичко смеће. Баци то на рециклажу или спусти овима што скупљају, треба ми комода за нове крпице. Види овај брусић, што је добар, на клик је, скида се за пола секунде, исти је носила Венди у Лудој кући!
Култна графа међ' домаћом гејмерском публиком, што због ондашњих перформасни, што због прихватљиве цене за домаће услове, и индиректан је кривац што се мрак код младежи скидао у малчице познијим годинама (прим.аут). У свету познатија као GeForce MX 4000, појавила се почетком овог века, воздижући њу ејџ дрнадње тастатура и мишева на један напредни, нови ниво који је само пре годину-две уназад био не-за-ми-слив: ГТА 3 си могао да цепаш сада на чак 1024x768 без проблема са све укљученим сенкама, Воркрафт такође, Кантерицу без јебемти, док си Диабло двојку уништавао на високим резолуцијама да не сецка, ич да не сецка кад се окупи око тебе сворм крвожедних креатура, а ти истовремено бациш неку чејн-лајтнинг мађију и извадиш прангију у виду Берзеркр екс +200 демиџ са 30% дедли страјком! Бес и крв у свом изворном облику. И док соба вришти у лудилу боја, комшије мисле да си полудео и да вариш неку металну сталажицу у 2 сата ноћу питајући се што не идеш у град да се дрогираш за викенд ко сва нормална деца. Е па јесам се дрогирао. Диабло је био мој хорс, ЏиФорс 4 мој шприц од чак 64мб.
И да цитирам на крају једног ортака:
''Имаш пентиум 4 без ЏиФорс четворчице? Ајде бежи тамо, богохулиш! То ти је брате као да касниш 2 левела од осталих у партију. У Диаблу.''
Отворен терен. Тренутак пре закуцавања док си још у ваздуху. Видиш кош, близу је, потребно је само сместити лопту. Имаш све што ти треба, на правом си месту у право време. Потребно је само да шмекерски лагано искористиш предност коју имаш. Само треба да направиш корак, и ето те са друге стране.
- Мама одо ја у град.
- Црно дете, како си се то обукла ?!!
- Што, не капираш ти овај фазон мама..?
- Како што, мрежасте чарапе, тиграсти мињак, мајичица на бретеле са чипком, ципеле са отвореним прстима и потпетицом ко нос Исидоре Бјелице?!!.. Црно дете имаш све предуслове да идеш испод Плавог Моста.
( Касније у граду )
- Ћао мацане..
- Ћао, мала, ош да те водим у мрак ??
- Да видимо, Ауди А6, сат марке Ролекс, италијанска кошуља, и Конто Бене фарке.
- Иии ??
- Управо си испунио све предуслове, јебаћеш.
Футурни облик бола у курцу. Јасно давање до знања саговорнику да не осећате никакву грижу савести за потез који управо повлачите. Чак и да вас неко матира понашаћете се као да се ништа није догодило.
Израз се користи изнад Дунава и има сличну функцију као кад Лала после недељног ручка развуче једно: "Боле ме бриге!" Додуше, овaj је ипак мало одсечнији, сигурнији и јачи.
Син: Кево дај паре за излазак! Чекају ме ортаци!
Кева: Ево сине! Пази само да тата не чује да идеш у град, рекао је да нема излазака док не поправиш физику!
Син: Ма болеће ме бре за ћалета! Ај ћао кево!
Ћале: (улази у кућу) Болеће те итекако, кад потегнем каиш! Дај те паре и мрш у собу! Невенка, отишао сам у кафану!
Дисциплина којом се баве доконе продавачице у трећеразредним стр-овима као и радознали купци који вире у туђе корпе док чекају ред на каси.
- Ако купује улошке без крилаца то је нека винтиџ женска, заостала у времену и простору. Вероватно није чула да од осамдесетих на овамо постоје улошци са крилцима а исто тако је вероватно и да се не депилира тамо доле и да упражњава само класични секс.
- Ако купује улошке за танге то је нека мега-гига слободна и отворена женска која џуска и ради све остало и кад има.
- Ако купује тампоне и има :
а) мање од 20 година - то је курва која брука родитеље и јавно показује да није невина.
б) више од 55 година - климактерична будала, вероватно купује тампоне јер је то једино што може да убаци тамо где треба.
- Ако купује улошке са мирисом камилице, лаванде и сл. - жена се вероватно ретко купа па покушава да надомести недостатак воде и сапуна.
- Ако купује ноћне улошке - мора да има проблема са ноћним мокрењем али је блам да узме пелене.
- Ако купује дневне улошке - мора да по цео дан лучи влагу на неко мушко са посла.
Ситуација која побија све горе наведене је када жена месец дана у истој продавници не купује улошке а онда се појави и тражи вату! То је заостали и обрасли тип жентураче коју треба спалити на ломачи и апсолутно никога не занима њено објашњење да је то за скидање шминке.
Реченица разбијач квази моралисања, просеравања, која неко изводи како би испао кул и до јаја, а у ствари је лејмер јер није ни било правог искушења..
- Узми цигару..
- Нећу, не пушим!
- Не пушиш? Јеси сигуран?
- Стопосто!
- Добро. Питаћу те после десет јаја..
--------------------------------
- Реално, никад не бих носио ермакс.. Срање патике, као курац!
- Ти?
- Ти си луд.. У животу их не бих обуо!
- Добро, питао бих те да имаш 15 хиљада..
--------------------------------
- Питаћу те кад још једну попијеш на екс: "Да ли си за секс?!"
Срећа да је неко то поменуо да могу и ја да опљујем.
-Јесте ли чули да Марија иде за Беч, баш ми је драго.
-Кад смо већ дотакли тему, иде код неког маторца да јој плати силиконе, пошто јој је директор коме је пушила на разговору за посао, рекао да нису пилана и да им даске не требају.
Иначе, Беч је стварно леп град, баш ми је драго због Марије.
Волети некога под знацима навода
Настала по некој причи о човеку на основу чијег је односа према мајци настала изрека.
-Баба, баба, шта си ми купила за рођендан?
-Сине, да прво ти баби кажеш колико је волиш?
-Кога?
-Па мене, пизда ти материна.
-Аааа, па добро, волим те, ипак си ти мени баба.
-Ма терај се у курац, волиш ти мене ко Бајро матер, држи 200 динара, изведи девојку у град.
Погрдан надимак организације ''Омладина ЈАЗАСа''. Упућује се оном ко се превише нервира око сиде и војне музике, те је ступио у омладинске редове решен да млатимудијалним акивностима по састанцима и семинарима промени свет.
''Знаш, ја секс упражњавам искључиво са кондомом, јер никад не знаш на који начин и коју полну болест можеш пренети на себе...''
''На себе тренутно могу пренети само обамрлост можданих ћелија наставимо ли ово јалово празнословије, него драга, скини се, лепше је у ринфузи, а те твоје диване остави кад будеш састанчила с твојом омудином јазавца.''
Израз којим неки људи покушавају да рационализују своје неумесне изјаве и поступке, као и да своја срања провуку кроз шалу. Што је најјаче, неретко им успева, јер у расправи с таквим људима ти увек испаднеш примаријус, а они су као кул.
- Зашто си рекао Нади да је усвојена? Траумирала се, ено је, плаче!
- Ионако цео град зна.
- Јеси ти нормалан? Ту информацију је требало да добије од својих родитеља!
- Ма, спрдња, ћале, кој' ти курац?
=======================================
- Брате, јеси стварно причао како би ми јебао девојку или су ми само погрешно пренели?
- Бatiце, јесам. Спрдња, није ваљда да се примаш на то? Аууу... Мислио сам да си куљи.
=======================================
- Оптужени, због чега сте пуцали у поштара када вам је ушао у двориште?
- Спрдња, поштовани господине судија, није било злонамерно, знате оно трололо, чисто да му видим фацу.
Prvi reš Srbin...
Скупштина града данас је једногласном одлуком, за почасног грађанина Београда прогласила Нелсона Менделу, истакнутог борца за равноправност, мир и развој демократије у свету.
Србија је прва земља на југоистоку Европе, чији је главни град Мендели доделио то звање, а том одлуком Београд се придружио групи од више од 200 земаља које су бившем председнику Јужноафричке Републике доделиле висока признања.
Утешна награда за врхунска достигнућа у области Колумбових дисциплина. Имати таленат за контање ствари спорије од плавокосе прсате девојчице унезвереног погледа и Босанског порекла, а при томе апсолутно не бити свестан тога. Палити спорије од Голф Поло дизела (1.9д) у сред зиме, што је, довољно закаснело паљење да и пиромана бациш у луцидно - суицидалне мисли замрзавања самог себе до смрти.
Боби и Дуле на случајној кафи.
Боби: Како то да ми се Маријана није јавила? Чули смо се синоћ кад је изашла и рекосмо да ми се јави чим стигне кући.
Дуле: Можда Маријана још увек није стигла кући, госн. Шерлок Поаро ?
Боби: Ма каки, глупости. Изашла је синоћ са Мркијем, оним ликом што има празну гајбу око центра и дугачак паламар, знаш га? Рекла је да иду само на пиће па ће кући, а мени баш треба ДиВиДи Меце Добрићи који сам јој дао за братанца. Ц, јебено.
Дуле: Боби.
Боби: М?
Дуле: Куц-куц?
Боби: Ко је?
Дуле: Ало павијане, празна гајба у центру?!
Боби: Да бре, кад уватиш за Доњу Врежину, па може сиђеш...
Дуле: А Л О! Гигант паламар? Сећаш се? Празна гајба слеш гига паламар? Што значи? Маријана? Је? ГДЕ?!
Боби: ПА ОНА СЕ СЕКСАЛА СА ЊИМ!
Дуле: НЕЕЕЕ ?! Ау шта си ми сад открио! Прави си проналазач, тате ми. Назваћемо појаву привођења рибе кући на секс по теби! Од данас то није привођење, намештање рибе на секс, пецање на гајби, него, да га назовемо Бобисање! В-Р-Х! Пази сад ову малу овде - Е мала, ај до мене да се Бобишемо!! Ахахха!
Боби: Меце... Добрићи... Мар... Маријана...
Најгори дани за све ученике/студенте. Пред крај претходне године имали су много планова за распуст, које углавном нису испунили јер су мислили да има времена, а све што се урадило на распусту, колико год велико и значајно било, изгледа као задња рупа на свирали у односу на непостигнуто. Тих дана је немогуће опустити се, размишља се о пропалим плановима које је већ немогуће одрадити, о почетку страшне смарачине у школи/факсу. Најгоре је ученицима којима је тај распуст прелазак са једног на друго место (основна школа на средњу, средња на факс). Недостатак времена за све те ствари неки паничари доживљавају слично као недостатак ваздуха.
А: Хајде брате у град, идемо да искористимо још ово мало дана што је остало на распусту.
Б: Не могу бре, ишао сам у град овог лета много пута, али, ништа што сам планирао нисам урадио!
А: Па, не знам шта си ти планирао, али, иш'о си са рибом у Турску, са родитељима на Златибор, био си на рафтингу на Тари, пар пута смо ишли на камповање,...
Б: Да, али сам мислио и да посетим родбину у Милановцу, да усисам тепих у соби, да правим роштиљ у дворишту, да пробам да изгубим стомак и набацим плочице, да научим неки страни језик, хтео сам мало да обновим градиво да спреман кренем у школу.... ВИДИШ ЛИ ТИ КОЛИКО МИ ЈЕ СТВАРИ ОСТАЛО ДА УРАДИМ!?!?!?! (Хистерично се тресе и жестоко се труди да дубоко дише и да се смири, али никако не иде од руке)
А: (иронично, са изразом лица који говори: лепо ми је рекла кева да бирам друштво) Ахам, па, доооооброоо, јесу то важне ствари, ае, одох...
Б: (мало мање се тресе) Ае, па, видећемо се.
А: (За себе) Не дај Боже.
Женска дефиниција неформалне везе.
- Како можеш да будеш са њим? Има жену, има децу, живи 250 км од тебе. Виђате се једном месечно и то он дође у пола ноћи, углавном пијан, наједе се као свиња, погледа ТВ, импровизује секс и оде. Зар те не нервира што си му последња рупа на свирали?
- Што да ме нервира? И он је мени последња свирала на рупи тако да смо квит.
...особа коју памтимо кроз читав живот...
...она је та која нас је увела у тајне слова и бројева, она је та која нас је научила шта је цеста , а шта улица, она је та због које смо знали главне градове, ријеке и ријечне сливове, она је та која је ако треба и фудбал играла са нама, она је та због које смо схватили да је живот једна обична игрица, она је та која нас је шибом или палицом тукла по прстима, мало смо се љутили, замјерили јој нисмо никада...
...она је та коју смо доживљавали као страх и трепет а вољели је као члана породице, она је та код које смо научили више него у цијелом даљем школовању, она је та која нас је учила да не цинкамо никад другове, јер је другарство нешто најљепше и најбитније, док су нас остали "учењаци" кроз наредни период учили да је цинкање добро и пожељно, да то није издаја већ да је то нормално...
...она је та која је одржала прво сексуално предавање када нико није ни појма имао шта је то секс, једино је она била та код које би нас било срамота да дођемо а задаћу нисмо урадили, касније нас је бољела брига с` чим пред наставнике, с` чим пред "профане", пред школоване "буздоване", она је та са којом би могли попричати о свакој теми а заузврат добијемо искрен одговор , она је та која нас је доживљавала као своју дјецу па чак и ако своју није имала, она је та коју ћемо памтити кроз читав живот, а наредне наставнике , професоре, магистре, докторе-заборавимо врло брзо када их "пређемо", школу завршимо а своје прваке код учитељице спремимо...
једна је учитељица...
...она је та коју смо звали другарицом...
...другарице учитељице...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.