Крајњи степен нечије очајничке потребе за својом дрогом ( била она физиолошког, интернет или спорт типа ) или некаквом јако важном услугом.

Узречица која се последњих година одомаћила међу домаћим политичарима: од оних у локалу до оних из владе и парламента.

Наравно, кад се дође на власт одмах у старту је неопходно поставити одређени алиби за све потешкоће и изазове пред којима ће се наћи нова владајућа гарнитура. Тако је одмах неопходно раскрстити са свиме што су њихови претходници радили и окривити их за све лоше што се дешава у земљи стављајући на све то етикету: недомаћински.

У случају предизборне кампање увек је неопходно извући кец из рукава којим ће се (поново) придобити гласачи, а један од њих је да се ранији поступци политичких противника означе као недомаћински. То је чаробна реч која би требало пре свега да утиче на просечног Србенду, доброг домаћина и правог прати(ј)оту, да гласа за њих и да им се на тај начин отворе или да им поново буду отворене одаје моћи коју власт носи, а која почива негде иза дебелих врата...

Ја бих хтео да владам!

Сајт који тврди да за циљ има да докаже да су Срби најпаметнији народ.

Овако то отприлике изгледа:
Отишли сте на сајт, пуни самопоуздања и наде да ћете успети да помогнете народу сербскоме да освоји трон, а и да докажете себи да нечему вредите. Сам тест се састоји од деведесетак класичних IQ питања која су, наравно, поређана по тежини. Почињете да радите тест, на почетку вам иде лагано, а касније долазите до тежих питања која од вас захтевају да добро промућкате главицу. Напокон, решавате сва питања, селектујете дугме ''провери'' да бисте онда сачекали да се страница са вашим резултатом учита. Али тада, по устаљеном српском обичају, морате да урадите само још једну малу ствар пре коначног просветљења - да платите 300 динара за тест, које ће само лудак бацити на неку тамо онлајн анкету. Одавде, различити људи ће различито реаговати, а у мом случају дошло је до наглог повећања крвног притиска и откуцаја срца, наравно праћено баражом псовки и увреда упућеним ауторима сајта чији сам ''племенити'' циљ хтео да помогнем мојим деловањем, а које не бих сада да помињем.
http://rs.test-iq.com/

Мерна јединица. Број руку обрнуто је сразмеран квалитету.

Врхунац излагања којим смо толико покопали противника, да сада његово пређашње мишљење више уопште није битно. Правовремен напад , што би Немци рекли блицкриг. Обично после овог фамозног Дакле наступа предаја од противничке стране у стилу Дај шта даш.

Убица воље за игром, и једна од најнепожељенијих појава на терену за баскет. Било да се ради о класичном типу девојке која нема појма о игри, или о девојци која је и провела пар година тренурајући, све се своди на исто - она би да игра, и они нема шансе да је одбију, али је ствар у томе што је играти баскет са девојкама исто што и да покушаш да играш озбиљно на ревијалном мечу за помоћ Јапану. Једноставно, све се своди на зезање. Проблем је у томе што се на баскет углавном иде на другу врсту зезања, у преводу, да се истрчиш, искачеш, изгураш са другима и посвађаш са најбољим ортаком око тога да ли је био фаул или не.

Опет, њено знање и вештина када је баскет у питању су скроз небитни (осим у случају да је члан првог тима локалне прволигашке женске екипе), и колико год да одскаче од типичне девојке која једва лопту хвата, нема шансе да да ће ико против ње играти озбиљно. Једноставно, нема шансе да се ти залетиш на продор поред ње, да испробаваш нове дриблинге поред ње, да играш леђну технику поред ње и лаковима је склањаш са леђа.

Са њене стране гледишта, постоје два угла: Први, ако баш нема појма о игри, и нема ни мало мушког такмичарског духа, онда она ни не обраћа пажњу на ово горе написано; и други, ако је такмичарски настројена, зна стартну петорку Југе из Индијанаполиса 2002. и тренирала је пар година у локалној екипи, е онда је већ дошла у ту ситуацију да жали за тим што је далеко боља од својих вршњакиња, али опет недовољно добра и озбиљно схваћена за игру са мушкима.

Готово неизбежно питање у дијалогу имеђу два ортака који су се последњи пут видели пре него што се онај којем је упућено изгубио у непознатом правцу са особом женског пола. Почетак класичног мушког разговора, питање које ће уследити пре "Е, где си" поздрава уз необавезно руковање, алудирајући на то да ли је рођени успео окваси свој цењени курац у међуножју мање битне цаве још мање битнијег имена.

Покушај доласка до жељене информације из прве руке, јер је просечан Хомо сапиенс класично њушкало са фетишем забадања носа у туђи живот, а имајући у виду да се ћаскање води између две јединке са тестисима, шансе да се скрене са главне теме у правцу разговора да ли дотична има брата или сестру, где живи и коју школу похађа су равне шансама да се Мирко Алвировић зајебе код главне окретнице у Солуну на повратку за Београд.

Након неколико "Коњу један!" и питања "Што ниси?" ако је одговор негативан, или "Браво царе!" и "То је мој човек!" уз блажени осмех и пар тапшања по рамену у случају позитивног, настављају се стандардне дневне активности. Пиво, кикирики, нови ПЕС и расправа ко ће играти на џојстику, а ко на тастатури.

Не, Кобе не јаше Мару, простачино, него је то израз који представља супротност од Win-Win ситуације. Некада су наши дедови говорили између чекића и наковања, а наши матори: То ти је сине мач са две оштрице. За време веселих деведестих си могао да бираш хоћеш шут у бут, или аплауз . Укратко, преведено на језик данашњице, најебао си га у сваком случају. Израз је настао као воршиповање филмова Звездане стазе, где је Кобајаши Мару измишљени брод који је у опасности, а који будући питомци треба да спасу. Зна се да су снаге непријатеља толико јаке да ће сви изгинути ако се одазову, а ако се не одазову опет ће сви на броду да изгину. Фазон Тамног вилајета, али у 23. веку. Наравно млади Капетан Кирк их све прејебе, исхакује програм и тиме докаже да му је чукундеда емигрирао из Србије на Ентерпрајз.

Било да је јавни и да испред њега стоји прљава ганферка чекајући да јој платиш, било да је ортаков а даска запишана и шкољка усрана, било да је школски и лавабо напуњен Глорија марамицама а шоља пуна опушака, сигурно ће убити жељу за даљим радом или вршењем нужде у стилу - уклони бактерије,постави папир на даску, кењај и остави тако.

Највећи противник варења и његове улоге, да ће те из фазе "Морам да кењам, палим гајби" довести до "ај останемо још мало". Јефтини тоалет папир, флекаво огледало и говњаве плочице. У случају додирних тачака, одређени део тела имаће кило бактерија попут стопала курве у сандалама што се већ седми пут враћа код исте светиљке и продаје свој клиторис на метар. Толико неуредно да би и бескућник пре користио ливаду и оближњи жбун и опрао руке у бари него користио течни сапун разређен пљувачком.

Шитчина од клоње за пишање у лавабо. Запуштен и неуредан тоалет што смрди на мешавину урина и јефтиног средства за чишћење. Тотална супротност мекдоналс вецеа за једну употребу, да ни нема јебена улазна врата. А поред тога што је прозор отворен цео дан и даље се осећа повраћка од синоћ, која се сад већ скорила. Прљаво јеботе!

Начин да некоме скренете пажњу на то да га осетите пре него што га видите.

У сваком селу, а дешава се то и по градовима, негде средином новембра залудни грађани се сете да ако планирају да на пролеће мотају сарме, да морају да испразне буре пуно расола, опојног мириса, на које су и заборавили све док им није поново затребало. Мирис који се после такве акције шири по околини, делује као покретач народних маса које се у том моменту присете да и они имају заостале буриће од прошле зиме, које нису могли да испразне кад им је било време, него их се сетили сад када их је засврбело.
Наравно, како које буре пристиже, тако се ефекат смрада магнификује и ускоро се сви налазе у стању сличном оном у коме се налазе уживаоци тешких дрога, само што у овом случају ефекат није уживање и опуштање него трип да те јури неки џиновски трол, са батином у облику говњиве мотке, па си приморан на бекство, главом без обзира.

Слично шпрахфелеру, сем што се овде
не ради о говору, већ о покушају мувања.

Устане класика око 12 поподне . Код неких је мачор дигнут , па га одмах у кревету избацају , а за оне стрпљиве је друга прича. Стрпљиви лепо оперу ручице , провере да њихови нису код куће , ставе нешто у уста , седају за компјутер. Иде им на живце стари спори компјутер , и једва чекају да се створе на јуђизу или јупорну . Тада креће да ради машта . Почињу да се куцају болештине типа ,, Mom and son having sex , Father abused daughter итд итд . Нађе се одговарајући експлицитни материјал и заврши посао . Онда се улогујеш на фејсбук , па на вукајилју. на вукајлији одлгедаш постере и прочитас дефиниције , мало се насмејеш у најбољем случају . Затим се вратиш на фејсбук где налећеш на слике својих ,,пријатељица ,, које су мало решиле да зараде за ЛАЈК , онда се опет двоумиш дал" сад или одмах да одрадим посао . Ипак се вратиш на јуђиз и тако у круг док се не врате родитељи са посла и виде те у пиђами , са књигом на столу . После тога почиње други живот .

Генитални симболи су свуда око нас, као и опсесија њима. Сматра се да 10% деце у основношколском узрасту по књигама црта шкработине у облику мушког полног органа (питам се шта ће сад да раде, кад су им забранили да жврљају по књигама које су бесплатно добили од државе). Зашто цртају мушки орган, а не женски? Фалус асоцира на моћ, а по принципу сличности, на моћ и снагу асоцира и све што подсећа на исти – куле, пушке, мачеви, пиштољи... Банане... Хи-Мен, док вади свој мач, виче: ''Тако ми Грејскала, ја имам моћ!''. Мач је фалусни симбол, као и велики део оружја. Гитара такође, зато добар део женске популације готиви гитаристе, свесно или несвесно, а деца која цртају пимпеке по књигама, свескама, клупама и зидовима, подсвесно вапе за снагом, јер их неретко малтретирају у школи или код куће.
Природа обилује и вагиналним симболима. Сетимо се песме 'Јутрос ми је ружа процветала' (хинт: повежимо ово са пиштољима). Новчаник је један од најпознатијих вагиналних симбола, који многе жене доживљавају као сопствену екстензију, као друго 'ја', нераздвојиви део. Многе купохоличарке су пуне стреса и фрустрација, често узрокованим недостатком секса, понекад због сопствене фригидности, али зато воле да им стално улази и излази кад је новчаник у питању.
Сви знамо да 'имати муда' значи 'имати храброст', пошто иста чине складну целину са пенисом. Кад неко има муда, то је добро, сви му се клањају и склањају. Кад је неко 'куроња', то сигурно не значи да је слаб, док, с друге стране, чињеница да је неко 'пицопевац', 'пичка' или, још горе 'пичкица', имплицира слабост и лоше особине, чак и у случају кад употребимо аугментатив 'пичкетина', а занимљиво је да 'курчина' нема тако лошу конотацију. Кад кажемо ''Добићеш по пички'', исказујемо своју супериорност у односу на особу којој претимо. Нико не каже ''Добићеш по курцу''.
И Шекспир је рекао кроз Хамлета: ''Слабости, име твоје је жена!''. Нико у школским свескама не прави жврљотине женских гениталија, а разлог није само тај што их је теже нацртати. Мушкарци се поносе волуменом своје справе, неретко се тиме 'курчимо' доказујући своју моћ, док се феминистиње, а и многе жене уопште, исте справе прибојавају (ова тема је индиректно обрађена у епизоди Саут Парка – ''Eek, a Penis!''), подсвесно се плашећи да признају доминацију мушкараца у погледу снаге.

Заузимање одбрамбеног става и аутоматска потрага за правдањем;иако то није потребно, али за сваки случај, јер грешка која је начињена није твоје масло.

Такође може бити и прикупљање доказа, и то одмах на почетку вршења одређене радње, која ће касније, очигледно бити испричана особи која у то наравно, на прво слушање;док се сведоци не убаце, неће поверовати.

Рејв журке. Одлично место за посетити, уколико си у неком бедаку, па желиш само негде да се изгубиш и да те боли курац за све. Нико те не посматра, никога не посматраш, свима лепо и то је то. Рејвови су на лошем гласу због великог броја ћоманa, који исте посећују редовно. Али, то су углавном предрасуде. И они су људи, исто као и сви ви који ово читате. Додуше, нису баш при здравој свести, али добро.. Није смак света.

Рејвови такође важе за најбоље место за провод, али уколико сте новајлија на неком оваквом догађају, било би добро да знате пар стварчица пре него што се запутите у неку шуму, да се изгудрате и искачете.

1. Немој никада ићи на почетак рејв журке. Почетак рејва је досадан као деда Миливоје, кад крене о његовом времену и крпеном лоптом. Иде нека амбијентална музика, која ти не да ни да играш, а ни да седнеш и да се опустиш. Пар људи у просторији, двоје стало поред звучника да још мало сјебу свој слух, а ови остали се нервозно шеткају по објекту, чекајући дилера. Уколико си ипак дошао на сам почетак журке, због горе наведених околности пожелећеш да си отишао да слушаш Дада Полументу у локалној биртији надомак Балосаве у општини три лепе пичке материне.

2. Ако си послушао савет под 1. (види горе), добро си урадио. Стижеш око пола 1, мало после поноћи, таман да уграбиш најбоље место за ђускање, и са екипом направиш живи зид да вам не упадну неки небитни ликови са стране. Ако си стрејтер скокнеш по пиво или сокић, ако си ћоман скокнеш на брзака до вецеа да сипаш воду у флашу, јер си сву кинту за то вече спискао на јебени дс и вутру да се после спустиш.

3. Просторија се напунила, има младих бичарки које ти у мраку, онако издрогираном, изгледају као мисице пореклом са Венецуеле, које су дошле само да би врцкале испред тебе, док ти не скупиш мудашца да јој ставиш руку око струка. Е, немој јој стављати руку око струка. Штавише, боље је набоди у главу. Зашто? Зато што је и она изгудрана исто као и ти, ако не и више, и сигурно је ту са дечком, који је увек неки лерди са повећом екипом. Мојне да га набадаш, надрогиран си и чини ти се да си непобедив и најјачи, али веруј ми - НИСИ. Значи, без набадања. Дошао си да се проведеш и најбоље би било да тако и остане. А, и кад би ти дала пичке, ресица би била непослушна од силних опијата унетих током вечери. Значи у сваком случају нећеш јебати.

4. Одећа. Е сад.. Већина људи која чује реч рејв, одма' надовезује дречаве боје, и флуо лајт, због којег су те боје још дречавије. Ћомани имају трипове под утицајем јаке супстанце коју су унели у себе и параноја превазилази све границе у тим тренуцима. Е, значи, НЕМОЈ носити дречаве боје. Ем што ћеш бити мамац за пандуре тако ћомански обучен, ем што постоји велика шанса да ћеш истриповати од себе да си бојанка за децу предшколског узраста. Обуци се у црно, као и сав нормалан свет и буди сматран секташем. То је то!

5. Ако ти неко понуди да попијеш пиће из његове/њене лименке, а ти си стрејт, обавезно одбиј.
Ако се гудраш, неће да шкоди. Ко зна шта си све унео у себе током вечери, тако да још нека бактерија није на одмет. Ко зна, можда се деси нека симбиоза, па постанеш супермен или неки други херој врсте супер.

6. Најбитнија ставка. Тиче се странаца. Уколико приметиш неке странце, небитно да ли су из Грузије или из јебене Фукушиме, обавезно им уваљај неко срање. Небитно шта. Отцепи флоп са пакле цигара, купи лимунаду, проспи је преко њега и заваљај им то као ЛСД.
Састружи мало креча (или чега већ) са зида, упакуј у фолију и продај им то као спид. Узми било шта, и смисли нешто. Неће те провалити, а, и ако те провале, могу да ти га пуше, јер немају појма ни у којој су земљи а камоли да ли шмрчу дрогу или зграду. Наравно, то што продаш наплаћујеш три пута више него што је цена робе на улици и опет, неће те провалити, јер немају појма које су цене, а неће ни проверавати. Ту су да се надрогирају и ништа друго. Па, ето им мало зидина кад су већ вољни.

Најчешћи тип дефиниције коју аутори линкују у коментарима на туђу дефиницију. Линкована дефиниција има заједничко са коментарисаном то што су обе, по правилу, исписане на српском језику. Међутим "оцени ову дефиницију" се познатом семантичком трансформацијом (ја-теби-ти-мени) претвара у "дај плус куме".

После новца и ФК Чукарички, највеће зло овог света. Од када је интернет, дошао у Србију, чини ми се да је то било 1996. године, стварао се јаз међу такозваним "интернет бајама" као што је то сликовито рекла Весна Пешић на својој самрти 1998. ( и даље је жива). Елем, да се вратимо на сајбер ратове. У Сербији, актуелан је рат између србских и албанских хакера. Можда би најбоље описао ту ситуацију, Доситеј Обрадовић "Востани Сербије, давно си заспала". Не, не дајем предлог за шпицу јутарњег програма, већ за нешто, с чиме ту песму не би сте повезали ни у случају да радикали дођу на власт. Ти стихови, у налету генијалности госпон. Обрадовића (не министра просвете) најбоље описују рат између српских хакера. Зашто доприосити крвопролићу на интернету. Не би ме чудило да се оснује веб "Хашки трибунал", у коме би Срби били главне мете. Закључио бих, на крају мог блога, да би једноставно хакере требало сматрати олињалим дупеглавцима, нешто слично као ктирори са вуке.

Да, да, сви ће да похрле у твој Техно макс да покупују огромне плазме јер теби раде добре пичке унутра...

Са врата улазак у продавницу дјелује магично, као поглед на оне султане што их хладе листовима од банана док они ладе јаја на турским верзијама лејзи бегова.
Поглед на ноге, затим на кукове, затим на сисе, а онда тек на њено лице - САВРШЕНА!
Међутим, знање врхунских пичака о техничким уређајима је исто колико је знање мог покојног ђеда о експерименту везаном за теорију 'Великог праска' у Церну.

Она може само да вам каже јебозовно или нервозно ''Добар дан'' у зависности од тога да ли је дркала изјанђалу пичку шољицом кафе иза пулта оговарајући са колегиницом ону квочку из прве смјене, или је већ то обавила а ви сте дошли из теретане и заинтересовани сте за услуге скупље од 200 еура.

Њој не смијете да постављате питања везана за спецификације, ни у ком случају, можете само да је гледате као онај одштампани цјеновник што је пластифициран на крају пулта. Исто тако се не смијете упуштати у мало дужу конверзацију са њом јер не може да стоји на оним штиклама, и почиње да бива нервозна, тако да ће вам рећи да нема на лагеру ништа и да јој је све прошло.

Уникатан архетип личности назван по јапанским самоубицама који дају живот за краља и тазбину. У овом случају је то ортак који губи свест са реалношћу при каквим спортским надметањима.

Унуче емигранта руског дрводеље са емоционалним фитиљем ратника џихада, оловних лаката и попустљивих знојних жлезда његов примарни слоган је "Важно је обогаљити" па тек онда победити. Учествовати је за сисиће.

Напаљен до коске, песетосам дана брижљиво осмишља тактику, девет се загрева, а три прави еуфорични дочек док се ментални котао потпуно не прегреје и дође до тачке када психичка казаљка каже "АЛЕРТ! отишос у штулац"! У тим моментима ова убилачка машинерија спремна је да у фудбалу издере колена, у ватерполу очерупа косу, у баскету утера ребра у ушну дупљу, а не либи се ни да зарад циља лично остане без леве мошнице. Хвале, додоле и мобе не помажу да га поврате из стања транса све док се игра не заврши.

Пошто се спорт приведе крају и сви покупе удове по терену, очи му се враћају у блаженство, рукавом брише запенушану браду и свима се извињава и честита добро одиграну партију.

У суштини доброћудан и на прву непримјетан, све док нешто не одвали. Жваљо је вазда за какве акције, свугдје би се хтио уклопити али у најбољем случају можда му неко опсује мајку. Неће га народ. Сиров и неотесан, не жели ти зло а ти га свеједно гађаш говнима. Стари му је алкос и пензију троши на вопи, тако да жваљо хода одрпан а тикепа су му малене па је изрезао сприједа да могу прсти изаћи. Али, боли њега курац. Сунце сија и цвијеће мирише. Њему је супер. Кад порасте каже да ће бити возач шлепера. У кабини ће шмекати постер Драгане Мирковић. Кад скрпи за мобилни назваће Аду Гегаја на 225-883, али му се Адо неће јавити. Самоук је и зна извалити браник од ладе без ичије помоћи. Назваће баби из комшилука добро јутро и помоћи са кесама. Од ње ће понекад добити марку и то му је једини извор прихода. Штеди и не троши на храну, него једе пиљевину са оближње бренте јер је несташица камења од како су били херцеговци на екскурзији и однијели шта им припада. Нажалост, тако отуђен од свијета под старе дане скрене. Вјероватно сте га видјели у граду. Позравља семафоре на начин који сваком семафору импонује - са испруженим дланом и на енглеском језику.