Кадa играш у шаху преваре у коме један по један стрпљив потез краља матираш непознатим странпутицама једног црног ловца. Када у филму толико желиш да постанеш господар прстенова, да на крају постанеш Назгул. Када на суђењу, у сопственом Егу не препознаш ђавољег адвоката, па иако судија у свом случају сопственом правдом ослепиш своје сведоке, и тако себи доделиш оптуженичку клупу. Када сањаш да као кум бежиш са свадбе и туђим прстењем венчаваш самог себе. Када у азбуци имаш све више асоцијација за то величанствено М, док сви око тебе, једну једину за твоје заборављено Л. Када мислиш да се твоја математичка једначина решава једноставним умножавањем цифара туђег броја 23 како би добио опет туђу шестицу. Када бираш да срчану борбу једног лава реинкарнираш у хладно оружје гладијатора, па после годоовски чекаш да се новонастали хук са трибина, упућен теби, сам од себе утиша, стрепећи да твој несуђени престо не заузме неки прави цар, а теби заувек окрене палац доле... онда знај да више ниједна реклама о теби не говори довољно добро колико властито име - Леброн!

Женка раноранилац. Добила име по свом традиционалном обичају да устаје свако јутро у зору, и то пре првих петлова.

„..Али драги колега, да би ваш захтев био испуњен ви морате написати и предати нам молбу!“ – Илити: „Увуци ми се у буљу и почеши ме по истој!“

Да, добро си прочитао. Молитва није услишена, али је уважена и можеш слободно гурнути твоју малу ручицу у ректум предпостављеног, а при том са што више емоција очистити фекалне материје које се налазе у истом.

Дакле... Ради се о једном, не тако безначајном папиру, који обичног смртника чини већим. Није способан да услиши молитве од куће, као неки, већ тражи писмени извештај и доставу на ту и ту адресу. А то, да ли ће ваш захтев бити испуњен или не, зависи од вас, тојест од количине емоција и тежње за његовом буљом коју сте изнели на папир.

Или пак, може да послужи као афирмација у следећим случајевима:

а) Спречити јак проток фекалних материја да заврши на ћегама, тојест истим обрисати буљу.
б) Употребити га као занимацију кошаркашке лопте и потом убацити трицу у канту за смеће као Сале Ђорђевић деведес' и седме.
в) Уважити га као Бриселски споразум и у тишини ослушнути звук поцепаног папира.

У крајњем случају, једноставно га згужавати и бацити, и уједно спречити сопстевно понижење зарад туђе користи.

Зла риба. Та није видела курца одавно. Можеш је познати по пречестим оралним пенушавим купкама (неки би то назвали епи-напад) које су резултат њене дислоцираности у времену и простору.
Реч настала од спајања корена двају других речи:
1. риба-лепа девојка
2. зло, зла риба-кучкетина.
Само присуство рибизле натера хуманоиде у околини да обуставе своје нагоне ка лепшем полу и да ноншалантно одлепршају у супротном смеру.

1. Успорити. Може и без туче. Углавном мото људи у народу обележених као пичке.
Решити проблем дијалогом- конверзацијом.

2. Предати се. Пустити да вас неко психо-физички надјача и победи.

Ништа , нула, не постоји. То је имагинарна ствар или у најбољем случају мит или легенда. Такође, означава и неку тешку испалу. Може бити нешто што се јако жели, али и онај ко то тако силно жели зна да му се жеља просто не може остварити. Пре ће неки наш клуб освојити лигу шампиона или ћеш ти јеати Jessicu Albu и Milu Kunis, истовремено (односи се на јеање Џесике Албе и Миле Кунис, мало би превише било, чак и за тебе, да их је*еш, док гледаш како нпр. (да будем неутралан) Војводина осваја лигу шампиона), него што ћеш да дочекаш да ти се жеља типа предња вуча од фергусона оствари.
Име је добила од далеко најпознатијег производа миле нам фабрике која носи назив индустрија машина и трактора. Браво, већ сте погодили, у питању је имт 539, у народу познатији као фергусон. Као што се овај наш чувени трактор није, нити ће се икада производити са дуплом вучом, тако ће се сваки циљ или тежња ка том типу нереалног завршавати само на пустим жељама.

Није у питању буквална додела ордења, већ традиционални ритуал који следи после сваког секса. Ради се о једном великом ужитку сваког мушкарца, који после обављеног ритуала, добија већу мотивацију за препричавањем о истом током наредних, па бар двадесет година, док не изгуби вољу и потенцију за поновним блудним радњама.

Е сад,... Када кажем одликован/а мислим на захвалност за неко добро дело, тојест у овом случају давање до знања особи супротног пола да је испунила циљ у претходним блудним радњама и достигла врхунац.

Какво је то "ордење"? Елем, као што рекох, није у питању буквална додела ордења већ мали знаци пажње као шту су: Кафа и доручак у кревету, посвета са миришљавим писмом на коме није битно шта пише већ како мирише, неки леп и пријатан цвет, остављање доњег веша као знак сећања... Али поред свих ових лепих наведених романтичних трендова, да се тако изразим, постоје и они који остављају лош утисак на све то. Два главна ордена, по том питању, јесу: Развод брака и алиментација који знају да одликују особу за читав живот.

Скраћеница за Сеоску Обавештајну Службу, тајну организацију која се на територији Србије бави прикупљањем, анализом и даљим слањем разних поверљивих података. У њих спадају број гостију које сте имали на слави, колико година има ваш најстарији неожењен син (и када планира да се жени), где се која баба оперисала (колико пута и од чега), да ли ваш зет воли да попије, зашто сте пре неки дан два пута ишли до града, колико сте зарадили продајом малина итд.
Примопредаја информација се код агената мушког пола врши под параваном испијања пива испред задруге док се код агената женског пола најчешће кува кафа. У случају да је информација од изузетне важности и не дозвољава одлагање може се пренети и преко заједничког плота, током ширења веша у дворишту. За СОС се каже и да је наследница некадашње ОЗНА-е мада је базирана више на локалном нивоу.
У неким случајевима агенти СОС-е размењују и информације везане за светска дешавања. Тако се уз учествовање (куповином пива у задрузи) може сазнати тачан број нуклеарних пројектила у некадашњем СССР-у, ко је платио Обами да буде црн, како Путин лови медведе и који телевизор има Берлускони.

Онај који има кликер. Онај који игра кликере.

У случају овог другог пожељно је поштење током игре у фуље (тј. у дуље) било да се одиста игра на рошу (тј. рољу, рупу) или на троку, мада има оних који мисле да се без ђидања теже офуље (тј. одуље) неки од вреднијих кликера стакленаца (пожељно једнопераца или двопераца, ређе тропераца), мермераца (тј. порцуланаца) или џомби. Код игре у шале нема такмичарских оптерећења па се дешава да се игра и са металцима (тј. гвозденцима) или пластиканцима.

Пре почетка игре обично се договоре правила, да ли има туша пре роље, да ли важи крес у рупи, да ли има ђидања, одмеравања, може ли из окиша у окиш и др.

Током игре у циљу ометања противника бацају се клетве узвикујући "аши, маши да/па промаши" или повлаче (најчешће ногом) црте између онога ко гађа и кликера изговарајући "овде бака закопала мртвог ђака" и сл.

Две речи за које неуки народ сматра да имају исто значење. Суштинска разлика је у томе, што је информација заправо обрађени податак, који иоле значи у датој ситуацији. Податак је извештај Александре Годфроа из Москве, који чујеш са ТВа матораца док скидаш десет тона прашине са модема, како ти не би рикњавао нет, простим речима, нешто за шта те апсолутно заболе курац, не једно уво ушло на друго изашло.

Информација се може објаснити у примеру, важног саопштења од значаја, јер те сигурно интересује да ће Ћуре ш'о му ћале у Забели да ти олупа минџу, следећи пут кад будеш пролазио поред дисконта пића, јер си слао слике своје каре његовој риби преко ем ем еса.

Ту постоји временски зајеб, па нпр. ученику треће године електромашинске школе, у марту месецу савршено пуца кара за вредност јот имагинарног броја на наизменичном кондензаторском потенциокурцу, јер му је у глави Бранка са Падине. Два месеца касније, кол'ко је усрани јот је најбитнија информација, јер матори у случају окинаве, уместо карте за Закинтос, спрема штелу за брање малина у околини Ариља.

Многи из искуства кажу да је имати девојку у бенду исти баксузлук као и имати девојку на броду. Кад су добре рибе у питању, због таквих се бендови распадају кад се дође до тачке да се музицирање претвара у набацивање осталих чланова девојци. Добра риба се често доводи и као мамац за публику. И такви бендови се распадају, пошто се убрзо схвати да публика долази због рибе, а не због бенда.
Кад је габор риба члан бенда, обично се претпоставља да има изузетне музичке способности, јер, у противном, што би ико себи правио антирекламу?
У Србији је јако заступљен синдром Неверних беба међу певачицама, па често бендови који су почели са тврђим звуком веома смекшају кад им дође певаљка и на првој проби пропева ''Велики је бог што гледа на нас, хоћу да плачем да ми чује глас''... Постоји и синдром Тарје Турунен међу истрипованим готичаркама фаличног слуха које мисле да се високо це извлачи преко ноћи.
У сваком случају, имати девојку у бенду значи имати једну особу мање када треба да се тегли озвучење и мотају каблови, и једну особу више која ће да вам звоца кад год јој се прииде у ВЦ. Добро је макар то што девојке углавном нису лење на оловци, па ће свако имати спремну сетлисту пред свирку и текстове са акордима, за сваки случај.

Ова мантра варира од места до места. Не знам колико је вас као деца веровало у несрећу које доносе мачке. У мом карају обавезно се морало обавити пар ритуала уколико вам иста (поготову црна) пређе пут. На путу од школе до куће скупи се стандардна екипа из комшилука и тако скупа пођемо пешице у школу. Из неке авлије истрчава црна мачкетина, право испред наших ногу и пресеца нам пут.Сви тако скупа застајемо, бројимо 10 корака уназад, опет застајемо пљујемо три пута по асфалту, и кажемо нешто (сад сам заборавио шта), и тако се осигуравамо црне магије коју доносе мачке. Такође исту ту црну магију смо бацали на другаре, када би играли кликере, цртањем некаквих крстова и изговарањем клетве "Овде бака закопала ђака", све у циљу да противник не погоди наш кликер. А уколико би налетели на којекакав леш пса или врабца, почели би да пљујемо по њему говорећи "Пу даље од моје куће". Сад све то делује смешно, али нама, клинцима је тада било обавезно, јер недај боже ко зна шта је се све могло догодити у случају да не одбројимо.

Све више распрострањенији ирационални страх.

Оно што је битно у скенирању ова два културна модела, тај меки Брозов комунизам, који је већ у историјском смислу део прошлости, и неолиберализам који са изворном идејом филозофског либерализма нема додирних тачака, евидентна је једна врста културног моста, односно континуитета који произилази. Видимо један мутирани облик, у којем је Брозов меки егалитеризам мутирао у неомондијализам и није ни чудо што су то исти људи, без обзира да ли се ради о првој, другој или трећој генерацији партизана, носиоци те идеје. И да је неко раније рекао да ће носиоци целог тог западног правца бити у нашој јавности крвни, или идеолошки потомци Брозових генерала из отетих дедињских вила, људи би рекли да је све могуће, па чак и да се земља окрене наопачке, али да се то неће догодити, а ето десило нам се. Основ свега тога је да запад никада није желео да код нас охрабри, произведе и подржи ту темељну, друштвену снагу која је и створила западно друштво, ту снагу верујућих, стрпљивих, радних, конзервативних људи. Запад је заправо желео марионетске режиме, марионетске појединце, желео је да овде има свој интерес, и да тај његов интерес буде интерес стварања неких банана држава, банана република, да би их лакше контролисао, а не друштва која би била слична западним друштвима. Он, где је желео да их створи, он их је стварао и заокруживао је ту границу. У случају Србије је очигледно да он не жели западну државу у правом смислу речи, већ да жели једну врсту неке колоније, а није ни чудо да тај проевропски српски човек заправо у глави несвесно конструише Брозову дембелију и каже „Ево, даће нам паре“, баш како се и Брозов буџет чинио неограничен, а нико није поставио питање како се прави и ствара тај буџет, у дефициту, или суфициту. Е, тако се о западу данас размишња, то је једна психолошка категорија. И не заборавите да се налазимо на једној капији дубоке финансијске кризе западног друштва, по мишљењу њихових водећих експерата и економиста, који су у случају Сједнињених америчких држава више никаквим економским интервенцијама, али чак ни производним програмима не може санирати. А ми сада идемо грлом у јагоде у ту западну цивилизацију. Ја сматрам да ми морамо ићи близу запада, али није питање „да ли?“, већ „докле?“ и „како?“... Тако да овакав начин интерпретације западног света код нас, дубоко вређа мислећег човека, осећа се огроман отпор ка тим старим/новим комунистима који су своју мантру братства и јединства сада заменили мултикултурализмом и Европском Унијом, и не знам на шта ће све то да изађе, али овај правац који следимо, за мене није никаква ружичаста будућност и да је највећи проблем што је један део наше елите црвену петокраку заменио жутом, а да у међувремену ни корак није одмакао.

Делови рубрике у огласима ''Лични контакти''. Између ова два се одмах уочава фундаментална разлика.

--- Наиме, мушкарци у рубрици ''Он тражи њу'' углавном теже да буду што искренији, па пишу колико им је година, да су разведени итд, али обавезно наброје и своје врлине, нпр. то да имају диплому, како су озбиљни, ситуирани, духовити, шармантни, имају фирму... У сваком случају, ради се о очајничком потезу, чим су морали да прибегну упознавању преко огласа. Ево пар примера:

- Младић из Београда, 30-180-75, леп, ситуиран, искрен, завршио факултет, упознао би паметну девојку без предрасуда, ради озбиљне везе или брака.
- Пензионер, усамљен, удовац, жели упознати просечно лепу даму пуније грађе, не високу, здраву, средње образовану, тихе нарави, до 60 година.

--- С друге стране, жене углавном знају како да искористе очај и загорелост ових мушкараца, па им огласи изгледају овако:

- Београђанка, атрактивна, 26 година, жели да упозна маштовитог и занимљивог мушкарца ради провода. Цена позива 25 дин/30 секунди.
- Бринета, згодна, коврџава, тражи господина за разговоре телефоном. Изглед небитан. Цена позива 25 дин/30 секунди + ПДВ.
- Црнка, 29 година, лепог изгледа, са својим станом, жели да упозна старијег господина ради интимних тренутака. Цена позива 25 дин/30 секунди + ПДВ.

Један врло интересантан сајт. У суштини то је вечити ривал Вукајлије. Тај ривалитет се може још и духовито назвати, рат "нелепљивих постера" (погледати НИН из 23.4.2011) Све у свему као што је то наш драги Теофил Панчић, сликовито објаснио, овај такозвани рат нема смисла. Безразложно многи ће помислити, зашто два сајта који за циљ имају, рекреирање и буђење интелектуалне свести младих ратују. Одговор је јасан. Рекламе. Вукајлија по истраживању Цесида (сва права задржана) има нешто више такорећи фанова. 59% у односу на 41% није занемарљиво, поготово када се погледа тржиште реклама. У сваком случају, на Фејсбуку се појавила антиратна група "Зауставимо интелектуално крвопролиће на интернету" јасно циљајући на ова два блажена сајта. Наравно многи хакери покушавају да разбију систем Вукајлије, а као организатор се спомиње такозвани власник Демотивације Н.Н. Наравно на крају овог текста се може само напоменути, да колико Демотивација и Вукајлија, односно да дам предност мом фавориту Вукајлија и Демотивација јачају мождане вијуге интелектуалаца млађих од 18 лета, толико и збуњује њихове још ипак недовољно развијене мозгове.

Увлакуша образованих људи која за циљ има указивање говронику, који је управо завршио своју реч, о потпуној посвећености и пажњи његовом излагању, као и указивање на евентуални пропуст у говору.

Користи се на разним семинарима, пословним састанцима, али и у просвети, од стране алавих штребера који је виде као најсуптилнији продор у професорски ректум.

Једина свежа ствар у радњи која обилује не тако свежим производима.

Синтагмица коју, ироније ли, користе више женске особе него мушке. Оне то говоре осталим припадницама скупине кад нека од њих почне да испољава особине, због којих су направљени стереотипи о женама. Тим наглашавањем типичности покушавају да покажу остатку свијета како су оне јединствене, не спадају у класични шаблон, не могу да се пореде са другима, због своје способности да се одупру стереотипима и изађу као побједнице. Да, да, како да не.
Истраживања су показала да су мушкарци мање сујетни, те да је употреба овога сведена чисто на употребу при блажим покушајима исмијавања некога, без неке посебне увредљиве намјере.

Редован коментар старијих људи и теоретичара завере на летњу временску прогнозу и саопштења о тренутној температури.