Брошура за уживаоце марихуане од стране хуманих дилера у циљу спречавања бежаније клијентеле од последица уживања опијата.

Једини разлог који објашњава везу просечног младића са ружњикавом и приглупом девојком која је, уз то, склона шизофреном понашању.
Што би се рекло, није ни лепа, ни паметна, али није ни досадна. Уме да изненади.

Заобљен бетонски стуб висок 200м који нам представљају као осмо светско чудо и најимперсивније достигнуће у домену мостоградње. Стубчина која треба да обезбеди демократама власт и након следећих избора. Капитална инвестиција која ће, у најмању руку, бити форсирана као нови симбол Београда.

Калемегдан је ионако превазиђен, Победник није довољно висок и импозантан, Авалски торањ личи на минарет а Зоолошки врт смрди. Срећа у несрећи је да имамо способну власт која нам је обезбедила гигантски бетонски стуб како би наша туристичка понуда остала конкурентна.

Сасвим је нормално очекивати да хорде странаца похрле у нашу престоницу како би прошле поред бетонског стуба на мосту јер то није обичан стуб који подупире мост. Он је модернији од Ајфелове куле, лепши од Колосеума, импозантнији него Свинга. Евентуално га можемо поредити са Колосом са Родоса или статуом Зевса у Олимпији.

Мост преко Аде има неку своју сврху смањења саобраћајних гужви али нико више не прича о томе. Битан је искључиво пилон! Цигани који су отерани од испод Газеле могу да се скуће испод новог моста кад се заврши изградња и да се свакодневно буде са погледом на пилон, чиме им је градска власт учинила велику услугу. Стотине хиљада незапослених могу да искористе лепо време, прошетају мостом и буду уживо импресионирани овим чудом архитектуре.

За пролеће се најављује организовање специјалних туристичких посета фамозном пилону као и организовање елегантних самоубистава скоковима са пилона у Саву. Скупштина града Београда најављује јавни конкурс којим ће се одабрати име за пилон који је, по својој популарности, надмашио мост на коме стоји. Уколико мост буде назван по Дражи Михајловићу, пилон ће се вероватно, на иницијативу СПО, звати "Дражин курац у ерекцији". Проблем ће се јавити уколико мост понесе име патријарха Павла али градоначелник Ђилас најављује компромисно решење по ком ће, у том случају, пилон понети име "славска свећа патријарха Павла".

Све је почело око 14 године, после завршеног 8- мог разреда основне школе, када је млада душа дошла у контакт са " озбиљном " литературом. Да ли је то " Капитал " , интернет чланци о хипи покрету, Повеља људских права коју је Стејт Департмент тако срдачно раширио по нашој земљи путем плаћених посредника или панкерске анархистичке идеје, тренутно је мање важно. Битније је да је млада, интелектуално и духовно просветљена душа постала борац за мир, слободу, љубав, братство, једнакост, сир и војну музику.

Касније, када се тргне из општег левичарског заноса, мало старија слободољубива јединка почиње дефиницију свог заживотног опредељења :

Уколико је прво дело које је прочитала био " Капитал " , јединка мора под хитно да набави мајце, гаће и пешкире с ликом Че Геваре, велику заставу СССР, ордење са бувљака и један од Титових портрета, за почетак. После следе палестинке, писање чланака на нео- марксистичким сајтовима, и седење и мудросрање о једнакости и братству. Такође је приметно избегавање возикања у ћалетовом мерцедесу, којима се возикају сви ортаци из средње заједно са рибама које су део његових ноћних фантазија, али које он никад неће освојити, већ ће морати да се задовољи габоркама које деле исто мишљење као и он.

Ако се у почетку докопала хипи манифеста, пушта се дуга коса која не сме да се пере ни у ком случају, почиње се са конзумацијом марихуане, а после и свега осталог илегалног, и иако је талентован за музику колико и јунац за извођење " Лабудовог језера " у московској опери, учи да свира гитару и на њој чангрља без престанка " Вер хав ол д фловерс ган " . Оснива комуну у бабином дворишту на селу. Једине рибе које успева да навата су рашчупане, тихе девојке, које баш и не виде јасну разлику између њега и урличуће петоглаве стоноге боје дуге која је прати витлајући викиншку секиру.

У случају да се докопао манифеста о људским правима и демократији, он постаје један од клонова Растка Поцесте, учествује у трибинама и школама људских права, поготово онима које финансирају организације које служе као параван за Пентагон ( Амнести Интернешнал, Американ Асосијешн фор хјуман рајтс, итд. ) , скандинавска геј прајд удружења, и холандске хомо- педофилске групације. Слика се са локалним хомосексуалцима на летовању у Француској и то качи на свој Фејсбук налог, да би свима показао да " Геј је океј ! " Има девојку, чије је име обично Анабела Хохенштајн или Међеши Клаудија. Секс им је редован, мада она не крије да би јој више пријао паламар локалног фудбалског репрезентативца из Кеније, Џамала.

Панк и анархија су изузетно хаотичан животни правац, почевши од тога да мора бити гори клошар и од хипика. Поцепана одећа и штрока су маст- хев. Већина његовог живота док је у овом фазону се своди на прескакање границе између алкохолисаности и делиријума. Девојка му носи дречаво розе чирокану, и има више фацијалних украса од интерпретације персијског цара Ксеркса из филма " 300 " . Врхунац сексуалне гратификације им је мешавина каубојке, пива и допа на концерту Гоблина.

Све 4 фазе живота трају до неке двадесете године, када им отац залепи једну родитељску усраном мотком, опере их и ошиша и упише на приватни факс у Београду или Новом Саду.

Девојка најзајебанијег лика у крају. Цура на нинџу. Она на коју ти крену бале и горе и доле, јер, јеби га, свестан си да је никада нећеш имати, а у људској природи је да жели недостижно. Фиктивна јунакиња акционих рото романа са краја осмадесетих. Отелотворење мушких чежњи и влажних снова. Софистицираног интелекта, извајаног тела, урођене доброте, израженог сексипила, оријенталне спољашњости и још оријенталније унутрашњости - зло од рибе. А трпа је ту неки локални пајсер! Ал је нинџа. Ај ти буди нинџа? Ево ти курац. У најбољем случају можеш бити Табаско Пит, дежурни зајебант увек под опијатима, веома близак нинџи, а тако удаљен од Сумико. И даље можеш само да га дркаш мислећи на онај њен сажаљиви поглед који ти је упутила кад си се оно једаред одро од овогодишње ракије. Криво ти је и пуцаш од љубоморе, знаш да нинџа трси још 5 фуфица из краја, па забога, Сумико заслужује бољег! Не, па ти је не би ни спавао, само би је гледао док спава и слушао како дише, јебо те Парни Ваљак, да те јебо!
Али не вреди, пријатељу, и живот пише рото романе, тако је то одувек било: ''најгора свиња поједе најлепшу јабуку''. Ти лепо појачаш конзумацију опијата, додуше гледаш да не допаднеш поповима у шаке, и то после прође, временом. Касније, нађеш и ти своју Сумико и волиш је, и спаваш је и будеш јој нинџа. И она се боде само на твоје шурикене, не третира околне Табаско Питове и остале килавце. Гледа те оним верним, а опет мистичним, искошеним очима, и не мора ништа да ти каже, јер твој харагеи ти говори: она је твој трешњин цвет.

Заобилажење тачног, истинског, искреног одговора, тешких и лоших речи зарад избегавања даље вербале расправе и дискусије :са саговорником који нема мишљење попут Вашег:, али такође и аутоматски исказивање свог става о тренутној теми. Дакле, мишљење је негативно, у потпуности, само је летимично исказано и не иде у прилог већини која се, очигледно, не слаже са вама.

Постављач овог питања не само да је је ауторитет, главни баја и онај који се слуша - да га се плашиш ко клинац после гледања екзорцизам из Емили Еоуз, па не само да се цима да се искења на миру, него прво пали светло па онда улази у просторију, а кад га баба пошаље до шпајза по теглу ајвара он води кера са собом - него јебени страх који те може натерати да се стрпаш у ћошак и клечиш на кукурузу док као сандтрак иде норвешки блек метал.

Кад ти постави ово питање, у твојој глави која функционише на нивуо трећака што и даље звони на врата па бежи, а у најгорем случају се прво искења на плот, се аутоматски јавља мисао да нешто ниси уради како треба и да последице по тебе могу бити горе него по порнићарку кад је анално изненади паламар чру африког црнучуге од дваеспет сантима, који би порфесорки могао да користи као лењир за таблу а играчу бејзобла ко палица.

Елем, уз питање наравно иде набрајање онога, што ће ОН - ауторитет и онај који се слуша к'о просечни српски ћале, морати за тобом да исправља грешке у роману и брише твој усрани пролив разбацан по целој кући. А пошто ће све то средити у стилу Волтер Вајта, затвориће те у јебену собу и држати на хлебу и води наредних месец дана, са дозволом изласка само док се носе џакови једног магацина у други.

Особе које се највише плашимо да ће нас чути ако се у стану/кући дешавају бучне радње.

Гомила емисија на каналима као што је Енимал пленет проучава животиње и притом нама, људској раси, покушава да објасни како то живе друга жива бића. Е сад, било да сте неко ко верује да постоји "неко тамо" или не, сигурно да сте се једном питали како то они нас гледају. Ево како би то отприлике изгледало:

Људска раса постоји већ милионима година уназад и за то време се постепено развијала интелектуално и физички. Људи граде своје јазбине и праве скупове које називају "градовима" (веће целине) и "селима" (мање целине). Циљ сваке јединке је да пронађе свог пара и да се осамостали, али ипак неки од њих не успеју и томе и живе паразитски живот на рачун домаћина (родитеља).

Како би мужјак пронашао свог пара, принуђен је да оде на место где се окупљају остале јединке које такође траже пара за парење. Како би ипресионирао женку, принуђен је да тачним и прецизно изведеним покретима тела у ритму јаког звука са звучника привуче њену пажњу. Уколико испуни очекивања женке, она ће му раширеним оралним отвором дати знак да је спремна за следећу фазу. Мужјак прилази женки и почиње конверзацију са њом, овога пута покушавајући да јој покаже своје интелектуалне способности. Новостворени пар ће потом покушати да пронађе место за парење. Сврха парења у овом случају није стварање нових јединки већ сопствени ужитак.

Човечанство већ годинама проналази начине да своје постојање учини занимљивијим. Велики број мужјака то ради тако што излази ван јазбине и са другим мужјацима покушава да округли гумени предмет убаци у обруч. У овој игри, најбољи су припадници тамнопуте расе, који узгред на свим великим такмичењима у овој игри изгубе од, очигледно, интелектуално напреднијих припадника беле расе. Осим ове игре, Земљани воле и да покушавају да нешто мањи кожни предмет доњим удовима протну кроз оквир направљен од метала. Такмиче се још и у брзини кретања, висини скока и бацању разних предмета.

Како би јединка била прихваћена у друштву, потребно је да своје вештине усаврши у грађевинама које су посебно предвиђене за то. Тамо се припадници човечанства уче гомилом беспотрених информација. Како би опстали у друштву, они морају да не буду најбољи, али и да не буду међу слабијима у друштву.

Припадници различитих групација гаје и одређема веровања у свемогућа бића, а они то називају "религије". Много је различитих, али је најупечатљивија она у којој се подразумева да у једном тренутку живота мужјак изврши самоубиство тако што се наоружа екплозивом и разнесе у присуству других јединки.

После смрти сваког Земљана, сходно обичајима његовог народа, он се уз посебне обичаје закопава испод земље или спаљује.

Познато је и да Земљани мисле да су сами у универзуму и да нису свесни постојања других живих бића у свемиру. Пре неколико година смо мислили да су нас провалили, али се испотставило да је филм "Дан независности" снимљен у забавне сврхе.

Као и у животињском свету, тако и код људи постоји такозвани ланац исхране. Код људи систем поретка тог ланца исхране, уз кинту, најчешће чини снага обично праћена годинама.

Перфектан летњи дан. Температура таман како треба, душу дало да се по завршетку поподневног одмора оде у оближње школско двориште на партију фудбала. Друштво је на окупу, небо ведро ( неће бити кише ) и прави је тренутак да нова кожна лопта у улици окуси врелину фудбалског терена.
Друштво се полако скупља, сваки клинац чека 17:00 како би изјурио из куће на фудбал са својим најбољим другарима. Одлази тамо и види празан фудбалски терен на који полако почињу да стижу његови најбољи ортаци - њих 9, тачно колико треба да се распали један меч 4+1.
Друштво је већ ту. Нова лопта полако је почела да добија огреботине и подеротине од паклених шутева десетогодишњака. Сви су загрејани, утакмица може да почне.
Лети се на све стране, повицима "Наша, наша!" клинци сами за себе деле правду. Право извођења слободних удараца, пенала и корнера стиче се драњем "Први бијем!". Клинци се проводе као никада у животу, славе своју младост играјући спорт који су већином научили сами од себе, а ко зна, можда се баш ту крије неки нови Пеле, Марадона, Стоичков, Стојковић...
У јеку борбе, догађа се оно најгоре могуће: На терен долази десетак локалних алкоса, пар ликаова који живе у кладионици и локални наркоман кога се сва деца плаше више него својих маторих. Они почињу са напуцавањем једног од голова, а самим тим показују дечурлији да је ред да се помере са терена. Клинци, немоћни узимају своју лопту ( у најбољем случају; дешава се да буде "позајмљена" од стране маторих) и одлазе на клупицу поред терена да се одморе од 15 минута играња фудбала... а планирали су да играју бар сат, два. Остаје им само да жале како то није фер и како они, кад буду дошли у те године, неће терати млађе са терена.

Прича се наставља 15 година касније, само ових десетак клинаца овог пута прелазе у улогу доминантних, нажалост, преузимајући неке од поменутих улога.
Од њихових снова да буду познати фудбалери, за пар њих остала је само Марадонина љубав према наркотицима.

Примена:
Овај бежични апарат је високотехнолошко достигнуће и настао је као резултат дугогодишњег истраживања мрачних сила које профитирају у капитализму. Веома успешно се примењује у земљама транзиције, јер се у таквим подручјима најефикасније напаја радним флуидима, одн. новцем.
Намена:
Апарат за усисаванје и исисавање новца грађана вакуумским, невидљивим методама.
Техничке карактеристике:
Тих, непоуздан, веома неекономичан за корисника. Власницима Aпарата доноси велики приход. Апдејт самог апарата се преноси директно преко Националне телевизије, са веома веома забаваним и интересантним графичким решењима самог приказа преноса тог процеса.
Архитектура Aпарата:
Састоји се из низа униформисаних делова, оператера, наизглед готово једнаких, који се функционално разликују по хијерархији и вештини. Вештина им је умеморисана у специјаним центрима за функционисање са непревазиђеним оперативним системима ДЕМАГОЏИК СПИКА™.
Одржавање Aпарата:
Резервни делови би требало да се мењјају на 4 (четири) године, уколико не дође до компликације одн. коалиције самих резервних делова, који у том случају својим слепљивањем онемогућавају вађење и замену, па их је у таквим ситуацијама пожељно третирати моментом силе, принципом полуге са радним алатима који се називају кука или мотика.
Упутство за употребу:
Крајњи корисник правилно употребљава овај Апарат само уколико се придржава следећих ставки:
1 Уколико редовно сопствена платна средства подмеће под грлић цеви усисног Апарата;
2 Уколико се редовно информише о самом Апарату путем Јавног медијског сервиса Републике Србије Радио Телевизије Србије Репризирамо Три Серије;
3 Уколико му неизмерно исказује поверење и редовно га одржава.

Земља порекла Апарата:
Designed by Еуро-атхлантиц, Made in Цхина

Овим питањем се јасно дефинише фолирант, у најчешћем случају - фолиранткиња. То су оне жене (девојке ређе, али њихове кеве и бабе - много чешће) које константно нешто серендају о моралу и невиности, као Мрка Гатор о аутопутевима. Ајд, што серендају, него што своју проповед чине ревносно боље од јеховиних сведока и Кирби презентера. Штос је у томе сви продавци таквих прича прећуткују да кажу шта су, са киме су, кад су и како су радили оно што су сви млади, здрави и паметни људи радили (када им је било време, а не да пошандрцају са 50 и почну да јуре клинке). Реч је свакако о јебању. Какво вођење љубави. Вођење љубави је било до потока, до пласта сена, неко рече - до кукуруза, вајата, обора, штале. Е, кад одведу тамо љубав, онда ухвате па је јебу. И било им је лепо. А онда су оматорели и почели да продају муда за бубреге, у нади да ће тиме ваљда спречити младе људе да уживају у јебачини у каквој су они некада уживали. Дакле, није мотив религиозне природе (да се спасу вечног пакла) нити хигијенске (да не навуку неку болештину, као ономад ја што сам навукао абецеду којечега, али нећемо сад о томе), а најмање од свега је мотив моралне природе - јер, што се тиче морала, многе су морале.
Ово питање може још и да се искористи и као кратеж за прекидање лавине суморног дављења од стране саговорника, а све у циљу директног приступа информацијама.

Разговор са кевом после родитељског. Бараж за утакмицу са надрнданим ћалетом и његовим ''после осамнаесте године те не издржавам више, можеш слободно да идеш'' аргументом.
Кева ће само да мало повећа тон а са ћалетом иде доста теже. Неки матори умеју да потегну и каиш. Квалификације нису толико зајебане мада и противник зна да има оштар и сјебан дан. Али ћале је посебна класа.
Постоји и варијанта квалификација у току доласка из клабинга у алкохолисаном стању.

Нешто неизбежно и неизоставно као шрафцигер на прозору Заставиног возила или африканац у екипи Јавора из Ивањице. Аца Селтик на Бир Фесту. То су неке шатро духовите реченице из домаћих филмова или Павићевих серија које у сред песме убацује дежурни диџеј. Обично те пошалице Чкаље, Гидре, Лидије Вукићевић и осталих комичара имају везе са текстом музичке нумере која у том тренутку пичи, али некад буразеру мораш добро да размислиш шта се у том тренутку откачило оном лику што чачка по винампу и за то прима неку цркавицу. Тај људски отпад има фетиш да ти усере доживљај слушања прелепих гласова Шабана, Синана и браће Ахмедовски гласом Срећка Шојића, тако да ти дође да ишчупаш радио уређај из аута, извадиш курац и попишаш се по њему. Или ћеш једноставно ако си музички неписмен наставити да пијеш пиво испред задруге и трпети тај терор према ушима и нервном систему.

Оно што је некад врло једноставну ствар за кориштење учинло разумљивим као нуклеарну физику тоталном лаику, а одере те по џепу ненормално.

Матирајући одговор на придике разних сорти.

Јебени Аполон. Онај што је исти као Нарцис, само још већи случај. Најчешће лик који је јебао шта је хтео, ком ни једна није рекла не. По причи. У суштини, вонаби бачје. Мукица.

Често фура розе мајчице и осталу геј гардеробу. Зиљав ван граница доброг укуса и самим тим антипатичан сваком коме коефицијент интелигенције макар тежи дневној плати коју прима индијско сироче у земљама далекоисточне пизде материне.
Човек са лаксатив ефектом. Кења вам се кад га видите. Вероватно једина ствар коју је повукао на Аполона је латентни хомосексуализам са примесама тешког дукатлијизма.

Новосадски ГСП покушава,силним рекламама по аутобусима,да увери путнике да нису џабе куповали карту и платили од 40 дин.(градска карта) до 150 дин.(приградска карта),а о ценама месечних карата да и не говорим.
Елем,овако то иде:
-Аутобуси су:
1)Исправни-Морају бити,кад су све то инострани мотори.
2)Безбедни-Шипке у бусу заправо имају улогу рол бара у случају превртања аутобуса док мајстор покушава да не згази залуталу кокошку на путу за Футог.
3)Поуздани-Сви точкови се држе,волан још увек одржава везу с предњим точковима,мотор ради и на обичну нафту;ма оне буржујске Сетре и Сканије не могу ни да нам присмрде.
4)Све новији-Сваки дан можете уочити нове поп нитне које држе лимарију,а побринули су се да се редовно мењају рекламе унутар бусева.
5)Чисти-Посебно кад нема кише,снега и бљузгавице,па ни путници баш не улазе каљави.
-Возачи су:
1)Професионални-Док се не купи карта,нема уласка у бус,чак и по цену тога да будеш изгажен и оџепарен на предњим вратима док чекаш у реду-такав је протокол и они га се максимално придржавају.
2)Здрави-Ту барем можемо да се хвалимо целом свету како су наши шофери као од брега одваљени,а ни они мањи са својим песничетинама нису за бацање;ма какве болести,кад ракија и природна исхрана(овце са ливаде,а не из супермаркета)све лечи.
3)Културни-Прво ће затражити карту,а ако га изнервираш,елегантно(наглашавам,ЕЛЕГАНТНО) ће те упутити ка излазу или ка контролору.
4)Тачни-никад неће допустити себи да закасни више од пола сата(колико је,иначе,праг толерaнције код промрзлих ем покислих путника на станици).
5)Контролисани-Прво ће увек проценити ситуацију,па тек онда кренути у претицање колоне трактора натоварених сеном.

Они воле све врсте животиња. Посебно псе и мачке. Уствари, једино псе и мачке. Остале животиње прождиру тако што их жваћу зубима и једу устима. Нисте ваљда мислили да бранитељи незбринутих паса лижу нектар маслачка пазећи да му не повреде неку латицу? Или сте можда све време слутили да се чланови мачећих синдиката хране тако што кашичицом узимају смолу са четинара па је мешају са кишницом и тако уносе у свој лицимурни организам.
Ма јок, кркају они и свињу и овцу и краву и коку и ћурку.. и пиленце и прасенце и гирице и шаранчиће и све остало што по њима није животиња тј. што није пас и мачка.
Они желе да линчују монструма који је одрадио педикир некој тамо џукели и спале на ломачи нечовека који је отровао мачку. Желе да пробуразе вилом деликвента који гађа праћком мачке.
А кад се наждеру пљескавица, ражњића, сувог меса и ролованих шницли, попију капи ајкулине јетре за имунитет, крену да отварају патетичне групе и странице по друштвеним мрежама. Обесимо тинејџере који су бацали петарде на мачку у контејнеру и озбиљно јој опрлили два лева брка, десни такође критичан''; ''Линч монструму који је недужној мачки рекао ''Пис!'', а затим замануо да је шутне!''...
Нису желели да се ставе у заштиту некој угроженој, мање познатој врсти, која можда није тако сватка и вепа, јер тако вероватно не би били адекватно примећени на мрежи (што им је и главни циљ), него су изабрали најпопуларније космополитске врсте чији опстанак ни у ком случају није угрожен, напротив, пса и мачака колико хоћеш.
Не волем их.

Омнипотентна утеха,применљива на све сфере живота у којима смо покушали да се докажемо,али ипак лажемо себе да је наш рад оправдан,а да су сви остали у заблуди(забога,ако већина мисли да је лоше,не значи да је увек у праву).