Brošura za uživaoce marihuane od strane humanih dilera u cilju sprečavanja bežanije klijentele od posledica uživanja opijata.
"Aaaaa... vidim zmaja, zmaja !"
"Ne brini se tebra, diler mi je dao ovu brošuru "U slučaju da...". Sad da vidim za zmaja."
"Ej, gleda me i traži da počnem da skupljam zmajeve kugle."
"Evo, evo... Ako traži da skupljaš zmajeve kugle znači da je trava dobro prskana, samo mu reci "Boli me dupe, ja sam Vegeta " i nastavi da duvaš dok se ne pretvori u Bulmu u zečjem kostimu."
Jedini razlog koji objašnjava vezu prosečnog mladića sa ružnjikavom i priglupom devojkom koja je, uz to, sklona šizofrenom ponašanju.
Što bi se reklo, nije ni lepa, ni pametna, ali nije ni dosadna. Ume da iznenadi.
Osoba 1: Je li bre, Peki, šta si ti radio toliko dugo u vezi sa onom Majom šizofreničarkom? Nije brate, ni lepa, ni zgodna, nije ni pametna da se ne lažemo, a i ovaj nadimak, znaš, nije to slučajno...
Osoba 2: Ma, znam ja sve to, ali nekako sa njom mi nikad nije bilo dosadno. Ume da iznenadi...
Osoba 1: To si u pravu, sa takvima nikad nije dosadno. Nikad ne znaš da l` će da joj padne napamet da izvadi sataru ili tetejca ili da ti, u najboljem slučaju, zalepi jajca za butine...
Zaobljen betonski stub visok 200m koji nam predstavljaju kao osmo svetsko čudo i najimpersivnije dostignuće u domenu mostogradnje. Stubčina koja treba da obezbedi demokratama vlast i nakon sledećih izbora. Kapitalna investicija koja će, u najmanju ruku, biti forsirana kao novi simbol Beograda.
Kalemegdan je ionako prevaziđen, Pobednik nije dovoljno visok i impozantan, Avalski toranj liči na minaret a Zoološki vrt smrdi. Sreća u nesreći je da imamo sposobnu vlast koja nam je obezbedila gigantski betonski stub kako bi naša turistička ponuda ostala konkurentna.
Sasvim je normalno očekivati da horde stranaca pohrle u našu prestonicu kako bi prošle pored betonskog stuba na mostu jer to nije običan stub koji podupire most. On je moderniji od Ajfelove kule, lepši od Koloseuma, impozantniji nego Svinga. Eventualno ga možemo porediti sa Kolosom sa Rodosa ili statuom Zevsa u Olimpiji.
Most preko Ade ima neku svoju svrhu smanjenja saobraćajnih gužvi ali niko više ne priča o tome. Bitan je isključivo pilon! Cigani koji su oterani od ispod Gazele mogu da se skuće ispod novog mosta kad se završi izgradnja i da se svakodnevno bude sa pogledom na pilon, čime im je gradska vlast učinila veliku uslugu. Stotine hiljada nezaposlenih mogu da iskoriste lepo vreme, prošetaju mostom i budu uživo impresionirani ovim čudom arhitekture.
Za proleće se najavljuje organizovanje specijalnih turističkih poseta famoznom pilonu kao i organizovanje elegantnih samoubistava skokovima sa pilona u Savu. Skupština grada Beograda najavljuje javni konkurs kojim će se odabrati ime za pilon koji je, po svojoj popularnosti, nadmašio most na kome stoji. Ukoliko most bude nazvan po Draži Mihajloviću, pilon će se verovatno, na inicijativu SPO, zvati "Dražin kurac u erekciji". Problem će se javiti ukoliko most ponese ime patrijarha Pavla ali gradonačelnik Đilas najavljuje kompromisno rešenje po kom će, u tom slučaju, pilon poneti ime "slavska sveća patrijarha Pavla".
Nebitno je što je cena izgradnje mosta skočila od 160 na 400 miliona, što se neko debelo ugradio u ovaj projekat i što je sa tom razlikom moglo da se izgradi na stotine stanova, završi laki metro ili koridor 10 - bitno je da mi imamo most sa čitavim jednim pilonom. A niko u okruženju ga nema!
To bi ukratko bila suština svega - most vredi svaku paru a Srbija je lider u regionu!
Sve je počelo oko 14 godine, posle završenog 8- mog razreda osnovne škole, kada je mlada duša došla u kontakt sa " ozbiljnom " literaturom. Da li je to " Kapital " , internet članci o hipi pokretu, Povelja ljudskih prava koju je Stejt Department tako srdačno raširio po našoj zemlji putem plaćenih posrednika ili pankerske anarhističke ideje, trenutno je manje važno. Bitnije je da je mlada, intelektualno i duhovno prosvetljena duša postala borac za mir, slobodu, ljubav, bratstvo, jednakost, sir i vojnu muziku.
Kasnije, kada se trgne iz opšteg levičarskog zanosa, malo starija slobodoljubiva jedinka počinje definiciju svog zaživotnog opredeljenja :
Ukoliko je prvo delo koje je pročitala bio " Kapital " , jedinka mora pod hitno da nabavi majce, gaće i peškire s likom Če Gevare, veliku zastavu SSSR, ordenje sa buvljaka i jedan od Titovih portreta, za početak. Posle slede palestinke, pisanje članaka na neo- marksističkim sajtovima, i sedenje i mudrosranje o jednakosti i bratstvu. Takođe je primetno izbegavanje vozikanja u ćaletovom mercedesu, kojima se vozikaju svi ortaci iz srednje zajedno sa ribama koje su deo njegovih noćnih fantazija, ali koje on nikad neće osvojiti, već će morati da se zadovolji gaborkama koje dele isto mišljenje kao i on.
Ako se u početku dokopala hipi manifesta, pušta se duga kosa koja ne sme da se pere ni u kom slučaju, počinje se sa konzumacijom marihuane, a posle i svega ostalog ilegalnog, i iako je talentovan za muziku koliko i junac za izvođenje " Labudovog jezera " u moskovskoj operi, uči da svira gitaru i na njoj čangrlja bez prestanka " Ver hav ol d flovers gan " . Osniva komunu u babinom dvorištu na selu. Jedine ribe koje uspeva da navata su raščupane, tihe devojke, koje baš i ne vide jasnu razliku između njega i urličuće petoglave stonoge boje duge koja je prati vitlajući vikinšku sekiru.
U slučaju da se dokopao manifesta o ljudskim pravima i demokratiji, on postaje jedan od klonova Rastka Poceste, učestvuje u tribinama i školama ljudskih prava, pogotovo onima koje finansiraju organizacije koje služe kao paravan za Pentagon ( Amnesti Internešnal, Amerikan Asosiješn for hjuman rajts, itd. ) , skandinavska gej prajd udruženja, i holandske homo- pedofilske grupacije. Slika se sa lokalnim homoseksualcima na letovanju u Francuskoj i to kači na svoj Fejsbuk nalog, da bi svima pokazao da " Gej je okej ! " Ima devojku, čije je ime obično Anabela Hohenštajn ili Međeši Klaudija. Seks im je redovan, mada ona ne krije da bi joj više prijao palamar lokalnog fudbalskog reprezentativca iz Kenije, Džamala.
Pank i anarhija su izuzetno haotičan životni pravac, počevši od toga da mora biti gori klošar i od hipika. Pocepana odeća i štroka su mast- hev. Većina njegovog života dok je u ovom fazonu se svodi na preskakanje granice između alkoholisanosti i delirijuma. Devojka mu nosi drečavo roze čirokanu, i ima više facijalnih ukrasa od interpretacije persijskog cara Kserksa iz filma " 300 " . Vrhunac seksualne gratifikacije im je mešavina kaubojke, piva i dopa na koncertu Goblina.
Sve 4 faze života traju do neke dvadesete godine, kada im otac zalepi jednu roditeljsku usranom motkom, opere ih i ošiša i upiše na privatni faks u Beogradu ili Novom Sadu.
Svuda su oko nas, samo treba malo bolje pogledati.
Devojka najzajebanijeg lika u kraju. Cura na nindžu. Ona na koju ti krenu bale i gore i dole, jer, jebi ga, svestan si da je nikada nećeš imati, a u ljudskoj prirodi je da želi nedostižno. Fiktivna junakinja akcionih roto romana sa kraja osmadesetih. Otelotvorenje muških čežnji i vlažnih snova. Sofisticiranog intelekta, izvajanog tela, urođene dobrote, izraženog seksipila, orijentalne spoljašnjosti i još orijentalnije unutrašnjosti - zlo od ribe. A trpa je tu neki lokalni pajser! Al je nindža. Aj ti budi nindža? Evo ti kurac. U najboljem slučaju možeš biti Tabasko Pit, dežurni zajebant uvek pod opijatima, veoma blizak nindži, a tako udaljen od Sumiko. I dalje možeš samo da ga drkaš misleći na onaj njen sažaljivi pogled koji ti je uputila kad si se ono jedared odro od ovogodišnje rakije. Krivo ti je i pucaš od ljubomore, znaš da nindža trsi još 5 fufica iz kraja, pa zaboga, Sumiko zaslužuje boljeg! Ne, pa ti je ne bi ni spavao, samo bi je gledao dok spava i slušao kako diše, jebo te Parni Valjak, da te jebo!
Ali ne vredi, prijatelju, i život piše roto romane, tako je to oduvek bilo: ''najgora svinja pojede najlepšu jabuku''. Ti lepo pojačaš konzumaciju opijata, doduše gledaš da ne dopadneš popovima u šake, i to posle prođe, vremenom. Kasnije, nađeš i ti svoju Sumiko i voliš je, i spavaš je i budeš joj nindža. I ona se bode samo na tvoje šurikene, ne tretira okolne Tabasko Pitove i ostale kilavce. Gleda te onim vernim, a opet mističnim, iskošenim očima, i ne mora ništa da ti kaže, jer tvoj haragei ti govori: ona je tvoj trešnjin cvet.
Zaobilaženje tačnog, istinskog, iskrenog odgovora, teških i loših reči zarad izbegavanja dalje verbale rasprave i diskusije :sa sagovornikom koji nema mišljenje poput Vašeg:, ali takođe i automatski iskazivanje svog stava o trenutnoj temi. Dakle, mišljenje je negativno, u potpunosti, samo je letimično iskazano i ne ide u prilog većini koja se, očigledno, ne slaže sa vama.
- E, a kakva vam je Dora iz prve?
- Uuuuuu, mala je bomba!
- Matori, vrela je kao radijator. Ne bih silazio sa nje.
- Ja ne bih da kometarišem. :spavao sam je na žurci kod Mileta kući, likuša hoće da je ližem, ne brije noge, a kamoli pičku:
- C.- Beži bre, bila je ok, a kad sam je navatao haos! Jeb'o sam je na žurci, likuša hoće da je ližem, ne brije noge, a kamoli pičku
- Ne kenjaj bre, ti nekog navatao.
- Čuj ovoga, odjebi ljakse, nemoj da kažem sad svima ovu glupost.
Postavljač ovog pitanja ne samo da je je autoritet, glavni baja i onaj koji se sluša - da ga se plašiš ko klinac posle gledanja ekzorcizam iz Emili Eouz, pa ne samo da se cima da se iskenja na miru, nego prvo pali svetlo pa onda ulazi u prostoriju, a kad ga baba pošalje do špajza po teglu ajvara on vodi kera sa sobom - nego jebeni strah koji te može naterati da se strpaš u ćošak i klečiš na kukuruzu dok kao sandtrak ide norveški blek metal.
Kad ti postavi ovo pitanje, u tvojoj glavi koja funkcioniše na nivuo trećaka što i dalje zvoni na vrata pa beži, a u najgorem slučaju se prvo iskenja na plot, se automatski javlja misao da nešto nisi uradi kako treba i da posledice po tebe mogu biti gore nego po pornićarku kad je analno iznenadi palamar čru afrikog crnučuge od dvaespet santima, koji bi porfesorki mogao da koristi kao lenjir za tablu a igraču bejzobla ko palica.
Elem, uz pitanje naravno ide nabrajanje onoga, što će ON - autoritet i onaj koji se sluša k'o prosečni srpski ćale, morati za tobom da ispravlja greške u romanu i briše tvoj usrani proliv razbacan po celoj kući. A pošto će sve to srediti u stilu Volter Vajta, zatvoriće te u jebenu sobu i držati na hlebu i vodi narednih mesec dana, sa dozvolom izlaska samo dok se nose džakovi jednog magacina u drugi.
Jedan iz fizike za kraj?? Jedan? Iz fizike??? Za kraj???? ?!?!? PA JESI LI TI SVESTAN, ĐUBRE MALO, DA ĆU JA SADA MORATI POLA JEBENE MOJE PLATE KOJU NE ZNAM NI DA L' ĆU DA DOBIJEM, MORATI DA DAM NA TVOJE JEBENE PRIVATNE ČASOVE FIZIKE ILI PODMIĆIVANJE PROFESORKE MAJKU LI TI JEBEM KOJA TE RODILA!
Čekaj me u sobi...
Osobe koje se najviše plašimo da će nas čuti ako se u stanu/kući dešavaju bučne radnje.
-Krevet koji škripi i devojka nimfomanka sa glasom operske pevačice.
-Svađa (u ovom slučaju komšija hoće i policiju da zove)
-Prisustvo nagluve bakute koja želi da sazna da li je Hose Federiko zaista naslednik pokojnog Don Meksikana, i da li je Pelinjo Orinokov sin. (Uz prisustvo čitača redova koji se trudi da nadjača naricanje i kuknjavu koja dopire iz TV prijemnika)Nervozni komšija (ulazi u dnevnu sobu) - Alo bre pizda vam materina, jel ovde neko normalan? Dok onaj vaš trsi onu malu iz Palmotićeve, vi se svađate, a ova vaša kćerka urla o nekom Orinoku! Pa može li ovde da se spava? (vidi bakutu) Izvinite gospođo!
Gomila emisija na kanalima kao što je Enimal plenet proučava životinje i pritom nama, ljudskoj rasi, pokušava da objasni kako to žive druga živa bića. E sad, bilo da ste neko ko veruje da postoji "neko tamo" ili ne, sigurno da ste se jednom pitali kako to oni nas gledaju. Evo kako bi to otprilike izgledalo:
Ljudska rasa postoji već milionima godina unazad i za to vreme se postepeno razvijala intelektualno i fizički. Ljudi grade svoje jazbine i prave skupove koje nazivaju "gradovima" (veće celine) i "selima" (manje celine). Cilj svake jedinke je da pronađe svog para i da se osamostali, ali ipak neki od njih ne uspeju i tome i žive parazitski život na račun domaćina (roditelja).
Kako bi mužjak pronašao svog para, prinuđen je da ode na mesto gde se okupljaju ostale jedinke koje takođe traže para za parenje. Kako bi ipresionirao ženku, prinuđen je da tačnim i precizno izvedenim pokretima tela u ritmu jakog zvuka sa zvučnika privuče njenu pažnju. Ukoliko ispuni očekivanja ženke, ona će mu raširenim oralnim otvorom dati znak da je spremna za sledeću fazu. Mužjak prilazi ženki i počinje konverzaciju sa njom, ovoga puta pokušavajući da joj pokaže svoje intelektualne sposobnosti. Novostvoreni par će potom pokušati da pronađe mesto za parenje. Svrha parenja u ovom slučaju nije stvaranje novih jedinki već sopstveni užitak.
Čovečanstvo već godinama pronalazi načine da svoje postojanje učini zanimljivijim. Veliki broj mužjaka to radi tako što izlazi van jazbine i sa drugim mužjacima pokušava da okrugli gumeni predmet ubaci u obruč. U ovoj igri, najbolji su pripadnici tamnopute rase, koji uzgred na svim velikim takmičenjima u ovoj igri izgube od, očigledno, intelektualno naprednijih pripadnika bele rase. Osim ove igre, Zemljani vole i da pokušavaju da nešto manji kožni predmet donjim udovima protnu kroz okvir napravljen od metala. Takmiče se još i u brzini kretanja, visini skoka i bacanju raznih predmeta.
Kako bi jedinka bila prihvaćena u društvu, potrebno je da svoje veštine usavrši u građevinama koje su posebno predviđene za to. Tamo se pripadnici čovečanstva uče gomilom bespotrenih informacija. Kako bi opstali u društvu, oni moraju da ne budu najbolji, ali i da ne budu među slabijima u društvu.
Pripadnici različitih grupacija gaje i određema verovanja u svemoguća bića, a oni to nazivaju "religije". Mnogo je različitih, ali je najupečatljivija ona u kojoj se podrazumeva da u jednom trenutku života mužjak izvrši samoubistvo tako što se naoruža ekplozivom i raznese u prisustvu drugih jedinki.
Posle smrti svakog Zemljana, shodno običajima njegovog naroda, on se uz posebne običaje zakopava ispod zemlje ili spaljuje.
Poznato je i da Zemljani misle da su sami u univerzumu i da nisu svesni postojanja drugih živih bića u svemiru. Pre nekoliko godina smo mislili da su nas provalili, ali se ispotstavilo da je film "Dan nezavisnosti" snimljen u zabavne svrhe.
Kao i u životinjskom svetu, tako i kod ljudi postoji takozvani lanac ishrane. Kod ljudi sistem poretka tog lanca ishrane, uz kintu, najčešće čini snaga obično praćena godinama.
Perfektan letnji dan. Temperatura taman kako treba, dušu dalo da se po završetku popodnevnog odmora ode u obližnje školsko dvorište na partiju fudbala. Društvo je na okupu, nebo vedro ( neće biti kiše ) i pravi je trenutak da nova kožna lopta u ulici okusi vrelinu fudbalskog terena.
Društvo se polako skuplja, svaki klinac čeka 17:00 kako bi izjurio iz kuće na fudbal sa svojim najboljim drugarima. Odlazi tamo i vidi prazan fudbalski teren na koji polako počinju da stižu njegovi najbolji ortaci - njih 9, tačno koliko treba da se raspali jedan meč 4+1.
Društvo je već tu. Nova lopta polako je počela da dobija ogrebotine i poderotine od paklenih šuteva desetogodišnjaka. Svi su zagrejani, utakmica može da počne.
Leti se na sve strane, povicima "Naša, naša!" klinci sami za sebe dele pravdu. Pravo izvođenja slobodnih udaraca, penala i kornera stiče se dranjem "Prvi bijem!". Klinci se provode kao nikada u životu, slave svoju mladost igrajući sport koji su većinom naučili sami od sebe, a ko zna, možda se baš tu krije neki novi Pele, Maradona, Stoičkov, Stojković...
U jeku borbe, događa se ono najgore moguće: Na teren dolazi desetak lokalnih alkosa, par likaova koji žive u kladionici i lokalni narkoman koga se sva deca plaše više nego svojih matorih. Oni počinju sa napucavanjem jednog od golova, a samim tim pokazuju dečurliji da je red da se pomere sa terena. Klinci, nemoćni uzimaju svoju loptu ( u najboljem slučaju; dešava se da bude "pozajmljena" od strane matorih) i odlaze na klupicu pored terena da se odmore od 15 minuta igranja fudbala... a planirali su da igraju bar sat, dva. Ostaje im samo da žale kako to nije fer i kako oni, kad budu došli u te godine, neće terati mlađe sa terena.
Priča se nastavlja 15 godina kasnije, samo ovih desetak klinaca ovog puta prelaze u ulogu dominantnih, nažalost, preuzimajući neke od pomenutih uloga.
Od njihovih snova da budu poznati fudbaleri, za par njih ostala je samo Maradonina ljubav prema narkoticima.
Primena:
Ovaj bežični aparat je visokotehnološko dostignuće i nastao je kao rezultat dugogodišnjeg istraživanja mračnih sila koje profitiraju u kapitalizmu. Veoma uspešno se primenjuje u zemljama tranzicije, jer se u takvim područjima najefikasnije napaja radnim fluidima, odn. novcem.
Namena:
Aparat za usisavanje i isisavanje novca građana vakuumskim, nevidljivim metodama.
Tehničke karakteristike:
Tih, nepouzdan, veoma neekonomičan za korisnika. Vlasnicima Aparata donosi veliki prihod. Apdejt samog aparata se prenosi direktno preko Nacionalne televizije, sa veoma veoma zabavanim i interesantnim grafičkim rešenjima samog prikaza prenosa tog procesa.
Arhitektura Aparata:
Sastoji se iz niza uniformisanih delova, operatera, naizgled gotovo jednakih, koji se funkcionalno razlikuju po hijerarhiji i veštini. Veština im je umemorisana u specijanim centrima za funkcionisanje sa neprevaziđenim operativnim sistemima DEMAGODŽIK SPIKA™.
Održavanje Aparata:
Rezervni delovi bi trebalo da se menjjaju na 4 (četiri) godine, ukoliko ne dođe do komplikacije odn. koalicije samih rezervnih delova, koji u tom slučaju svojim slepljivanjem onemogućavaju vađenje i zamenu, pa ih je u takvim situacijama poželjno tretirati momentom sile, principom poluge sa radnim alatima koji se nazivaju kuka ili motika.
Uputstvo za upotrebu:
Krajnji korisnik pravilno upotrebljava ovaj Aparat samo ukoliko se pridržava sledećih stavki:
1 Ukoliko redovno sopstvena platna sredstva podmeće pod grlić cevi usisnog Aparata;
2 Ukoliko se redovno informiše o samom Aparatu putem Javnog medijskog servisa Republike Srbije Radio Televizije Srbije Repriziramo Tri Serije;
3 Ukoliko mu neizmerno iskazuje poverenje i redovno ga održava.
Zemlja porekla Aparata:
Designed by Euro-athlantic, Made in China
Ovim pitanjem se jasno definiše folirant, u najčešćem slučaju - folirantkinja. To su one žene (devojke ređe, ali njihove keve i babe - mnogo češće) koje konstantno nešto serendaju o moralu i nevinosti, kao Mrka Gator o autoputevima. Ajd, što serendaju, nego što svoju propoved čine revnosno bolje od jehovinih svedoka i Kirbi prezentera. Štos je u tome svi prodavci takvih priča prećutkuju da kažu šta su, sa kime su, kad su i kako su radili ono što su svi mladi, zdravi i pametni ljudi radili (kada im je bilo vreme, a ne da pošandrcaju sa 50 i počnu da jure klinke). Reč je svakako o jebanju. Kakvo vođenje ljubavi. Vođenje ljubavi je bilo do potoka, do plasta sena, neko reče - do kukuruza, vajata, obora, štale. E, kad odvedu tamo ljubav, onda uhvate pa je jebu. I bilo im je lepo. A onda su omatoreli i počeli da prodaju muda za bubrege, u nadi da će time valjda sprečiti mlade ljude da uživaju u jebačini u kakvoj su oni nekada uživali. Dakle, nije motiv religiozne prirode (da se spasu večnog pakla) niti higijenske (da ne navuku neku boleštinu, kao onomad ja što sam navukao abecedu koječega, ali nećemo sad o tome), a najmanje od svega je motiv moralne prirode - jer, što se tiče morala, mnoge su morale.
Ovo pitanje može još i da se iskoristi i kao kratež za prekidanje lavine sumornog davljenja od strane sagovornika, a sve u cilju direktnog pristupa informacijama.
Primer1:
Godina je 1923. Mlada i mladoženja su u svojoj bračnoj sobi. Odmah do tatine i mamine (eto, da znate i ondak su kuburili sa stambenim prostorom). Tata i mama ćute i pažljivo osluškuju, jer je to za mladence prva bračna noć. Mama se radosno smeška, jer se nada unučetu, a tato se smeška jer misli na sreću svoga sina i snajkine sise velike k`o zrele dinje. Iz mladenačke sobe se čuju neki zvuci, ali matorci ne mogu da provale šta je.Jutro je svanulo. Tata i mama sede za stolom i čekaju mladence sa kafom i ratlukom. Eto nam i mladenaca. Malo su rasčupani, deluju podbulo i iscrpljeno. Mama naravno gleda snajki u stomak - već vidi bebu koju će nabijati komšinacama u lice, kao da ima ćup sa zlatom. Tata naravno gleda snajki u sise - već vidi bebu kako sisa i prosto su mu se pomešala osećanja zadovoljstva i zavisti od te vizije.
Tišina. Matori bi pitali jel bilo nešto sinoć ali nema smisla. No, majka ko majka, tj. žena ko žena, na dupe bi prolajala, ali jezik ne bi umela da obuzda.Majka/svekrva: Ja svu noć nisam mogla da zaspim. Nešto mi se motalo po glavi, nikako da nađem zgodno mesto na krevetu. Te me žulja kad legnem na leđa, te me žulja kada legnem na bok. Kako ste vi spavali?
Sin: I mi se vrtesmo, ali nikako da se svrtimo.
Otac u sebi: (Bem te smotanog, ako ovu nisi mogao da svrtiš, onda te definitivno napravio blesavi Milojko, a ne ja)
Snaja: Neudoban je krevet, mamo, nemoj da se ljutiš što tako kazujem. Nije iz zlu nameru.
Otac/svekar: I, šta više bode - seno ili slama?
M: Mene seno.
Snaja: A mene slama.
Otac i sin se samo pogledaše i nasmejaše.Primer2:
Scena u kući moje dugogodišnje devojke, za stolom sedimo ona, ja i njena baba. Ne mora da se kaže da je baba došla iz neke pripizdine, kad ju je deda odoveo sa sela, da oženi zdravu, rumenu i debelu, avaj, prepoštenu devojku. Jer su ove gradske drolje bile, i drolje ostale (svi se tešimo istom glupošću svojihi predaka). Deda je takođe iz neke pripizdine, ali je odlučio da se preseli u grad i tamo osnuje porodicu. I kad otsečeš šiljkan sa opanka, on je i dalje opanak, samo još ružniji.Baba: E, deco moja... Volite se, neka. To je lepo. Samo, da vam baba kaže, u moje vreme se znalo. Čim se malo zgledamo, roditelji ugovaraju svadbu. A, ne ko vi danas. Koliko ste već zajedno?
Devojka: Evo, već 6 godina.
B: I, bre! Ja sam se udala posle mesec dana gledanja u mog Milana. A u šestu godinu našeg zajedništva... tad sam već imala dete od 7 godina.
D: Misliš, od 6, baba?
B: (Računa na prste) Jes, dabome, 6!
Ja: Lapsus, gospođo, svima se desi.
B: Eh, tada se znao red, deco moja. I ko kosi i ko vodu nosi.
D: A, deda je kosio, a ti vodu nosila, jel tako?
B: Nego kako? Znao se red!! Red! Moj je Milan bio kosač samo taki!
D: Kosio deda sve redom?
B: Jeste. Kosio je i u našem selu i u 5 okolnih sela. Po kosidbama su uvek išle udavače, da traže sebi prilike. Mog Milana su sve htele. Ali samo sam mu ja uzela srce. Nijednu nije voleo osim mene. Ja sam mu bila prva i on je meni bio prvi, da izvinete na izrazu. Eto, tako je bilo.
Ja: To je sve lepo, baba. Nego, šta više bode - seno ili slama?
Devojka: Ludaku!
Baba se kezi kao blesava jer se setila kako je bilo lepo ``ono njihovo`` što su radili ona i njen deda kad su bili mladi, čak i onda kada se u guzicu nabije oštra slama na letnjoj žegi ili seno slepi sa znojavim telima, pa sve svrbi dok se ne strče u potok onako goli i crveni. A onda i u potoku operu sve spolja i iznutra. Na kamičku.Primer3:
Scena u separeu nekog kafića. Momak i devojka. Drugi dejt. Jer su prvi dejt imali pre 5 min, pred vratima klonje.
Ona: E, ja mnogo volim da čitam. I baš mi nije jasno ko gleda Farmu i Velikog Brata. Jel se ono tako zove?
On: Aha. A šta čitaš, srećo?
Ona: Ono što se danas retko čita. Šopenhauera. Kegela.
On: Misliš - Hegela?
Ona: Pa to sam rekla.
On: Ne, rekla si Kegela, on je baja koji je istripovao žene da rade vežbe za vaginu, kako bi ojačale mišiće nakon porođaja, a sve u cilju boljeg seksa i mokrenja.
Ona: Od njega nisam čitala ništa, ali čudno što to spominješ. Ja sam, znaš, patrijarhalno vaspitana, i ne mislim o seksu pre braka.
On: Aham... A jel ti znaš da je patrijarhat ukinut 1945. dolaskom komunista na vlast?
Ona: Znam, ali moji su zakleti antikomunisti i stari Beograđani. Mene su vaspitali u patrijarhalnom duhu, to se kod nas očuvalo u tajnosti. Mi smo slavili slavu kada su svi slavili 7. jul i mahali zastavicama.
On: (Smoreno) To je lepo čuti... A koji ono praznik beše sedmog jula?
Ona: Pa, praznik ustanka.
On: Mislim na hrišćanski praznik.
Ona: A, to... Nije tad nijedan praznik. He! Hteo si da me prevariš! Vidiš da znam.
On: (Misli se u sebi: O, voline... Gde mene nađu uvek ove....) Nego, kažeš - ništa seks pre braka?
Ona: Ne. Kategorički! Ko hoće da bude sa mnom, mora da me zasluži. Nisam ja kao neke lake ribe.
On: Divna si. Takvu sam uvek želeo da imam za devojku. Da skratimo priču - jel mogu da te pitam nešto, ali da mi iskreno odgovoriš?
Ona: Pitaj. (sva srećna)
On: Šta više bode - seno ili slama?
Ona: o_O
On: Maca pojela jezik, a?
Razgovor sa kevom posle roditeljskog. Baraž za utakmicu sa nadrndanim ćaletom i njegovim ''posle osamnaeste godine te ne izdržavam više, možeš slobodno da ideš'' argumentom.
Keva će samo da malo poveća ton a sa ćaletom ide dosta teže. Neki matori umeju da potegnu i kaiš. Kvalifikacije nisu toliko zajebane mada i protivnik zna da ima oštar i sjeban dan. Ali ćale je posebna klasa.
Postoji i varijanta kvalifikacija u toku dolaska iz klabinga u alkoholisanom stanju.
1: Matore, šta ćeš? Nisi prijavio tvojima četiri keca, pravi si pokeraš hehe!
2: Ne zezaj, nisi ni ti...Smisliću...
1: Mog ćaleta boli kurac, ionako nije tu, vozi neki šljunak, sad je sigurno u Grdeličkoj klisuri, prvo počisti ispred svoje kuće!
2: Ma keva će da izvede rigoleto, ima da se dere ko ona u operi. Lagane kvalifikacije. Al kad ćale krene da mi kenja, zapuši mi septičku jamu. Ako krene da uzima motku, ima da ga prijavim kevi za onu njegovu kasirku iz Tempa, ma zabiberiću im!
________________________
NAPOMENA: negde i ćale može biti kvalifikant, ali ređe. U mom slučaju je to keva.
Nešto neizbežno i neizostavno kao šrafciger na prozoru Zastavinog vozila ili afrikanac u ekipi Javora iz Ivanjice. Aca Seltik na Bir Festu. To su neke šatro duhovite rečenice iz domaćih filmova ili Pavićevih serija koje u sred pesme ubacuje dežurni didžej. Obično te pošalice Čkalje, Gidre, Lidije Vukićević i ostalih komičara imaju veze sa tekstom muzičke numere koja u tom trenutku piči, ali nekad burazeru moraš dobro da razmisliš šta se u tom trenutku otkačilo onom liku što čačka po vinampu i za to prima neku crkavicu. Taj ljudski otpad ima fetiš da ti usere doživljaj slušanja prelepih glasova Šabana, Sinana i braće Ahmedovski glasom Srećka Šojića, tako da ti dođe da iščupaš radio uređaj iz auta, izvadiš kurac i popišaš se po njemu. Ili ćeš jednostavno ako si muzički nepismen nastaviti da piješ pivo ispred zadruge i trpeti taj teror prema ušima i nervnom sistemu.
Radio Antena, u toku su želje, čestitke i pozdravi
Izvesni gospodin Radoje iz Frankfurta šalje poruku svojoj staramajki u Srbiju uz poruku da će kasniti zbog kvara aviona i da mu spremi dvakila rasola jer će kad sleti, usput svratiti kod Mileta u Stepojevac da probaju rakiju što je kupio od Žike iz Valjeva, uz pesmu Mileta Kitića kao pozdrav.
"Moooj sokole, ptico moja mila, ko je tebi polomio krila... (didžej ubacuje snimak iz Balkanskog špijuna, "Orao pao, orao pao")... polomila tvoja ljubav staaaara..."
Radoje se krsti, pljune tri puta i pomeri se s mesta. Odlučuje da ipak ide kući mercedesom 200 d, neće da rizikuje sa vazdušnim saobraćajem.
________________________________________________________________________
Ćale čestita ženi i sam sebi rođenje sina prvenca"Oko mamino, srce tat... (Preduhoviti batica pušta "Sido, rodila si idiota" i verovatno umire od smeha sa one strane mikrofona)... babinaaa, snaaaga deeedina"
(u slučaju rođenja ženskog čeda, jajara će verovatno u pesmu "Ti si ćerko tatin sin" ubaciti repliku iz filma "Mi nismo anđeli")Ćale zove radio stanicu i u programu jebe didžeju sve živo i mrtvo.
________________________________________________________________________
Deda želi svojim unučićima srećnu Novu godinu"Deda Mraze, Deda Mraze, ne skreći sa staze... (Sa zvučnika se čuje stenjanje kurave i glas pornićara: "Tako je, liži dedi kurac, liži")... već pooklone spremaj"
Didžej dobija otkaz, nakon toga i batine od ćaleta iz drugog primera
Ono što je nekad vrlo jednostavnu stvar za korištenje učinlo razumljivim kao nuklearnu fiziku totalnom laiku, a odere te po džepu nenormalno.
Veš mašina
1999.
Imaš dva-tri okretna dugmeta, par na pritisak, sličice nacrtane. Idiot bi shvatio. Ako šta rikne zoveš najbližeg majstora, do kojeg si obično došao preko rođaka, platiš nešto jeftino i radi.2011
Imaš eventualno jedno dugme i ekran. Dođe uz 150 stranica uputstva. Nema šanse da je bilo šta što piše na ekranu na tvom jeziku. Da se snađeš trebaju ti dani proučavanja. Ako crkne, moraš da je nosiš u neki nabudženi servis koji će da ti naplati stotine evra jer je otišla 'elektronika' ili treba joj 'reprogramiranje'. U svakom slučaju najebao si.A razlike u funkcijama obe mašine - nema...
Matirajući odgovor na pridike raznih sorti.
- Pio si prekjuče, juče, a i danas piješ. Nisi normalan, to nije zdravo!
- Od nečeg mora da se umre.
--------------------------------------------------------------------
- Primetila sam da mnogo brzo i bahato voziš kola. Nije ti to pametno, nastradaćeš.
- Od nečeg mora da se umre.
--------------------------------------------------------------------
- Samo da znaš, videla sam te sinoć s onom. Sve ću da kažem tvojoj devojci. U najboljem slučaju će te ubiti.
- Ma kaži, od nečeg mora da se umre.
--------------------------------------------------------------------
- Sam ti 100 puta rek'o da se okaneš nje. Jeste riba i po, al' čoveče, dečko joj ima metar devedes, kratak je s pamet i još uz to trenira kik - boks. Ako sazna - odmrmorio si ga.
- A i to me zabole! Od nečeg mora da se umre. Dokle god me ona bude dočekivala širom raširenih nogu - ja ne prestajem.
Jebeni Apolon. Onaj što je isti kao Narcis, samo još veći slučaj. Najčešće lik koji je jebao šta je hteo, kom ni jedna nije rekla ne. Po priči. U suštini, vonabi bačje. Mukica.
Često fura roze majčice i ostalu gej garderobu. Ziljav van granica dobrog ukusa i samim tim antipatičan svakom kome koeficijent inteligencije makar teži dnevnoj plati koju prima indijsko siroče u zemljama dalekoistočne pizde materine.
Čovek sa laksativ efektom. Kenja vam se kad ga vidite. Verovatno jedina stvar koju je povukao na Apolona je latentni homoseksualizam sa primesama teškog dukatlijizma.
1 - Vidi ga Mare, opet šeta neku čku.
2 - Sti lud? Znajući čoveka, ovo mu je u najboljem slučaju sestra. Vidiš kako se krije? Normalna devojka, sramota ju je da se diše pored šetajućeg ringišpila.
1 - Ma nije on baš toliko loš.
2 - Ajde de, ne vuci me za jezik. Da ga staviš pred Naciste i kažeš im da je Jevrejin, metka bi im bilo žao.
1 - Mojne si takav. Uvek nam se javi kad prolazi.
2 - Što jes jes, poslednji put kad sam ga sreo bolje da se nije javio. Tri sata mi pričao lovačke priče o karanju neke plastične pičke. Znajući ga, verovatno je mislio na Džudi.
Novosadski GSP pokušava,silnim reklamama po autobusima,da uveri putnike da nisu džabe kupovali kartu i platili od 40 din.(gradska karta) do 150 din.(prigradska karta),a o cenama mesečnih karata da i ne govorim.
Elem,ovako to ide:
-Autobusi su:
1)Ispravni-Moraju biti,kad su sve to inostrani motori.
2)Bezbedni-Šipke u busu zapravo imaju ulogu rol bara u slučaju prevrtanja autobusa dok majstor pokušava da ne zgazi zalutalu kokošku na putu za Futog.
3)Pouzdani-Svi točkovi se drže,volan još uvek održava vezu s prednjim točkovima,motor radi i na običnu naftu;ma one buržujske Setre i Skanije ne mogu ni da nam prismrde.
4)Sve noviji-Svaki dan možete uočiti nove pop nitne koje drže limariju,a pobrinuli su se da se redovno menjaju reklame unutar buseva.
5)Čisti-Posebno kad nema kiše,snega i bljuzgavice,pa ni putnici baš ne ulaze kaljavi.
-Vozači su:
1)Profesionalni-Dok se ne kupi karta,nema ulaska u bus,čak i po cenu toga da budeš izgažen i odžeparen na prednjim vratima dok čekaš u redu-takav je protokol i oni ga se maksimalno pridržavaju.
2)Zdravi-Tu barem možemo da se hvalimo celom svetu kako su naši šoferi kao od brega odvaljeni,a ni oni manji sa svojim pesničetinama nisu za bacanje;ma kakve bolesti,kad rakija i prirodna ishrana(ovce sa livade,a ne iz supermarketa)sve leči.
3)Kulturni-Prvo će zatražiti kartu,a ako ga iznerviraš,elegantno(naglašavam,ELEGANTNO) će te uputiti ka izlazu ili ka kontroloru.
4)Tačni-nikad neće dopustiti sebi da zakasni više od pola sata(koliko je,inače,prag tolerancije kod promrzlih em pokislih putnika na stanici).
5)Kontrolisani-Prvo će uvek proceniti situaciju,pa tek onda krenuti u preticanje kolone traktora natovarenih senom.
Eh,te avanture...To treba doživeti...Ma kakav Ultimate Survival...
Oni vole sve vrste životinja. Posebno pse i mačke. Ustvari, jedino pse i mačke. Ostale životinje proždiru tako što ih žvaću zubima i jedu ustima. Niste valjda mislili da branitelji nezbrinutih pasa ližu nektar maslačka pazeći da mu ne povrede neku laticu? Ili ste možda sve vreme slutili da se članovi mačećih sindikata hrane tako što kašičicom uzimaju smolu sa četinara pa je mešaju sa kišnicom i tako unose u svoj licimurni organizam.
Ma jok, krkaju oni i svinju i ovcu i kravu i koku i ćurku.. i pilence i prasence i girice i šarančiće i sve ostalo što po njima nije životinja tj. što nije pas i mačka.
Oni žele da linčuju monstruma koji je odradio pedikir nekoj tamo džukeli i spale na lomači nečoveka koji je otrovao mačku. Žele da proburaze vilom delikventa koji gađa praćkom mačke.
A kad se nažderu pljeskavica, ražnjića, suvog mesa i rolovanih šnicli, popiju kapi ajkuline jetre za imunitet, krenu da otvaraju patetične grupe i stranice po društvenim mrežama. Obesimo tinejdžere koji su bacali petarde na mačku u kontejneru i ozbiljno joj oprlili dva leva brka, desni takođe kritičan''; ''Linč monstrumu koji je nedužnoj mački rekao ''Pis!'', a zatim zamanuo da je šutne!''...
Nisu želeli da se stave u zaštitu nekoj ugroženoj, manje poznatoj vrsti, koja možda nije tako svatka i vepa, jer tako verovatno ne bi bili adekvatno primećeni na mreži (što im je i glavni cilj), nego su izabrali najpopularnije kosmopolitske vrste čiji opstanak ni u kom slučaju nije ugrožen, naprotiv, psa i mačaka koliko hoćeš.
Ne volem ih.
Omnipotentna uteha,primenljiva na sve sfere života u kojima smo pokušali da se dokažemo,ali ipak lažemo sebe da je naš rad opravdan,a da su svi ostali u zabludi(zaboga,ako većina misli da je loše,ne znači da je uvek u pravu).
,,Moje umetničko delo* je osporeno od strane koga? Od grupe nadobudnih kritičara koji samo greju tapacirane stolice i primaju platu** da drugima sruše dane.mesece,godine truda,jer njihovim prefinjenim čulima nešto škripi! Pa šta i da je moje delo loše? Najlepše orhideje iz đubreta rastu,a svi ti kritičari će jednog dana biti samo fusnota na mom epskom dupetu!''
*,,umetničko delo'' može biti likovni rad,kompozicija,književno delo,definicija i poster-čak i neki postovi na forumu su mala umetnička dela.Ustvari,i ovaj sajt je svojevrsno umetničko delo.
**platu primaju u slučaju da umetničko delo ne ocenjuju onlajn.
